Realizam

Da bi uopste u svojoj glavi predstavio svet u koji ulazis dok citas, treba ti masta. Piscu koji je napisao realisticko delo potrebna je imaginacija da taj svet naslika. :)

Realisti su imali za glavni cilj objektivno prikazivanje stvarnosti, na to si ti mislio, medjutim, stvaranje predstavlja samo po sebi svet iluzije i svet simbolickih formi.
Narocito me tvoj post podsetio na zablude u koje je realizam zapao. Jedna od njih je svodjenje knjizevnosti na puki odraz ili kopiju empirijske stvarnosti, koja je do ekstrema dovedena u naturalizmu.
Zbog toga se i sam Dostojevski bunio protiv podele knjizevnosti na realisticku i idealisticku i vikao- "Moj je idealizam realniji od njihovog realizma!". Problem je bio sto su pristalice realizma previse isticali znacaj teme i sadrzine, sto je cak dovelo do pojave "rdjave estetike", potpuno zaboravljajuci na formu i znacaj lepote. Jer umetnicko delo je formalno i znacenjski izuzetno slozena celina i nezavisno od drustvenih okolnosti, na cijem se predstavljanju insistiralo i sto je narocito u Rusiji iskrivljeno do te mere da je knjizevnost podvrgavana zahtevima drustvene borbe i preslo u utilitarizam. Ovo pricam, jer mnogi ne shvataju da umetnost nije zivot!
Flober se takodje bunio sto ga svrstavaju u realiste. On je princip objektivnosti i nepristrasnosti prvenstveno shvatio kao odsustvo pisca iz dela, a ne kao sto su ga u socijalistickom realizmu i kritickom realizmu shvatali kao analizu i kritiku drustvene stvarnosti.

Na ovom forumu najvise se razglaba o Dostojevskom. Zasluzio je covek, ali ne mogu da ne istaknem znacaj Flobera za potpuni preokret u tradiciji romana, covek je preteca modernog romana i egzistencijalizma. Tolstoja niko ne podnosi, nezasluzeno, ne secam se da smo imali temu o Dikensu, Balzaku, Stendalu, Gogolju, mada se ovaj poslednji nigde ne moze svrstati, a ostali jos nose sa sobom tragove romantizma. I da zanemarimo bracu Gonkur, Dodea, Tekerija ( u Engleskoj ne postoji pravac pod nazivom realizam), onda Turgenjeva, Goncarova i Kelera.

Ne znam o cemu hoces da pricas, ti kazi. :)
 
Da si čitala Gogolja malo bolje, znala bi šta je to fantastika ili koliko je "prizeman" fantastični realizam jednog Bulgakova..sama knj-ist. epoha tridesetih godina i njeno trajanje, do osamdesetih i devedesetih godina devetnaestoga veka odvaja je strogo samo od prethodnog romantizma , i to po svojim poetičkim obeležjima........i dalje blablabla, ništa ako nema razumevanja i ČITANJA.
Pitanje realizma postoji od Aristotelovog mimezisa do današnjih dana, odnos bića i stvarnosti, predstave i poimanja. . A sama epoha je doba Hakslija, Lajbnica i Pastera, nije to zanemarljiva stvar.. U ev. književnostima ne može se shvati značaj relizma bez značenja, ne samo simbolizma, već i pragmatizma, humanizma i aktivizma..
Književnost nikada nije bila NEREALISTIČNA, iako je isto toliko često bila i NEREALISTIČKA
 
Slazem se da nema razumevanja bez citanja, to je osnovno.
ali ako se posluzimo Stendalovim ogledalom shvaticemo sta je realizam-iskrivljena slika stvarnosti, u ogledalu vidimo iskrivljenu sliku, nikada pravu.
A sto se tice maste, mislim da ni jedno delo ne moze bez maste. Svaki lik koji nam se predocava je tvorevina maste. Sigurna sam da pisci imaju paralelne svetove, u kojima egzistiraju likovi supstancijalniji nego ovi iz svakodnevnog zivota. A onda ih pravi znalac samo otelovljuje u likove svojih romana, tako dobro, da onda padamo u greh i nazivamo ih tipovima...
 
