Dželaludin Rumi

“Tražiti put do ljubavi razumom, isto je što i tražiti svjetiljkom sunce.”

Dželaludin Rumi

KO MOJIM USTIMA KAZUJE REČI?
Čitav dan mislim na to, pa noću i kažem.
Odakle sam došao, i šta bi trebalo da radim?
Pojma nemam.
Moja duša je iz nekog drugog mesta, siguran sam u to,
i nameravam da tamo završim.
Ovo pijanstvo počelo je u nekoj drugoj krčmi.
Kad prođem okolo i vratim se na to mesto
biću potpuno trezan. A dotle,
kao ptica sam s drugog kontinenta,
u ovoj ogromni krletki.
Bliži se dan kad ću prhnuti,
ali ko mi je to sad u uhu, ko sluša moj glas?
Ko mojim ustima kazuje reči?
Ko mojim očima posmatra svet? Šta je duša?
Ne mogu da prestanem sa pitanjima.
Kada bih okusio srk odgovora
mogao bih uteći iz ovog zatvora za pijance.
Ne dođoh ovde svojom voljom, i ne mogu tako da odem.
Ko god da me je doveo ovamo, moraće da me odvede kući.
Ovo pesništvo. Nikada ne znam šta ću reći.
Ne smišljam. Kada me prođe,
postajem gotovo nečujan i retko išta kažem.

KINESKA UMETNOST I GRČKA UMETNOST
Prorok je izjavio: »Ima nekih koji me vide
u istoj svetlosti u kojoj ja vidim njih.
Naše prirode su istovetne.
Bez pozivanja na bilo kakva
rodoslovlja, bez pozivanja na tekstove i tradicije,
zajedno pijemo ovu vodu života.«
Evo jedne priče
o toj skrivenoj misteriji:
Kinezi i Grci
raspravljali su o tome koji su od njih bolji umetnici.
Kralj reče:
»Rešićemo to pitanje putem polemike.«
Kinezi počeše da govore,
no Grci na to ništa ne rekoše.
Istupiše iz debate.
Kinezi tada predložiše
da i jednima i drugima bude dodeljena po soba u kojoj će
demonstrirati svoje umeće, dve sobe okrenute jedna
prema drugoj i odvojene zavesom.
Kinezi zatražiše od kralja
stotinu boja, sve moguće nijanse,
i svakog su jutra dolazili tamo
gde su boje bile čuvane i sve ih uzimali.
Grci nisu uzimali nikakve boje.
»One nisu deo našeg načina rada.«
Oni odoše u svoju odaju
i počeše da čiste i poliraju zidove. Svakog dana su se
po čitav dan trudili da zidovi postanu čisti i prozračni
poput vedrog neba.
Postoji put koji vodi od krajnje
obojenosti do neobojenosti. Znaj da raskošna raznolikost
oblaka i vremenskih prilika potiče od
apsolutne jednostavnosti sunca i meseca.
Kinezi su završili, i bili su jako zadovoljni.
Udarali su u bubnjeve radujući se ostvarenju.
Kralj uđe u njihovu odaju,
zapanjen veličanstvom boja i prefinjenošću detalja.
A onda Grci razmakoše zavesu koja je odvajala odaje.
Kineski prikazi i čarolije blistavo su se odražavali
na zacakljenim grčkim zidovima. Zaživeli su na njima,
i to još zanosnije, i stalno su se
preobražavali na svetlu.
Grčka umetnost je zanimanje sufija.
Oni ne izučavaju knjige o filozofskom mišljenju.
Svoju ljubav čine sve svetlijom.
Nema želja, nema srdžbe. Sa tom čistotom
oni prihvataju i odražavaju slike svakog trenutka,
odavde, od zvezda, iz praznine.
I razgledaju ih kao da posmatraju
sa istom ozarenom bistrinom
koja posmatra njih.

"Sjeme kad se u zemlju posije zar ne vidiš da proklija,
zašto onda o nicanju čovjeka, sumnja tolika."

Dželaludin Rumi

Tek kad i škola i džamija i minaret
budu porušeni, derviši mogu da
započnu druženje. Dok se vernost

ne pretvori u izdaju, a izdaja u poverenje,
nijedno ljudsko biće ne može da postane
deo i organ istine.
*
Dok si i dalje “ti”
slep si za oba sveta.

