-
- Popularno:
- Ruski "kornjača-tenk''
- Srpska politika pred svršenim činom!...
- Косово у Савету Европе, Резолуција о...
- О каквом жигу геноцидности баронишу?
- Podstanar
- Kako voditi ljubav sa devojkom a ne...
- Fizička aktivnost kod muškaraca
- Приступница у СНС за живот Србије!
- Kako je nastala država koju vode...
- Srpska vraća svoju vojsku i pravosuđe:...
Istine i zablude o bombardovanju 1999.
- Začetnik teme iskander
- Datum pokretanja
" ...Данас је умро Збигњев Бжежински, амерички политиколог и геостратег који је био саветник председника Линдона Џонсона од 1966. до 1968. и саветник за националну безбедност Џимија Картера од 1977. до 1981. године. Поред Хенрија Кисинџера, био је, вероватно, главни амерички спољнополитички идеолог. Неки од најважнијих спољнополитичких догађаја за које је на које је пресудно утицао били су потписивање Споразума о ограничавању стратешког наоружања, охрабривање дисидената из Источне Европе и подршка покретима који су радили на независности чланица СССР од Русије, наоружавање муџахедина као одговор на совјетску инвазију на Авганистан и други.
Године 1994. је објавио своју најважнију и уједно књигу која је изражавала суштину америчке спољне политике, посебно на простору Евроазије, односно, тзв. Хартленда. Главна поставка те књиге у контексту Евроазије јесте нужност ширења НАТО као “главне институционалне везе САД са Европом”. Другачије речено, НАТО је био средство којим су САД контролисале Европу као “геополитички мостобран” према остатку Евроазије. Објашњавао је то и речима да “ако Европа хоће да буде део евроатлантског простора, експанзија НАТО је од суштинског значаја”. Следећи у пракси Маиндерове геополитичке поставке да онај ко влада Евроазијом влада светом, Кисинџер је видео Евроазију као “геополитичку награду” за САД као победницу Хладног рата. Да би се та награда остварила, следствено, пропагирао је разбијање Русије на три дела и њено подређивање интересима евро-атлантског света, односно, САД и Северноатлантског савеза. Евроазијску стратегију САД он изражава језиком бруталних времена античких империја:”…спречавати завере и сачувати безбедоносну зависност међу вазалима, одржавати зависне територије покорним и заштићеним и пазити да се варвари не удруже”.
У складу са овим последњим речима можемо и данас видети да је принцип америчке спољне политике на Балкану одржавати перманентну тензију и контролисану кризу између балканских држава и народа, а све и из разлога непрестаног присуства НАТО на овим просторима и ради лакшег контролисања “тампон зоне” према Русији. Бжежински Балкан види као “одскочну даску за супремацију у Европи”, а Србију као централну државу Балкана. Ко контролише Балкан има могућност да контролише Европу, те је Бжежински апсолутно био за, по потреби, и тоталан рат против Србије 1999. године.
Он је за време агресије на Србију, одбацујући моралне и хуманитарне разлог као повод за исту, у Њујорк тајмсу изјавио следеће:“Немојмо се заваравати, то је рат за преживљавање НАТО и, ако треба, тај рат мора бити тоталан”(Радмила Накарада, “Распад Југославије”).
Да бисмо разумели ове речи потребно је схватити да је НАТО након распада СССР и Варшавског пакта изгубио сврху постојања као одбрамбени савез од истих и да су почетком деведесетих европске земље поставиле питање дале сврхе његовог постојања. Како би се то спречило, био је потребан европски рат у којем ће НАТО показати да се само његовом силом могу решавати европски проблеми.
Након агресије Мадлен Олбрајт је срећно изјавила:”…циљ је испуњен…савез је јединствен”(Јелена Гускова, “Косово и Метохија: рат и услови мира”).
Наравно, Збигњев Бжежински и Мадлен Олбрајт нису били једини амерички и западни званичници који су говорили о опстанку НАТО као једном од разлога за агресију на Србију.
Збигњев Бжежински је био спреман потпуно да уништи српски народ и Србију уколико је то била цена да Северноатлантски савез опстане и тешко је себи не признати да то, вероватно, неће остати чињеница по којој ће га свет памтити, јер, ипак, свет у којем живимо не награђује свакога по заслузи.
Свима онима широм света који су патили због идеја Збигњева Бжежинског остаје утеха да постоје чињенице о којима могу говорити и борити се за истину, а Збигњеву Бжежинском, који је данас умро, и на оном свету горе остаће укус горчине у устима да је овај свет напустио у тренутку када се дешава оно чега се највише прибојавао: обнова моћи православног света преко обнове и новог уздизања Русије.
Правда је, на крају, закотрљала свој точак.
Ненад Узелац".
Sa Neta .
Године 1994. је објавио своју најважнију и уједно књигу која је изражавала суштину америчке спољне политике, посебно на простору Евроазије, односно, тзв. Хартленда. Главна поставка те књиге у контексту Евроазије јесте нужност ширења НАТО као “главне институционалне везе САД са Европом”. Другачије речено, НАТО је био средство којим су САД контролисале Европу као “геополитички мостобран” према остатку Евроазије. Објашњавао је то и речима да “ако Европа хоће да буде део евроатлантског простора, експанзија НАТО је од суштинског значаја”. Следећи у пракси Маиндерове геополитичке поставке да онај ко влада Евроазијом влада светом, Кисинџер је видео Евроазију као “геополитичку награду” за САД као победницу Хладног рата. Да би се та награда остварила, следствено, пропагирао је разбијање Русије на три дела и њено подређивање интересима евро-атлантског света, односно, САД и Северноатлантског савеза. Евроазијску стратегију САД он изражава језиком бруталних времена античких империја:”…спречавати завере и сачувати безбедоносну зависност међу вазалима, одржавати зависне територије покорним и заштићеним и пазити да се варвари не удруже”.
У складу са овим последњим речима можемо и данас видети да је принцип америчке спољне политике на Балкану одржавати перманентну тензију и контролисану кризу између балканских држава и народа, а све и из разлога непрестаног присуства НАТО на овим просторима и ради лакшег контролисања “тампон зоне” према Русији. Бжежински Балкан види као “одскочну даску за супремацију у Европи”, а Србију као централну државу Балкана. Ко контролише Балкан има могућност да контролише Европу, те је Бжежински апсолутно био за, по потреби, и тоталан рат против Србије 1999. године.
Он је за време агресије на Србију, одбацујући моралне и хуманитарне разлог као повод за исту, у Њујорк тајмсу изјавио следеће:“Немојмо се заваравати, то је рат за преживљавање НАТО и, ако треба, тај рат мора бити тоталан”(Радмила Накарада, “Распад Југославије”).
Да бисмо разумели ове речи потребно је схватити да је НАТО након распада СССР и Варшавског пакта изгубио сврху постојања као одбрамбени савез од истих и да су почетком деведесетих европске земље поставиле питање дале сврхе његовог постојања. Како би се то спречило, био је потребан европски рат у којем ће НАТО показати да се само његовом силом могу решавати европски проблеми.
Након агресије Мадлен Олбрајт је срећно изјавила:”…циљ је испуњен…савез је јединствен”(Јелена Гускова, “Косово и Метохија: рат и услови мира”).
Наравно, Збигњев Бжежински и Мадлен Олбрајт нису били једини амерички и западни званичници који су говорили о опстанку НАТО као једном од разлога за агресију на Србију.
Збигњев Бжежински је био спреман потпуно да уништи српски народ и Србију уколико је то била цена да Северноатлантски савез опстане и тешко је себи не признати да то, вероватно, неће остати чињеница по којој ће га свет памтити, јер, ипак, свет у којем живимо не награђује свакога по заслузи.
Свима онима широм света који су патили због идеја Збигњева Бжежинског остаје утеха да постоје чињенице о којима могу говорити и борити се за истину, а Збигњеву Бжежинском, који је данас умро, и на оном свету горе остаће укус горчине у устима да је овај свет напустио у тренутку када се дешава оно чега се највише прибојавао: обнова моћи православног света преко обнове и новог уздизања Русије.
Правда је, на крају, закотрљала свој точак.
Ненад Узелац".
Sa Neta .
" Она је наредила удар на Србију!
03-12-2018 09:35 Издвојено Србија Политика
Општа офанзива на Србију по налогу Хилари Клинтон. Пакт уперен против наше земље, а који је најавио Енвер Хоџај, заменик премијера лажне државе Косово, и у њега уврстио режиме у Подгорици, Скопљу и Загребу, директно је иницирала бивша државна секретарка САД.
Према сазнањима Српског телеграфа, од поузданих извора у дипломатским круговима у Београду, иза најновијег напада на Србију стоји намера Клинтонове да онемогући било какав договор о Косову и тиме саплете љутог противника Доналда Трампа, ојачавајући истовремено своје позиције у кандидатури за председничке изборе у САД 2020. године.
- Хилари је недавно најавила да ће се готово извесно упустити у трку за Белу кућу. Да би у тој борби имала било какве шансе, с обзиром на лошу репутацију коју има, она мора да нападне Трампа где год може. Балкан је једна од тих тачака, а биће их широм света још јер је нова америчка администрација у великој мери променила политику према овом региону и зато би неуспех нове стратегије у ствари био доживљен као Трампова неспособност да било шта и било где реши - објашњава наш саговорник, истичући да је потпуно сигурно да Хоџај такву изјаву о пакту против Србије ни у лудилу не би могао да изговори без одобрења споља.
Стари концепт
Да такозвана америчка дубока држава, којој је највећи циљ рушење Трампа и повратак на власт у Вашингтону, стоји иза последњих дешавања, слажу се и саговорници.
- Хоџај је трећеразредна гарнитура власти у Приштини и када политичар таквог калибра излази у јавност, он не износи ставове које је сам осмислио него ставове западних центара моћи. То су у овом случају емисари дубоке државе оличени у разним америчким амбасадорима у Европи и уопштено у америчкој администрацији, као и стратези НАТО у Бриселу, који су потпуно под контролом дубоке државе. То су извори из којих је потекла оваква идеја - наводи Срђан Перишић, професор међународног права.
Он наводи да је реч о старом атлантистичком концепту да Србе треба распарчати не само као народ у више држава већ тако да се онемогући њихово јединствено деловање уопште.
- То је ово што најављује Хоџај, да је Србију могуће ефикасно контролисати помоћу албанске и хрватске полуге. То су такозвана геополитичка клешта НАТО. Помоћу њих се Србији не сме дозволити да буде значајан фактор на Балкану. Тим двема полугама треба да се придруже Црна Гора, која се већ одрекла српског идентитета, и Македонија - говори Перишић и потврђује да би стварање оваквог пакта било усмерено и против Трампа, баш као и тренутни сукоб на релацији Украјина-Русија у Азовском мору.