Nemoj da mi recenicu izvlacis iz konteksta. :)
To rasireno shvatanje da je knjizevnost (bilo koje delo)=stvarnost, je apsurd.
Knjizevnost nije mimezis, kako ga je shvatao Platon, ni nekakav odraz, cak i kada pisac polazi od stvarnosti, uzima savremenu, drustvenu tematiku i slicno. Sto kaze jedan moj profesor, u stvarnom zivotu ljudi moraju da jedu, disu, spavaju, a knjizevni likovi to ne cine, oni postoje u svetu reci. Jos jedna od velikih zabluda kojoj su nepoznavaoci skloni ( i ovde ne mislim na one koji ne citaju), je da reci nekog knjizevnog lika stavljaju u usta samog pisca. Svako umetnicko delo jeste svojevrsna interpretacija sveta i coveka, ali u kojem pre svega vladaju ZAKONITOSTI UMETNICKOG OBLIKOVANJA!

Umetnost ima pre svega ESTETSKU FUNKCIJU i razlikuje se od ostalih duhovnih disciplina upravo po tome. Postoje i druge funkcije i vrednosti, al' ova je sustinska.


AMIN!
 
Ti ne da nisi čitala Šinjel, na primer, nego nisi čitala, ili nisi shvatila Poetiku. Aristotelovu. : o )
Da li ti uopšte razumeš šta je stvarnost, a šta njeno podražavanje? Ne pričamo ovde o istini i fikciji,+ -.
I nije ovo nikakvo pitanje estetike, nijedan estetičar , niti onaj ko poznaje književnost, neće stajati iza stava da je stvaranje uspešnih iluzija nužan i dovoljan uslov da bi nešto postalo umetničko delo. Uostalom, um. dela se ne definišu preko mimeze.
Pitanje je odnosa pisca u kontekstu društva i stvarnosti, dakle aktivizma prema svetu u kojem živi , i on i njegov književni junak. Dakle, u tom smislu književnost nije nikada NEREALISTIČNA. Ne bih trošio dalje vreme na objašnjavanje.
 
divlja:
Knjizevnost nije mimezis, kako ga je shvatao Platon
Kliknite za proširenje...

Jos jedan preskok hebeovskog "citanja" ili neko ne zna sta je za Platona mimezis?


Plus nepoznavanje poetika mnogih velikih pisaca, koju ja mogu da iznesem kao savrsenu argumentaciju i podrsku za gore navedeno. :D
 
Pocni, ostalo cu sve da brisem. Mislim, na uvrede. Kad se probudim, ocekujem dugacak post.



Posto si vise truda ulozio na uvrede, nego na Gogolja, ja odoh da spavam. Laku noc. :wink:
 
TEMA uopšte nije ŠINJEL, već realizam, pripovetke si se setila tek kada sam je ja pomenuo, a to nije bilo bez razloga, i evo lekcije...
Hhahahahhah, pa neću ja da ti spremam ispit ovde, no- no! Ja sam to završio.
 
Gogolja sam pomenula jos u prvom postu, Sinjel si ti pomenuo, pa rekoh da ti dam prednost i sam biras oruzije.

Dacu ti vremena do uvece, da napises 10, SAMO 10 recenica o Sinjelu.
 
Dobro, hajde, par rečenica: da bi priča bila fantastična, sa današnje tačke gledišta ona mora biti uronjena u realnost, mora, štaviše, biti derivacija, iskrivljena slika poznate i predvidljive svakodnevice. Dakle, razlikuj fatazmagoriju.. Smernice su ti, pored ostalog, bajkolika i srednjevekovna gotska priča. Tek posle Fausta! Fant. priča je po tonu tragička., mrzi me dalje..imaš post Kedi o Stendalovom ogledalu, to je dovoljno.

