Istine i zablude o bombardovanju 1999.

Ko su mi? Jugosloveni? Ja nisam Jugosloven. Moji preci imali su državu Crnu Goru mnogo pre 1918. i Jugoslavije. Svi smo bili protiv te države. I moji preci koji su učestvovali u Božićnom ustanku 1919. godine. Naše gnjide iz SPS-a i JUL-a su pobile naše ljude...

Pa pozvala ih je Mirjana Marković i izdajnik koji je opljačkao sopstvene građane preko zajma za Srbiju 1989. i inflacije 1993. godine, štampao novčanice sa 11 nula, pretvorio državu u kavez, nigde nije išao niti mu je ko dolazio, doveo na vlast svoju kučku Miru žbiru, predao Hrvatima Krajinu i pola Bosne, i pustio NATO okupatore na Kosovo 1999. godine, što je uginuo u Hagu... Od čega se to “odvojila Crna Gora”? Koliko svi znamo nije se ni od čega odvojila, no je napustila buđavu zajednicu SCG. Da se odvojila od SCG, država bi se i dalje zvala SCG. Ako Moldavija, Estonija, Letonija, Litvanija, Istočni Timor, Južni Sudan i mnoge druge države koje nikada nisu postojale mogu da budu države, zašto to ne bi bila i Crna Gora? I Srbija? Ovo govorim kao jedan od 1100 Crnogoraca iz Srbije koji su glasali na referendumu 21. maja 2006. godine. Mi smo prevagnuli i pogazili sve luzere koji su se zalagali za SCG... od patrijarha, preko predsednika i premijera, pa do svih ministara, javnih ličnosti, glumaca, slikara, pisaca, kompozitora, pevaljki... itd. itd. Kakav moron neko treba da bude pa da izađe na referendum i glasa protiv svoje države? Težak moron. Da su se jugoslovenski luzeri pitali, Srbija nikada ne bi postala država. Bila bi Jugoslavija, SRJ, SCG, samo da se ne zove Srbija. Fuj.

Živela nezavisna Srbija. Protiv nezavisne Srbije se za vreme referenduma u Crnoj Gori zalagao ceo srpski državni vrh, i svi političari, i oni na vlasti i oni u opoziciji, skoro svi, zatim i crkva, i javne ličnosti.... Da su se oni pitali, Srbija nikada ne bi postala nezavisna država. Na sreću nisu se pitali. Zvala bi se Jugoslavija, SRJ, SCG, ili ko zna kako, samo da se ne zove Srbija. Oko 1100 Crnogoraca iz Srbije, koji su glasali dole, donelo joj je nezavisnost. Njima treba zahvaliti na poklonjenoj nezavisnosti. Zamisli debila koji izađe na referendum i glasa protiv nezavisnosti svoje države. Pa to nema nigde.

Iz istorije znam da je u vreme Berlinskog kongresa, 1878. godine, u svetu postojalo 36 država, a od tih 36 država dve su bile nemačke i dve srpske. Nemci su imali Austriju (kasnije Austro-Ugarsku) i Nemačku, a Srbi Crnu Goru i Srbiju. Na žalost, Srbi koji su pre više od 100 godina imali dve države, pre 15 godina nisu imali nijednu državu, jer SRJ i SCG uopšte nisu bile srpske države. Pametnom dosta.

Godine 1700. na Balkanu su postojali jedino Turska, mletački posedi (Morea, Kotor, Dalmatia), ali i Crna Gora i Dubrovnik... evo dokaza...



Srbije, Bugarske i Grčke nigde nema. Moji preci su imali državu, oslobodili su ostale delove zemlje i 1712. i 1738. i 1796. i 1862. i 1878 i 1912. bez ičije pomoći. I sad će neki Jugosloven da mi kaže kako se Crna Gora odvojila od nečega. Ojha.

