СРБИ КОЈИ СУ НАЈДУБЉЕ ПРОДРЛИ НА ЗАПАД

00000

Strelo, čime je Ljuba Zemunac zaslužio tvoje divljenje? Ili poštovanje, šta li je već?

a poenta je?

opet ova o svojim fascinacijama...
koji blam

Progovoriti... U redu. Ali imam osećaj da si oduševljena njegovom pričom.

Pa ima i obrnutih primera....Karlos se krio svojevremeno u Jugoslaviji pod Titovom zashtitom....
Drzavna bezbednost bivshe drzave je koristila taj shljam za prljave poslove....a kad se zemlja raspala a time i sluzba(ili ona jos ranije ali da ne ulazim sad u tu prichu)svako je pozvao svoje djubre da se vrati u svoju republiku s tim shto je Tudjman oberuchke prihvatio i Ustashku emigraciju a Sloba razne Arkane i ostale barabe.
U SFRJ se to pametno radilo-shljam je iskorishcavan a i drzan van zemlje...ako se ne rachuna onaj na vlasti u SKJ ali u odnosu na sada to je ipak bila shachica....kvantitativno.

@ strela

Zamisli sledeću situaciju:

Osnivaš privatnu firmu, recimo građevinsku. Trudiš da živiš u skladu sa Zakonom, plaćaš porez. Crnčiš svaki dan po 12 sati da bi postavila tu svoju firmu na noge. Posle određenog broja godina, kao posledica tvog mukotrpnog 12-točasovnog rada, firma staje na svoje noge, posao cveta, ti se udala imaš malu ćerkicu, zgodnog muža i lepu kućicu.

Ukaže se zgodna poslovna prilika da dobiješ odličnu lokaciju za gradnju poslovno-stambenog kompleksa. Država raspiše konkurs, ti dobiješ. u tom se pojavljuje neki šljam ranga pomenutih u tvojim postovima. Zvaćemo ga Zoki Robija. Kaže tebi Zoki Robija: "Slušaj sestro, jel ti znaš da si ti mene oštetila na onom konkursu" Ti kažeš: "Molim Vas gospodine, ja sam konkurs legalno dobila" Zoki Robija: "Sestro, nemoj ti meni da prosipaš te legalističke fore, ti si mene oštetila i ja tebe dužim. Znam gde ti ćerka ide u školu, znam gde joj učiteljica stanuje." Ti onda; "Ali ja sam gospodine stvarno sve legalno dobila, evo papiri" Zoki Robija: "Ne ser* kurv* jedna, da ti ne bi jeb* mater na licu mesta. Jel ti čuješ šta ti ja pričam? Dužim te za toliko i toliko para, imaš fore nedelju dana a onda ćemo ćerki nokte da čupamo"

Šta ćeš, ti pošto plaćaš porez pravo u policiju. Primi te inspektor, dobiješ i kafu.Nakon što je pomno ispratio sve što si imala da mu kažeš inspektor progovara "Ma ne bi to tako uradio Zoki robija, pa to je naš prijatelj, baš fin čovek. Nemojte gospođo ništa da brinete šalio se Zoki, nego ako mu nešto dugujete vidite pa mu to vratite da bi ste izbegli neprijatnosti" Ti zapanjena; "ali molim vas ja plaćam porez hoću da me zaštitite" Inspektor "ma dobro gospođo sve je to u redu, evo sve smo zabeležili, idite vi lepo kući i mirno spavajte"

Nisi ni došla do kuće, zvoni mobilni, javljaš se, kad ono Zoki Robija "Kurv* jedna mamu ti ***** drukaš muriji a? Ja sa tobom lepo a ti meni tako a? Ima ćerku da ti vodimo u šumu. Sad te dužim duplo i više rok nije nedelju dana nego 4 dana." Prekida vezu.

Dolaziš kući ispred kuće crni audi A8 sa zatamnjenim staklima. Kako prilaziš kući stakla na autu se spuštaju, a iz auta dva ćelava muškarca dobacuju: "Kurv* zapalićemo ti ćerku".
Pali se motor, kola odlaze. Ulaziš u kuću, zvoni telefon. Zovu iz urgentnog centra, nepoznati napadači iz nepoznatog razloga prebili tvog zgodnog muža, slomili mu obe noge i nos.