Opijenost sobom neće ti
dozvoliti da vidiš. Tek kada se očistiš

od straha i besa, preseći ćeš im
duboko korenje.
*
Dok se ne rastoči, čovek ne može saznati
šta je sjedinjenje.

Predstoji silazak u prazninu.
Laž neće postati istina

pukim govorenjem o njoj.
*
Zamišljanje je kao pipanje oko sebe
po mračnoj stazi, ili ispiranje
očiju krvlju.

Ti si istina od glave do pete. E pa,
šta bi još hteo da znaš?

*

ŽEDNA RIBA
Ne umaram se od tebe. Neka ni tebi ne dosadi
da budeš samilostan prema meni!
Sva ova oprema za žeđ
sigurno je već umorna od mene,
i ovaj krčag za vodu, i vodonoša.
U meni se nalazi žedna riba
koja nikada ne može da nađe dovoljno
onoga čega je žedna!
Pokažite mi put do okeana!
Razbijte ove polovične mere,
ove male posude.
Svu ovu maštariju
i jad.
Neka mi kuću potopi talas
koji se sinoć podigao iz avlije
skrivene usred mojih grudi.
Josif je poput meseca upao u moj bunar.
Žetvu koju sam iščekivao odnela je voda.
Ali nije važno.
Plamen je suknuo nad mojim nadgrobnim šeširom.
Ne trebaju mi ni znanje ni visoko zvanje
ni uvaženost.
Hoću ovu muziku i ovu zoru
i toplinu tvog obraza uz moj.
Okupljaju se vojske tuge,
ali ja neću sa njima.
Uvek ovako biva
kada završim pesmu.
Obuzima me moćna tišina
i pitam se kako mi je uopšte palo na pamet
da se služim jezikom.
http://2.***************/_Cb2TsQpuv5A/TGRc_kNZx5I/AAAAAAAAAEI/yBdEHRAOzFs/s1600/Iranian-Art-Yasmina-Alaoui-Marco-Guerra-Dream-11.jpg

RAZGOVOR U NOĆI
Usred noći uzviknuh:
»Ko živi u ovoj mojoj ljubavi?«
Ti reče: »Živim ja, ali nisam ovde
sam. Zašto su ove različite ikone
pored mene?«
Rekoh: »One su tvoji odrazi,
baš kao što prelepi žitelji Čigila
u Turkestanu liče jedni na druge.«
Ti reče: »Ali ko je ovo drugo živo
biće?«
»To je moja ranjava duša.«
Onda sam priveo tu dušu
kao kažnjenika.
»Opasna je«,
rekoh. »Ne oslobađaj je tek tako.«
Ti namignu i dodade mi jedan kraj
fine niti.
»Čvrsto je zategni,
ali pazi da je ne prekineš.«
Pružih ruku
da te dodirnem. Ti je udari i odbi.
»Zašto si tako grub prema meni?«
»Iz najbolje namere. Svakako ne da bih te
držao na odstojanju! Svako ko uđe ovamo
rekavši Evo me, mora da bude udaren.
Ovo nije tor za ovce.
Ovde rastojanja ne razdvajaju.
Ovo je svetilište ljubavi.
Saladin je primer kako izgleda duša. Protrljaj oči,
i s ljubavlju ponovo pogledaj ljubljenog.«
http://4.***************/-kgVqSGFc_LE/TWaKogKqrII/AAAAAAAAADc/M6PQZalFWSI/s1600/Arabian_Nights_by_khaloodies.jpg