Nisu se ni SPS-JUL-ovci oslobodili naručivanja bombardovanja. Ostavili su 16 zaposlenih u zgradi RTS-a, namerno, da budu ubijeni. Oni koji su znali da će zgrada biti bombardovana izašli su na vreme. Ostavili su tenk pored kuće male Milice Rakić u Batajnici, da bi ga NATO avioni gađali i izazvali civilne žrtve. Isto je urađeno sa tenkom pored bolnice Dragiša Mišović. Stoka. Najgluplja im je bila parola sa “čuvanja mostova”, aprila 1999. godine: “Dole bombe!” Bila je to poruka Mirjane Marković pilotima NATO pakta, ispisana drhtavom rukom nekog njenog praznoglavog sledbenika. Fuj. Mira Marković je naručila bombardovanje da bi posle njega od Srbije napravila evropsku Severnu Koreju. Ali mi smo joj pomrsili konce 5. oktobra 2000. godine. Ende.

"...Nusprodukt u pripremi goriva za nuklearne reaktore i nuklearno oruzje je OU i predstavlja vrlo opasan radioaktivni otpad , te je njegovo cuvanje veliki problem za svaku zemlju s razvijenom nukleranom tehnologijom .

Stepen njegove opasnosti dobro ilustruje sledeci primer , koji je u svom clanku izneo Leonard Dajc (Leonard Dietz) :

" U februaru 1980. sudskim nalogom drzave Njujork prisiljeno je postrojenje za proizvodnju penetratora od OU `National Lead Industries` , da prestane s proizvodnjom , jer su svakog meseca prevazilazene propisane granice izbacene radioaktivnosti u vazduhu od 150nCe . Ova vrednost odgovara kolicini od 378 g OU ."

Poredjanja radi , samo jedan penetrator u projektilu avionskog topa 30mm sadrzi oko 298g OU , a kolicinu bacenih izrazavamo u tonama .

U svom pismu `Biltenu atomskih nauka` , Johan Miler ( Johan Miler) postavlja pitanje :

"Ako su vlasti drzave Njujork zabrinute zbog ispustanja koja su svakog meseca ekvivalentna cesticama samo jednog ili dva uranijumska projektila , zasto vlada SAD nije zabrinuta za efekte desetine hiljada projektila ispaljenih u nekoliko dana rata" [Miler J . "Depleted uranium : Radioaktive residue in the desert" , Dountoun , Octobar 1991.].

Upotrebu municije sa OU SAD pokusava da opravda vecom efikasnoscu u protivoklopnim dejstvima .

Ali , to nije ni jedini , ni glavni razlog .

Povecana probojnost potkalibarne municije postize se i primenom penetratora od folframa , tungstena ili titana , medjutim , to su vrlo skupi metali .

Za izradu penetratora od OU i upotrebu ovakve municije najznacajnije je to sto je glavna sirovina u glavnom besplatna ili vrlo jeftina , a time se zemlje posednici ove municije i oslobadjaju znacajnih kolicina opasnog radioaktivnog otpada , cije je odlaganje i cuvanje na sopstvenoj teritoriji skupo , a i ekoloski opasno .

Americki armijski izvestaji izrazavaju vecu zabrinutost zbog protesta javnosti i buduce restrikcije upotrebe municije sa OU nego zbog kontaminacije stranih zemalja i trovanje civila . [Fahey . D . DU Weapons : Lessons from the 1991. Gulf War].

Oni su svesni da briga za zdravstvene efekte i uticaj OU na okolinu mogu da ucine da municija sa OU postane "Politicki neprihvatljiva" i da ih primora da prestanu sa njenom upotrebom .

U izvestaku Armijske radioloske grupe konstatuje se da dugorocni efekti malih doza OU mogu da prouzrokuju rak , i zato se preporucuje da se armija vise angazujhe u "odnosima s javnoscu" , kako bi se sprecile moguce "nepovoljne medjunarodne reakcije" [ Mesler , B. "Pentaqon [poison : The Grear Radioaktive Ammo Cover - Up" , May 1997.].

