Malo istorije:
ŠTA JE PROLETARIJAT?
Proletarijat je klasa u društvu koja živi isključivo od prodaje svog rada i ne prisvaja profit od bilo koje vrste kapitala. Dakle, proletarijat ili klasa proletera je u par reči, radnička klasa 19.veka.
KAKO JE NASTAO PROLETARIJAT?
Proletarijat je nastao u industrijskoj revoluciji, koja se odigrala u Engleskoj u drugoj polovini 18.veka.
Industrijska revolucija je ubrzana otkrićem parne mašine, raznim rotirajućim mašinama, mehaničkim razbojem, i čitavim nizom drugih mehaničkih uređaja. Pošto su ove mašine bile vrlo skupe mogli su ih kupiti jedino krupni kapitalisti. Kasnije su mašine prenele industriju potpuno u ruke krupnih kapitalista i oskudnu svojinu radnika (alate, razboje, itd.) učinile potpuno bezvrednom.
Postepeno kapitalisti sve više rasturaju male zanatlije otvaranjem velikih radionica, koje su štedele mnoge troškove.
Rezultat je bio taj da su kapitalisti uskoro sve držali u svojim rukama, i da radnicima ništa nije ostalo. .
Ovaj proces je, uništio staru srednju klasu, posebno sitne zanatlije; potpuno je transformisao uslove života radnika. Stvorene su dve nove klase koje postepeno gutaju sve ostale. To su:
1. Klasa velikih kapitalista, koji, u svim civilizovanim zemljama, skoro isljučivo u svom posedu imaju sva sredstva za život i instrumente (mašine, fabrike) i materijale neophodne za proizvodnju sredstava za život. Ovo je buržoaska klasa, buržoazija.
2. Klasa ljudi koji su potpuno bez imovine, i koji su primorani da prodaju svoj rad buržoaziji da bi dobili, u zamenu, sredstva za život. Ona se naziva klasom proletera, proletarijatom.
POD KOJIM USLOVIMA SE ODVIJA PRODAVANJE RADA PROLETERA BURŽOAZIJI?
Cena rada sastoji se tačno od količine sredstava za život koja su nužna da bi radnik nastavio da radi, i tako se sprečilo odumiranje radničke klase.
Ova konstatacija navodi na pomisao da je buržoasko, odnosno kapitalističko društvo zapravo robovlasničko društvo. Zbog toga bi bilo dobro da napravimo malo poređenje između roba i proletera:
Rob se prodaje jednom i zauvek; proleter mora sebe prodavati dnevno i na čas.
Individualnom robu, svojini gospodara, egzistencija je obezbeđena, ma kako mizerna ona mogla biti, jer je to u gospodarovom interesu. Individualni proleter, koji kao da je vlasništvo cele buržoaske klase koja kupuje njegov rad kada je on nekome potreban, nema obezbeđenu egzistenciju. Egzistencija je osigurana samo klasi kao celini.
Rob je van konkurencije; proleter je u njoj i oseća svu njenu žestinu.
Rob predsavlja stvar, nije član društva. Stoga, rob može imati bolju egzistenciju nego proleter, dok proleter pripada višoj fazi društvenog razvoja, i stoji na višem društvenom nivou od roba.
KOJE SU BILE NEPOSREDNE POSLEDICE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE I PODELE DRUŠTVA NA BURŽOAZIJU I PROLETARIJAT?
Prvo, sve niže i niže cene industrijskih proizvoda koje su donele mašine potpuno su uništile, u svim zemljama sveta, stari manufakturni sistem ili industriju baziranu na ručnom radu.
Na ovaj način, sve polu-varvarske zemlje, koje su dotad bile manje više strane istoriskom razvoju, i čije privrede su bile bazirane na manufakturi, nasilno su isterane iz svoje izolacije. Kupovale su jeftinije engleske robe i dozvolile da njihovi manufakturni radnici budu uništeni (možete biti slobodni pa ovu istorisku činjenicu uporediti sa Srbijom danas).
Došli smo do tačke gde nove mašine izmišljene u Engleskoj lišavaju milione npr Indiskih radnika njihovih sredstava za izdržavanje u roku od godinu dana. (slično tome sitni proizvođač u Srbiji je danas u situaciji da njegova roba zbog tehnološke prednosti i krupnog kapitala velikih industrija zapada nije konkurentna ni na domaćem tržištu a kamoli u inostranstvu)
Na ovaj način, krupna idustrija je dovela sve ljude sveta u kontakt, spojila sva lokalna tržišta u jedno svetsko (globalizacija), raširila civilizaciju i progres svuda i stoga obezbedila da šta god da se događa u civilizovanim zemljama, ima reperkusije u svim drugim zemljama.
Drugo, gde god je kurpna industrija zamenila manufakturu, buržoazija se razvila u bogatstvu i moći u najvećem stepenu i načinila sebe prvom klasom zemlje. Rezultat je bio da gde god se ovo dogodilo, buržoazija je preuela političku moć u svoje ruke i time zamenila do tada vladajuće klase, aristokratiju, apsolutnu monarhiju.....
Buržoazija je uništila moć aristokratije, plemstva, ukidanjem svih privilegija poseda - drugim rečima, podvrgavanjem zemljišnog vlasništva kupovini i prodaji, i ukidanjem specijalnih privilegija plemstva. Na njihovo mesto, stavila je konkurenciju - tj. stanje društva u kome svako ima pravo da uđe u bilo koju granu industrije, gde je jedina prepreka nedostatak neophodnog kapitala.
To su koreni kapitalizma i globalizma. Sve to uvideo je Karl Maks pa je sredinom 19-tog veka (1848) napisao knjigu Manifest komunističke partije u kojoj je između ostalog sve ovo i naveo. Tom prilikom konstatovao je i da sva ova zla treba pripisati isključivo društvenom uređenju koje više ne odgovara zahtevima realne situacije kao i da je moguće, kroz novi društveni poredak, osloboditi se svih ovih zala.
Marks i Engels u svojoj knjizi Manifest komunističke partije predložili su novo društveno uređenje:
Novo društveno uređenje bi trebalo da preuzme kontrolu nad industrijom i svim granama proizvodnje iz ruku uzajamno konkurišućih individua, i zameni je sistemom u kome će se svim ovim granama upravljati od strane društva kao celine - to jest, u zajedničkom interesu, po zajedničkom planu, i sa participacijom svih članova društva.
Privatno vlasništvo, stoga, mora biti ukinuto i na njegovo mesto mora doći zajedničko korišćenje svih sredstava za proizvodnju i distribucija svih priozvoda u skladu sa zajedničkim dogovorom - rečju, ono što se zove komunalno vlasništvo nad dobrima.
Posle ukidanja privatnog vlasništva trebalo bi uspostaviti demokratski ustav, i kroz njega, direktna ili indirektna dominacija proletarijata. Možda će trebati još jedna broba, ali rezultat može biti samo pobeda proletarijata.
Demokratija je potpuno beskorisna proletarijatu ako nije iskorišćena kao sredstvo za donošenje mera u smislu obezbeđenju životnog standarda proletarijata.