Листа приоритета
И аналитичарка Јелена Вукоичић верује да иза идеја о пакту стоје амерички интереси, али не званични јер Балкан и Косово, према њеном мишљењу, нису на листи приоритета на начин на који је то био случај у претходној администрацији.
- Сви знамо да је за квазидржаву Косово најзаслужнија породица Клинтон и да су они финансијски профитирали од косовских Албанаца, па је сасвим реално да она гура ову идеју - закључује Вукоичићева.
Марко Ђурић, канцеларија за КиМ
Ово је позив на стварање пакта против мира, који има за циљ да разори регионалну стабилност и позив на стварање једног великоалбанског калифата од Охридског језера до Боке Которске, можда и даље.
Милорад Додик, члан Председништва БиХ
Тај антисрпски фронт постоји одавно. Њега су у различитим историјским околностима управо чинили они који су у окружењу Срба и српског народа.
Милован Дрецун, Одбор за КиМ
После низа неуспеха на међународном плану, Приштина настоји да створи један антисрпски пакт са државама којима није циљ побољшање међусуседских односа.
Неке од изјава Хилари Клинтон :
- Инсистирала сам да бомбардују Србију, звала сам те 1999. године супруга Била чак из Африке
- За мене, моју породицу и за моје америчке суграђане питање Косова је више од спољнополитичког питања. То је лично питање
- О статусу, суверенитету и територијалном интегритету Косова не може се расправљати
- Трамп има ту црту да запали суседа против суседа, баш као што је то радио Слободан Милошевић, који је био зли диктатор.
Они су се удружили против Србије
Рамуш Харадинај (лажна држава Косово)
Не пропушта прилику да призна да је амерички човек и да САД води спољну политику Приштине. Након заокрета у Вашингтону по доласку Трампа, упушта се у серију провокација и инцидената усмерених ка анулирању било какве могућности за постизање договора са Београдом.
Колинда Грабар Китаровић (Хрватска)
Била на високим позицијама у НАТО, помиње се и као будући генерални секретар Алијансе. Не крије да је сто одсто амерички човек.
Зоран Заев (Македонија)
Дошао на власт уз директну помоћ Запада, главни циљ му је увођење земље у НАТО и то ни на тренутак не крије.
Мило Ђукановић (Црна Гора)
Највећи заговорник уласка Црне Горе у НАТО.
Недавно је објављено да је администрација Била Клинтона пружала велику финансијску подршку његовом режиму након одвајања од Србије. Црна Гора је међу првима признала Косово, а садашња политика је изразито антируска.".
https://www.pravda.rs/2018/12/3/ona-je-naredila-udar-na-srbiju/
03-12-2018 09:35 Издвојено Србија Политика
Општа офанзива на Србију по налогу Хилари Клинтон. Пакт уперен против наше земље, а који је најавио Енвер Хоџај, заменик премијера лажне државе Косово, и у њега уврстио режиме у Подгорици, Скопљу и Загребу, директно је иницирала бивша државна секретарка САД.
Према сазнањима Српског телеграфа, од поузданих извора у дипломатским круговима у Београду, иза најновијег напада на Србију стоји намера Клинтонове да онемогући било какав договор о Косову и тиме саплете љутог противника Доналда Трампа, ојачавајући истовремено своје позиције у кандидатури за председничке изборе у САД 2020. године.
- Хилари је недавно најавила да ће се готово извесно упустити у трку за Белу кућу. Да би у тој борби имала било какве шансе, с обзиром на лошу репутацију коју има, она мора да нападне Трампа где год може. Балкан је једна од тих тачака, а биће их широм света још јер је нова америчка администрација у великој мери променила политику према овом региону и зато би неуспех нове стратегије у ствари био доживљен као Трампова неспособност да било шта и било где реши - објашњава наш саговорник, истичући да је потпуно сигурно да Хоџај такву изјаву о пакту против Србије ни у лудилу не би могао да изговори без одобрења споља.
Стари концепт
Да такозвана америчка дубока држава, којој је највећи циљ рушење Трампа и повратак на власт у Вашингтону, стоји иза последњих дешавања, слажу се и саговорници.
- Хоџај је трећеразредна гарнитура власти у Приштини и када политичар таквог калибра излази у јавност, он не износи ставове које је сам осмислио него ставове западних центара моћи. То су у овом случају емисари дубоке државе оличени у разним америчким амбасадорима у Европи и уопштено у америчкој администрацији, као и стратези НАТО у Бриселу, који су потпуно под контролом дубоке државе. То су извори из којих је потекла оваква идеја - наводи Срђан Перишић, професор међународног права.
Он наводи да је реч о старом атлантистичком концепту да Србе треба распарчати не само као народ у више држава већ тако да се онемогући њихово јединствено деловање уопште.
- То је ово што најављује Хоџај, да је Србију могуће ефикасно контролисати помоћу албанске и хрватске полуге. То су такозвана геополитичка клешта НАТО. Помоћу њих се Србији не сме дозволити да буде значајан фактор на Балкану. Тим двема полугама треба да се придруже Црна Гора, која се већ одрекла српског идентитета, и Македонија - говори Перишић и потврђује да би стварање оваквог пакта било усмерено и против Трампа, баш као и тренутни сукоб на релацији Украјина-Русија у Азовском мору.
Листа приоритета
И аналитичарка Јелена Вукоичић верује да иза идеја о пакту стоје амерички интереси, али не званични јер Балкан и Косово, према њеном мишљењу, нису на листи приоритета на начин на који је то био случај у претходној администрацији.
- Сви знамо да је за квазидржаву Косово најзаслужнија породица Клинтон и да су они финансијски профитирали од косовских Албанаца, па је сасвим реално да она гура ову идеју - закључује Вукоичићева.
Марко Ђурић, канцеларија за КиМ
Ово је позив на стварање пакта против мира, који има за циљ да разори регионалну стабилност и позив на стварање једног великоалбанског калифата од Охридског језера до Боке Которске, можда и даље.
Милорад Додик, члан Председништва БиХ
Тај антисрпски фронт постоји одавно. Њега су у различитим историјским околностима управо чинили они који су у окружењу Срба и српског народа.
Милован Дрецун, Одбор за КиМ
После низа неуспеха на међународном плану, Приштина настоји да створи један антисрпски пакт са државама којима није циљ побољшање међусуседских односа.
Неке од изјава Хилари Клинтон :
- Инсистирала сам да бомбардују Србију, звала сам те 1999. године супруга Била чак из Африке
- За мене, моју породицу и за моје америчке суграђане питање Косова је више од спољнополитичког питања. То је лично питање
- О статусу, суверенитету и територијалном интегритету Косова не може се расправљати
- Трамп има ту црту да запали суседа против суседа, баш као што је то радио Слободан Милошевић, који је био зли диктатор.
Они су се удружили против Србије
Рамуш Харадинај (лажна држава Косово)
Не пропушта прилику да призна да је амерички човек и да САД води спољну политику Приштине. Након заокрета у Вашингтону по доласку Трампа, упушта се у серију провокација и инцидената усмерених ка анулирању било какве могућности за постизање договора са Београдом.
Колинда Грабар Китаровић (Хрватска)
Била на високим позицијама у НАТО, помиње се и као будући генерални секретар Алијансе. Не крије да је сто одсто амерички човек.
Зоран Заев (Македонија)
Дошао на власт уз директну помоћ Запада, главни циљ му је увођење земље у НАТО и то ни на тренутак не крије.
Мило Ђукановић (Црна Гора)
Највећи заговорник уласка Црне Горе у НАТО.
Недавно је објављено да је администрација Била Клинтона пружала велику финансијску подршку његовом режиму након одвајања од Србије. Црна Гора је међу првима признала Косово, а садашња политика је изразито антируска.".
https://www.pravda.rs/2018/12/3/ona-je-naredila-udar-na-srbiju/
Boljarin
Buduća legenda
- Poruka
- 28.390
E, da....ovo ce biti verovatno...skoro...
a onda su stigli Marsovci na Zapadnu Obalu i poremetili odnose u Svetu...
a onda su stigli Marsovci na Zapadnu Obalu i poremetili odnose u Svetu...
"
Британци спасили ОВК од пропасти (видео, фото)
21:11 05.02.2017(освежено 17:10 06.02.2017) Преузмите краћи линк
Бранкица Ристић
Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елемeнте“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.
Британци спасили ОВК од пропасти (видео, фото)
21:11 05.02.2017(освежено 17:10 06.02.2017) Преузмите краћи линк
Бранкица Ристић
Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елемeнте“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Jedan od konvoja Srpskih izbeglica je napadnut kada se kretao iz sela Kojlovica, deo moje jedinice se nalazio tada, u prolazu, u Prištini, jedan od civila je plakao i molio da idemo i pomognemo civilima. Teška odluka , ali nismo otišli. Mislim da je razlog opravdan.
Mozda nekad i nekome zatreba :
Pozdrav svima, dosta sam čitao ovu temu na forumu (koliko je vreme dozvoljavalo), zanima me da li je neko upoznat sa dejstvom OPG na KiM? Nisam pročitao ovde o njima, a dosta sam čitao (možda sam preskočio, ako je tako, izvinjavam se unapred) 
svako dobro junaci...
svako dobro junaci...Nekoliko sati pauze tokom zlocinackog bombardovanja Srbije od strane zlocinacke organizacije NATO :
" РУС КОЈИ ЈЕ БРАНИО СРБИЈУ:
Крвави нишан брисао сам језиком и наставио да пуцам! Oсрамотили смо НАТО! (ВИДЕО)
31-12-2018 22:14 Издвојено Србија Друштво Видео
Алберт Андијев, Рус који је као добровољац бранио СР Југославију током НАТО агресије од албанских терориста каже да га није бринуло да ли ће погинути јер се борио на страни народа који је бранио своје.
( Алберт Андиев (Фото: Јутјуб)
Распоређен је као снајпериста у 549. моторизованој бригади. Његово хертојство огледа се, поред осталог, у томе што је, када га је терористички снајпер погодио у десно око, наставио да пуца. У рату је изгубио око, рањен је у руку и ратни је војни инвалид 100 одсто.
- Тог 5. маја код Суве Реке погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао и тада сам добио и други метак у руку. Био сам свестан да, ако останем да седим, више нећу моћи да се подигнем. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину, из једног аута у други, па до болнице – прича Андијев.