Pentagon , fiunkcioneri americke vojne industrije i mediji saradjuju u prikrivanju posledica primene OU . "Odnos izmedju korporacija , Pentagona i medija cini snazno trojstvo , pri cemu vojna politika Pentagona vodi racuna o finansijskim

interesima korporacija , dok vlasnici medija efinisu izdavacku politiku" .[Metal of Dishonor - DU" , International Action Center , New York , 1997. str. 61.

I nakon koiscenja municije sa OU na teritoriji SR Jugoslavije , americka administracija nastavila je sa praksom "ne gledaj i ne trazi" .

Skriva informacije o upotrebi i nastoji da zataska i umanji opasnosti od OU , da bi izbegla svaku vrstu odgovornosti za posledice i ogromne troskove za lecenje vojnika i civila koji su bili izlozeni produktima upotrebe ove municije , te za ciscenje teritorije na kojoj je "deponovala " i "ostavljila na cuvanje" svoj radioaktivni otpad .

"Ciscenje radioaktivnog nereda kostalo bi milijarde dolara , cak i kad bi to bilo moguce" [Diertz , L. "Contamination of Persian Gulf War Veterans and Others by

DU" , June 1996.".




Knjiga :

"Zlocin u ratu , genocid u miru" Vladislav Jovanovic ; Slobodan Petkovic ; Slobodan Cikaric. str .57 , 58 , 59.

Zoran Jov:

Ko su mi? Jugosloveni? Ja nisam Jugosloven. Moji preci imali su državu Crnu Goru mnogo pre 1918. i Jugoslavije. Svi smo bili protiv te države. I moji preci koji su učestvovali u Božićnom ustanku 1919. godine. Naše gnjide iz SPS-a i JUL-a su pobile naše ljude...

Pa pozvala ih je Mirjana Marković i izdajnik koji je opljačkao sopstvene građane preko zajma za Srbiju 1989. i inflacije 1993. godine, štampao novčanice sa 11 nula, pretvorio državu u kavez, nigde nije išao niti mu je ko dolazio, doveo na vlast svoju kučku Miru žbiru, predao Hrvatima Krajinu i pola Bosne, i pustio NATO okupatore na Kosovo 1999. godine, što je uginuo u Hagu... Od čega se to “odvojila Crna Gora”? Koliko svi znamo nije se ni od čega odvojila, no je napustila buđavu zajednicu SCG. Da se odvojila od SCG, država bi se i dalje zvala SCG. Ako Moldavija, Estonija, Letonija, Litvanija, Istočni Timor, Južni Sudan i mnoge druge države koje nikada nisu postojale mogu da budu države, zašto to ne bi bila i Crna Gora? I Srbija? Ovo govorim kao jedan od 1100 Crnogoraca iz Srbije koji su glasali na referendumu 21. maja 2006. godine. Mi smo prevagnuli i pogazili sve luzere koji su se zalagali za SCG... od patrijarha, preko predsednika i premijera, pa do svih ministara, javnih ličnosti, glumaca, slikara, pisaca, kompozitora, pevaljki... itd. itd. Kakav moron neko treba da bude pa da izađe na referendum i glasa protiv svoje države? Težak moron. Da su se jugoslovenski luzeri pitali, Srbija nikada ne bi postala država. Bila bi Jugoslavija, SRJ, SCG, samo da se ne zove Srbija. Fuj.

Živela nezavisna Srbija. Protiv nezavisne Srbije se za vreme referenduma u Crnoj Gori zalagao ceo srpski državni vrh, i svi političari, i oni na vlasti i oni u opoziciji, skoro svi, zatim i crkva, i javne ličnosti.... Da su se oni pitali, Srbija nikada ne bi postala nezavisna država. Na sreću nisu se pitali. Zvala bi se Jugoslavija, SRJ, SCG, ili ko zna kako, samo da se ne zove Srbija. Oko 1100 Crnogoraca iz Srbije, koji su glasali dole, donelo joj je nezavisnost. Njima treba zahvaliti na poklonjenoj nezavisnosti. Zamisli debila koji izađe na referendum i glasa protiv nezavisnosti svoje države. Pa to nema nigde.