Uspaničena zoveš šefa od onog inspektora kod koga si ranije bila. Šef pokušava da te smiri: "ma nije Zoki Robija gospođo tukao vašeg muša, to su neki klinci neonacisti, napili se znate pa prave nered. Zoki je inače dobar čovek, veliki Srbin u ratu je mnogo toga za naš narod uradio, koliko je samo života spasao....ništa nemojte da brinete sve ćemo mi da rešimo samo vi mirno spavajte"

Sela ti da popušiš cigaru, da se sabereš kad ono telefon, učiteljica iz škole: "Gospođo Strela neki sumnjivi tipovi u audiu A8 sa zatamnjenim staklima su se danas motali oko škole, raspitivali se za vašu ćerku." Nisi još ni spustila slušalicu kad ono opet telefon, ovog puta, Zoki Robija "Opet drukaš a? Sad više nije duplo nego je tri puta više....."

***********************************************************************************************

E time se Strelo bavi ološ o kome si sa tolikim oduševljenjem pisala..

nisu svi za isti kos,neznam koje kriterijume uzimas

ako mislis ko je najvise uspeo u javnom zivotu druge zemlje,
onda su jedino stevica ,uros i ostali to uradili
i niko vise.
druzili su se,pravili poslove, a i spavali sa najuticajnijim,najpoznatijim facama francuske.
a uros(ja mislim da je on) to isto radio i u hollywood-u,do smrti
oni su bili malo drugaciji,
malo lepse izgledali
i imali malo vise stila od svih ostalih, posle njih.

i ono sto ih razlikuje od ostalih,
je da su oni udarili na sam vrh francuske drzave,politicare,policiju,mafiju...
za to moras da imas srce ko brod,

dok ovi posle, su uglavnom radili za policije raznih zemalja i dobijali zastitu od istih,
mnogo mutno,prljavo,a posle smo ih videli i kod nas?
uopste ih ne bi stavljao ni blizu parizana

sto se tice cisto kriminalnog uspeha u svetu.
mislim da je to sigurno nas momak(nemogu da stavim ime,neznam sta je sa njim sada)
koji je za gotija(vodja cosa nostra u US) pokusao da potkupi porotu pre sudjenja.
pa da bi se stiglo dotle,mora da te oni strasno respektuju

south
Taj momak o kome pricas sada ima 63 godine.

Strela:

Пре неко вече упутио си ми критику да величам неке интелектуалце, Драгоша Калајића, Косту Чавошког, Срђу Трифковића, Драгана Недељковића...
Од кад сам на политици, а имам поред Еремите најдужи стаж овде, оваква тема о испреплетаности и повезаности политике и подземља није била и сматрала сам да би било веома занимљиво проговорити и о овој страни нашег друштва.

Kliknite za proširenje...

sad mi malo radi sujeta, al' dobro...

pa, ne treba ocajavati...tu je Kristijan, koji je sve sa Cecom koja cita "Oce nas", pozvao na onim demonstracijama, da se ide na Kosovo...

Strela:

....."Pogledaj kako sad tamo žive Srbi otkako je Ljuba mrtav. Pojedoše ih Šiptari"...

Kliknite za proširenje...

Јадни они, морају живети на трулом западу, хајде да напишемо петицију, за прикуплјање помоћи несрећинима

Dokle bre to velicanje negativaca i olosa, pored toliko pametnih ljudi profesora, inzinjera koji se zaista bave stvaranjem necega, a ne unistavanjem!

Sta su oni nekom dobro doneli!?

Kako ne kapirate?
Jesu bili zlikovci, pljačkaši i ubice, ali bili su PatriJote8-)

Strela:

....."Pogledaj kako sad tamo žive Srbi otkako je Ljuba mrtav. Pojedoše ih Šiptari"...

Kliknite za proširenje...

Svaka priča na ovu temu izgleda onako kako je prikazao neko ko je tekst pisao.
Evo što o tvome Ljubi Zemuncu i o ostalim sličnim kriminalcima kaže Frederik Forsajt, autor knjige "Osvetnik" koja može da se kupi i kod nas. Inače, dotični autor je napisao do sada devet romana bestselera od kojih su neki pretvoreni i u filmove: Operacija Šakal, Slučaj Odesa, Psi rata, Čuvar, Četvrti protokol, Pregovarač, Obmanjivač, Ruka božja i Ikona.