Првобитно је лечен у Клиничком центру у Приштини, где су о њему водиле рачуна и жене из Кола српских сестара. Изашао је без допуста лекара и пошао на положај, али је наишао на саборце из јединице, који су га одвели у Београд на ВМА, на лечење.
- Војници су током рата одлазили у цркве и светиње. Молили смо се. То нам је давало снагу, духовни мир. Ако имаш тај мир у себи, јачи си. Најтеже ми је пало наређење да се повлачимо, никоме не желим да доживи пораз без пораза – каже Андијев, који је након рата остао да живи у Србији.
Првобитно је лечен у Клиничком центру у Приштини, где су о њему водиле рачуна и жене из Кола српских сестара. Изашао је без допуста лекара и пошао на положај, али је наишао на саборце из јединице, који су га одвели у Београд на ВМА, на лечење.
- И лекари су били део одбране ове земље, враћали су нас борце у живот. Нисам могао да лежим у кревету док се моји боре. Гинуло се... Проналазили смо тела погинулих сабораца. Било је тешко. Борци су плакали, јер нико није од гвожђа. И ја сам плакао кришом. Било је и оних којима нисмо видели сузе, али боље сузе него суви плач. Таквог човека си морао да загрлиш, било смо једни другима подршка. На ратишту се не побеђује само ракетама, минама, гранатама и мецима, добра реч много вреди – присећа се храбри Рус.
Андијев закључује да је херој онај који је својој земљи дао све, па и живот.
- Војници су током рата одлазили у цркве и светиње. Молили смо се. То нам је давало снагу, духовни мир. Ако имаш тај мир у себи, јачи си. Најтеже ми је пало наређење да се повлачимо, никоме не желим да доживи пораз без пораза – каже Андијев, који је након рата остао да живи у Србији.
Оженио се, има сина Лазара, а недавно је покренута петиција да се Алберту додели српско држављанство.
Част је борити се уз Србе
Андијев се данас дружи са саборцима.
- На тим заједничким дружењима увек се присећамо ратних времена, када смо бранили нашу земљу. Наравно, много је ту емоција. Смејемо се и плачемо, причамо... Била ми је част да се борим уз вас против далеко јачег непријатеља, јер генерално, војнички, ми смо агресоре осрамотили – каже он.
Свадба усред рата
Иако је било тешко, у рату се дешавају и лепе ствари. Доказ за то су Јуриј из Андијевљеве групе и Слађана, која је у 549. бригади збрињавала рањенике.
- Кум на том венчању био је наш генерал Божидар Делић, то је била једна војничка, ратна свадба у Призрену. Нисам присуствовао јер сам тада био у болници, рањен. Сећам се, Јуриј и Слађана су се на почетку често свађали. Било је занимљиво пратити варничење између њих двоје које се претворило у љубав, а крунисано је свадбом. Недуго после свадбе, Слађана је погинула. Била је јунак, имала је срце веће од већине мушкараца – каже Алберт.
Крвави нишан брисао сам језиком и наставио да пуцам! Oсрамотили смо НАТО! (ВИДЕО)
31-12-2018 22:14 Издвојено Србија Друштво Видео
Алберт Андијев, Рус који је као добровољац бранио СР Југославију током НАТО агресије од албанских терориста каже да га није бринуло да ли ће погинути јер се борио на страни народа који је бранио своје.
( Алберт Андиев (Фото: Јутјуб)
Распоређен је као снајпериста у 549. моторизованој бригади. Његово хертојство огледа се, поред осталог, у томе што је, када га је терористички снајпер погодио у десно око, наставио да пуца. У рату је изгубио око, рањен је у руку и ратни је војни инвалид 100 одсто.
- Тог 5. маја код Суве Реке погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао и тада сам добио и други метак у руку. Био сам свестан да, ако останем да седим, више нећу моћи да се подигнем. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину, из једног аута у други, па до болнице – прича Андијев.
Првобитно је лечен у Клиничком центру у Приштини, где су о њему водиле рачуна и жене из Кола српских сестара. Изашао је без допуста лекара и пошао на положај, али је наишао на саборце из јединице, који су га одвели у Београд на ВМА, на лечење.
- Војници су током рата одлазили у цркве и светиње. Молили смо се. То нам је давало снагу, духовни мир. Ако имаш тај мир у себи, јачи си. Најтеже ми је пало наређење да се повлачимо, никоме не желим да доживи пораз без пораза – каже Андијев, који је након рата остао да живи у Србији.
Првобитно је лечен у Клиничком центру у Приштини, где су о њему водиле рачуна и жене из Кола српских сестара. Изашао је без допуста лекара и пошао на положај, али је наишао на саборце из јединице, који су га одвели у Београд на ВМА, на лечење.
- И лекари су били део одбране ове земље, враћали су нас борце у живот. Нисам могао да лежим у кревету док се моји боре. Гинуло се... Проналазили смо тела погинулих сабораца. Било је тешко. Борци су плакали, јер нико није од гвожђа. И ја сам плакао кришом. Било је и оних којима нисмо видели сузе, али боље сузе него суви плач. Таквог човека си морао да загрлиш, било смо једни другима подршка. На ратишту се не побеђује само ракетама, минама, гранатама и мецима, добра реч много вреди – присећа се храбри Рус.
Андијев закључује да је херој онај који је својој земљи дао све, па и живот.
- Војници су током рата одлазили у цркве и светиње. Молили смо се. То нам је давало снагу, духовни мир. Ако имаш тај мир у себи, јачи си. Најтеже ми је пало наређење да се повлачимо, никоме не желим да доживи пораз без пораза – каже Андијев, који је након рата остао да живи у Србији.
Оженио се, има сина Лазара, а недавно је покренута петиција да се Алберту додели српско држављанство.
Част је борити се уз Србе
Андијев се данас дружи са саборцима.
- На тим заједничким дружењима увек се присећамо ратних времена, када смо бранили нашу земљу. Наравно, много је ту емоција. Смејемо се и плачемо, причамо... Била ми је част да се борим уз вас против далеко јачег непријатеља, јер генерално, војнички, ми смо агресоре осрамотили – каже он.
Свадба усред рата
Иако је било тешко, у рату се дешавају и лепе ствари. Доказ за то су Јуриј из Андијевљеве групе и Слађана, која је у 549. бригади збрињавала рањенике.
- Кум на том венчању био је наш генерал Божидар Делић, то је била једна војничка, ратна свадба у Призрену. Нисам присуствовао јер сам тада био у болници, рањен. Сећам се, Јуриј и Слађана су се на почетку често свађали. Било је занимљиво пратити варничење између њих двоје које се претворило у љубав, а крунисано је свадбом. Недуго после свадбе, Слађана је погинула. Била је јунак, имала је срце веће од већине мушкараца – каже Алберт.
" РЕШИО ЈЕ СВЕ ДА РАСКРИНКА!
Путин открио зашто није спречена НАТО агресија над Србијом 1999. године!
08-01-2019 10:55 Фокус 3 Србија Политика
Председник Русије Владимир Путин изјавио је да су пропали покушаји успостаљања униполарног света и да се равнотежа у међународним односима полако враћа, а као пример деловања само једног центра моћи навео је бомбардовање некадашње Југославије.
( Бомбардовање Србије (Фото: Јутјуб)
– То је неизбежно.
Пропали су покушаји да се направи униполарни свет.
Већ живимо у другачијем добу. Русија је увек инсистирала на томе да упоредо с одбраном својих интереса, морамо да поштујемо интересе других.
Тако ћемо градити односе с колегама – казао је председник Русије у интервјуу телевизији НТВ.
– Одговор је веома једноставан: слушали су само снажне гласове…
Ситуација се мењала.
И мислим да никоме више није тајна да многи наши партнери сада радије прибегавају поштовању међународног права јер се равнотежа у свету успоставља – рекао је Путин.
Руски председник открио војни чин! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг".
http://www.pravda.rs/2019/1/8/resio...recena-nato-agresija-nad-srbijom-1999-godine/
Jasno je :
U to vreme je postojao samo jedan "svestski hegemon" i jedna Srbija koja je tada , htela - ne htela , prosto morala "da mu stane na crtu" ...!
Bez "tradicionalnih" saveznika koji su smeli "da stisnu petlju" , bez atomskih bombi , bez materijalnih resursa , savremenog naoruzanja , a posebno RV i PVO , uz snazne pritiske i spoljnje i unutrasnje ...i da sve to prezivi ...!
Путин открио зашто није спречена НАТО агресија над Србијом 1999. године!
08-01-2019 10:55 Фокус 3 Србија Политика
Председник Русије Владимир Путин изјавио је да су пропали покушаји успостаљања униполарног света и да се равнотежа у међународним односима полако враћа, а као пример деловања само једног центра моћи навео је бомбардовање некадашње Југославије.
( Бомбардовање Србије (Фото: Јутјуб)
– То је неизбежно.
Пропали су покушаји да се направи униполарни свет.
Већ живимо у другачијем добу. Русија је увек инсистирала на томе да упоредо с одбраном својих интереса, морамо да поштујемо интересе других.
Тако ћемо градити односе с колегама – казао је председник Русије у интервјуу телевизији НТВ.
– Одговор је веома једноставан: слушали су само снажне гласове…
Ситуација се мењала.
И мислим да никоме више није тајна да многи наши партнери сада радије прибегавају поштовању међународног права јер се равнотежа у свету успоставља – рекао је Путин.
Руски председник открио војни чин! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг".
http://www.pravda.rs/2019/1/8/resio...recena-nato-agresija-nad-srbijom-1999-godine/
Jasno je :
U to vreme je postojao samo jedan "svestski hegemon" i jedna Srbija koja je tada , htela - ne htela , prosto morala "da mu stane na crtu" ...!
Bez "tradicionalnih" saveznika koji su smeli "da stisnu petlju" , bez atomskih bombi , bez materijalnih resursa , savremenog naoruzanja , a posebno RV i PVO , uz snazne pritiske i spoljnje i unutrasnje ...i da sve to prezivi ...!
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Da...tako je
Ono sto nisu uspeli zlocinackim bombardovanjem Srbije i uz pomoc terosticke organizacije "uck" , to su "nadoknadjivali" ovako nekako , kako o tome prica pukovnik Helvi :
PS :
Pregledajte sto pre dok demonkracija ne obrise ...
PS :
Pregledajte sto pre dok demonkracija ne obrise ...
" АМЕРИЧКИ СТРУЧЊАК ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋУ ИСТИНУ:
Уништење Југославије је био само експеримент, занемећете кад чујете шта нас тек чека!
29-12-2018 18:07 Србија Став
Амерички политиколог Фил Батлер тврди да су разарање и распад Југославије били део ширег плана НАТО савеза, којим су желели да ослабе геополитичке противнике западног блока у регијама Трећег света и прогутају здраве економије народа са ових простора…
Пише: Фил Батлер
- Можете ли да замислите данас Европу са Југославијом као кључним играчем међу народима?
Ја могу. Југославија је у ствари била један од највећих културних и друштвених експеримената у историји.
Основана на подручју сукоба некадашњег Аустро-угарског и Османског царства, Југославија је ујединила обе културе на начин који није виђен још од времена Александра Великог, који је после великих освајања асимилирао народе.
Експеримент, ако могу тако да га назовем, трајао је нешто више од пола века. Идеалан из разлога што су у једној држави живели сви јужнославенски народи. Стварање Југославије делимично је био и геостратешки потез Британије и Француске, да би се успорила или блокирала Немачка.
Одредбе тзв. "Крфске декларације" удариле су темеље уставној монархији која се ни по чему није разликовала од Енглеске.
Права и право гласа, и поштовање темељних принципа Илирског покрета били обећавајући аспекти ране Југославије.
Но, тада је краљ Александар укинуо устав и изборе, али је заједнички живот етничких и културних заједница и даље давао наду за будућност.
Рат, политичке сплетке, унутарњи и спољњи притисци у то време су тешко оптерећивали ову нову светску силу у настајању.
Као што је то био случај у многим таквим експериментима, на крају је ауторитарна власт постала нужна, можда и пожељна.
Национални херој Јосип Броз Тито постао је тај “диктатор”, али је стекао светску славу и чврсто држао ствари под контролом, а Југославија је имала велику улогу на светској сцени.
Међутим, када је његова моћ ослабила, супротне силе су нашле своје упориште.
Нема научника или политичара који о томе данас не говори, али улога Тита у оснивању Покрета несврстаних националних држава је неоспорно велика и изузетно значајна, поготово за људе који сада живе у Хрватској, Србији, Црној Гори и осталим бивших југославенским земаљама.
У суштини, Покрет несврстаних тежио је самосталном развоју народа између великих сила с идејом која негира Хладни рат. Наравно, велике силе које су се бавиле идеолошким ратовима и имале су своје стратегије, које су укључивале апсорбовање сваке од тих сиромашних независних земаља. Као што видимо данас, стратегија је била да се изазову битке које воде ка подели и стварању немоћних земаља и народа широм света. Распад Југославије је најбољи пример, где данас ниједна земља не показује наклоност према Покрету несврстаних.
Уместо тога, ЕУ и НАТО су били гравитациона сила која је привукла Словенију, Хрватску и остале.
Видимо остатке стратегије Хладног рата и у чињеници да су Белорусија и Азербејџан једине две преостале чланице покрета у Европи, а Фиџи се као најновији члан придружио 2011.
Међутим, 2012. је самит Покрета несврстаних имао је већу посећеност од било које претходне године, што је можда и знак кризе Запада.
Гледајући с дистанце на распад Југославије, јасно је да се ради о заокруживању геостратегије Вашингтона која се спроводи свуда, па и тешким методама.
Акције Клинтонове администрације су у то време биле тајне за јавност, као што су и данас.
У тексту “Одлука о интервенцији – Како завршити рат у Босни” из 1998. године аутор Иво Х. Далдер каже :
“Док данас многи пишу речито и страствено како би објаснили неуспех Вашингтона и Запада да се заустави етничко чишћење, логори и масакри стотина хиљада цивила, мало ко је то питање поставио у лето 1995. године, када су САД напокон одлучиле да преузму водећу улогу у окончању рата у Босни.
”Али, истина је много једноставнија од стварности. Никоме не треба „труст мозгова“ да открије зашто је председник Бил Клинтон оклевао да посредује у Босни. Клинтон је у ствари настављао политику претходника Џорџа Буша старијег, којој је циљ био дестабилизација југославенског социјалистичког успеха.
Сада знамо да су код нас тајно обучавани побуњеници одиграли кључну улогу у распарчавању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Косову на страни Ослободилачке војске Косова (ОВК), а бројала је око 400 наоружаних бораца. Овај извештај открива да су САД под лажним изговором водиле посреднички рат у бившој Југославији. Што се тиче Била Клинтона и његовог нерадог уплитања у регију некад познату као Југославија, може се рећи да је то прљава историја геноцида и бескрајних лажи.
Прича коју сам пронашао је прича о Французу који је тренирао Атлантску бригаду, што у свему подсећа касније на Украјину, Либију и Сирију.
Видите “обрасце” који нас воде до истине.
Стравична стратишта легитимне државе Југославије су служила за улагање у поделу преосталих комада земље, уз помоћ америчких председника, британских господара и њемачких индустријалаца.
Атлантска бригада је деловала у разним посредничким ратовима на Балкану, а важни припадници су јој били смртоносне убице из иностранства.
Амерички званичници у врху добро су их знали и управљајући њима вукли су конце на Косову и широм Балкана.
Југославија је постала прототип, и шаблон за деловање у Авганистану и Ираку, Арапском прољећу.
Имена Медлин Олбрајт, Хавиера Солане, генерала Весли Кларка и других спомињу се и даље.
У бившој Југославији су пријатељи кључних играча у владама буквално планирали да претворе народе и земље у кредиторе и инвестициони “елдорадо”.
Прича о том геноциду у име демократије је страшна.
Већина народа са ових простора је враћена 200 година уназад у неку врсту средњевековног живота без наде. Једини трачак наде за већину бивших “Југословена” је, сасвим природно, ЕУ и НАТО савез.
Док ово пишем амерички, британски и немачки планери већ уређују Сирију.
Било је злочина и геноцида с обе стране у сукобима, од Косова до осталих ратова на Балкану.
Али то није поента због чега сам се фокусирао на ову катастрофу.
Пре свега, ниједан народ бивше Југославије данас нема право гласа.
Друго, подела међу тим народима је довела до смрти или пресељења милиона људи.
Али моја “фантазија” о Југославији би можда могла да буде изненађење.
Да закључим. Југославија је изграђена на идеји да у њој Јужни Словени неће остати слаби и подељени народи. Уједињени у Југославију не би били лак плен империјалистичким намерама, као што се догађа данас.
Чињеница је да је после Другог светског рата социјалистичка Југославија постала нека врста европске приче о успеху.
Између 1960. и 1980. земља је имала једну од најважнијих стопе економског раста у свету, пристојан животни стандард, бесплатну здравствену заштиту и образовање, загарантовано право на посао, једномесечни плаћени годишњи одмор, стопу писмености од преко 90 посто, и просечан животни век од 72 године.
Колико ја знам, ни једна од држава Балкана данас не може да сања ни пола овог просперитета.
Такав напредак је међу западним силама изазвао жељу да униште Југославију.
Мултиетничко становништво земље је имало повољан јавни превоз, становање и комуналије.
Непрофитна економија била је углавном у државном власништву, што није пример западне демократске љубави.
У то време су од ресурса далеко били Немачка, Француска или Велика Британија, а банкари Лондона и Луксембурга нису могли да извлаче милијарде из социјалистичког система. Југославија је морала да умре, а Реган, Буш старији и млађи и Клинтон су помогли да се то догоди.
Политиколог Мајкл Паренти, често је говорио о катастрофи у Југославији.
Према Парентију, амерички циљ је био да претворе југославенске народе у регију Трећег света, а то је могло да се оствари само поделом земље која ће онда отворити своје економије корпоративној елити и западним банкарима. По распаду Југославије земље је требало да претворе у неспособне да прате сопствени курс сопственог развоја. Разбијених економија и природних ресурса оне су тако потпуно доступне мултинационалним корпорацијским експлоататорима, укључујући и огромна минерална богатства на Косову.
Осиромашено, али писмено и оспособљено становништво је присиљено да ради за минималне наднице, које ће представљати јефтин радни базен, а уз помоћ којих ће се лакше снизити плате и у западној Европи и другде. Демонтираних индустрија аутомобила, нафте, тешких машина, рударства и петрохемије, те разних других индустрија које нису смеле да буду конкуренција постојећим западним произвођачима.
Јесу ли Украјина, Донбас и Крим разумели ово пре ЕуроМајдана?
Који је на крају план за Русију?
Иако ово звучи претеће, жао ми је, то је свет у којем живимо данас.
Снагом успаваних америчких грађана, дрогираних глупим безвредним трицама супер-капитализма, свет преузимају тирани.
Али шта да је Југославија преживела?
Што да је велики етничко-социјалистички експеримент и даље радио?
Сигурно би наш свет био потпуно другачији него данас.
Још једна ствар, Европска унија би уз Покрет несврстаних деловала у оквиру својих садашњих граница.
Била би мање моћна и далеко мање геополитички утицајна.
Цела Европа би можда долазила у Београд, а сада се шест република бори за мрвице из Брисела.",
https://www.pravda.rs/2018/12/29/ame...-nas-tek-ceka/
Уништење Југославије је био само експеримент, занемећете кад чујете шта нас тек чека!
29-12-2018 18:07 Србија Став
Амерички политиколог Фил Батлер тврди да су разарање и распад Југославије били део ширег плана НАТО савеза, којим су желели да ослабе геополитичке противнике западног блока у регијама Трећег света и прогутају здраве економије народа са ових простора…
Пише: Фил Батлер
- Можете ли да замислите данас Европу са Југославијом као кључним играчем међу народима?
Ја могу. Југославија је у ствари била један од највећих културних и друштвених експеримената у историји.
Основана на подручју сукоба некадашњег Аустро-угарског и Османског царства, Југославија је ујединила обе културе на начин који није виђен још од времена Александра Великог, који је после великих освајања асимилирао народе.
Експеримент, ако могу тако да га назовем, трајао је нешто више од пола века. Идеалан из разлога што су у једној држави живели сви јужнославенски народи. Стварање Југославије делимично је био и геостратешки потез Британије и Француске, да би се успорила или блокирала Немачка.
Одредбе тзв. "Крфске декларације" удариле су темеље уставној монархији која се ни по чему није разликовала од Енглеске.
Права и право гласа, и поштовање темељних принципа Илирског покрета били обећавајући аспекти ране Југославије.
Но, тада је краљ Александар укинуо устав и изборе, али је заједнички живот етничких и културних заједница и даље давао наду за будућност.
Рат, политичке сплетке, унутарњи и спољњи притисци у то време су тешко оптерећивали ову нову светску силу у настајању.
Као што је то био случај у многим таквим експериментима, на крају је ауторитарна власт постала нужна, можда и пожељна.
Национални херој Јосип Броз Тито постао је тај “диктатор”, али је стекао светску славу и чврсто држао ствари под контролом, а Југославија је имала велику улогу на светској сцени.
Међутим, када је његова моћ ослабила, супротне силе су нашле своје упориште.
Нема научника или политичара који о томе данас не говори, али улога Тита у оснивању Покрета несврстаних националних држава је неоспорно велика и изузетно значајна, поготово за људе који сада живе у Хрватској, Србији, Црној Гори и осталим бивших југославенским земаљама.
У суштини, Покрет несврстаних тежио је самосталном развоју народа између великих сила с идејом која негира Хладни рат. Наравно, велике силе које су се бавиле идеолошким ратовима и имале су своје стратегије, које су укључивале апсорбовање сваке од тих сиромашних независних земаља. Као што видимо данас, стратегија је била да се изазову битке које воде ка подели и стварању немоћних земаља и народа широм света. Распад Југославије је најбољи пример, где данас ниједна земља не показује наклоност према Покрету несврстаних.
Уместо тога, ЕУ и НАТО су били гравитациона сила која је привукла Словенију, Хрватску и остале.
Видимо остатке стратегије Хладног рата и у чињеници да су Белорусија и Азербејџан једине две преостале чланице покрета у Европи, а Фиџи се као најновији члан придружио 2011.
Међутим, 2012. је самит Покрета несврстаних имао је већу посећеност од било које претходне године, што је можда и знак кризе Запада.
Гледајући с дистанце на распад Југославије, јасно је да се ради о заокруживању геостратегије Вашингтона која се спроводи свуда, па и тешким методама.
Акције Клинтонове администрације су у то време биле тајне за јавност, као што су и данас.
У тексту “Одлука о интервенцији – Како завршити рат у Босни” из 1998. године аутор Иво Х. Далдер каже :
“Док данас многи пишу речито и страствено како би објаснили неуспех Вашингтона и Запада да се заустави етничко чишћење, логори и масакри стотина хиљада цивила, мало ко је то питање поставио у лето 1995. године, када су САД напокон одлучиле да преузму водећу улогу у окончању рата у Босни.
”Али, истина је много једноставнија од стварности. Никоме не треба „труст мозгова“ да открије зашто је председник Бил Клинтон оклевао да посредује у Босни. Клинтон је у ствари настављао политику претходника Џорџа Буша старијег, којој је циљ био дестабилизација југославенског социјалистичког успеха.
Сада знамо да су код нас тајно обучавани побуњеници одиграли кључну улогу у распарчавању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Косову на страни Ослободилачке војске Косова (ОВК), а бројала је око 400 наоружаних бораца. Овај извештај открива да су САД под лажним изговором водиле посреднички рат у бившој Југославији. Што се тиче Била Клинтона и његовог нерадог уплитања у регију некад познату као Југославија, може се рећи да је то прљава историја геноцида и бескрајних лажи.
Прича коју сам пронашао је прича о Французу који је тренирао Атлантску бригаду, што у свему подсећа касније на Украјину, Либију и Сирију.
Видите “обрасце” који нас воде до истине.
Стравична стратишта легитимне државе Југославије су служила за улагање у поделу преосталих комада земље, уз помоћ америчких председника, британских господара и њемачких индустријалаца.
Атлантска бригада је деловала у разним посредничким ратовима на Балкану, а важни припадници су јој били смртоносне убице из иностранства.
Амерички званичници у врху добро су их знали и управљајући њима вукли су конце на Косову и широм Балкана.
Југославија је постала прототип, и шаблон за деловање у Авганистану и Ираку, Арапском прољећу.
Имена Медлин Олбрајт, Хавиера Солане, генерала Весли Кларка и других спомињу се и даље.
У бившој Југославији су пријатељи кључних играча у владама буквално планирали да претворе народе и земље у кредиторе и инвестициони “елдорадо”.
Прича о том геноциду у име демократије је страшна.
Већина народа са ових простора је враћена 200 година уназад у неку врсту средњевековног живота без наде. Једини трачак наде за већину бивших “Југословена” је, сасвим природно, ЕУ и НАТО савез.
Док ово пишем амерички, британски и немачки планери већ уређују Сирију.
Било је злочина и геноцида с обе стране у сукобима, од Косова до осталих ратова на Балкану.
Али то није поента због чега сам се фокусирао на ову катастрофу.
Пре свега, ниједан народ бивше Југославије данас нема право гласа.
Друго, подела међу тим народима је довела до смрти или пресељења милиона људи.
Али моја “фантазија” о Југославији би можда могла да буде изненађење.
Да закључим. Југославија је изграђена на идеји да у њој Јужни Словени неће остати слаби и подељени народи. Уједињени у Југославију не би били лак плен империјалистичким намерама, као што се догађа данас.
Чињеница је да је после Другог светског рата социјалистичка Југославија постала нека врста европске приче о успеху.
Између 1960. и 1980. земља је имала једну од најважнијих стопе економског раста у свету, пристојан животни стандард, бесплатну здравствену заштиту и образовање, загарантовано право на посао, једномесечни плаћени годишњи одмор, стопу писмености од преко 90 посто, и просечан животни век од 72 године.
Колико ја знам, ни једна од држава Балкана данас не може да сања ни пола овог просперитета.
Такав напредак је међу западним силама изазвао жељу да униште Југославију.
Мултиетничко становништво земље је имало повољан јавни превоз, становање и комуналије.
Непрофитна економија била је углавном у државном власништву, што није пример западне демократске љубави.
У то време су од ресурса далеко били Немачка, Француска или Велика Британија, а банкари Лондона и Луксембурга нису могли да извлаче милијарде из социјалистичког система. Југославија је морала да умре, а Реган, Буш старији и млађи и Клинтон су помогли да се то догоди.
Политиколог Мајкл Паренти, често је говорио о катастрофи у Југославији.
Према Парентију, амерички циљ је био да претворе југославенске народе у регију Трећег света, а то је могло да се оствари само поделом земље која ће онда отворити своје економије корпоративној елити и западним банкарима. По распаду Југославије земље је требало да претворе у неспособне да прате сопствени курс сопственог развоја. Разбијених економија и природних ресурса оне су тако потпуно доступне мултинационалним корпорацијским експлоататорима, укључујући и огромна минерална богатства на Косову.
Осиромашено, али писмено и оспособљено становништво је присиљено да ради за минималне наднице, које ће представљати јефтин радни базен, а уз помоћ којих ће се лакше снизити плате и у западној Европи и другде. Демонтираних индустрија аутомобила, нафте, тешких машина, рударства и петрохемије, те разних других индустрија које нису смеле да буду конкуренција постојећим западним произвођачима.
Јесу ли Украјина, Донбас и Крим разумели ово пре ЕуроМајдана?
Који је на крају план за Русију?
Иако ово звучи претеће, жао ми је, то је свет у којем живимо данас.
Снагом успаваних америчких грађана, дрогираних глупим безвредним трицама супер-капитализма, свет преузимају тирани.
Али шта да је Југославија преживела?
Што да је велики етничко-социјалистички експеримент и даље радио?
Сигурно би наш свет био потпуно другачији него данас.
Још једна ствар, Европска унија би уз Покрет несврстаних деловала у оквиру својих садашњих граница.
Била би мање моћна и далеко мање геополитички утицајна.
Цела Европа би можда долазила у Београд, а сада се шест република бори за мрвице из Брисела.",
https://www.pravda.rs/2018/12/29/ame...-nas-tek-ceka/
" Чомски на примеру разарања Југославије доказује како Запад започиње ратове! (ВИДЕО)
22-01-2019 21:43 Фокус 5 Србија Друштво
Давор Џалто, професор историје, теорије уметности, иконографије, религиологије и председник Института за студије културе и хришћанства, предавач на бројним светским универзитетима и један од најзначајнијих православних мислилаца, сабрао је у књизи „Југославија — мир, рат и распад“ све што је Ноам Чомски последњих 20 година написао о Југославији.
Као приређивача књиге коју је издао „Самиздат Б 92“, прича о разлозима интересовања тог светски познатог лингвисте за Југославију и свему што се у њој током деценија догађало:
„Интересовање за Југославију је ишло на два колосека. С једне стране, примена и постојање многих идеја које су биле на трагу левичарских идеја комунизма, па онда из тог комунизма промишљање друштвеног поретка и могућности да се на неки други начин уобличи друштво и у том контексту је њему била најзанимљивија идеја о самоуправном систему, која је врло блиска његовим анархистичким убеђењима. Он се питао због чега је та идеја остала само као идеја, делимично примењена, а никада није ’заживела‘ у свом пуном капацитету, да би се на крају урушила. Почео је седамдесетих година прошлог века да пише један текст, како би упознао међународну јавност са оним што се дешава Универзитету у Београду, са репресијом режима према професорима и студентима и са свима онима које је режим перципирао као опасне. То је утицало да на Западу, пре свега у Сједињеним Државама, сазри перцепција о карактеру тог режима.“
Упркос томе, Америка у то време није ни покушала да делује на Тита онако како је деловала касније у Југославији.
— Није до краја јасно каква је ту била игра. Питање је и перцепције Чомског и негде је било наивно очекивати да један интелектуалац, или неколико интелектуалаца, може пресудно да утиче на то да се промени и курс америчке спољне политике или политике било које земље. Америка је видела у Титу, вероватно и у том режиму, поузданог партнера који је за њу био много значајнији због неких других политичких процеса, а те репресивне методе које су се дешавале у Југославији нису за САД биле толико забрињавајуће.
А и Тито је био довољно мудар и довољно искусан политичар, тако да је изабрао курс меканог тоталитаризма или ауторитарне власти, који није био толико репресиван као совјетски, да би изазвао реакције. Зато је Југославија била перципирана као нека врста западне и полузападне земље која се налази на Балкану, док су неки од тих процеса и неке од репресивних мера били у великој мери игнорисани.
Један део књиге носи наслов „Снови и реалност“. Зашто су та два појма супротстављена? И зашто Југославија, таква мекана, потребна биполарном свету, није могла да опстане?
— Југославија је била земља која је заиста баштинила велике идеје и велике снове појединих интелектуалаца, историјских фигура. Југославија је старија и као идеја, а и као држава, од оног што је Титова Југославија. Тај покушај социјализма јесте био покушај, између осталог, да се реше национална питања која нису била решена у претходном периоду, која су остала из времена распада Аустроугарске монархије.
У поглављу „Ратови у Југославији“ Чомски врло огољено, јасно и конкретно анализира узроке свих ратова. То што је Чомски рекао, на Западу вероватно и данас не желе да знају, јер је заиста врло сурово.
— Идеја те књиге и јесте била да се мапира комплексност свих тих процеса. Мени се чини да је главни проблем у интерпретацији проблема Југославије и њеног распада у томе што се заузимају неке априори позиције о томе где се налази узрок распада Југославије. Заузимају се категоричне позиције — то је само спољни фактор, а домаћи актери били су у некој пасивној улози и сви ми смо испали неке невине жртве. То је, ако погледате, доминантан идеолошки дискурс у свим земљама бивше Југославије.
Циљ ми је био да се сви текстови Чомског и његова предавања ставе у контекст тога да су се те ствари дешавале паралелно, да су се реалности мењале на терену, да је реалност у Југославији крајем седамдесетих година прошлог века и десет година касније потпуно различита, да је коинцидирала са неким променама на глобалном плану и да се политика, чак и појединих земаља, попут САД, према Југославији, може ишчитати из неких докумената, свега онога што нам је доступно. Политика великих сила била је усклађивана и мењана у складу са оним шта се дешавало на терену.
„Прави разлог за рат нема везе са косовским Албанцима, него је све то било jeр Србија није прихватала захтеване друштвене и економске реформе, што значи да је то било последње место у Европи које се није подвргло неолибералном програму под вођством САД“, каже Чомски. Да ли смо, ипак, жртве?
— Тачно је да је та врста концепта укључивања и интеграција источноевропских земаља или бившег СССР-а или Југославије, једна од последица завршетка Хладног рата и да се та неолиберална идеологија развијала деценијама. Југославија је доживела своју метастазу када је остала једна изолована територија, окружена са свих страна државама које су на овај или онај начин прихватале нови економски поредак и укључивале се у нове политичке и војне структуре. Из перспективе Запада, НАТО-а или корпорација, био је најлогичнији корак вршити све могуће притиске како би се то друштво и та економија интегрисали у токове који су били присутни свуда около. То уопште не значи да нису постојали унутрашњи разлози, тежње и проблеми, и то је једна од оних ствари коју је књига покушала да избалансира. Многи веома често цитирају Чомског како би доказали да није Милошевић био толико лош, да је био жртва неких процеса који су били негативни и долазили са стране. Али то уопште није изговор за репресију једног режима који је на неки начин манипулисао тим притисцима са стране, поручујући — уколико ја нисам ту и уколико ја нисам на том месту, ви сте заправо осуђени на пропаст.
Сада опет имамо Србију окружену земљама које су у НАТО-у. Хоћемо ли поново доживети судбину сличну оној коју смо већ доживели?
— Тешко је прогнозирати ствари у свету који се врло брзо мења и где има толико много фактора да не можете никада све да их узмете у обзир, али на одређени начин Србија јесте интегрисана у те токове. Она је интегрисана у међународне, финансијске, корпоративне, једним делом и у политичке структуре. Оно што остаје као отворено питање, то је питање Европске уније и питање НАТО-а. У том смислу Србија јесте специфична у односу неке друге земље, али немојмо заборавити да је ту и питање Босне и Херцеговине, ту је питање великих тензија у Македонији, која је под јаким притисцима, али је непрекидно савезник Сједињених Америчких Држава. Није ту једноставно преломити којим путем ићи. Све те државе су изузетно мале и укупни буџети тих држава су мали. То значи да је њихова моћ да се изборе и трасирају свој пут врло лимитирана, што не значи да не треба да се труде да се позиционирају на начин који би био најповољнији по њих.
Специфична је и Велика Британија, која уопште није мала, па је њено присуству у ЕУ под великим знаком питања.
— Са Британијом је интересантан случај. Ту се виде један емотивни набој и једна фрустрираност, која потиче од нечега за шта нико није озбиљно веровао да може да се деси — да Британија реши да изађе из Европске уније. Зато је све активирано да се покаже како ће то да се заврши трагично по Британију и да ће је то скупо коштати, управо да не би неким другим земљама, као што су Италија, Шпанија, Португалија, па чак и Француска, пало на памет да размишљају озбиљно о нечему сличном. Не мора то нужно да буде потпуни излазак из Европске уније, али може бити некакав други договор међу државама Европске уније и саме Европске уније и њихових структура, који би били повољнији за сиромашније јужније чланице Европске уније.
Прочитајте ОВДЕ зашто Америка преузима узде косовског проблема.
Извор: rs. sputniknews".
https://www.pravda.rs/2019/1/22/com...e-dokazuje-kako-zapad-zapocinje-ratove-video/
22-01-2019 21:43 Фокус 5 Србија Друштво
Давор Џалто, професор историје, теорије уметности, иконографије, религиологије и председник Института за студије културе и хришћанства, предавач на бројним светским универзитетима и један од најзначајнијих православних мислилаца, сабрао је у књизи „Југославија — мир, рат и распад“ све што је Ноам Чомски последњих 20 година написао о Југославији.
Као приређивача књиге коју је издао „Самиздат Б 92“, прича о разлозима интересовања тог светски познатог лингвисте за Југославију и свему што се у њој током деценија догађало:
„Интересовање за Југославију је ишло на два колосека. С једне стране, примена и постојање многих идеја које су биле на трагу левичарских идеја комунизма, па онда из тог комунизма промишљање друштвеног поретка и могућности да се на неки други начин уобличи друштво и у том контексту је њему била најзанимљивија идеја о самоуправном систему, која је врло блиска његовим анархистичким убеђењима. Он се питао због чега је та идеја остала само као идеја, делимично примењена, а никада није ’заживела‘ у свом пуном капацитету, да би се на крају урушила. Почео је седамдесетих година прошлог века да пише један текст, како би упознао међународну јавност са оним што се дешава Универзитету у Београду, са репресијом режима према професорима и студентима и са свима онима које је режим перципирао као опасне. То је утицало да на Западу, пре свега у Сједињеним Државама, сазри перцепција о карактеру тог режима.“
Упркос томе, Америка у то време није ни покушала да делује на Тита онако како је деловала касније у Југославији.
— Није до краја јасно каква је ту била игра. Питање је и перцепције Чомског и негде је било наивно очекивати да један интелектуалац, или неколико интелектуалаца, може пресудно да утиче на то да се промени и курс америчке спољне политике или политике било које земље. Америка је видела у Титу, вероватно и у том режиму, поузданог партнера који је за њу био много значајнији због неких других политичких процеса, а те репресивне методе које су се дешавале у Југославији нису за САД биле толико забрињавајуће.
А и Тито је био довољно мудар и довољно искусан политичар, тако да је изабрао курс меканог тоталитаризма или ауторитарне власти, који није био толико репресиван као совјетски, да би изазвао реакције. Зато је Југославија била перципирана као нека врста западне и полузападне земље која се налази на Балкану, док су неки од тих процеса и неке од репресивних мера били у великој мери игнорисани.
Један део књиге носи наслов „Снови и реалност“. Зашто су та два појма супротстављена? И зашто Југославија, таква мекана, потребна биполарном свету, није могла да опстане?
— Југославија је била земља која је заиста баштинила велике идеје и велике снове појединих интелектуалаца, историјских фигура. Југославија је старија и као идеја, а и као држава, од оног што је Титова Југославија. Тај покушај социјализма јесте био покушај, између осталог, да се реше национална питања која нису била решена у претходном периоду, која су остала из времена распада Аустроугарске монархије.
У поглављу „Ратови у Југославији“ Чомски врло огољено, јасно и конкретно анализира узроке свих ратова. То што је Чомски рекао, на Западу вероватно и данас не желе да знају, јер је заиста врло сурово.
— Идеја те књиге и јесте била да се мапира комплексност свих тих процеса. Мени се чини да је главни проблем у интерпретацији проблема Југославије и њеног распада у томе што се заузимају неке априори позиције о томе где се налази узрок распада Југославије. Заузимају се категоричне позиције — то је само спољни фактор, а домаћи актери били су у некој пасивној улози и сви ми смо испали неке невине жртве. То је, ако погледате, доминантан идеолошки дискурс у свим земљама бивше Југославије.
Циљ ми је био да се сви текстови Чомског и његова предавања ставе у контекст тога да су се те ствари дешавале паралелно, да су се реалности мењале на терену, да је реалност у Југославији крајем седамдесетих година прошлог века и десет година касније потпуно различита, да је коинцидирала са неким променама на глобалном плану и да се политика, чак и појединих земаља, попут САД, према Југославији, може ишчитати из неких докумената, свега онога што нам је доступно. Политика великих сила била је усклађивана и мењана у складу са оним шта се дешавало на терену.
„Прави разлог за рат нема везе са косовским Албанцима, него је све то било jeр Србија није прихватала захтеване друштвене и економске реформе, што значи да је то било последње место у Европи које се није подвргло неолибералном програму под вођством САД“, каже Чомски. Да ли смо, ипак, жртве?
— Тачно је да је та врста концепта укључивања и интеграција источноевропских земаља или бившег СССР-а или Југославије, једна од последица завршетка Хладног рата и да се та неолиберална идеологија развијала деценијама. Југославија је доживела своју метастазу када је остала једна изолована територија, окружена са свих страна државама које су на овај или онај начин прихватале нови економски поредак и укључивале се у нове политичке и војне структуре. Из перспективе Запада, НАТО-а или корпорација, био је најлогичнији корак вршити све могуће притиске како би се то друштво и та економија интегрисали у токове који су били присутни свуда около. То уопште не значи да нису постојали унутрашњи разлози, тежње и проблеми, и то је једна од оних ствари коју је књига покушала да избалансира. Многи веома често цитирају Чомског како би доказали да није Милошевић био толико лош, да је био жртва неких процеса који су били негативни и долазили са стране. Али то уопште није изговор за репресију једног режима који је на неки начин манипулисао тим притисцима са стране, поручујући — уколико ја нисам ту и уколико ја нисам на том месту, ви сте заправо осуђени на пропаст.
Сада опет имамо Србију окружену земљама које су у НАТО-у. Хоћемо ли поново доживети судбину сличну оној коју смо већ доживели?
— Тешко је прогнозирати ствари у свету који се врло брзо мења и где има толико много фактора да не можете никада све да их узмете у обзир, али на одређени начин Србија јесте интегрисана у те токове. Она је интегрисана у међународне, финансијске, корпоративне, једним делом и у политичке структуре. Оно што остаје као отворено питање, то је питање Европске уније и питање НАТО-а. У том смислу Србија јесте специфична у односу неке друге земље, али немојмо заборавити да је ту и питање Босне и Херцеговине, ту је питање великих тензија у Македонији, која је под јаким притисцима, али је непрекидно савезник Сједињених Америчких Држава. Није ту једноставно преломити којим путем ићи. Све те државе су изузетно мале и укупни буџети тих држава су мали. То значи да је њихова моћ да се изборе и трасирају свој пут врло лимитирана, што не значи да не треба да се труде да се позиционирају на начин који би био најповољнији по њих.