Iz istorije znam da je u vreme Berlinskog kongresa, 1878. godine, u svetu postojalo 36 država, a od tih 36 država dve su bile nemačke i dve srpske. Nemci su imali Austriju (kasnije Austro-Ugarsku) i Nemačku, a Srbi Crnu Goru i Srbiju. Na žalost, Srbi koji su pre više od 100 godina imali dve države, pre 15 godina nisu imali nijednu državu, jer SRJ i SCG uopšte nisu bile srpske države. Pametnom dosta.

Godine 1700. na Balkanu su postojali jedino Turska, mletački posedi (Morea, Kotor, Dalmatia), ali i Crna Gora i Dubrovnik... evo dokaza...

Pogledajte prilog 479930

Srbije, Bugarske i Grčke nigde nema. Moji preci su imali državu, oslobodili su ostale delove zemlje i 1712. i 1738. i 1796. i 1862. i 1878 i 1912. bez ičije pomoći. I sad će neki Jugosloven da mi kaže kako se Crna Gora odvojila od nečega. Ojha.

Nisu se ni SPS-JUL-ovci oslobodili naručivanja bombardovanja. Ostavili su 16 zaposlenih u zgradi RTS-a, namerno, da budu ubijeni. Oni koji su znali da će zgrada biti bombardovana izašli su na vreme. Ostavili su tenk pored kuće male Milice Rakić u Batajnici, da bi ga NATO avioni gađali i izazvali civilne žrtve. Isto je urađeno sa tenkom pored bolnice Dragiša Mišović. Stoka. Najgluplja im je bila parola sa “čuvanja mostova”, aprila 1999. godine: “Dole bombe!” Bila je to poruka Mirjane Marković pilotima NATO pakta, ispisana drhtavom rukom nekog njenog praznoglavog sledbenika. Fuj. Mira Marković je naručila bombardovanje da bi posle njega od Srbije napravila evropsku Severnu Koreju. Ali mi smo joj pomrsili konce 5. oktobra 2000. godine. Ende.

Kliknite za proširenje...

Hajde idi seri na nekoj drugoj temi

https://www.antiwar.com/spain1.html

"Spanish Pilots Admit NATO Attacked Civilian Targets
by Jose Luis Morales
Translated from Articulo 20 (Spanish Weekly)
June 14, 1999
The pilots of Spanish planes who participated in bombing raids against Yugoslavia do not feel like “supermen” nor as masters of air space.

Quite on the contrary, they say that our forces play to the tune of music played by the North Americans, and accuse NATO of having honoured with medals the bombing of civilian targets, what they otherwise name “collateral damages.”

Captain Adolfo Luis Martin de la Hoz, who returned to Spain end of May after having participated in the bombings since the beginning, an “authentic expert for the dreadful F-18,” the war plane most often used in the war strategy of “scorched land” in the Balkans, is very categoric: “First of all, I want to make it clear that the majority, I say the majority, of my colleagues, even if not all, are against the war in general and against this war of barbarity in particular.” Martin de la Hoz says that he and his colleagues “are burnt out. Since a few days ago there appeared in the papers certain statements of the commander Maches Michavilla, who is now in the air base at Aviano with the pilots who replaced us, in which he said that that our main helper in the air was the mental and physical health.

But I tell you that our worst enemies are our own authorities, the Defence Minister and all his team, the members of the Government, who know nothing about war and go along with it without informing themselves about anything and, what is gravest, are guilty of lying to the Spanish people through the papers, radio and television, foreign correspondents and press agencies.”

The suspicions that NATO’s repeated bombings of civilian victims and non-military targets are not the result of war “errors,” are confirmed by Captain Martin de la Hoz: “Several times our Colonel protested by NATO chiefs why they select targets which are not military targets. They threw him out with curses saying that we should know that the North Americans will lodge a complaint by the Spanish Army, once through Brussel and again by the Defence Minister. But there is more, and I want to tell it to the whole world: once there was a coded order of the North American military that we should drop anti-personnel bombs over the localities of Prishtine and Nish. The colonel refused it altogether and, a couple of days later, the transfer order came. But what I say now is nothing compared to what I shall have to say when the time comes.”

The Spanish military denounces that “the Spanish Government not only does not try to inform themselves but they also accept the false reports that are edited for them in Aviano, where there is a sort of military press cabinet in the hands of North American generals and functionaries. Ever since we arrived in Italy – the Captain goes on – there is no end to humiliations and insults. The order givers are only the North American generals, and no one else. We are zeroes, just as our replacements are going to be. But there is still more to that. Here they say that several operations were directed by Spanish commanders and pilots. Lies over lies. All the missions that we flew, all and each one, were planned by US high military authorities. Even more, they were all planned in detail, including attacking planes, targets and type of ammunition that we have to throw. We never directed anything, and our missions were limited to flying over the borders of Macedonia, Albani, Bosnia and Slovakia.”

Government’s lies
None of the pilots presently stationed at Aviano, who replaced those who went to the Italian base a little before the start of war, last March 23, were there with clean conscience, says the Spanish military. “It is being written to saturation that the disciplined and patriotic Spanish pilots according to Minister Eduardo Serra – are concentrating on the complexity of their war missions.” But we read so many discrepancies, so many lies that we agreed to not read a single newspaper until we return. Our anger is enormous. The President of the Government, the Minister of Foreign Affaires and the Defence Minister are lying brazenly each time they talk about the war. Some of us are of another opinion and believe they do not inform themselves, because the North Americans - the White House, the Pentagon, the CIA, the Embassy or military information service, whoever, do not inform them about anything. How should they inform themselves if our own Javier Solana has not informed himself since the war broke out? Solana is a puppet who has been put there by the Yankees to do what they tell him he has to do. And so he does, standing straight before General Clark when he talks to him, or better said, when he issues him the orders that he has to implement without delay.”

On the subject of manipulation of information about the war, Captain de la Hoz says that “no one has said anything about the incidents that took place in Aviano, about the disastrous maintenance of Spanish machines, about all, and about the constant humiliations to which we were subjected from the beginning. Not that we are cannon fodder. No. We are nothing. About the fatal accidents, the losses suffered without connection to combats, the contempt and sanctions, not a word. From no one!”

For the wrong selection of targets and humiliations the Spanish militaries are ever more certain that there is no alibi. “We know perfectly well that we are intervening in a conflict – says Martin de la Hoz – which is rejected by the majority of the Spanish people and this is most important for us. But what they do not say in any information, commentary or speech, is that the Spanish, Dutch, Portuguese ... that we are there to cover up the North American generals who are dealing and wheeling in the war. There is no journalist who has any slightest idea what is happening in Yugoslavia.

They are destroying the country, bombing it with novel weapons, toxic nervous gases, surface mines dropped with parachute, bombs containing uranium, black napalm, sterilization chemicals, sprayings to poison the crops and weapons of which even we still do not know anything. The North Americans are committing there one of the biggest barbarities that can be committed against the humanity. Much and very bad things will be told in the future about what was happening there, because, by the way, judging by what we talked about with the British and German officers, it was designed in order to divide the Europeans and keep us subjected for many decades.

Therefore, Captain Martin de la Hoz is enraged when there are talks about the costs of the war. There should be no doubts, he confirms that the militaries detached in Aviano are receiving bonuses which “multiply by five our salary, without considering the daily expenses and other perquisites.

We could say that we should be satisfied with what this war means economically for each one of us, but it is not true, what they give us is the chocolate for the parrots. This war is going to cost the Spaniards more than all the money allocated for the culture in the last five years. And how, even if now no one says anything because of the elections, but it will come in a few months and will be felt in our pockets. Because this brutal solely Yankees’ war, no one’s but Yankees’, is going to be paid by all of us. Be sure that what I say is not to exculpate myself and to intone ‘mea culpa’ for having participated in it, because I will never be able to forget that what was being committed there was one the biggest savageries of history.”

