Da li je moguce, i da li ima leka?

iizgubljena u vremenu

iizgubljena u vremenu

Početnik
Poruka
18
KOliko se cesto desava da dodjete u situaciju, ili da je to nesto sto traje neprekidno, takvu da imate osecaj da vas vas roditelj ne razume?
Ali niste besni, nego jednostavno imate osecaj da vam je rekao sve sto je imao, i da nema vise cime da vas posavetuje, kao i da ga malo zamarate svojim problemima.....
Njegov lik odaje samo jednu stvar " Vec sam cuo/la"
I onda se osetite malo izgubljeno, ja se osecam izgubljeno.
Juce sam napunila devetnaest godina, imam divan odnos sa majkom, imala sam do sada, ali imam utisak u poslednjih par meseci da se to malo po malo gubi. Nas dve se ne svadjamo ali imam utisak kao da nju ne zanimaju moji problemi. a ja zaista nisam pricljiva osoba....Zeli savrsenstvo od mene, a ja, jednostavno ne mogu vise tako, zelim malo da se opustim.....Ispunjavam sve njene zahteve, lecim svaku njenu depresiju, ugadjam joj.....

Sta je greska, i kako je ispraviti???
 
Naravno da je zanimaju tvoji problemi, ali možda previše insistiraš na tome da tražiš savete, pa joj se čini da će time možda sputati tvoju samostalnost i nezavisno donošenje odluka. Mada, govoriš da nisi pričljiva osoba, ne znam da li si tačno opisala gde leži problem, kao da ona ne želi da te sasluša, meni tako ozgleda..
Naravno da često postoji nerazumevanje, ali ne ono suštinsko.
Ja se nisam poveravao roditeljima, ali sam često tražio odgovore na neka univerzalna pitanja, čisto da bih proverio da li pravilno razmišljam.
Možda preterano paničiš, kažem možda, opet..ne znam u čemu je tačno problem, zahtevna majka ili tvoja nevešta opravdanja. Bitno je da budeš zadovoljna onim što radiš i kako postupaš...
 
iizgubljena u vremenu:
Juce sam napunila devetnaest godina, imam divan odnos sa majkom, imala sam do sada, ali imam utisak u poslednjih par meseci da se to malo po malo gubi. Nas dve se ne svadjamo ali imam utisak kao da nju ne zanimaju moji problemi. a ja zaista nisam pricljiva osoba...
Kliknite za proširenje...
Prvo, srecan ti rodjendan i sve najbolje! :D

Drugo, dva meseca nisu neki dug period... mozda tvoja mama ima nekih problema pa je rasejana, mozda nema nikakve veze sa tobom...
 
Ja sam sa 15 imala veliki problem, tj moji su ga imali . Naime hteli su da se razvedu pa su u toj svojoj agoniji zaboravili na mene. Tako sam ja sa 15 morala da se osamostalim , i da sama resavam svoje dileme. Sad kad se setim pitam se kako sam to izvela , ali evo izvela sam i ziva sam i jos relativno zdrava. Sukob ili neslaganje sa majkom , moze mnogo da optereti zensku decu , narocito ako su do tad bile vezane. Ipak , nase majke cesto zaborave da nismo mi njih rodile nego one nas pa sve svoje probleme prebace na decu, umesto da bude obrnuto. Greska je ako se uzivis u ulogu keve i predas joj se . Ja nisam. Radio je u meni bunt, nisi tu za mene , nisam ni ja za tebe. EEEE TAD JE SHVATILA... ali to je trajalo, a ja sam se osecala verovatno kao ti sada. Na kraju se oni nisu razveli, moja mama je ponovo pocekla da bude ti za mene , a ja sam naucila vaznu lekciju.
1. Osamostalila sam se
2. Ocvrsla sam
3. Naucila da slusam vsoj unutrasnji glas i radim kako meni prija bez obriza na kritike i sugestije sa strane
4. Razvila stav u odnosu prema roditeljima koji im govori da imam svoje JA
5. Naucila da mogu sam i da se uvek sve prezivi...

Na zalost sve to sa samo 15 godina.

Dakle, bez brige ! Desava se to svima samo nekom u manjoj a nekom u vecoj meri.
Obzirom da te shvatam , ako hoces pisi mi na meil,, ja sad imam 28 god i mozda mogu da procaskam s tobom malo savremenije i trezvenije nego mama trenutno.