Kad je Jugoslaviju vodio maršal Tito, u njoj praktično nije bilo kriminala. Maltretiranje turista je bilo nezamislivo, žene su mirno hodale ulicama, a reketiranja uopšte nije bilo. To je bilo čudno kad se ima u vidu da su sedam republika, koje su činile Jugoslaviju i koje su 1918. spojili zapadni saveznici, tradicionalno dali nekoliko najzloglasnijih i najsurovijih gangstera Evrope. Naime, jugoslovenska država je nakon 1948. napravila dogovor sa svojim podzemljem. On je bio veoma jednostavan: možete da radite šta hoćete, i mi se na to nećemo obazirati, pod jednim uslovom - da činite to u inostranstvu. Beograd je sav svoj kriminal prosto izvozio u svet.
Posebne mete jugoslovenskih gangsterskih bosova bile su Italija, Austrija, Nemačka i Svedska. Iz prostog razloga. Do sredine šezdesetih Turci i Jugosloveni su činili prvi talas gastarbajtera u bogatijim zemljama severne Evrope, što je značilo da su ih odatle podsticali da dolaze i rade sve ono što starosedeoci nisu želeli.
U svakoj velikoj seobi pripadnika jedne nacije učestvovali su i kriminalci. Italijanska mafija je došla u Njujork sa italijanskim doseljenicima; turski kriminalci su se ubrzo pridružili svojim zemljacima gastarbajterima širom Evrope. Isto se dogodilo i sa Jugoslovenima, ali su u njihovom slučaju postojali i neki drugi momenti.
Beograd je igrao dvostruku igru. Hiljade njegovih radnika u inostranstvu svake nedelje je slalo svoje devize kući; komunistička Jugoslavija je uvek imala velikih ekonomskih problema, ali je stalni priliv čvrstih valuta prikrivao tu činjenicu.
Sve dok je Tito oponirao Moskvi, Sjedinjene Države i NATO nisu mnogo marili za ono šta on još radi. Naravno, on je bio jedan od lidera pokreta nesvrstanih koji je imao značajnu ulogu u vreme hladnog rata. Prelepa dalmatinska obala Jadranskog mora postala je turistička Meka, koja je donosila još i više deviza od gastarbajtera i sve je bilo lepo.
Unutar zemlje, Tito je bio na čelu brutalnog režima koji je vodio računa o svojim disidentima, odnosno oponentima, ali je to činio diskretno. 0 sprovođenju sporazuma sa kriminalcima uglavnom je brinula tajna policija, poznata kao Državna bezbednost.
Državna bezbednost je postavljala uslove. Gangsteri koji su vladali jugoslovenskim zajednicama u inostranstvu mogli su da se vrate kući gde ih je štitio imunitet, i to su i radili. Izgradili su sebi vile na moru i kuće u prestonici. Davali su priloge penzionom fondu šefova DB-a i od njih se povremeno tražilo da obave neke posliće iza kojih nije ostajao nikakav trag. Glavni planer tih simpatičnih aranžmana bio je dugogodišnji šef obaveštajne službe, debeli i strašni Stane Dolanc.
Unutar Jugoslavije bilo je malo prostitucije, i ona je bila pod strogom policijskom kontrolom, i nešto malo krijumčarenja, koje je, takođe, popunjavalo penzione fondove državnih službenika, ali je zato nasilje, izuzev državnog, bilo zabranjeno. Mladi otpadnici koji su dolazili na čelo lokalnih uličnih bandi, krali su kola (ali ne ona koja su pripadala turistima) i pesničili se. Ako su želeli da napreduju dalje u svojoj banditskoj karijeri, morali su da idu iz zemlje. Oni koji su se oglušavali o to završavali bi u zatvorima lociranim u nedođijama, čiji su se ključevi od ćelija bacali na dno dubokog bunara.
