Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Заборављене гробнице српских војника
На војном гробљу у градићу Сен Мандрије (Saint-Mandrier), на југу Француске, налазе се гробнице 22 српска војника, за које се готово 100 година нико није распитивао.
(Од специјалног извештача Танјуга)
ТУЛОН, 3. августа - На полуострву преко пута Тулона, на којем је смештен градић Сен Мандрије, налази се војно гробље на којем су пред крај Првог светског рата сахрањена 22 српска војника.
Гробље је смештено на самом врху полуострва, изнад љупког рибарског градића који је монденски Париз открио почетком 20. века, док још нико није знао за Сен Тропе.
Од Другог светског рата носи назив Француско-италијанско гробље, због 900 италијанских војника погинулих у Француској који су овде сахрањени, баш као што у Риму постоји велико војно гробље на којем се чувају посмртни остаци француских војника, иако су се борили на супротној страни.
На околним брежуљцима, на којима вире кровови кућа из медитеранског растиња, налази се већи део морнаричког потенцијала Француске, укључујући и залихе нафте за случај ратних дејстава.
Због положаја изолованог од копна, на месту данашњег Сен Мандријеа је већ у време Луја XИВ постојао карантин за повратнике са похода на исток. Ту је, пред крај Првог светског рата, отворена војна болница, која је радила све до 1935. године, када је у Тулону подигнута друга, већа.
У њој су лечени и српски војници које су, рањене или болесне, најчешће од тифуса, Французи превезли бродовима заједно са сопственим војницима који су се борили, раме уз раме са српском војском на Солунском фронту.
У Сен Мандрије су стизали ретки бродови са српским рањеницима, јер су немачке подморнице биле прилично ефикасне у торпедирању савезничких бродова.
На војном гробљу се налазе спомен обележја 22 српска војника који су умрли од 1917. до 1919. године.
Фернан Бријел (Фернанд Бруел), 75-годишњи пуковник авијације у пензији и општински саветник у Сен Мандријеу, објаснио је специјалном извештачу Тањуга да им се ни једна од породица ових српских војника никада није обратила, што отвара питање да ли њихове уопште знају где су умрли и сахрањени или им се, у ратном вихору, изгубио сваки траг.
Ово питање је утолико занимљивије што, кажу, до пре годину дана ни власти у Србији нису знале да ово гробље постоји, када је амбасада у Француској проследила информацију Министарству за рад, здравље и социјална питања.
У амбасади Србије у Паризу, дописнику Тањуга је речено да је у тој области на југу Француске недавно откривено још једно гробље из Првог светског рата на којем је пронађено десетак надгробних плоча са именима палих српских војника.
На гробљу у Сен Мандријеу имена на гробовима српских војника су исписана онако како се изговарају на француском, уз мноштво неизбежних грешака. То наводи на закључак да су имена забележена на основу усмене изјаве војника на самрти или, пак, њихових ратних другова са којима су лежали у болници. Поред њихових имена исписани су и њихови чинови и година смрти.
На гробовима српскх војника су имена ( због лоше транскрипције, овај извештач оставља могућност мањих варијација у именима): Тихомир Милосављевић (1919), Михајло Ђурић (1918 ), Јован Кнежевић (1918 ), Лазар Јевтић (1918 ), Чедомир Аксентијевић (1918 ), Миливој Стојковић (1918 ), Јефта Кепић (1918 ), Чимановић (без имена), Милојко Костић (1919), Ђуро Новаковић (1918 ), Митар Чормаш (1918 ), Витрудит Скадрић (1918 ), Милутин Вујић (1918 ), Александар Михајловић (1918 ), Ђордо Лекић (1918 ), Радојко Петровић (1918 ), Никола Лукић (1918 ), Миливој Филиповић (1918 ), Милан Зветичан (1917), Владислав Стојковић (1919), Вељко Миладинов (1919) и Живадин Дачић (1918 ).
Још два анонимна гроба налазе се између надгробних плоча српских и палих руских војника.
Адреса на којој се могу потражити додатне информације о том гробљу је: Monsieur le Maire Hôtel de Ville Saint-Mandrier-sur-Mer France.
