pitanje za meteorologe....
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: pitanje za meteorologe....

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    16.10.2005.
    Poruke
    30
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano pitanje za meteorologe....

    Interesuje me kako oblaci nastaju. npr. Nalazim se u Svedskoj,juni i juli ( sve do zadnja dva dana) bilo je super vreme u zapadnom delu svedske pored mora, citam da je bilo i par tropskih noci. Severnije pored jezera gde smo isli i nije bilo tako toplo, bilo je puno kise, hladan vetar itd...Interesuje me kako je to moguce? Kakvu ulogu igra more i jezero na nastanak oblaka i vreme?
    Unapred zahvalna



  2. #2
    Zainteresovan član cumulonimbus (avatar)
    Učlanjen
    14.05.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    146
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Evo ja da odgovorim, posto mi je to struka. Prvo, to za Svedsku je bila neka sinopticka situacija gde je ciklon pobegao severnije i dao kisu i kompaktnu oblacnost, dok je na zapadu bilo anticiklonalno vreme, klasicno vedro i toplo (zimi anticiklonalno vreme je vrlo hladno, vedro ili sa nekom slojastom oblacnoscu).

    Kako oblaci nastaju je vrlo tesko pitanje, pogotovu da se objasni u par recenica. Prvo treba definisati sta je to oblak, o nastanku kog oblaka je rec, ili se misli uopste na nastanak oblaka. Pored toga, treba objasniti dve nerazdvojne komponente nastanka oblaka: dinamicku i mikrofizicku.

    Oblak je vidljiv skup vrlo sitnih oblacnih kapljica vode i/ili ledenih kristalica koji se pojavljuje od tla do vrha troposfere (u tropima 18km, u umerenim sirinama 12km, u polarnim 8km), mada nekad moze prodreti i nesto vise.

    Razlikujemo 10 rodova, 14vrsta, 9 podvrsta i 9 dopunskih odlika i oblaka pratilaca. Postoji i gruba podela na padavinske i nepadavinske oblake. Padavinski oblaci, po rodu su Nimbostratus (Ns), i Cumulonimbus (Cb), mada se padavine mogu pojaviti i iz Stratusa (St), obicno sitna kisa, ali i vrlo retko, iznad mora i okeana iz Cumulusa (Cu). Ali ipak, najvazniji oblaci za padavine su Ns i Cb. Iz prvog padaju stratiformne padavine (dugotrajne padavine, one jesenje, dosadne), a iz Cb-a konvektivne (pljuskovi, vrlo intenzivne padavine, leti).

    Dinamicki objasniti kako nastaje oblak je identifikovati ona kretanja vazduha koja dovode do nastanka. Generalno, oblak nastaje dizanjem vazduha, ali ta dizanja nisu uvek strogo vertikalna, vec mogu biti i ukosena kao kod frontova u ciklonu. Npr. na toplom frontu, skoro uvek nastaju Nimbostratusi, sporim ukosenim vertikalnim podizanjem vlaznog vazduha iznad klina hladnog vazduha. Na toplom frontu mogu nastati i Ns ali i Cumulonimbusi, prisilnim uzdizanjem toplog, vlaznog vazduha ispred klina hladnog vazduha koji brzo nadire. Pored ovoga, jedan od vaznijih nastanaka Cb je i tokom jako toplih, vlaznih, letnjih dana, kao sto su ovi sada, tzv. konvektivnih dana.

    Da bi se stvorio jedan konvektivan oblak, potrebno je da je vazduh dosta nestabilan i vlazan. Nestabilnost je npr. obezbedjena nejednakim zagrevanjem tla, te je negde vazduh topliji od okolnog, te isplivavaju tzv. termici ili termali, kao mehurovi toplog vazduha. Ovi termici posto su topliji se penju navise, pri tome dolaze pod sve nizi pritisak vazduha, te se sire, a da bi se sirili moraju trositi svoju unutrasnju energiju na rad protiv sila spoljasnje sredine, te se time hlade. Sada, posto se hlade, ako uspeju se toliko ohladiti, a da opet ne pocnu tonuti (to obezbedjuje kriterijum stabilnosti, tj. profil promene temperature sa visinom) time dolazi do kondenzacije, tj. prelaska vodene pare u tecnu fazu vode. Kondenzaija se odvija na malim sicusnim jezgrima kondenzacije, te se time obrazuju kapljice vode, tzv. oblacne kapljice. Kondenzacijom se oslobadja latentna toplota te se termici ponovo greju, i ako na nekom nivou, ponovo postanu topliji od okoline (tzv. nivo slobodne konvekcije), oni ce dobiti dodatan potisak, te ce se uzdizati sve do vrha tropopauze (oko 10-12km). Tako, uprosceno nastaju Cumulonimbusi, mada tu treba uzeti efekte smicanja vetra, orografije, vegetacije, dostupne vlage. E sada, ovi oblaci, ako imaju dovoljno vlage, a termici su presli nivo slobodne konvekcije, rastu sve do nekih 10-12km, i razvijaju se u ogromne oblake, koji imaju veliku energiju oslobodjenu od faznih prelaza i nju obicno trose na jacanje svoje dinamike.

    Ovde nisam objasnjavao proces nastanka padavinskih elemenata, to su kisne kapi, grad, snezne pahuljice, krupa, ako te zanima pisacu, mada bi moglo pisati se danima. O gradu, imas nesto ranije, potrazi, deo sam ovde prekopirao, jer me mrzi da pisem ponovo kako nastaje oblak dizanjem vazduha, itd.