]MOĆ ODRŽAVANJA
Ljubav me je lišila ustaljenih navika
i prožela me poezijom.
Pokušao sam da ostanem miran ponavljajući:
Nema moći mimo tvoje moći,
ali nisam uspeo.
Morao sam da tapšem i pevam.
Nekad sam bio cenjen i primeran i postojan,
ali ko može da opstane na ovom jakom vetru
113
a da ne zaboravi takve stvari?
Planina zadržava odjek duboko u sebi.
Tako i ja primam i zadržavam tvoj glas.
Ja sam iver bačen u tvoju vatru
i začas pretvoren u dim.
Video sam te i postao prazan.
Ta ispražnjenost, lepša od života,
ona ništi život, a ipak, kada se desi,
život buja i stvara još života!
Nebo je plavo. Svet je slepac
šćućuren na putu.
Međutim, ko god vidi tvoju prazninu
vidi iza plavog i iza slepca.
Uzvišena duša se krije poput Muhameda ili Isusa,
krećući se kroz svetinu u gradu
u kojoj je niko ne poznaje.
Uznositi znači uznositi
način na koji se
čovek predaje praznini.
Veličati sunce isto je što i veličati svoje rođene oči.
Veličanje – okean. Ono što kažemo – čamčić.
Dakle, putovanje morem se nastavlja, i ko zna kuda!
Održavanje na okeanu je samo po sebi najveća sreća
koju možemo da doživimo. To je apsolutno buđenje!
Zašto bismo žalili što smo toliko spavali?
Nevažno je koliko smo dugo bili besvesni.
Teturamo se, ali nek krivice nestane.
Oseti blagost kretnji
svud oko tebe, moć održavanja.

PRAVLJENJE HLEBA
Beše to velika gozba i veselje. Kralj
je zdušno praznio pehare.
Onda primeti jednog vrlo učenog čoveka kako prolazi.
»Dovedite ga i dajte mu
da proba ovo izvrsno vino.«
Sluge izjuriše i dovedoše čoveka
za kraljevu trpezu, ali ovaj nije bio
nimalo predusretljiv: »Radije bih popio otrov!
U životu nisam okusio vino, niti ću!
Sklanjajte to od mene!«
Bučno je nastavio da negoduje,
kvareći veselu atmosferu.
Tako to ponekad biva i za Božjom trpezom.
Neko ko je slušao o ushićenoj ljubavi,
ali je nikada nije iskusio, ometa gozbu.
Da je postojao neki tajni prolaz
od njegovog uha do grla, sve bi se
u njemu promenilo. Došlo bi do posvećenja u tajnu.
A ovako, on je sav vatra a nigde svetla,
sav je ljuska a nigde jezgra.
Kralj je izdao naređenje: »Peharniče,
učini što moraš!«
Ovako postupa tvoj nevidljivi vodič,
šahovski šampion preko puta tebe
koji uvek pobeđuje. Mlatnuo je učenjaka
136
po glavi i kazao mu: »Pij!«
Pa: »Još!«
Pehar beše iskapljen
i naš pametnjaković poče da peva
i govori duhovite dosetke.
Stupio je u baštu, pucketajući prstima
i ljuljajući se. Ubrzo je, naravno,
morao da mokri.
Pođe da se olakša, ali tamo se, pored nužnika, nalazila
jedna prelepa žena iz kraljevog harema.
Usta mu se obesiše. Poželeo ju je!
Istog časa ju je poželeo!
A ni ona nije bila protivna.
Latiše se posla, tu na zemlji.
Videli ste kako pekar razvija testo.
Prvo ga blago mesi,
a zatim grublje.
Lupa ga o dasku.
Ono tiho uzdiše pod njegovim dlanovima.
Onda ga istanjuje i poravnava.
Zatim ga skuplja u loptu,
pa ga ponovo razvija
i tanji. Potom doda malo vode,
i sve to temeljito izmeša.
Zatim soli,
i još malo soli.
Onda ga fino oblikuje
u njegov konačni izgled
i gurne ga u furunu,
koja je već vruća.
Zapamti kako se pravi hleb!
Tako se i tvoja žudnja
upliće sa žuđenim.
I to nije samo metafora
za muškarca i ženu koji vode ljubav.
I ratnici to rade u boju.
Stalno dolazi do snažnog uzajamnog zagrljaja
između večnog i onoga što umire,
između suštine i slučajnosti.
Igra ima različita pravila
za svaki pojedini slučaj, ali se u osnovi
ne menja, i zato zapamti:
137
način na koji vodiš ljubav je način
na koji će Bog biti sa tobom.
Tako se ovo dvoje izgubiše u carstvu požude.
Više nisu marili ni za gozbu
ni za vino. Oči im behu sklopljene poput
besprekorno usklađenih kaligrafskih linija.
Kralj je krenuo da traži učenjaka,
a kada ih je zatekao spojene, reče:
»Pa, kao što se kaže, dobar kralj
mora da posluži svoje podanike sa vlastite trpeze!«
Postoji radost, sloboda nalik vinu
koja rastvara um i obnavlja duh,
i postoji muževna duhovna snaga
poput kraljeve, razboritost
koja dopušta i krajnju obeznanjenost.
A sada meditiraj na postojanost
i bistrinu, i nek ti to budu krila
koja te podižu visoko u nebeske sfere.

NAJMANJA ŠARA -Džalal Al-Din Rumi(1207.-73.)

Pokušavao sam da smislim neki način
da pustim da moje lice postane tvoje.

»Mogu li da ti šapnem na uvo
san koji sam sanjao? Ti si jedini
kojem ću ovo reći.«

Naginješ glavu, smejući se,
kao da kažeš: »Poznat mi je taj trik koji izvodiš,
ali neka, samo nastavi.«

Ja sam sličica koju zlatnim koncem prišivaš
na tapiseriju, majušna šara,
zabavni dodatak.

Ali sve na čemu ti radiš je čudesno.
I ja sam parčence lepote.

"Kad te netko prekorijeva, ili se s tobom u sudu razilazi,
u srcu ti se tada rodi malen mrav mržnje i neprijateljstva.
Ako smjesta ne zgnječiš toga mrava,
on bi mogao narasti u zmiju, ili čak u zmaja."

Dželaludin Rumi

S one strane dobra i zla
nalazi se jedno polje. Tamo ću te dočekati.
Kada duša legne u tu travu,
svet je prebogat i preširok da bi se o njemu govorilo.
Ideje, jezik, uključujući čak i reč uzajamno,
nemaju nikakvo značenje.

GDE SVE JE MUZIKA
Ne zamaraj se čuvanjem ovih pesama!
I ako se poneki od naših instrumenata razbije,
ništa za to.
Nabasali smo na mesto
u kojem sve je muzika.
Prebiranje po strunama i zvuci flaute
razležu se okolinom,
pa čak i kada bi harfa celoga sveta
kojim slučajem izgorela, još uvek bi bilo
svirke skrivenih instrumenata.
Tako i sveća treperi i gasi se,
no mi imamo parče kremena i varnicu.
Ovo umeće sviranja je morska pena.
Graciozni taktovi dopiru od bisera
negde sa dna okeana.
Pesme se penju uvis u vidu vodene prašine
i okrajaka debala nanetih na žalo, okrnjene!
One potiču iz potajnog i moćnog izvora
koji ne možemo videti.
Batali sad reči.
Raskrili prozor u sredini svojih grudi,
neka duhovi uleću i izleću.

NOVO PRAVILO
Staro je pravilo da pijanice moraju da se prepiru
i zapodevaju kavge.
I ljubavnik je jednako loš. On upada u jamu.
Ali dole u toj jami nalazi nešto blistavo,
vrednije od ma kakvih para ili moći.
Sinoć je mesec došao razbacujući svoju odeću ulicom.
Shvatio sam to kao znak da počnem da pevam,
padajući uvis u činiju neba.
Činija se razbila. Sve pada posvuda.
Nema šta drugo da se radi.
Ovo je novo pravilo: razbij vinsku čašu,
i sruči se u izdisaj duvača stakla.

IMAM DA KAŽEM PET STVARI

Probuđeni ljubavnik slobodno govori voljenom biću:
»Ti si nebo po kojem kruži moj duh,
ljubav unutar ljubavi, mesto vaskrsnuća.
Neka ti ovaj prozor bude uvo.
Mnogo puta sam izgubio svest
od čežnje za tvojim ćutanjem koje osluškuje,
i za osmehom koji podstiče život.
Ti ukazuješ pažnju najmanjim stvarima,
mojim sumnjama i nedoumicama, isto kao i najvećim.
Znaš da su moji novčići krivotvoreni,
ali svejedno ih prihvataš,
prihvataš moju bestidnost i lažno predstavljanje!
Imam da kažem pet stvari,
pet prstiju da predam tebi na milost.
Prvo, dok sam bio odvojen od tebe
ovaj svet nije postojao,
niti bilo koji drugi.
Drugo, šta god da sam tražio
sve si to uvek bio ti.
Treće, zašto sam uopšte naučio da brojim do tri?
Četvrto, moje polje pod kukuruzom gori!
Peto, ovaj prst predstavlja Rabiju,
a ovaj nekog drugog.
Ima li ikakve razlike?
Jesu li ovo reči ili suze?
Je li plakanje govor?
Šta da radim, ljubavi?«
Tako je govorio, i svi oko njega
počeše da plaču sa njim, mahnito se smejući,
jaučući od sve potpunijeg sjedinjavanja
ljubavnika i ljubljenog.
To je istinska religija. Sve ostale su
odbačeni zavoji kraj nje.
To je sema robovanja i gospodarenja
koji strasno plešu. To je ne-bivanje.
Ni reči, ni bilo koja prirodna činjenica
ne mogu to da izraze.
Poznajem te plesače.
Danju i noću pevam njihove pesme
u ovom kavezu od tela.
Dušo moja, ne pokušavaj da odgovoriš sada!
Nađi prijatelja, i sakrij se.
Samo, šta može da ostane sakriveno?
Tajna ljubavi uvek podiže glavu
i uklanja sve pokrivače:
»Evo me!«

GDE SMO TO?
Nevidljiva ptica nas nadleće,
ali baca hitru senku.
Šta je telo? Ta senka senke
tvoje ljubavi, što na neki način sadrži
čitavu vasionu.
46
Čovek tvrdo spava,
mada nešto u njemu bukti poput sunca,
poput predivnih resa prišivenih za porub.
Vrpolji se pod ćebadima.
Svaki prizor je laž:
Bistar crveni kamen slatkog je ukusa.
Ljubiš predivna usta, i ključ se
okreće u bravi tvog straha.
Izgovorena rečenica izoštrava se u fino sečivo.
Majka golubica traži svoje gnezdo,
pitajući gde, ku? Gde, ku?
Tamo gde lav na zemlju leže.
Gde bilo koji čovek ili žena odlazi da plače.
Gde bolesni odlaze kad se nadaju oporavku.
Gde se vetar podiže i pomaže u vejanju žita
i, u isti mah, šalje lađu na put.
Gde ma ko kaže Samo Bog je istinit.
Ja Hu! Gde s one strane gde.
Sjajni tkačev čunak seva napred-nazad,
istok-zapad, Gde-smo-to? Ma-ku? Maku.
Kao što sunce kaže Gde smo to?,
dok tim pitanjem tka.

BUDI OTAPAJUĆI SNEG
Potpuno svesno, a bez povoda, dolaziš da me vidiš.
Ima li tu koga?, pitam.
Mesec. Pun mesec ti je u kući.
Moji prijatelji i ja istrčavamo na ulicu.
Ja sam ovde unutra, dopire glas iz kuće, a mi ne slušamo.
Blenemo gore u nebo.
Moj omiljeni slavuj jeca u vrtu kao pijan.
Divlji golubovi razilaze se s tihim gukanjem gde, gde.
Ponoć je. Ceo komšiluk je na nogama, i napolju
na ulici pomišlja: Mačak provalnik se vratio.
Tu je i pravi lopov, i glasno viče:
Jeste, mačak provalnik je negde u gomili.
Niko ne obraća pažnju.
Gle, Ja sam uvek sa tobom – to znači da kada tražiš Boga,
Bog je u pogledu tvojih očiju,
u nameri traganja, bliži tebi nego ti sam,
ili stvari koje su ti se dogodile.
Nema potrebe da se izlazi napolje.
Budi otapajući sneg.
Operi se od sebe.
Beli cvet raste u tišini.
Neka ti jezik postane taj cvet.

DOVOLJNO REČI?
Kako to deo sveta napušta svet?
Kako može vlaga da napusti vodu?
Ne pokušavaj da ugasiš vatru
bacajući na nju još vatre!
Ne peri ranu krvlju!
Ma koliko brzo da trčiš,
tvoja te senka sa lakoćom prati.
Ponekad je čak i ispred tebe!
Samo izdašno sunce u zenitu
ukida ti senku.
Ali, ta senka ti je služila!
Ono što ti nanosi bol, blagosilja te.
Pomrčina je tvoja sveća.
Tvoje granice su tvoja potraga.
Mogu to da objasnim, ali razbio bi se
stakleni poklopac na tvom srcu,
a tu nema popravke.
Moraš imati i senku i izvor svetla.
Slušaj, i spusti glavu pod stablo strahopoštovanja.
Kad od tog drveta dobiješ perje
i krila, budi tiši od golubice.
Ne otvaraj usta čak ni za jedno kuuuuuuu.
Kada žaba klizne u vodu, zmija ne može
da je se dočepa. Potom se žaba popne natrag na obalu
i zakrekeće, i zmija ponovo krene ka njoj.
Čak i kad bi žaba naučila da sikće, zmija bi ipak
u tom siktanju prepoznala sve
što je zanima - glas žabe u osnovi.
Ali ako bi žaba mogla da ostane sasvim nečujna,
zmija bi se vratila na spavanje,
i žaba bi mogla da se domogne ječma.
Duša obitava tu u bešumnom dahu.
A to zrno ječma je takvo da,
kada ga staviš u zemlju,
ono raste.
Je li sada dovoljno reči,
ili treba da iscedim još soka iz ovog?
A ko sam ja, prijatelju moj?

STARANJE O DVA DUĆANA
Ne povlači se tamo-amo po svetu
u potrazi za rupom u koju bi se skrio.
U svakoj pećini ima divljih zveri!
Ako živiš sa miševima,
mačje kandže će ti presuditi.
Jedini stvarni mir dolazi
kada si sam sa Bogom.
Boravi u nigdini iz koje si došao,
bez obzira na to što ovde imaš adresu.
Suviše držiš do nje, pa dvojako doživljavaš stvari.
Ponekad se zagledaš u čoveka
i vidiš ciničnu guju.
Neko drugi u njemu vidi radosnog dragana,
i oboje ste u pravu!
Svako ima dve polovine,
poput crno-belog bika.
Josifa su njegova braća smatrala ružnim,
34
a njegov otac neuporedivo lepim.
Ti imaš oči koje gledaju iz te nigdine,
i oči koje procenjuju razdaljine,
koliko visoko i koliko nisko.
Poseduješ dva dućana,
i trčećim korakom ideš napred-nazad.
Potrudi se da zatvoriš onaj koji je stravična,
sve tešnja klopka. Šah-mat
ovako. Šah-mat onako.
Ostavi otvoren onaj dućan
u kojem više ne prodaješ udice.
Ti si riba koja slobodno pliva.

OVAJ SVET NAČINJEN OD NAŠE LJUBAVI
PREMA PRAZNINI
Slava praznini koja izbeljuje naše bitisanje
- ovo mesto načinjeno od naše ljubavi prema praznini!
Pa ipak, praznina nekako priđe,
ovo bitisanje prestaje.
Slava tom događanju, opet i opet!
Godinama sam svoj rođeni život izvlačio iz praznine.
A onda jedan prepad, jedan zamah ruke,
s tim poslom je gotovo.
Slobodan od onog koji sam bio, lišen prisustva, lišen
pretećeg straha, nade,
lišen džinovske manjkavosti.
Planina ovde-i-sada je sićušni delić delića
slamke oduvane u prazninu.
Ove reči koje toliko kazujem gube značenje:
bitisanje, praznina, planina, slamka: reči
i ono što hoće da saopšte, sve je metlom izbačeno
kroz prozor, i kotrlja se niz krov.
TIHOST
Unutar ove nepoznate ljubavi, umri.
Tvoj put počinje na drugoj strani.
Postani nebo.
Kreni sa sekirom na zatvorski zid.
Spasi se.
Izađi kao neko ko se iznenada rodio u boji.
Učini to sada.
Pokriven si crnim oblakom.
Klizni postrance. Umri,
i budi tih. Tihost je najsigurniji znak
da si umro.
Tvoj stari život bio je mahnito bežanje
od tišine.
Ćutljivi pun mesec
pojavljuje se sad.
od ponosa i srama
koje zbog njih sebi pripisujemo.

NIKAKVOG BARJAKA
Nekada sam želeo kupce za svoje reči.
Sad žudim za nekim ko bi me otkupio od reči.
Stvorio sam mnoštvo čarobno smišljenih slika,
prizora sa Avramom, i Avramovim ocem, Azarom,
koji je i sam bio čuven po ikonama.
Tako sam umoran od onog što sam radio.
Onda je došla jedna slika bez oblika,
i prekinuo sam.
Nađite nekog drugog da pazi na dućan.
Napuštam posao pravljenja slika.
Najzad sam upoznao
slobodu ludila.
Zalutala slika pristiže. Vrištim:
»Izlazi napolje!« Raspada se.
Jedino ljubav.
Jedino držalo podesno za barjak,
i vetar. Nikakav barjak.