Ана Оташевић
На војном гробљу у градићу Сен Мандрије (Saint-Mandrier), на југу Француске, налазе се гробнице 22 српска војника, за које се готово 100 година нико није распитивао.
(Од специјалног извештача Танјуга)
ТУЛОН, 3. августа - На полуострву преко пута Тулона, на којем је смештен градић Сен Мандрије, налази се војно гробље на којем су пред крај Првог светског рата сахрањена 22 српска војника.
Гробље је смештено на самом врху полуострва, изнад љупког рибарског градића који је монденски Париз открио почетком 20. века, док још нико није знао за Сен Тропе.
Од Другог светског рата носи назив Француско-италијанско гробље, због 900 италијанских војника погинулих у Француској који су овде сахрањени, баш као што у Риму постоји велико војно гробље на којем се чувају посмртни остаци француских војника, иако су се борили на супротној страни.
На околним брежуљцима, на којима вире кровови кућа из медитеранског растиња, налази се већи део морнаричког потенцијала Француске, укључујући и залихе нафте за случај ратних дејстава.
Због положаја изолованог од копна, на месту данашњег Сен Мандријеа је већ у време Луја XИВ постојао карантин за повратнике са похода на исток. Ту је, пред крај Првог светског рата, отворена војна болница, која је радила све до 1935. године, када је у Тулону подигнута друга, већа.
У њој су лечени и српски војници које су, рањене или болесне, најчешће од тифуса, Французи превезли бродовима заједно са сопственим војницима који су се борили, раме уз раме са српском војском на Солунском фронту.
У Сен Мандрије су стизали ретки бродови са српским рањеницима, јер су немачке подморнице биле прилично ефикасне у торпедирању савезничких бродова.
На војном гробљу се налазе спомен обележја 22 српска војника који су умрли од 1917. до 1919. године.
Фернан Бријел (Фернанд Бруел), 75-годишњи пуковник авијације у пензији и општински саветник у Сен Мандријеу, објаснио је специјалном извештачу Тањуга да им се ни једна од породица ових српских војника никада није обратила, што отвара питање да ли њихове уопште знају где су умрли и сахрањени или им се, у ратном вихору, изгубио сваки траг.
Ово питање је утолико занимљивије што, кажу, до пре годину дана ни власти у Србији нису знале да ово гробље постоји, када је амбасада у Француској проследила информацију Министарству за рад, здравље и социјална питања.
У амбасади Србије у Паризу, дописнику Тањуга је речено да је у тој области на југу Француске недавно откривено још једно гробље из Првог светског рата на којем је пронађено десетак надгробних плоча са именима палих српских војника.
На гробљу у Сен Мандријеу имена на гробовима српских војника су исписана онако како се изговарају на француском, уз мноштво неизбежних грешака. То наводи на закључак да су имена забележена на основу усмене изјаве војника на самрти или, пак, њихових ратних другова са којима су лежали у болници. Поред њихових имена исписани су и њихови чинови и година смрти.
На гробовима српскх војника су имена ( због лоше транскрипције, овај извештач оставља могућност мањих варијација у именима): Тихомир Милосављевић (1919), Михајло Ђурић (1918 ), Јован Кнежевић (1918 ), Лазар Јевтић (1918 ), Чедомир Аксентијевић (1918 ), Миливој Стојковић (1918 ), Јефта Кепић (1918 ), Чимановић (без имена), Милојко Костић (1919), Ђуро Новаковић (1918 ), Митар Чормаш (1918 ), Витрудит Скадрић (1918 ), Милутин Вујић (1918 ), Александар Михајловић (1918 ), Ђордо Лекић (1918 ), Радојко Петровић (1918 ), Никола Лукић (1918 ), Миливој Филиповић (1918 ), Милан Зветичан (1917), Владислав Стојковић (1919), Вељко Миладинов (1919) и Живадин Дачић (1918 ).
Још два анонимна гроба налазе се између надгробних плоча српских и палих руских војника.
Адреса на којој се могу потражити додатне информације о том гробљу је: Monsieur le Maire Hôtel de Ville Saint-Mandrier-sur-Mer France.
Ана Оташевић