  3. #3
    Početnik
    Učlanjen
    16.10.2005.
    Poruke
    30
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Cao, hvala ti na odgovoru. Nisam mogla razumeti iz tvog odgovora da li more ili jezero ima neku ulogu sa nastankom oblaka?
    Interesuje me jos kakavu ulogu oblaci igraju kada je u pitanju globalno zagreavanje? Jel to ima neke veze sa tipovima ili tim vrstama oblaka?
    poz
    Poslednji put ažurirao/la lina_c : 03.08.2006. u 16:56

  4. #4
    Zainteresovan član cumulonimbus (avatar)
    Učlanjen
    14.05.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    146
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Trebali bi da imaju, jer kada je vedro, suncevo kratkotalasno zracenje se skoro nimalo ne apsorbuje od strane vazduha (nesto apsorbuje ozon, ali je to visoko, u stratosferi), vec ga apsorbuje Zemlja. Kada imamo oblake, pre svega one dugozivece, ne Cb, koji traje 1h ili koji sat vise, nego one slojastog tipa, Stratocumulus, Altostratus, pa i visoke, Cirrostratus, se dobar deo fluksa suncevog kratkotalasnog zracenja apsorbuje u oblacnom sloju, ali i dobar deo dugotalasnog zracenja Zemlje, te oblaci, pored atmosfere, predstavljaju izolator Zemlje od okoline, tj. svemira, te verovatno globalno uticu na povecanje srednje temperature zemljine atmosfere. Ipak, glavi problem globalnog zagrevanja je CO2, koji propusta suncevo zracenje, ali apsorbuje zemljino dugotalasno zracenje te se visak toplote ne oslobadja u svemir nego ostaje zadrzan u atmosferi.

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    16.10.2005.
    Poruke
    30
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Hvala na odgovorima.
    poz

  6. #6
    Aktivan član
    Učlanjen
    10.07.2006.
    Poruke
    1.172
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    @cumulonimbus

    Sto mislis glede spekulacija o uporabi aerosola za krpljenje ozonske rupe i sprijecavanje daljega zagrijevanja planeta. Mislim na soli barijuma i prah aluminijuma koji se ispustaju iz zrakoplova, a sve u sklopu tajnog americkog projekta? Kakove bi dugorocne implikacije mogle nastati, ako je to tocno?

  7. #7
    Početnik
    Učlanjen
    16.10.2005.
    Poruke
    30
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Citat Original postavio King David
    @cumulonimbus

    Sto mislis glede spekulacija o uporabi aerosola za krpljenje ozonske rupe i sprijecavanje daljega zagrijevanja planeta. Mislim na soli barijuma i prah aluminijuma koji se ispustaju iz zrakoplova, a sve u sklopu tajnog americkog projekta? Kakove bi dugorocne implikacije mogle nastati, ako je to tocno?

    I mene sada ovo interesuje))) Ne postoji nikakva rupa iako ime "ozonska rupa" zbujuje mnoge , sa tim imenom se podrazumjeva da je ozon sve tanji i tanji tako da sumnjam da je ikakvo krpljenje moguce

  8. #8
    Zainteresovan član cumulonimbus (avatar)
    Učlanjen
    14.05.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    146
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    Ozonske rupe, kako se naziva smanjena koncentracija ozona u stratosferi, su bile jako izrazene osamdesetih i devedesetih godina. Sada je stvar dosta drukcija. Naime, doslo je do njegovog obnavljanja. Razlog zbog cega su i postojale su pre svega vrlo intenzivni procesi na Suncu, tokom navedenih godina, ali i ljudski faktor. Smanjivanjem emisije stetnih freona zadnjih godina i smirivanjem Sunca, ozon se opet, vrlo brzo, obnovio, cak ga negde ima i vise nego sto bi trebalo. On je vrlo koristan u stratosferi, ali vrlo stetan u velikim gradovima gde se stvara zagadjenjem, jer je otrovan.

    Nisam cuo za takve projekte, mozda se tu neke reakcije desavaju te se on moze stvoriti. Inace, nije on toliko znacajan za apsorbovanje suncevog zracenja, koliko je vazno smanjiti CO2 da bi se sprecilo globalno zagrevanje, jer on apsorbuje dugotalasno zracenje Zemlje, i prakticno ne dozvoljava Zemlji da se hladi odavanjem toplote u svemir.

  9. #9
    Aktivan član
    Učlanjen
    10.07.2006.
    Poruke
    1.172
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: pitanje za meteorologe....

    @cumulonimbus

    Vidim da nisi informiran. Tekst se pojavio u svicarskom casopisu, ali, prenjela ga je beogradska "Geopolitika", ntegralno.. Naslov je "Ukradeno nebo". Pokusaj na kiosku naci, pa iscitaj. Ako ne pronadjes, pokusat cu ja, u kratkim crtama da ti pojasnim o cemu se radi.

    Pozdrav

Slične teme

  1. Klima ( pitanje za meteorologe)
    Autor una1971 u forumu Ekologija
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 25.06.2011., 10:13
  2. pitanje...
    Autor rile_laki_oblak u forumu Muškarci
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.02.2007., 20:34
  3. Pitanje.
    Autor Nevencica u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 10.02.2007., 13:54
  4. Pitanje za Dr.
    Autor sneks u forumu Zdravlje
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 12.07.2004., 16:39

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •