LIČNI PRIMER ILI NEŠTO DRUGO?

Planirane vaspitne mere imaju manji značaj od slučajnog, neproračunatog, prirodnog, svakodnevnog ponašanja roditelja.

Da li se trudite da na svoje dete utičete ličnim primerom, ili mu govorite kako treba da se ponaša, šta valja a šta ne, a pri tom se sami ne pridržavate toga?

Veruj mi da o tome često razmišljam.
Da li se samo ponašati prirodno?
Mislim da je nemoguće odlučiti kako da oblikovati dete i to sprovesti u delo.
Naravno, kad je neka konkretna situacija pričam i pričam...Ali ovako ne gušim.Ništa planirano.

A ovo drugo, hm, pa recimo grize me savest kad me dete vidi sa cigaretom.

pa naravno da pokazujem primerom...inace na sta to lici????upravo taj primer za cigarete,kad mi je mama pricala da pu se nje nije dobro mislila sam da samo ne zeli da uzivam jer ona pu si...
tako laura i ja stojimo ispred crvenog semafora 5 min a ulica puuuusta ali ne smem da predjem na crveno jer joj je to los primer...doduse ima i stvari gde zakazem,mada se trudim da ispravim kao sto je psovanje ili nejedenje svega sto je u tanjiru

Psovanje!!!
Nemam obraza ni da joj kazem da se to ne sme, kad znam da ce odgovor biti da je od mene i cula.
Trudim se da smanjim, ali mi spontano izleti...

Ha, ha isti slučaj sa semaforom.
Nikad ne govorim da pojede sve iz tanjira- pa jede koliko može, zar ne? Da li možda grešim?
Doduše stalno nudim voće.

laura jede jaaako malo i kad je ne bih terala ne bi jela ni to nego bi posle tajno grickala cips...uglavnom postoji razlog zasto mora pojesti sve,to je ionako malo,taj neki minimum koji mora...nije ni bitno i nije tema zar ne?
da da

e jes kad mi trazi bombone ja izvadim breskve...a onda kad me uhvati da jedem cokolade :?
trudim se da i ja sad radim tako
jednom me je pitala "mama zasto se U KOLIMA kaze ***** ti mater" bilo me sramota od sebe i od tad bas pazim a muza lupim po ruci kad on pocne

Skoro je bila na televiziji kampanja u kojoj je pokušano da se roditeljima skrene pažnja da je primer koji daju svojoj deci veoma važan. Konkretno bilo je reči o ponašanju u saobraćaju i prelasku ulice na crveno svetlo i van pešačkog prelaza. Šta dete, koje roditelj vodi za ruku i pretrčava ulicu, može da nauči iz takvog ponašanja i da li će sutra vredeti kada taj roditelj kaže svom detetu da mora da poštuje saobraćajne propise i da pazi gde prelazi ulicu?

Такође, већ сам и сама (а због деце) навикла да прелазим улицу само на пешачком прелазу и само на зелено. Додуше, пређемо понекад и на месту које није обележено, а онда се увек сетим своје маме која ме је једном повела преко пута ван пешачког прелаза са речима (и смејући се, наравно) :''Е, видиш, да ти покажем где никако не смеш да прелазиш!''

Што се псовки тиче: у кући мојих родитеља НИКАДА нисам чула псовку! Данас мислим да је то мало претерано. Нису ми бранили, али како ја да опсујем, кад ни они то нису никада радили?
Мени се сада деси да опсујем (*******!), али ретко и никад нешто јако ружно. И деци сам објаснила да је понекад лакше опсовати и тако избацити бес, него га сакупљати у себи и гушити!

Углавном не тражим од деце оно што ни сама не могу да испоштујем.
Мој циљ је да од њих направим добре људе, а не идеалне!

Trudim se da ličnim primerom to pokažem.I znam da će im to negde ostati- deca su k'o upijači-sve usvajaju(mada ne iz prve uvek).
I trudimo se (i suprug i ja) da nikad, ali nikad pred decom ne suprotstavimo svoje stavove.Znate ono- tata nešto odobri detetu a mama, kad to čuje, počne na sav glas da negoduje i gunđa tati.Ma koliko meni ili njemu to bilo bezveze, oćutimo u tom trenutku a kasnije, kad smo sami, natenane "ukrstimo koplja"...

jos je mala,ali trudim se da joj budem dobar uzor.Naprimer,ja je stalno podsecam da treba da sredjuje svoje stvari,i pre neko vece dosla sam kasno kuci i onako sam legla u krevet,a soba je bila u haosu........i mala mi kaze:mama slozi odecu pre nego sto legnes da spavas.
Poslusla sam je.

