Drugarice = vestice ???

Drugarice... $ta uchini ti?! :o

svetlanaza2.jpg
 
djavolica_andjeoskog_lica:
Pretvaraju se da su fine,da vas obozavaju..a onda,pap,zabiju vam noz u ledja! :evil:
Da li vam se ovo nekad desilo? Kako ste vi reagovale?
Sta mislite - jel bolje imati najboljeg druga na koga cete se oslanjati ili najbolju drugaricu?
Kliknite za proširenje...
da, desilo mi se... nisam ni mislila da sam u stanju da mrzim, ali onda kad sam shvatila da želim da joj se dešavaju loše stvari, shvatila sam da nju mrzim. ali, posle nekog vremena sam prebolela sve to i sada me sasvim zabole k.... za nju, kontam da je njena kazna to što ona mora da živi sa sobom i svojim bolesnim tripovima... kako sam odreagovala? rekla sam joj da ne želim da mi se ikad više obrati - presekla. sad ni ne mislim na nju, a i kad je se ponekad setim, pomislim "koja paćenica!"
 
pajamaca:
nisu homići dobre drugarice!
gori su od žena. u takvim situacijama postaju histerični i krajnje ne predvidivi!!!

trust me....
Kliknite za proširenje...


Ovo potpisujem, isto iskustvo sa nekoliko njih. :roll:

Da, imam divne prijateljice dugi niz godina koje mi mnogo znace u zivotu.
Odnos je, pa svakakav, ima tu mnogo toga da legne, i da se prihvati drugi kakvim jeste sa svim razlicitostima, i da se prodje mnogo toga zajedno. Bilo je i problema i svadja i nesporazuma, ali ne nozeva u ledja.

Jedno prekinuto dugogodisnje prijateljstvo, u koga sam mnogo ulagala ali nije islo dalje.
Konflitna licnost bez prijatelja i bez istinske simpatije i empatije za druge.
U stvari ne konflitna, nego totalni egocentrik. Nista je osim svog komoditeta, promocije i muskaraca u zivotu nije zanimalo.
Bilo mi je zao, i sad se ponekad setim i pitam da li je moralo, a proslo je vise od 6 godina.
ALi moralo je. :?
 
Imam nekoliko drugarica koje bas volim i postujem. Naravno da sam usput imala i razna prijateljstva sa drugim zenama ali nikad nista ozbiljnije - retko koja mi se stvarno svidi (citaj ima ista pravila i vrednosti kao ja :) )
Volim da se druzim sa muskarcima.
 
Bilo nozeva u ledja i nakon toga bi se komunikacija svela na skoro nista ili nista. Nisam neko zlopamtilo i bas pre nekog vremena sam pomogla jednoj bivsoj ''drugarici''. Od poslednjeg noza u ledja (pre 3 godine) totalno sam se preorijentisala na muskarce kao drugove i mnogo mi je prijatnije sa njima. Sve mogu da im kazem, bez bojazni da ce da zavide ili da ce da imaju nekih zadnjih namera. S druge strane, to ponekad dovodi do nerazumevanja od strane deckova, ali sta da se radi...
Homoseksualci i nisu mi bas za najboljeg druga; mnogo cepidlace i mesaju se u svasta bez prethodne dozvole.
 
Biram prijatelje koji se ne pretvaraju.
Bilo je razmimoilazenja i prekida prijateljstava,
ali zbog toga sto smo se razvili u razlicite osobe.
Nemam mnogo prijatelja, i nisam od onih sto ce na
prvu loptu da budu super sa nekim...
ja to polako... dok vidim ko je kakav.
 
Zeznula me jedna pre par godina, a bile smo super. Kad me je zeznula, zavrsila sam sa njom za ceo zivot. Sada, kad je sretnem na ulici, nista, ona za mene vise ne postoji. Imam drugarica koje znam od detinjstva, sa kojima sam se igrala kad sam bila mala i one su mi do sada ostale iskreni prijatelji,a imam i par prijateljstava stecenih kasnije, tu su i neka dva drugara sa kojima mogu iskreno da pricam, da im se jadam i oni meni. Ipak, od tog jednog loseg iskustva nikome ne verujem potpuno i bezrezervno
 
Nijedna drugarica mi nije "zabola nož u leđa", izgleda sam po tom pitanju imala sreće. Sa jednom drugaricom sam prestala da se družim, i to me je u tom periodu (19god, početrak faksa, sve nepoznato) prilično povredilo, ali ni tu nije bilo reči ni o kakvoj izdaji.
 
Ako te zanima moja priča, idi na temu DA LI STE LJUBOMORNE NA QRVE. Mada, koliko sam ja tamo mogla da shvatim, i ovde je mnogo branioca tih licimera. Da li su se prepoznale ili ja nisam lepo objasnila šta mi se dogodilo, ni sama ne znam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top