Специфична је и Велика Британија, која уопште није мала, па је њено присуству у ЕУ под великим знаком питања.
— Са Британијом је интересантан случај. Ту се виде један емотивни набој и једна фрустрираност, која потиче од нечега за шта нико није озбиљно веровао да може да се деси — да Британија реши да изађе из Европске уније. Зато је све активирано да се покаже како ће то да се заврши трагично по Британију и да ће је то скупо коштати, управо да не би неким другим земљама, као што су Италија, Шпанија, Португалија, па чак и Француска, пало на памет да размишљају озбиљно о нечему сличном. Не мора то нужно да буде потпуни излазак из Европске уније, али може бити некакав други договор међу државама Европске уније и саме Европске уније и њихових структура, који би били повољнији за сиромашније јужније чланице Европске уније.
Прочитајте ОВДЕ зашто Америка преузима узде косовског проблема.
Извор: rs. sputniknews".
https://www.pravda.rs/2019/1/22/com...e-dokazuje-kako-zapad-zapocinje-ratove-video/
Ponosni Srbin
Početnik
- Poruka
- 1
Ljudi, kasno se ukljucujem ali nema veze.Da nema neko od vas slucajno slike Kursumlijske kasarne pre i posle bombardovanja ili snimak bombardovanja iste?
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Nikad nije kasno
https://www.kurir.rs/vesti/politika...zbe-evo-kako-su-planirali-da-podele-jugu-foto
"
ŠOK! PLAN ZA RASPAD JUGOSLAVIJE NAPRAVLJEN JOŠ 1977. GODINE?! Isplivao tajni dokument CIA i nemačke obaveštajne službe! Evo kako su planirali da PODELE JUGU (FOTO)
POLITIKA 01.02.2019. 16:25h
Otkriven je tajni dokument CIA i nemačke obaveštajne službe BND koji govori o ponovnom crtanju granica Jugoslavije i albanskih zemalja u regionu, pišu albanski mediji.
Sekretar CIA ga je klasifikovao kao poverljiv, a on je navodno „nacrtan“ u Minhenu 1977. godine na sastanku između agenata američke CIA i nemačkog BND. Planom je predviđena podela Jugoslavije na dva velika bloka: blok koji bi bio pod nemačkim uticajem i blok koji bi bio pod američkim uticajem. A, kada se pogleda trenutna situacija, jasno je da se sve nastavilo upravo prema tom planu.
Dokument koji je objavio britanski Telegraf pokazuje da sporazum CIA i BND Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju deli u tri kolonije, odnosno sfere interesovanja. Sličan obrazac podele napravljen je i tokom Drugog svetskog rata. Prema ovom dokumentu, velike sile će podeliti Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju na ovaj način:
'https://twitter.com/nicholas51/status/902160784008114176?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5E tweetembed%7Ctwterm%5E902160784008114176&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fvesti%2Fpolit ika%2F3198895%2Fsok-plan-za-raspad-jugoslavije-napravljen-jos-1977-godine-isplivao-tajni-dokument-cia-i-nemacke-obavestajne-sluzbe-evo-kako-su-planirali-da-podele-jugu-foto
Slovenija, kontinentalna Hrvatska, Istra, severna i zapadna BiH će postati deo zone nemačkog uticaja, dok će Dalmacija, Crna Gora, Kosovo, deo Raške, Preševska dolina i Makedonija pripadati SAD i biti pod njenim uticajem, Vojvodina i južni Banat će pripadati Mađarskoj i biti pod njenom moći.
Teritorija nezavisne Srbije bi bila današnja Srbija, ali bez Kosova i celog južnog dela Srbije, i bez Vojvodine, koja bi bila mađarski protektorat. CIA je, navodi se, isplanirala da „razmontira“ Jugoslaviju početkom ’70-ih godina, 10 godina pre smrti vođe Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od pretprošle godine stara dokumenta CIA, kao i razni planovi i scenariji sada su otvoreni za javnost, ali i za analizu istoričara i novinara.
Intrigantni izveštaji o hladnom ratu govore o jačanju decentralizacije u Titovoj Jugoslaviji i predviđa da „stabilnost u post-sovjetskoj eri neizvesna“. Mape SFRJ su cirkulirale tajne službe od 1981. godine, nakon Titove smrti, jer je CIA znala još 1970. godine da će se Jugoslavija raspasti.
Podela Jugoslavije u sferu interesa već je tada postala činjenica, i trebalo ju je samo obaviti. Na miran ili krvav način. U Drugom svetskom ratu podelu Jugoslavije izvršile su nemačke, italijanske, bugarske i mađarske invazivne snage. U skladu sa politikom Osovine, Jugoslavija je i tada likvidirana kao država.
Nemci i Italijani su tada formirali tri državna protektorata: Nezavisnu državu Hrvatsku, Nedićevu Srbiju i Nezavisnu državu Crnu Goru, u kojima su jugoslovenski narodi formalno imali kvazi državljanstva u novom redu Hitlera, dok su periferni delovi Jugoslavije jednostavno bili aneksirani od strane susednih država: Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i Albanije.
Izdavanje ovih dokumenata rasvetljava plan, koji je imao očigledno svoje reference na konkretnom tlu i pokazao da ništa nije slučajno – od gerilskih grupa do političkog pokreta na Kosovu pod vođstvom Ibrahima Rugove. ".
"
ŠOK! PLAN ZA RASPAD JUGOSLAVIJE NAPRAVLJEN JOŠ 1977. GODINE?! Isplivao tajni dokument CIA i nemačke obaveštajne službe! Evo kako su planirali da PODELE JUGU (FOTO)
POLITIKA 01.02.2019. 16:25h
Otkriven je tajni dokument CIA i nemačke obaveštajne službe BND koji govori o ponovnom crtanju granica Jugoslavije i albanskih zemalja u regionu, pišu albanski mediji.
Sekretar CIA ga je klasifikovao kao poverljiv, a on je navodno „nacrtan“ u Minhenu 1977. godine na sastanku između agenata američke CIA i nemačkog BND. Planom je predviđena podela Jugoslavije na dva velika bloka: blok koji bi bio pod nemačkim uticajem i blok koji bi bio pod američkim uticajem. A, kada se pogleda trenutna situacija, jasno je da se sve nastavilo upravo prema tom planu.
Dokument koji je objavio britanski Telegraf pokazuje da sporazum CIA i BND Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju deli u tri kolonije, odnosno sfere interesovanja. Sličan obrazac podele napravljen je i tokom Drugog svetskog rata. Prema ovom dokumentu, velike sile će podeliti Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju na ovaj način:
'https://twitter.com/nicholas51/status/902160784008114176?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5E tweetembed%7Ctwterm%5E902160784008114176&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fvesti%2Fpolit ika%2F3198895%2Fsok-plan-za-raspad-jugoslavije-napravljen-jos-1977-godine-isplivao-tajni-dokument-cia-i-nemacke-obavestajne-sluzbe-evo-kako-su-planirali-da-podele-jugu-foto
Slovenija, kontinentalna Hrvatska, Istra, severna i zapadna BiH će postati deo zone nemačkog uticaja, dok će Dalmacija, Crna Gora, Kosovo, deo Raške, Preševska dolina i Makedonija pripadati SAD i biti pod njenim uticajem, Vojvodina i južni Banat će pripadati Mađarskoj i biti pod njenom moći.
Teritorija nezavisne Srbije bi bila današnja Srbija, ali bez Kosova i celog južnog dela Srbije, i bez Vojvodine, koja bi bila mađarski protektorat. CIA je, navodi se, isplanirala da „razmontira“ Jugoslaviju početkom ’70-ih godina, 10 godina pre smrti vođe Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od pretprošle godine stara dokumenta CIA, kao i razni planovi i scenariji sada su otvoreni za javnost, ali i za analizu istoričara i novinara.
Intrigantni izveštaji o hladnom ratu govore o jačanju decentralizacije u Titovoj Jugoslaviji i predviđa da „stabilnost u post-sovjetskoj eri neizvesna“. Mape SFRJ su cirkulirale tajne službe od 1981. godine, nakon Titove smrti, jer je CIA znala još 1970. godine da će se Jugoslavija raspasti.
Podela Jugoslavije u sferu interesa već je tada postala činjenica, i trebalo ju je samo obaviti. Na miran ili krvav način. U Drugom svetskom ratu podelu Jugoslavije izvršile su nemačke, italijanske, bugarske i mađarske invazivne snage. U skladu sa politikom Osovine, Jugoslavija je i tada likvidirana kao država.
Nemci i Italijani su tada formirali tri državna protektorata: Nezavisnu državu Hrvatsku, Nedićevu Srbiju i Nezavisnu državu Crnu Goru, u kojima su jugoslovenski narodi formalno imali kvazi državljanstva u novom redu Hitlera, dok su periferni delovi Jugoslavije jednostavno bili aneksirani od strane susednih država: Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i Albanije.
Izdavanje ovih dokumenata rasvetljava plan, koji je imao očigledno svoje reference na konkretnom tlu i pokazao da ništa nije slučajno – od gerilskih grupa do političkog pokreta na Kosovu pod vođstvom Ibrahima Rugove. ".
https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201706181111605561-bombardovanje-nato-nagasaki/
General NATO-a:
Bombardovanje SRJ eksperimentalni rat Alijanse © AP Photo / Dimitri Messinis
POLITIKA
07:06 18.06.2017(osveženo 07:17 18.06.2017)
Tema: Kosovo i Metohija (20)
Bombardovanje SRJ bilo je eksperimentalni rat NATO-a, kaže penzionisani italijanski NATO general i vojni diplomata Bjađo di Gracija, koji pravi paralelu između tog bombardovanja i bacanja atomske bombe na Nagasaki.
„To je bio eksperimentalni rat koji je NATO-u poslužio da, između ostalog, trenira svoju avijaciju u napadu gde je bila neuporediva disproporcija između onoga koji napada i onoga koji se brani“, kaže Di Gracija.
On je to rekao u intervjuu za „Politiku“, koji je dao kada je prošle nedelje boravio u Srbiji povodom objavljivanja njegove knjige „Zašto je NATO bombardovao Srbiju“ u koju je pretočio svoja iskustva iz službovanja.
Srbi kreću u obračun sa NATO-om — tužbe protiv svih koji su nas razarali
Komentarišući paralelu koju izvodi između bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju, Di Gracija kaže da „ako se atomska bomba bačena na Hirošimu delimično može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bačena na Nagasaki, u trenutku kad Japan već prihvata kapitulaciju, označila je početak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom Savezu“.
