Evo ja da odgovorim, posto mi je to struka. Prvo, to za Svedsku je bila neka sinopticka situacija gde je ciklon pobegao severnije i dao kisu i kompaktnu oblacnost, dok je na zapadu bilo anticiklonalno vreme, klasicno vedro i toplo (zimi anticiklonalno vreme je vrlo hladno, vedro ili sa nekom slojastom oblacnoscu).
Kako oblaci nastaju je vrlo tesko pitanje, pogotovu da se objasni u par recenica. Prvo treba definisati sta je to oblak, o nastanku kog oblaka je rec, ili se misli uopste na nastanak oblaka. Pored toga, treba objasniti dve nerazdvojne komponente nastanka oblaka: dinamicku i mikrofizicku.
Oblak je vidljiv skup vrlo sitnih oblacnih kapljica vode i/ili ledenih kristalica koji se pojavljuje od tla do vrha troposfere (u tropima 18km, u umerenim sirinama 12km, u polarnim 8km), mada nekad moze prodreti i nesto vise.
Razlikujemo 10 rodova, 14vrsta, 9 podvrsta i 9 dopunskih odlika i oblaka pratilaca. Postoji i gruba podela na padavinske i nepadavinske oblake. Padavinski oblaci, po rodu su Nimbostratus (Ns), i Cumulonimbus (Cb), mada se padavine mogu pojaviti i iz Stratusa (St), obicno sitna kisa, ali i vrlo retko, iznad mora i okeana iz Cumulusa (Cu). Ali ipak, najvazniji oblaci za padavine su Ns i Cb. Iz prvog padaju stratiformne padavine (dugotrajne padavine, one jesenje, dosadne), a iz Cb-a konvektivne (pljuskovi, vrlo intenzivne padavine, leti).
Dinamicki objasniti kako nastaje oblak je identifikovati ona kretanja vazduha koja dovode do nastanka. Generalno, oblak nastaje dizanjem vazduha, ali ta dizanja nisu uvek strogo vertikalna, vec mogu biti i ukosena kao kod frontova u ciklonu. Npr. na toplom frontu, skoro uvek nastaju Nimbostratusi, sporim ukosenim vertikalnim podizanjem vlaznog vazduha iznad klina hladnog vazduha. Na toplom frontu mogu nastati i Ns ali i Cumulonimbusi, prisilnim uzdizanjem toplog, vlaznog vazduha ispred klina hladnog vazduha koji brzo nadire. Pored ovoga, jedan od vaznijih nastanaka Cb je i tokom jako toplih, vlaznih, letnjih dana, kao sto su ovi sada, tzv. konvektivnih dana.
Da bi se stvorio jedan konvektivan oblak, potrebno je da je vazduh dosta nestabilan i vlazan. Nestabilnost je npr. obezbedjena nejednakim zagrevanjem tla, te je negde vazduh topliji od okolnog, te isplivavaju tzv. termici ili termali, kao mehurovi toplog vazduha. Ovi termici posto su topliji se penju navise, pri tome dolaze pod sve nizi pritisak vazduha, te se sire, a da bi se sirili moraju trositi svoju unutrasnju energiju na rad protiv sila spoljasnje sredine, te se time hlade. Sada, posto se hlade, ako uspeju se toliko ohladiti, a da opet ne pocnu tonuti (to obezbedjuje kriterijum stabilnosti, tj. profil promene temperature sa visinom) time dolazi do kondenzacije, tj. prelaska vodene pare u tecnu fazu vode. Kondenzaija se odvija na malim sicusnim jezgrima kondenzacije, te se time obrazuju kapljice vode, tzv. oblacne kapljice. Kondenzacijom se oslobadja latentna toplota te se termici ponovo greju, i ako na nekom nivou, ponovo postanu topliji od okoline (tzv. nivo slobodne konvekcije), oni ce dobiti dodatan potisak, te ce se uzdizati sve do vrha tropopauze (oko 10-12km). Tako, uprosceno nastaju Cumulonimbusi, mada tu treba uzeti efekte smicanja vetra, orografije, vegetacije, dostupne vlage. E sada, ovi oblaci, ako imaju dovoljno vlage, a termici su presli nivo slobodne konvekcije, rastu sve do nekih 10-12km, i razvijaju se u ogromne oblake, koji imaju veliku energiju oslobodjenu od faznih prelaza i nju obicno trose na jacanje svoje dinamike.
Ovde nisam objasnjavao proces nastanka padavinskih elemenata, to su kisne kapi, grad, snezne pahuljice, krupa, ako te zanima pisacu, mada bi moglo pisati se danima. O gradu, imas nesto ranije, potrazi, deo sam ovde prekopirao, jer me mrzi da pisem ponovo kako nastaje oblak dizanjem vazduha, itd.