General NATO Ketris Skaparoti tvrdi da su Srbija i srpski narod najveći problem na Balkanu i dodaje da je Alijansa spremna da reaguje da bi sprečila dalje razvijanje „ruskog kancera u regionu”.


С.А.Д. хоће опет да нас бомбардују.

Mozda "hoce" , al` im sada nesto klokoce ...

North Atlantic Treaty Organization ima cilj da zauzme aerodrom Batajnica.

?!

bakonja:

?!

Kliknite za proširenje...

Nema ništa od toga, to nije istina, da smo imali s-300 to bi znali svi u Srbiji. Ne može da se sakrije - to se vidi, a uzevši u obzir američke špijune u srpskom odelu, ameri bi to znali i pre nas svih.

Mozda je ovu vest na YT i postavio neko ko bi zeleo da minimizira efektive onih starijih sistema koji su se koliko toliko nosili sa zlocinackim avionima ...?

A i ako je vest tacna , pitanje je da li bi i nama to odgovaralo da se ispostavi da je to tacno iz raznoraznih razloga ...

A sto se tice tajnosti , mnogi od nas nisu ni znali nacine i metode , a posebno ne i vreme kada su se izmestale i gde , mnogobrojne tehnicke sprave u vreme kada je to trebalo da se uradi ...





Sto je i bolje i bezbednije za mnoge od nas ...!

Istina je, da Islamski Front, u ovom trenutku izjavljuje, da su gospoda Dejan Lučić, Miroljub Jevtić, Darko Tanasković, Nikola Strahinjić, Vojislav Šeselj, Milan St. Protić, 6 decenija, proveli u Sava Centru i Bajrakli džamiji. A Tači i Haradinaj, 2 decenije u Londonu i Parizu.

A Zoran Živanović Čegi 5 decenije na Južnoj tribini, Partizanovog stadiona.
Čedomir Jovanović 3 decenije u parlamentu države.
Da, grad Beograd 4 decenije ima satelitski TV prijem.
I država Srbija 4 decenije savremene kompjuterske tehnologije.

Da je 999 Milica i 666 Tereza, poginulo i nastradalo, je zabluda.
Zabluda je, i da je 1389 Markoa i 2001 Rasima, nestalo i raselilo se.
I zabluda je, da je 1001 Ivica i 777 Marica promenilo pol i veru.

bakonja:

Mozda je ovu vest na YT i postavio neko ko bi zeleo da minimizira efektive onih starijih sistema koji su se koliko toliko nosili sa zlocinackim avionima ...?

A i ako je vest tacna , pitanje je da li bi i nama to odgovaralo da se ispostavi da je to tacno iz raznoraznih razloga ...

A sto se tice tajnosti , mnogi od nas nisu ni znali nacine i metode , a posebno ne i vreme kada su se izmestale i gde , mnogobrojne tehnicke sprave u vreme kada je to trebalo da se uradi ...





Sto je i bolje i bezbednije za mnoge od nas ...!

Kliknite za proširenje...

Da , tako je

- - - - - - - - - -

Archetype:

Istina je, da Islamski Front, u ovom trenutku izjavljuje, da su gospoda Dejan Lučić, Miroljub Jevtić, Darko Tanasković, Nikola Strahinjić, Vojislav Šeselj, Milan St. Protić, 6 decenija, proveli u Sava Centru i Bajrakli džamiji. A Tači i Haradinaj, 2 decenije u Londonu i Parizu.

A Zoran Živanović Čegi 5 decenije na Južnoj tribini, Partizanovog stadiona.
Čedomir Jovanović 3 decenije u parlamentu države.
Da, grad Beograd 4 decenije ima satelitski TV prijem.
I država Srbija 4 decenije savremene kompjuterske tehnologije.