„A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu. I ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba“, naglasio je on.
Na konstataciju da bombardovanje kineske ambasade tumači kao tadašnnje upozorenje Zapada Kini, Di Gracija naglašava da je to njegov lični zaključak, baš kao što je, kako je rekao, celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji.
Sada je, kako kaže, situacija bitno drugačija.
„Zašto u ovom momentu niko ne razmišlja o bombardovanju Severne Koreje? Zbog nuklearnog oružja, ali i činjenice da iza nje stoji Kina, koja je u međuvremenu ojačala. Takođe, i Rusija je povratila epitet supersile, a ono što je uradila s Gruzijom, Moldavijom i pogotovo Krimom slično je onome što je NATO uradio s Kosovom. Zbog toga je Kosovo 1999. bilo jedinstven primer koji se neće ponoviti“, kaže Di Gracija.
[EKSKLUZIVNO Vučić: Srbija će podići spomenik žrtvama NATO agresije]
On se osvrnuo i na sumnje koje je iskazivao u zvanične interpretacije slučajeva Markale i Račak navodeći da u početku nije verovao u srpsko objašnjenje Račka.
„Tek kada sam posle nekoliko dana sreo jednog kolegu, italijanskog oficira na dužnosti posmatrača OEBS-a, rekao mi je: ’Bjađo, ovo nije kao što prikazuju na televiziji. Obavestio sam o tome i šefa Misije (Vilijama Vokera). On je prvi stigao na mesto događaja i nije zatekao prizore koje su potom preneli mediji. Ali, pošto je poslao izveštaj šefu Misije, ništa se nije dogodilo“‘, ispričao je on.
Uveren je da su kosovski Albanci bili srećni kada se dogodio Račak i da bi ga, da se nije desio, „svakako u pogodnom trenutku izmislili“.
Sličnu sumnju iskazao je i kada je reč o slučaju Makrale, navodeći da je njegov izveštaj Komandi Misije ECMM doživeo sličnu sudbinu kao dopis njegovog italijanskog kolege o Račku.
„Poslao sam ga posle istrage koju sam sproveo nakon bombardovanja Markala, sumnjajući da bi Srbi gađali pijacu na nekoliko koraka od pravoslavne crkve. Nisu bili zainteresovani, i opet se ništa nije desilo“, rekao je Di Gracija.".
- - - - - - - - - -
https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201902111118812419-nato-bombardovanje-studija-rezultati/
Prvi nalazi državne komisije:
Deca sve bolesnija posle NATO zločina
POLITIKA
07:48 11.02.2019(osveženo 09:36 11.02.2019)
Predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije Darko Laketić izjavio je da prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije pokazuju porast učestalosti bolesti, naročito malignih bolesti krvi, kod dece od pete do devete godine.
Laketić je rekao da studija o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, koja je urađena na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut“, nije završena i da su ovi prvi rezultati u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja.
On je, u intervjuu za „Politiku“, naveo da se može konstatovati da je „neki otrov delovao na tu decu, a budući da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova oslobođeno u životnu sredinu, lako je pretpostaviti šta je to“.
General NATO-a: Bombardovanje SRJ eksperimentalni rat Alijanse
Studija se, pre svega, bavi istraživanjem učestalosti malignih tumora, takozvanih ektodermalnih tumora kod dece od jedne do pet godina, zatim učestalosti malignih bolesti krvi kod dece od pet do devet godina i učestalosti tumora mozga kod dece od devet do 18 godina, precizirao je Laketić.
On je objasnio da se studija bazirala baš na ovaj uzrast jer su deca od jedne do 18 godina najosetljivija grupa.
To je onaj deo populacije koji je rođen, živeo i rastao u periodu određenih akcidenata i dejstva municije s osiromašenim uranijumom i oslobađanja različitih toksina, koji su se dogodili 1999. godine prilikom NATO bombardovanja, ukazao je Laketić.
Prema njegovim rečima, prikupljena je kompletna dokumentacija iz naučno-medicinskog i pravnog istraživanja komisije italijanskog parlamenta koja je utvrđivala povezanost osiromašenog uranijuma sa smrću italijanskih vojnika koji su bili u međunarodnim misijama, uključujući i Kosmet, i dokazala da postoji povezanost.
„Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja oslobođeni su piraleni iz trafostanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, pa razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija…“, naveo je Laketić.
Napomenuo je da je vrlo značajno što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika.
„Cilj nam je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego građani nekih drugih zemalja i da li postoji veza između NATO bombardovanja i toga. To je naš zadatak, bez ikakvih prejudiciranja“, istakao je Laketić.".
General NATO-a:
Bombardovanje SRJ eksperimentalni rat Alijanse © AP Photo / Dimitri Messinis
POLITIKA
07:06 18.06.2017(osveženo 07:17 18.06.2017)
Tema: Kosovo i Metohija (20)
Bombardovanje SRJ bilo je eksperimentalni rat NATO-a, kaže penzionisani italijanski NATO general i vojni diplomata Bjađo di Gracija, koji pravi paralelu između tog bombardovanja i bacanja atomske bombe na Nagasaki.
„To je bio eksperimentalni rat koji je NATO-u poslužio da, između ostalog, trenira svoju avijaciju u napadu gde je bila neuporediva disproporcija između onoga koji napada i onoga koji se brani“, kaže Di Gracija.
On je to rekao u intervjuu za „Politiku“, koji je dao kada je prošle nedelje boravio u Srbiji povodom objavljivanja njegove knjige „Zašto je NATO bombardovao Srbiju“ u koju je pretočio svoja iskustva iz službovanja.
Srbi kreću u obračun sa NATO-om — tužbe protiv svih koji su nas razarali
Komentarišući paralelu koju izvodi između bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju, Di Gracija kaže da „ako se atomska bomba bačena na Hirošimu delimično može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bačena na Nagasaki, u trenutku kad Japan već prihvata kapitulaciju, označila je početak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom Savezu“.
„A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu. I ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba“, naglasio je on.
Na konstataciju da bombardovanje kineske ambasade tumači kao tadašnnje upozorenje Zapada Kini, Di Gracija naglašava da je to njegov lični zaključak, baš kao što je, kako je rekao, celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji.
Sada je, kako kaže, situacija bitno drugačija.
„Zašto u ovom momentu niko ne razmišlja o bombardovanju Severne Koreje? Zbog nuklearnog oružja, ali i činjenice da iza nje stoji Kina, koja je u međuvremenu ojačala. Takođe, i Rusija je povratila epitet supersile, a ono što je uradila s Gruzijom, Moldavijom i pogotovo Krimom slično je onome što je NATO uradio s Kosovom. Zbog toga je Kosovo 1999. bilo jedinstven primer koji se neće ponoviti“, kaže Di Gracija.
[EKSKLUZIVNO Vučić: Srbija će podići spomenik žrtvama NATO agresije]
On se osvrnuo i na sumnje koje je iskazivao u zvanične interpretacije slučajeva Markale i Račak navodeći da u početku nije verovao u srpsko objašnjenje Račka.
„Tek kada sam posle nekoliko dana sreo jednog kolegu, italijanskog oficira na dužnosti posmatrača OEBS-a, rekao mi je: ’Bjađo, ovo nije kao što prikazuju na televiziji. Obavestio sam o tome i šefa Misije (Vilijama Vokera). On je prvi stigao na mesto događaja i nije zatekao prizore koje su potom preneli mediji. Ali, pošto je poslao izveštaj šefu Misije, ništa se nije dogodilo“‘, ispričao je on.
Uveren je da su kosovski Albanci bili srećni kada se dogodio Račak i da bi ga, da se nije desio, „svakako u pogodnom trenutku izmislili“.
Sličnu sumnju iskazao je i kada je reč o slučaju Makrale, navodeći da je njegov izveštaj Komandi Misije ECMM doživeo sličnu sudbinu kao dopis njegovog italijanskog kolege o Račku.
„Poslao sam ga posle istrage koju sam sproveo nakon bombardovanja Markala, sumnjajući da bi Srbi gađali pijacu na nekoliko koraka od pravoslavne crkve. Nisu bili zainteresovani, i opet se ništa nije desilo“, rekao je Di Gracija.".
- - - - - - - - - -
https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201902111118812419-nato-bombardovanje-studija-rezultati/
Prvi nalazi državne komisije:
Deca sve bolesnija posle NATO zločina
POLITIKA
07:48 11.02.2019(osveženo 09:36 11.02.2019)
Predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije Darko Laketić izjavio je da prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije pokazuju porast učestalosti bolesti, naročito malignih bolesti krvi, kod dece od pete do devete godine.
Laketić je rekao da studija o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, koja je urađena na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut“, nije završena i da su ovi prvi rezultati u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja.
On je, u intervjuu za „Politiku“, naveo da se može konstatovati da je „neki otrov delovao na tu decu, a budući da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova oslobođeno u životnu sredinu, lako je pretpostaviti šta je to“.
General NATO-a: Bombardovanje SRJ eksperimentalni rat Alijanse
Studija se, pre svega, bavi istraživanjem učestalosti malignih tumora, takozvanih ektodermalnih tumora kod dece od jedne do pet godina, zatim učestalosti malignih bolesti krvi kod dece od pet do devet godina i učestalosti tumora mozga kod dece od devet do 18 godina, precizirao je Laketić.
On je objasnio da se studija bazirala baš na ovaj uzrast jer su deca od jedne do 18 godina najosetljivija grupa.
To je onaj deo populacije koji je rođen, živeo i rastao u periodu određenih akcidenata i dejstva municije s osiromašenim uranijumom i oslobađanja različitih toksina, koji su se dogodili 1999. godine prilikom NATO bombardovanja, ukazao je Laketić.
Prema njegovim rečima, prikupljena je kompletna dokumentacija iz naučno-medicinskog i pravnog istraživanja komisije italijanskog parlamenta koja je utvrđivala povezanost osiromašenog uranijuma sa smrću italijanskih vojnika koji su bili u međunarodnim misijama, uključujući i Kosmet, i dokazala da postoji povezanost.
„Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja oslobođeni su piraleni iz trafostanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, pa razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija…“, naveo je Laketić.
Napomenuo je da je vrlo značajno što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika.
„Cilj nam je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego građani nekih drugih zemalja i da li postoji veza između NATO bombardovanja i toga. To je naš zadatak, bez ikakvih prejudiciranja“, istakao je Laketić.".
Slične teme