Ali ne odustaj od nje, trazi svoje vreme i njenu paznju , jer te je rodila i to ti mora dati. Ako je normalna, a nema razloga da mislimo drugacije..
Veliki pozdrav
 
Mirka i Comi:
4. Razvila stav u odnosu prema roditeljima koji im govori da imam svoje JA
Kliknite za proširenje...



Mislim da je ovo presudno.
Potrebno je kriticki proanalizirati roditelje,tada shvatis da su i oni samo ljudi .Nakon toga,veruj mi,vise se neces obazirati na to da li te mama slusa ili ne!
Uostalom mozda zena prolazi kroz neki tezi period,pa nece da ti kaze da te ne bi opterecivala.

Pozz..
 
Problem je u tome sto je ona uvek bila labilna licnost, i meni se cini da se ja jesam osamostalila ali ne znam sto dozvoljavam sebi da padnem na neke glupe fore, kada je njoj potrebna pomoc, a stalno joj je potrebna jer je ona pobogu uvek u depresiji, kako sam ja kriva jer je njoj upropasten zivot, kako sam ja kriva jer joj se rusi svet zato sa ocem ne razgovaram vec pola godine, zivimo zajedno, jer me se on odrekao, rekao je da nece vise da cuje za mene, i ja sam to ispostovala bez uzbudjivanja.

SAda mi nije jasno, ja sam vec odrasla osoba, u zivotu su me opteretili svim mogucim stvarima, instrument, sport, uvek sam morala da budem najbolja u skoli,i sve sam to postizala, sada sam upisala fakultet, na budzetu sam, ne dobijam mesecni dzeparac, ne pravim problem oko toga, iako je suma koju mi daje toliko mizerna da ne mogu da odem na kafu sa drugaricama spontano, nego se svemu neophodno planiranje. I tu je razumem, posto me otac ne finansira nikako, ona nema, i ja ne trazim, i to nije sustinski problem. Cak i pored svega toga ostajem noramalna, bez osudjivanja kazem sebi svaki put ko zna kakav ces ti zivot imati.....
ali me boli to sto kada pozelim da se malo opustim, da se malo predam zivotu, ona od toga napravi karambol,izazove u meni grizu savesti i ja se nerviram.

E sada to moje prepustanje zivotu je izgledalo ovako poslednji put.....
Nisam pravila zurku za rodjendan ali je drugarica dosla kod mene
1.Popila sam casu bambusa
2.muzika nije bila glasna
3.moja drugarica je popila malo vise pelinkovca, bila je pripita, ali samo je pricala malo vise
4.smejale smo se do pet sati ujutru
5. i bilo mi je mnogo lepo, pomogla mi je da zaboravim na problem koji imam sa strane
Mama je od toga napravila frku, kao da sam ja alkoholicar, zato sto ona ne voli to, a ja sam popila jedan pisljivi bambus i kao poslednja curka morala sam da joj kazem umesto da cutim i gledam svoja posla.....
to je moj problem, previse joj se poveravam, pa i za takve gluposti.....i samo gleda kako ce da mi skrati krila.....
 
iizgubljena u vremenu:
ali me boli to sto kada pozelim da se malo opustim, da se malo predam zivotu, ona od toga napravi karambol,izazove u meni grizu savesti i ja se nerviram.
Kliknite za proširenje...
Zvucis vrlo trezveno i razumno.
Vremenom ces nauciti da izadjes na kraj sa tim nametnutim osecanjem krivice... tj. grize savesti, kako je ti zoves. Samo, nemoj nikada da odustanes od iskrenosti. Ni u cemu ne gresis. :D
 
CaLiMeRo:
Zvucis vrlo trezveno i razumno.
Vremenom ces nauciti da izadjes na kraj sa tim nametnutim osecanjem krivice... tj. grize savesti, kako je ti zoves. Samo, nemoj nikada da odustanes od iskrenosti. Ni u cemu ne gresis. :D
Kliknite za proširenje...


Bojim se da se sve to ne oduzi, jer je mama vezana preterano za svoju majku....
Ne mogu da se bunim, jer me samo ona izdrzava, ali jedva cekam da zavrsim fakultet i budem svoj covek....valjda ce tada sve biti dobro...
 
То су фазе у одрастању које су често болне...
Суочавање са тиме да наши родитељи нису онакви како смо их као мали идеализовали....
Свест о томе да почињемо да их надрастамо и превазилазимо у неким стварима....да постајемо јачи и разумнији од њих...(не мислим физички јачи)...
Ни једном детету није мило када то спозна....осећа се као да на неки начин губи родитеље....али то је добра ствар, јер почињемо више да се ослањамо на себе а мање да очекујемо од њих.
За савете и поверавања обрати се другарицама, ако мама баш не може да те испрати у томе....
За чашу бамбуса јасно јој стави до знања да си довољно одрасла да знаш шта радиш и које су твоје границе, да то једноставно није више њена брига и да ниси мало дете.....

Ни родитељима није лако и често не знају како да се поставе када виде да им дете коначно ''одлази из гнезда'', да постаје свој човек и да нису више тако неопходни.....
 
Rekoh ti - okreni se sebi i brini o tome kako se ti osecas i sta tebi prija , a polako iskljucuj svet oko sebe koji te ugrozava . To nije lako , ali vremenom naucis. Ocigledno da tvoji trenutno nisu spremni da budu tu za tebe pa ti uradi bas isto... Vise od ovoga sto su ti sad uradili ne mogu da ti priuste( mislim na cutanje, ukidanje dzeparca....)
Tj mogu- da te izbace iz gajbe , al onda bi bili mnogo veliki skotovi, sto po tvojim recima cini se da nisu...
Dakle , ti budi dobra kao i do sad, postuj ih ali drzi do sebe i do svog Ja.
A na kraju krajeva sve i da se sad ocepis od njih ne bi bio smak sveta. Velika si devojka. Danas i mladji od tebe pocinju samostalan zivot. Ako se toga bojis , dobo razmisli. Tesko je biti buntovan pod krovom roditelja koji su kao tvoj tata. To sto ne razgovarate moglo je i drugacije da se zavrsi. To sto si ti jos tu u svom toplom domu, ipak nesto govori. On verovatno kao i svaki otac ima potrebu da jos malo ima uvid u tvoj zivot pa cak i kroz cutanje , jer bi te u protivnom vec izbacio napolje. Ovako te ipak drzi na oku i siguran je da si dobro. Ako mu ne kazes ti , mama mu kaze. Ako mu odes nista nije uradio... Dakle , mozda gresim ali verujem da je njemu na neki sasvim uvrnut nacin ipak jako stalo do tebe.
A mama , ona je slucaj za psihijatra( izvini ) a ne za tebe ... Nemoj resavati njene brige i upijati njenu negativu, napisala sam ti juce , otkaci se i idi dalje. Nisi ti njoj mama nego ona tebi. Nedaj da je nosis na ledjima ko teret. Model koji ona ima sa svojom mamom sad indirektno ili cak direktno prenosi na tebe , nesvesna cinjenice da ti neces u taj kalup i da se u tome neces dobro osecati. Trudi se da joj das do znanja da neces vise da upijas to sve i da zelis da ides dalje u zivot, neopterecea. I to tesko ide sa mamama ali ide. I ona ce jednom izvesno shvatiti.

Drzi se , i drzi do sebe. Budi fina , dobra i lepo vaspitana cerka , ali ne njihov psihijatar i rame za plakanje. Ima ko to treba da radi, tvoje je da ucis i da ides napred ... A njih ostavi nek se sami bore, jer su jedno drugo izabrali...I obavezali se pred bogom i zakonom da ce voditi racuna jedno o drugom dok ih smrt ne rastavi... Ne secam se da se tu negde pominju deca ...tj da su se negde deca vencala roditeljima na pravdi boga...Ako oni misle da su vencani i tobom , ti se vec danas razvedi... Dvoje je ok , troje je vec guzva... Shatas?
Dva misljenja se mozda i poklope , trece unosi zabunu 100 %...
 