Maršal Tito nije bio budala, ali bio je smrtnik. Umro je 1980. i sistem je počeo da se raspada. U radničkom kraju Beograda, Zemunu, jedan auto-mehaničar, koji se prezivao Žilić, 1956. godine je dobio sina. Dao mu je ime Zoran. Od malih nogu bilo je jasno da je on zao i nasilan. U dečakovoj desetoj godini njegovi učitelji su ga se plašili. Ali on je imao nešto po čemu se kasnije razlikovao od drugih beogradskih kriminalaca, poput Željka Ražnjatovića zvanog Arkan. On je bio mudar.
Prekinuvši sa školovanjem u svojoj četrnaestoj, postao je vođa jedne tinejdžerske bande u kojoj je uživao u uobičajenim zadovoljstvima krađe kola, tuča, opijanja i kibicovanja lokalnih devojaka. Nakon jednog obračuna izmedu dve bande, tri člana suparničkog tima toliko su prebijena lancima od bicikla da su se nekoliko dana lekari borili za njihov život. Šef lokalne policije odlučio je da tome stane na kraj.
Žilića su privela dva snažna pripadnika policije i u podrumu stanice prebila na mrtvo ime gumenim crevom. Nije smeo da radi po svome, jer je trebalo da se koncentriše na ono što mu je policija nalagala.
Šef policije je stoga malo, ili malo više, posavetovao mladića. To je bilo 1972. On je tada imao šesnaest godina i nedelju dana kasnije napustio je zemlju. Ali, neko je već imao posao za njega. Žilić se u Nemačkoj pridružio bandi Ljube Zemunca, čije je prezime zapravo označavalo kraj grada u kojem je rođen. I on je dolazio iz Zemuna.
Zemunac je bio opaki kriminalac koga su kasnije ubili u predvorju nekog nemačkog suda, ali je Zoran Zilić ostao s njim deset godina, stekavši njegovo poštovanje kao najsadističkiji siledžija koga je on ikad imao u svojoj bandi. U reketiranju je najvažnije imati sposobnost
da se izazove strah kod onih nad kojima se ono sprovodi. Žilić je to znao da uradi i u tome je maksimalno uživao.
Godine 1982. Žilić je napustio Zemunca i u dvadeset šestoj godini života osnovao svoju bandu. To je moglo da dovede do rata za teritoriju sa njegovim bivšim gazdom, ali je Zemunac ubrzo posle toga odmotao svoje smrtonosno klupko. Žilić je ostao na čelu svoje bande u Nemačkoj i Austriji narednih pet godina. Odavno je savladao nemački i engleski jezik. Ali, kod kuće su se stvari menjaie.
Maršala Tita, čiji su ratni uspesi i snaga ličnosti tako dugo održavali onu neprirodnu federaciju na okupu, nije imao ko da zameni.
Osamdesete su prošle u znaku serije koalicionih vlada koje su se međusobno smenjivale, ali je duh secesionizma i nezavisnosti besneo Slovenijom i Hrvatskom na severu, i Makedonijom na jugu.
Godine 1987. Žilić je ušao u ,,dil" sa jednim neuglednim, malim, bivšim komunističkim apartčikom koga su drugi ili prevideli, ili potcenili. On je posedovao dve osobine koje su se Žiliću sviđale: imao je ludačku želju za vlašću i bio je tako lukav i izopačen da to njegovi protivnici ne bi otkrili sve dok nije bilo kasno. Žilić je shvatio da je to čovek koji će doći na vlast. Od 1987. mu je predložio da ga pusti da se pobrine za njegove protivnike. Ovaj ga nije ni odbio, niti kaznio zbog toga.
Godine 1989. Milošević je shvatio da je komunizam mrtav; konj na koga je trebalo da se popne bio je ekstremni srpski nacionalizam. Zapravo, on je u svoju zemlju doveo ne samo jednog, već četiri jahača Apokalipse. Žilić mu je služio skoro do kraja.
Jugoslavija se raspadala. Milošević se izdavao za čoveka koji će spasiti federaciju, ali nije spominjao da to namerava da učini putem genocida, poznatijeg pod imenom etničko čišćenje. Unutar Srbije, re-publike čiji je glavni grad Beograd, njegova popularnost izvirala je iz uverenja da će on sve Srbe spasiti od progona...