Da je 999 Milica i 666 Tereza, poginulo i nastradalo, je zabluda.
Zabluda je, i da je 1389 Markoa i 2001 Rasima, nestalo i raselilo se.
I zabluda je, da je 1001 Ivica i 777 Marica promenilo pol i veru.

Kliknite za proširenje...

Hajde i ti polako idi seri na drugoj temi

" Ali Stiven Hoking nam je podario i druge nezaboravne lekcije.

„Zapamti da pogledaš gore u zvijezde, a ne dolje u svoja stopala. Pokušaj da daš smisao onome što si vidio i začudi se onome što je omogućilo Univerzumu da postoji. Budi radoznao! I ma kako težak život može da izgleda, uvijek postoji nešto što možeš da uradiš i da uspiješ. Važno je samo da ne odustaneš.
Ljudi poput Stivena Hokinga su realnost. I to ona jedina istinski ljudska neprolazna i najčešće nedostižna za mnoge.

Oni su nesumnjivi dokaz da postoji Carstvo nebesko.

Omaž Stivenu Hokingu koji je nedavno napustio ovozemaljsko bitisanje ima i jednu praktičnu stranu. Njegove riječi i djelo mogu (i moraju) biti shvaćeni i kao inspiracija Republici Srbiji i srpskom narodu u cjelini da se suoči sa novim „crnim rupama“ koje američka diplomatija otvara nad njihovim postojanjem. Povod je Kosovo a istinski razlog, u to nema više ni najmanje sumnje, jeste nametanje raskida svih veza sa Rusijom i porobljavanje od strane Zapada i ovog dijela Evrope.

Ucjenjivač je moćan, odlučan i nemilosrdan, što je svojevremeno pokazao bombardovanjem pod ciničnim imenom „Milosrdni anđeo“.

Kosovske realnosti su teške i složene, naročito za malobrojne preostale Srbe.

Brojni „prijatelji“ Srbije nagovaraju je da se pomiri sa amputacijom svoje duhovne i istorijske matice, obećavajući nove poslove i pare.

Sama Srbija je umorna i iscrpljena nakon decenija politike Zapada koji je prema njoj bio sve samo ne prijateljski nastrojen.

I to su realnosti ovog vremena. Tako izgleda kada pogledamo „svoja stopala“.

Stiven Hoking je više od pedeset godina mogao da gleda u svoja nepokretna stopala, ali je pogled uputio zvijezdama i približio se razumijevanju smisla: VAŽNO JE NIKADA NE ODUSTATI.

Ovo valja uvijek imati na umu, a posebno tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji i pregovora sa Albancima.“.

https://www.krstarica.com/zivot/tehnika/stiven-hoking-povezao-kosmos-i-kosovo/

bakonja:

" Ali Stiven Hoking nam je podario i druge nezaboravne lekcije.

„Zapamti da pogledaš gore u zvijezde, a ne dolje u svoja stopala. Pokušaj da daš smisao onome što si vidio i začudi se onome što je omogućilo Univerzumu da postoji. Budi radoznao! I ma kako težak život može da izgleda, uvijek postoji nešto što možeš da uradiš i da uspiješ. Važno je samo da ne odustaneš.
Ljudi poput Stivena Hokinga su realnost. I to ona jedina istinski ljudska neprolazna i najčešće nedostižna za mnoge.

Oni su nesumnjivi dokaz da postoji Carstvo nebesko.

Omaž Stivenu Hokingu koji je nedavno napustio ovozemaljsko bitisanje ima i jednu praktičnu stranu. Njegove riječi i djelo mogu (i moraju) biti shvaćeni i kao inspiracija Republici Srbiji i srpskom narodu u cjelini da se suoči sa novim „crnim rupama“ koje američka diplomatija otvara nad njihovim postojanjem. Povod je Kosovo a istinski razlog, u to nema više ni najmanje sumnje, jeste nametanje raskida svih veza sa Rusijom i porobljavanje od strane Zapada i ovog dijela Evrope.