Doviđenja : o )
 
"uronjena u realnost, mora, štaviše, biti derivacija, iskrivljena slika poznate i predvidljive svakodnevice"

Ovo ti je dobar put, ali samo kao nekakvo predznanje o fantastici pre Gogolja, sumnjam da ce se razviti u nesto vise.
Dacu ti samo par smernica. Sinjel nije obicna prica, ona je groteska, ali ne u smislu romantizma, gde je groteskna fantastika igra sa stvarnoscu, ovde imamo postupak obrnute groteske i vise je u pitanju igra sa samom fantastikom. Gogolj koristi nesto sto se naziva postupak "scenske iluzije" i jos mnogo toga.

Koliko mu size nije bio glavna preokupacija i ima samo spoljnji znacaj, govori i cinjenica da je preklinjao Puskina da mu da bilo koji size i da ce od sale napraviti od toga komediju. Size je oskudan i samo sluzi u ovom slucaju da da impuls za razradu komicnog slucaja.
Ja sad odoh u prirodu, pa kad se vratim nastavljam i ulazim u najsitnija crevca. :wink:

Glavno pitanje svih mojih postova ovde je sledece, svedeno na konkretnom primeru: da li je Sinjel umetnicko delo zato sto nam je Gogolj predstavio jednog ubogog cinovnika Akakija Akakijevica koji ima svoje duboke korene u stvarnosti , ili je Sinjel umetnicko delo zbog genijalnog, neponovljivog nacina pripovedanja, odnosno, umetnickog postupka?

Ti tvrdis prvo, samim tim sto si mi se suprotstavio, pa izvoli dokazi. :lol:
Ja tvrdim drugo i tvrdim da sav efekat, koji bilo koje delo ostavlja na nas (smeh, suze, jeza, ravnodusnost...) proistice iz umetnickog postupka.

A mogu skroz da ti olaksam i pitam te da mi kazes nesto o Akakiju kao liku, to bi bio savrsen pocetak?
 
Kedi:
Slazem se da nema razumevanja bez citanja, to je osnovno.
ali ako se posluzimo Stendalovim ogledalom shvaticemo sta je realizam-iskrivljena slika stvarnosti, u ogledalu vidimo iskrivljenu sliku, nikada pravu.
A sto se tice maste, mislim da ni jedno delo ne moze bez maste. Svaki lik koji nam se predocava je tvorevina maste. Sigurna sam da pisci imaju paralelne svetove, u kojima egzistiraju likovi supstancijalniji nego ovi iz svakodnevnog zivota. A onda ih pravi znalac samo otelovljuje u likove svojih romana, tako dobro, da onda padamo u greh i nazivamo ih tipovima...
Kliknite za proširenje...

Ja tek sad vidim ovaj post. Mene mrzi da trazim u "Crvenom i crnom" taj deo, ali sam sigurna da Stendal ne govori o "iskrivljenoj slici stvarnosti". Vec da je roman ogledalo stvarnosti. Mrzi me da trazim citat, al' ovo bi bilo nelogicno. Sa ostatkom se slazem.
I sto li me ovaj salje na tvoj post, nema ni on pojma?:lol: Tipizirani lik u romanu nije covek, kao sto svet jednog dela nije zivot ili stvarnost. Ne moze da se stavlja znak jednakosti. Da je drama prikazana u pozoristu stvarnost, trajala bi ceo zivotni vek svog junaka. To je toliko apsurdno braniti, isto koliko i da nekog ubedjujemo da smo mi nas odraz u ogledalu.
Boze, sta ja moram da objasnjavam.
Ovo Kedi nije bilo za tebe. ;-)
 
ocu, naravno..moj tata ga je imao...uvek sam se zavlacio u ormar gde je drzao sinjel i obozavao sam da mazim postavu sinjela...cesto sam ga i oblacio krisom..mos misliti mene onako malog u ogromnom sinjelu..ali sve to nije nista, nego, taj sinjel je imao presavijene rukave na krajevima,,,a u tim rukavima nema cega nije bilo...citav jedan mali, tajanstveni svet..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top