Naravno, maksimalan trud da se da licni primer u nekim svakodnevnim stvarima i shvatanjima dobrog i loseg. Ali deca su suvise mala da bi se sa njima uvek moglo racionalno razgovarati, i jednostavno moraju da nauce ponekad da se odredjene stvari moraju ili ne smeju zato sto je to tako i nema dalje diskusije (primera radi da ne mogu sve ono sto mogu i stariji ili roditelji, jer je cesto decije suprotstavljanje bas to 'A kako mozes ti!' - a roditelji ne mogu bas uvek i u svemu - i ne trebaju - da se spuste na nivo deteta. Prosto mora da se zna ko je ko u toj prici i da postoje odredjene stvari koje su roditeljima dostupne i dozvoljene a deci jednostavno nisu, jer je to prirodan poredak stvari. Sto rece Hellen potrebno je da nam deca budu dobra a ne idealna, no ono sto se ne moze - ne moze se, i ne moze se NIKAD. Dakle, bez duplih poruka. To je za mene najvaznije, cini mi se - jesnoca komunikacije, da je ne uvek NE, da uvek DA, a mozda bude ostavljeno za granicne slucajeve. I naravno, doslednost u sopstvenom ponasanju.

Pa naravno u nekim stvarima ne mozemo se porediti,moja cerka i ja.Ona zna da ce neke stvari moci da radi''kad poraste'',ali za neke svakodnevne sitnice i opste ponasanje tipa,pranje ruku,sredjivanje odece,kulturno ponasanje treba da joj pruzam primer.
E da.........moja dobra drugarica ima sina(4 godine),i cula ga je skoro kako socno psuje.I ona pocne da urla kako on ne sme da tako prica,kako je to ruzno,itd.A mali je pita zasto ona to radi......i ona mu odgovori:moci ces i ti,kada porastes.A on kaze:jedva cekam da porastem,pa da psujem.Bilo mi je to veoma smesno,ali i tuzno........jer ce on to sigurno zapamtiti.

Ma jok, bre, nece - on sada sdamo hoce da moze sve sto mogu i stariji od njega, to je normalno. a propsovace psovali mu roditelji ili ne, to ti je socijalni fenomen koji nije samo Srbiji sklon, ali ovde jace no drugde zastupljen. Prema tome, bez sekiracije, u mnogome tu igra ulogu i modulacija ponasanja (kada se nesto dovoljni broj puta ponavlja veca je sansa da se pretvori u ponasajni model nego ako se ne koristi, prosto receno - uslovni refleks).

Моји никад у животу нису опсовали преда мном, а ја сам први пут, смишљено и плански опсовала у 15. години кад су већ сви у друштву почели да ме зезају због тога што говорим тако ''књижевно''! Просто сам се трудила да понегде, као, убацим неку псовку. Маторци ми никада нису нешто бранили да псујем, али ни данас ми се пред њима никада не омакне псовка. Ваљда ми непријатно.

e vidis, Hellen - to je ona ultimativna granica, ono sto danasnji klinci nemaju usadjeno ili bar retki imaju: ona crta koja se ne sme poreci, ona granica koja ti je tako duboko usadjena u mozgu jos kad si bila dete da iza nje nema jednostavno - nicega. Da cak i sa trideset i nesto IPAK, iako ti niko vise to ne brani - jednostavno ne mozes da uradis neke stvari; jer bi se osecala i neprijatno i krivo. To je odlika one vrste vaspitanja koju smo mi imali kao klinci a koju ova danasnja deca zapravo nemaju. Ili bar kod mene dolaze uglavnom oni koji je nemaju (nisu bolesni, samo su raspusteni - to je recenica koju tako cestol, skoro svaki dan, moram da kazem roditeljima; na njihovu srecu. A moju nesrecu, na neki nacin, jer moram da se bavin vaspitavanjem NJIHOVE dece).

Evo sad pre 10 minuta komsinski klinac je isfolirao roditelje da ga boli tiba ima 5 godina i prma mojim zapazanjima hiperaktivan je ,koncentracija na nuli neprepoznaje brojeve ni do 5 ,nemoze da sedi mirno ni 2 sekunde ni kada spava .A sa njim niko ne radi pustaju ga da rasti prirodno i da radi sta hoce .A dete trazi vapi za recenicom :hajde da radimo to i to pa posle cemo ovo ili ono .Jer terba neko da mu isplanira barem jedan deo njegovog slobodnog preslobodnog dnevnog ne -rasporeda.
A roditelji samo puse i piju kafu i kukaju na tezinu zivota dok mali vene kao biljka i folira ih da boli sad ovo sad ono da privuce paznju uzas !Pa zato WW spremi se stizu novi mali pacijenti u velikom broju .A zasto zbog lenjosti i apatije roditeljskog tela .