Mirka i Comi:
Rekoh ti - okreni se sebi i brini o tome kako se ti osecas i sta tebi prija , a polako iskljucuj svet oko sebe koji te ugrozava . To nije lako , ali vremenom naucis. Ocigledno da tvoji trenutno nisu spremni da budu tu za tebe pa ti uradi bas isto... Vise od ovoga sto su ti sad uradili ne mogu da ti priuste( mislim na cutanje, ukidanje dzeparca....)
Tj mogu- da te izbace iz gajbe , al onda bi bili mnogo veliki skotovi, sto po tvojim recima cini se da nisu...
Dakle , ti budi dobra kao i do sad, postuj ih ali drzi do sebe i do svog Ja.
A na kraju krajeva sve i da se sad ocepis od njih ne bi bio smak sveta. Velika si devojka. Danas i mladji od tebe pocinju samostalan zivot. Ako se toga bojis , dobo razmisli. Tesko je biti buntovan pod krovom roditelja koji su kao tvoj tata. To sto ne razgovarate moglo je i drugacije da se zavrsi. To sto si ti jos tu u svom toplom domu, ipak nesto govori. On verovatno kao i svaki otac ima potrebu da jos malo ima uvid u tvoj zivot pa cak i kroz cutanje , jer bi te u protivnom vec izbacio napolje. Ovako te ipak drzi na oku i siguran je da si dobro. Ako mu ne kazes ti , mama mu kaze. Ako mu odes nista nije uradio... Dakle , mozda gresim ali verujem da je njemu na neki sasvim uvrnut nacin ipak jako stalo do tebe.
A mama , ona je slucaj za psihijatra( izvini ) a ne za tebe ... Nemoj resavati njene brige i upijati njenu negativu, napisala sam ti juce , otkaci se i idi dalje. Nisi ti njoj mama nego ona tebi. Nedaj da je nosis na ledjima ko teret. Model koji ona ima sa svojom mamom sad indirektno ili cak direktno prenosi na tebe , nesvesna cinjenice da ti neces u taj kalup i da se u tome neces dobro osecati. Trudi se da joj das do znanja da neces vise da upijas to sve i da zelis da ides dalje u zivot, neopterecea. I to tesko ide sa mamama ali ide. I ona ce jednom izvesno shvatiti.

Drzi se , i drzi do sebe. Budi fina , dobra i lepo vaspitana cerka , ali ne njihov psihijatar i rame za plakanje. Ima ko to treba da radi, tvoje je da ucis i da ides napred ... A njih ostavi nek se sami bore, jer su jedno drugo izabrali...I obavezali se pred bogom i zakonom da ce voditi racuna jedno o drugom dok ih smrt ne rastavi... Ne secam se da se tu negde pominju deca ...tj da su se negde deca vencala roditeljima na pravdi boga...Ako oni misle da su vencani i tobom , ti se vec danas razvedi... Dvoje je ok , troje je vec guzva... Shatas?
Dva misljenja se mozda i poklope , trece unosi zabunu 100 %...
Kliknite za proširenje...

Nadam se da cu uspeti....Ne zelim da njoj bude lose, ali ne zelim ni da meni zivot propadne pre nego sto je poceo. Ona to ne razume. A on, on je na na planini vec mesec i jace, pa se plasimo da ce nas izbaciti iz stana kada se vrati, tj ona se plasi, a ne znam kako da joj pomognem, zao mi je, ali ne znam...
 
E na zalost tu ne mogu ni ja da ti pomognem, unutrasnji odnosi u kuci su nesto sto je nezahvalno komentarisati. Nadajmo se da ce sve biti ok, ja ti drzim fige. Bice sve ok sa mamom, to je sve deo zivota, na koji na zalost moras da se priviknes.
 
Kao neko ko na svu srecu nije imao problema sa roditeljima ne znam da li mogu da ti posavetujem kako da se postavis u odnosu na roditelje.

Ali mogu da ti kazem kako da se postavis u odnosu na sebe. Dakle, samo hrabro, budi jaka.
I nemoj da ti padne na pamet da odlazis od kuce, i osamostaljujes. Ne zato sto je to mnogo lose. Ali posto vidim da studiras, i da ti dobro ide, osamostaljivanje najcesce vodi ka trazenju posla (da placas gajbu), mislis paralelno ces studirati i raditi. Nista od toga. Mnoge znam da su zavrsili ko nizerazredni sluzbenici tako. Uci vredno i zavrsavaj faks, sto ga pre zavsis, pre ces se osamostaliti, i materijalno i duhovno. To sa mamom je mozda prolazna kriza.

Mogu mozda da te posavetujem, da recimo provodis manje vremena u kuci (ali ne da lutas bilo gde), vec recimo ucis u nekoj boljoj tisoj citaonici ili nadji neki zanimljv hobi koji ce te okupirati ili spavaj nekad kod drugarice, cisto da bi imala manje mogucnosti da stvoris konfliktnu situaciju sa mamom. Trudi se da je ne iznerviras. Izacices iz svega kad tad.
 
sa 19 godina se već imaju veze, piju se kokteli sa votkom, ide se na žurke i koncerte i uživa u letu pred ispitni rok :lol:
Mani se mame, nije ona dužna sve da zna. OPUSTI se, kao što si i sama rekla da ti treba ;)

btw. i da znaš da mene moja mama i dan danas često ne razume :lol: Mislim, mož misliti...ljudi se razumeju u zavisnosti od mentalnih i govorničkih kapaciteta, ali RODITELJE u nekom momentu prosto moraš (makar privremeno) da odbaciš kao idealne sagovornike. Naprosto zato jer oni to NISU. Ima mlađih, bržih, kreativnijih ljudi od njih ;)


ps. i ne pravi od komarca - magarca :idea: Ništa strašno - live a life i sve bude ok.
 