Da bi se to učinilo, oni su najpre morali da budu prognani. Da Hrvati i Bosanci to nisu ubrzo shvatili to bi se i dogodilo. Jedan mali lokalni masakr provocirao bi lokalno većinsko stanovništvo da se okrene protiv Srba koji su živeli sa njima. Onda bi Milošević mogao da pošalje vojsku da spase njegove zemljake. Nju bi sačinjavali gangsteri, prerušeni u paravojnike „patriote", koji su radili u svojstvu njegovih agenata provokatora.
One kriminalce koje je do 1989. Jugoslavija koristila u inostranstvu, u tajnosti, Milošević je uzeo za partnere kod kuće. Poput mnogih „drugoligaša" koji su postali državni funkcioneri, i Milošević je bio fasciniran novcem. Sama veličina spomenutih suma delovala je na njega kao što frula krotitelja zmija deluje na kobru. On tim novcem nije želeo da sebi priušti luksuz, jer je do kraja svoje vladavine bio relativno skroman. Njega je novac interesovao kao sredstvo koje bi mu omogućilo drugu vrstu moći koja ga je fascinirala. Kad je svrgnut s vlasti, procenjeno je da su on i njegovi bliski saradnici prone-verili i prebacili na svoje račune u inostranstvu skoro dvadeset milijardi dolara. Drugi nisu bili tako skromni. Ti drugi su bili njegova odurna žena i podjednako užasni sin i ćerka. Miloševićeva rezidencija tako izgleda da Mansteri za nju deluju kao Mala kuća u preriji.
Među njegovim partnerima nalazio se i Zoran Žilić, koji je postao diktatorov lični siledžija, plaćeni ubica. Ali on od Miloševića ni-kad nije dobijao nagradu u novcu već samo odrešene ruke da ubira veoma unosne rekete i potpuni imunitet od krivičnog gonjenja. Tiraninovi „pajtosi" su mogli da pljačkaju, maltretiraju, siluju, ubijaju, a obična policija im nije mogla ništa. Uspostavili su banditsko-maiver-zantski režim, izdajući se za patriote i Srbe, i kod zapadnoevropskih političara je ta priča prolazila godinama.
Svim tim terorom i krvoprolićem, Milošević nije uspeo da spase jugoslovensku federaciju, niti da ostvari svoj san o Velikoj Srbiji.
Odvojili su se Slovenija, a zatim i Makedonija i Hrvatska. Nakon Dej-tonskog sporazuma, 1995, odvojila se i Bosna, a u julu 1999. on ne samo da je izgubio Kosovo, već je doveo i do toga da i sama Srbija bude delimično razorena NATO bombardovanjem.
Poput Arkana, Zilić je takođe oformio malu paravojnu formaciju. Bilo je i drugih, kao što su zloglasni, tajanstveni i svirepi Frenkijevi momci, grupa Frenkija Stamatovića - koji čak i nije Srbin, već hrvat-ski otpadnik iz Istre. Za razliku od gizdavog i razmetljivog Arkana, koji je ubijen u foajeu beogradskog „Interkontinentala", Žilić je svoje ljude držao u senci. Međutim, u toku rata u Bosni on je tri puta išao sa njima na sever i silovao, mučio i ubijao po toj jadnoj republici, dok američka intervencija nije tome stala na kraj.
Treći put je bio 1995. godine. Dok je Arkan imao nekoliko stotina ljudi. tzv. Tigrove, Zoran se zadovoljio svojim Vukovima kojih je bilo znatno manje. Kad su krenuli u svoju treću „misiju", bilo ih je samo desetak. Svi oni bili su kriminalci, osim jednog. Zoranu je nedostajao radio-operater, i jedan od njegovih kolega, čiji je mlađi brat studirao prava, rekao je da ima prijatelja koji je bio vezista u vojsci. Novajlija se složio da žrtvuje svoje uskršnje praznike i pridruži se Vukovima.
Žilić je pitao kakav je. Da li je bio u borbi? Ne, bio je vezista, zbog čega je i želeo da oseti malo „akcije".
„Ako nikad nisu pucali u njega, onda sigurno nije ni ubio nikoga", rekao je Žilić. „Ovo će za njega biti studijsko putovanje."
Grupa je krenula na sever prve nedelje maja, sa zakašnjenjem, zbog problema koje su imali sa svojim ruskim džipovima.
Prošli su kroz Pale, nekad mali ski centar, a sada prestonicu sa-moproklamovane Republike Srpske koja je predstavljala trećinu Bosne tako „očišćenu" da su u njoj živeli samo Srbi. Obišli su Sarajevo, ne-kadašnjeg ponosnog domaćina zimskih Olimpijskih igara, koje je sada bilo razoreno, i ušli u srce Bosne, gde su u srpskom uporištu Banjaluci napravili svoju bazu.
Odatle je Zilić odlazio na teren, izbegavajući opasne mudžahedi-ne, u potrazi za lakšim metama u muslimanskim zajednicama koje ni-su bile naoružane.
Cetrnaestog maja su pronašli mali zaselak na planini Vlašić, iz-nenada upali u njega i pobili sve njegove stanovnike, proveli noć u šumi i uveče 15-og se vratili u Banjaluku.
Njihov novi regrut ih je sledećeg dana napustio, kukajući kako posle svega jedva čeka da se vrati svojim studijama. Žilić ga je pu-stio, ali tek pošto ga je upozorio da će mu, ako ikad bude zucnuo o onome što su radili, odseći penis slomljenom vinskom čašom i obe stvari će mu istim redom nabiti u usta. Ionako mu se mladić uopšte nije sviđao; bio je glup i gadljiv.
Dejtonski sporazum je stavio tačku na „sport" u Bosni, ali je na red došlo Kosovo, i 1998. on je operisao tamo, tvrdeći da se bori pro-tiv Oslobodilačke vojske Kosova, mada se u stvari usredsredio na itd. itd...

Iako je evidentno da je autor ovo delo napisao na antisrpskoj osnovi, tj. na nekim već unapred zastupljenim predrasudama, interesantno je da je prilikom pravljenja fabule koristio veliki broj već unapred poznatih činjenica, naročito onih vezanih za kriminal i gangstere kojima se Strela toliko divi...

Strela:

Пре неко вече упутио си ми критику да величам неке интелектуалце, Драгоша Калајића,

Kliknite za proširenje...

Блажа варијанта -

Strela:

Пре неко вече упутио си ми критику да величам неке интелектуалце, Драгоша Калајића, Косту Чавошког, Срђу Трифковића, Драгана Недељковића...
Од кад сам на политици, а имам поред Еремите најдужи стаж овде, оваква тема о испреплетаности и повезаности политике и подземља није била и сматрала сам да би било веома занимљиво проговорити и о овој страни нашег друштва.

Kliknite za proširenje...

Одмах сам знао да нећеш бити схваћена и да ћеш бити нападана и прозивана, али то је зато што овдашњи учесници појма немају о Београду из времена Љубе Земунца и осталих мангаша и жестоких момака. Они никада НЕЋЕ схватити зашто је и дан-данас Љуба Земунац појам. И не вреди ти да објашњаваш, само гулиш тастатуру. А то је зато што су сви упознати са радњама млађих мангупа (Аркан и остали) који су своје понашање усклађивали са многим страним мафијашима чије су животне приче филмоване, и који су у ствари модерна варијанта правих разбојника. Зато се сви и скандализују......... 8-)

DraGo70:

Iako je evidentno da je autor ovo delo napisao na antisrpskoj osnovi, tj. na nekim već unapred zastupljenim predrasudama, interesantno je da je prilikom pravljenja fabule koristio veliki broj već unapred poznatih činjenica, naročito onih vezanih za kriminal i gangstere kojima se Strela toliko divi...

Kliknite za proširenje...

Драго, у овим деловима књиге коју си цитирао(а нисам је читао) има доста истине, једини је проблем што онда аутор ту истину нафилује онако како њему одговара а не онако како је било... и резултат је, наравно, поразан по нас..... 8-)

eremita:

Драго, у овим деловима књиге коју си цитирао(а нисам је читао) има доста истине, једини је проблем што онда аутор ту истину нафилује онако како њему одговара а не онако како је било... и резултат је, наравно, поразан по нас..... 8-)

Kliknite za proširenje...

Да, наравно, слажем се са тобом. Наиме, ја сам већ изнео сличан осврт на ову тему у подфоруму "Срби негативци бр. 1 у Холивуду".
Поента је да су неке чињенице око ангажовања наших криминалаца на западу у време СФРЈ тачне. Види се да је аутор упознат са тим. Међутим, он као прво форсира неистину да је бивша СФРЈ била сачињена од седам република при чему наравно мисли на КиМ. Друга неистина је теза која се провлачи кроз целу књигу, а заснива се на његовој фикс идеји да је почетак ратова у бившој СФРЈ почео због Милошевићеве идеје да створи "Велику Србију" на идејама које су трасирали САНУ и неки националистички идеолози у Србији.
Наравно, једном просечном западњаку би било и сувише тешко да се удуби у проблематику и да сазна праву истину, па му се зато информације поједностављују у стилу "Добри момци - лоши момци"...
Међутим, ја сам хтео да укажем на то да ако у овој земљи постоје патриоте који ће се дивити и ковати у звезде осведочене криминалце и гантстере којима је патриотизам послужио за најтеже злочине и пљачку (Аркан, Бели, Дуги...) онда ни не можемо очекивати да нас неко напољу поштује и да признаје нашу борбу.
Овакве књиге и све већи број филмова на ту тему само указује да сам у праву.

Или, да додам. Криминалац је криминалац. Сама чињеница да је некоме нешто украо, да је некога пребио, убио, осакатио... говори о томе да такви људи не могу бити узор никоме. Наравно, они су у ратовима који су се овде дешавали деведесетих година увидели идеалну шансу да оперу своје крваве руке причом о патриотизму и српском национализму. И добрим делом су успели, а Стрелино дивљење Љубомиру Магашу и још неким приземним ликовима је само потврда те тезе.
Сврставање у исти кош Српске гарде, Српске добровољачке гарде, ЈСО-а и регуларне војске РСК, РС и Србије (на пример 63. падобранске бригаде) не доприноси нам ништа, само каља наш углед у свету.

L.1:

south
Taj momak o kome pricas sada ima 63 godine.

Kliknite za proširenje...

tako nekako,
ali u kontekstu nacina zivota ih oslovljavam sa ''momak''
a i probaj drugacije

WIBU:

Dokle bre to velicanje negativaca i olosa, pored toliko pametnih ljudi profesora, inzinjera koji se zaista bave stvaranjem necega, a ne unistavanjem!

Sta su oni nekom dobro doneli!?

Kliknite za proširenje...

BELO 8)

DraGo70:

Или, да додам. Криминалац је криминалац. Сама чињеница да је некоме нешто украо, да је некога пребио, убио, осакатио... говори о томе да такви људи не могу бити узор никоме. Наравно, они су у ратовима који су се овде дешавали деведесетих година увидели идеалну шансу да оперу своје крваве руке причом о патриотизму и српском национализму. И добрим делом су успели, а Стрелино дивљење Љубомиру Магашу и још неким приземним ликовима је само потврда те тезе.
.

Kliknite za proširenje...

Odlicno zapazanje.
Pogodak u centar besmisla i njegovo razotkrivanje.
Svaka cast.

Strela:

Неки ми овде змерају да се дивим "лошим момцима", да пишем о њима, а ја их питам, да ли ће они престати да постоје уколико се о њима не пише и не говори?

Питам овде неке, да ли читате књиге и гледате филмове у којима су главни јунаци
бубуљичави тинејџери за компјутером, који живе крајње обичан и досадан живот, или читате књиге и гледате филмове о занимљивим, необичним, опасним јунацима, чије акције заустављају дах...

Ако је неко "крив" за промоцију ових "јунака", онда је то пре свега литература (ту спада и журналистика), а још више кинематографија, посебно америчка.
Снимили су на хиљаде филмова о својим антијунацима од Дока Холидеја, Дивљег Била Хикока, Буча Касидија и Санденс Кида до Дача Шулца и Ал Капонеа...и од своје не тако славне прошлости направили су МИТ, који су при том жестоко наплатили на биоскопским благајнама.
"Бекство" (The Getaway), "Добар, лош, зао", "Буч Касиди и Санденс Кид", "Бекство из Алкатраза", "Лептир", "Десперадо", "Од сумрака до свитања", "Џеки Браун", "Петпарачке приче", "Бекство из Шошенка", "Поверљиво из Л.А", "Добри момци", трилогија "Кум"... Има ли овде оних који нису гледали наведене филмове?

Kliknite za proširenje...

Strelo ja mogu da se kladim da ti je tip neki miran i da nikad mrava ne bi zgazio.Mozda ti je sa njim dosadno pa razmisljas o glupostima.Izvini ali to je samo moje misljenje,nadam se da se nisi uvredila

Strela:

Бинго... :wink: Какво луцидно запажање... 8-)

Kliknite za proširenje...

Pa naravno strelo!Zasto se uvek fine devojcice pale na grubijane.Ja verujem da si ti ustvari jedna mlogo,mlogo fina devojcica koja se samo pali na grubijane,a ustvari kod kuce ima jednog papucara