Spremna na gotovs - na zalost......Sve znam, jao uzas, dusa da te boli....

Хехех....пре пар недеља, на мору...

Наша деца праве кулу у песку, опкопали канал, поставили ограде.....
Долази клиња од једно 3-4 године и почиње да руши и гази по кули. Девојчице заклањају кулу трудећи се да је заштите, али не смеју да га одгурну, млађи је и не познају га.
Једна жена која види шта се дешава каже поучним смиреним тоном:''Немој секама да квариш кулу, видиш како је лепа!'' А мали на то:''Марш тамо, глупачо једна! Сад кад те ударим има да заћутиш!''
Жена занемела. А мали додаје: ''Сад ћу ја звати тату, па да видиш шта ће да буде! Мој тата ће да те премлати!''

У тај мах се појављује и тата, набилдована мрга са ''интелектуалном'' фацом...и одмах се арогантним тоном меша у фрку. Жена се повуче, а тата остаје да ''бди'' над сином да му се неко не супротстави.

После неког времена догађај на њиховом пешкиру: тата се издире на маму, мрко је гледа, мама се покуњено смешка и дели деци бомобне, на шта дечак, пошто није одмах добио бомбону, приђе и маму снажно угризе за мишицу. Мама се тргне , али не реагује, очигледно је то нешто уобичајено.

Тако је очигледно: тата је тиранин и већ од малих ногу учи сина да буде исти такав. Син је већ са 3-4 године тиранин и према другима а и према рођеној мајци која ни њему не сме да писне у да се супротстави.

Замислите колико је деце која тако одрастају и која ће опет својој деци бити ''пример'' као што је овај тата!

Oni su sad sa malim folirantom igracom ispred hiruske ordinacije ,dobili su uput za hirurga jer je u hitnoj pomoci posumnjno na slepo crevo .javicu epilog mozda gresim dusu ali cisto sumnjam da nije manipulacija emocijama roditelskim naravno .Ako nalaz bude negativan krajnje im je vreme da ti zakucaju na vrata dok nebude kasno .

Ja se izvinjavam mozda davim ali mali 5godisnjak je upravo izasao od dr hirurga i sta mislite NIJE MU NISTA ,ali tatica i mamica su kao opareni istrcali iz mog dvorista i poceli na smenu da ga timare ,nije sve jedno ali ako nemozes da provalis klinca od 5 sta ce tek da ti radi sa 15??????

Ma, pisala sam vec o sinu nasih, (nazalost) prijatelja. Poslednji biser je bio kada nas je sve zaključao u kuću na decijem rodjendanu. Inace ima 5 godina, i, kao sto kaze WW, raspusten je. Reakcija mame je bila, nakon sto su sva deca rekla da je to on uradio: Pa jeste li sigurni, ne bi on to uradio?!

Isobel:

Ma, pisala sam vec o sinu nasih, (nazalost) prijatelja. Poslednji biser je bio kada nas je sve zaključao u kuću na decijem rodjendanu. Inace ima 5 godina, i, kao sto kaze WW, raspusten je. Reakcija mame je bila, nakon sto su sva deca rekla da je to on uradio: Pa jeste li sigurni, ne bi on to uradio?!

Kliknite za proširenje...

Da, kad ne poznaješ svoje dete koje ima tek 5 godina, kako li ćeš ga poznavati kad ga uhvate "lutke" u pubertetu...Znači- opet dolazimo na početak- do nas roditelja!!!

Kad smo vec kod roditelja ima li neko ideju kako da se na finjaka izvucem iz komsiskog smaranja od strane roditelja ovog malog gore pomenutog 5 godisnjaka Pod 1: dete lose utice na moje dete ,jer deca su kao sudjeri koji prvo upiju ono lose pa posle ostalo
Pod 2 : nemogu da gledam kako bez imalo ucesca sivih celija odgajaju monstruoznao raspusteno i necivilizovano bice ,a da pri tom ni malo ne sumnjaju u svoje metode ,veoma se dice svojim naturalnim pristupom tipa ; Dete treba SAMO I NESPUTANO DA RADI STA MU JE VOLJA a ne da ga mi GUSIMO .ZAR JA DA UCIM SVOJE DETE <CCCPA TO CE VEC DRUGI BLAGOVREMENO ODRADITI ZA MENE .

Maksimalno ih zaobilazi i mimoilazi, izbegavaj i ignorisi sa najupadljivije nesuvislim opravdanjima (uhh...izvini, nemam vremena, bas moram da trknem do Kaira po malo peska za malog.....") - shvatice i sami da se radi o izbegavanju pa ce najzad popustiti pritisak oko tvoje guse i otici da gnjave nekog drugog ko ce im se diviti i krasiti njihove metode...!