Mozda nije lose i da nadjes nekakav honorarni poslic na dva, tri dana, tek da imas i neki dinar u dzepu, koji ce ti malo ojacati i samopouzdanje. Npr.posao na sajmovima, cuvanje dece ponekad, ili starih, ciscenje poslovnih prostorija, lepljenje plakata, deljenje onih silnih reklamnih papirica koji nam pune postanske sanducice. Pokusaj preko agencija za zaposljavanje ili foruma: posao i novac. Mozda bi mogla da dajes neke casove (ne znam koju si skolu zavrsila), radis povremeno u nekoj radnji, kiosku, kaficu itd. Ovi poslovi ce ti osim sto donose neki dinar omoguciti i nova poznanstva, veze, a sto da ne i ljubav. Samo hrabro, ne boj se i obavezno uci da sto pre zavrsis faks, a krila siri odmah tempom koji ti odgovara. Vreme je na tvojoj strani. I da budi dobra cerka, pomogni mami u kuci, idi u nabavku ponekad, ponudi da se dogovorite oko obaveza u kuci. To ce joj pokazati da kao svaka odrasla osoba znas da zivot cine prava i obaveze. Pozdrav i srecno.
 
Mene su moji roditelji prestali da razumeju kada sam imala 16, i mislim da vise i ne mogu da razumeju ni moj zivot ni moje stavove,ni moje odluke, ali sta je tu je, ja i dalje guram napred kako ja mislim...
A sto se tice lecenja depresije, tu joj ne mozes mnogo pomoci, ako se ona sama ne odluci da prva secbi pomogne!
Ja sam sa mojom depresivnom majkom satima i danima i godinama razgovarala, i ona se na trenutak oseti bolje i sutra opet ispocetka. Sa 20 sam shvatila da ja imam i svoj zivot koji treba da zivim a ne da se utapam u njenim problemima...
 
Samo da dodam, nadam se da ce se jednog dana opametiti i poceti da misli o sebi i da digne glavu gore.
Boli me i dan danas sto joj ne mogu pomoci, ali shvatila sam da mogu da joj pomognem samo ako joj posvetim ceo svoj zivot i vreme, a u tom slucaju cu ja biti nezadovoljna pa ce ona biti nezadovoljna i u krug...
Ali sta je tu je!
A ti GLAVU GORE i pokusaj da zaradis neki dinar da sebi dignes moral, vredno uci da zavrsis faks i da nadjes svoj put i UZIVAJ U ZIVOTU, jer svaki dan vise je i jedan dan manje...
 
ne znam meni neprestano dolaze drugari...sad leto pa kao ne studiraju i sve...i ponavlja se da zatichem na polici prljavu chashu medj opranima...ne vidi staramajka...a bila kod ochnog mora da stavlja hemodrops aka veshtachke suze 6x na dan...to me tako pogadja...chinjenica da zhivot lagano napushta telo mog roditelja stvara u meni neq neopisivu tugu...a nemamo nishta zajednichko...nikakvu temu nishta...i ne provodim vreme s njom samo na shta ima da se jede konverzaciju...jbga...a dobar je lik...nije sad neshto ludilo al bash je onako...dobra i sve...joj...
 
AntunTun:
ne znam meni neprestano dolaze drugari...sad leto pa kao ne studiraju i sve...i ponavlja se da zatichem na polici prljavu chashu medj opranima...ne vidi staramajka...a bila kod ochnog mora da stavlja hemodrops aka veshtachke suze 6x na dan...to me tako pogadja...chinjenica da zhivot lagano napushta telo mog roditelja stvara u meni neq neopisivu tugu...a nemamo nishta zajednichko...nikakvu temu nishta...i ne provodim vreme s njom samo na shta ima da se jede konverzaciju...jbga...a dobar je lik...nije sad neshto ludilo al bash je onako...dobra i sve...joj...
Kliknite za proširenje...


E, što je majka rodila sina !........ :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kalis
Da li samo porodice imaju dom?
Odgovora
11
Pregleda
290
Nina
Nina
ForestGreen
Veštačka oplodnja- Da li je vreme da se zna više?
Odgovora
16
Pregleda
287
doppler
doppler
Soradze
Da li ste nekad išli u doope na vašar?
2
Odgovora
48
Pregleda
794
jevropa
J

Back
Top