Ucjenjivač je moćan, odlučan i nemilosrdan, što je svojevremeno pokazao bombardovanjem pod ciničnim imenom „Milosrdni anđeo“.

Kosovske realnosti su teške i složene, naročito za malobrojne preostale Srbe.

Brojni „prijatelji“ Srbije nagovaraju je da se pomiri sa amputacijom svoje duhovne i istorijske matice, obećavajući nove poslove i pare.

Sama Srbija je umorna i iscrpljena nakon decenija politike Zapada koji je prema njoj bio sve samo ne prijateljski nastrojen.

I to su realnosti ovog vremena. Tako izgleda kada pogledamo „svoja stopala“.

Stiven Hoking je više od pedeset godina mogao da gleda u svoja nepokretna stopala, ali je pogled uputio zvijezdama i približio se razumijevanju smisla: VAŽNO JE NIKADA NE ODUSTATI.

Ovo valja uvijek imati na umu, a posebno tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji i pregovora sa Albancima.“.

https://www.krstarica.com/zivot/tehnika/stiven-hoking-povezao-kosmos-i-kosovo/

Kliknite za proširenje...

Lepo poređenje.

"Норвешки обавештајци били значајни за НАТО у току бомбардовања СР Југославије 1999. године
недеља, 23. септембар 2012.

У бомбардовању СР Југославије, значајну улогу у снабдевању НАТО-а информацијама имала је група норвешких војних обавештајаца

Током бомбардовања бивше СР Југославије од марта до јуна 1999. године велику улогу у откривању циљева бомбардерима и снабдевању информацијама команду западне војне алијансе, НАТО, имали су норвешки обавештајци. Заправо, врховна команда норвешке армије оформила је специјалну мрежу агената састављену од 140 оперативаца окупљених у групу „Е-14” која је покривала цело подручје бивше Југославије и активно се бавила обавештајним радом од почетка крвавог грађанског рата па све до завршне операције најјачег војног савеза 1999. године, кампање „Милосрдни анђео”.



У књизи „Ратни херој – унутар тајне Норвешке”, двојица норвешких новинара и публициста, Ханс Петер Ос и Ролф Видерое, разоткривају тајне операције норвешке армије, расветљавају улогу једне традиционално мировне нације, њене армије, једне мале чланица НАТО-а, која је представљала и данас слови за значајни фактор у великим међународним војним операцијама, њеном присуству у ратним конфликтима, опасним светским жариштима.

Оперативци тајног одељења норвешке армије били су организовани у агентурну мрежу названу „Е-14” и деловали су на просторима Србије и Косова, Македоније, Босне, Судана, Либана, Сирије, Ирака и Авганистана. У бившу Југославију убачени су почетком деведесетих година, у предвечерје грађанског рата.

Шпијунску мрежу сачињавали су људи свих профила – од полицајаца, војних лица, учитеља, обичних занатлија, правника. Шпијунска група „Е-14” бројала је око 140 агената од тога десетак жена. Деловали су у паровима – два по два – и на терену боравили и смењивали се на свака два до три месеца.

Према тврдњама двојице аутора, норвешки војни агенти значајно су се истакли током тромесечног бомбардовања Србије. Норвешки агенти „хранили су НАТО важним информацијама о циљевима у Србији, слали податке о потенцијалним метама за бомбардовање”, тврде аутори књиге о тајним операцијама норвешке армије. Мозак екипе и главни оперативац у Србији био је норвешки маринац и обавештајни официр Тронд Боле (42).

„Поморски ловац”, како га од миља зову у војно-обавештајним круговима, Тронд Боле, контроверзна је и оспоравана војничка фигура: његову блиставу каријеру прате велики успеси на војном пољу али и сумњиве везе са норвешким подземљем и учешће у мирнодопским операцијама које су прелазиле на ону страну закона.

Водећи норвешки тајни агент Тронд Боле оперисао је махом по Косову, тесно сарађујући са такозваном Ослободилачком војском Косова. Двојица норвешких публициста у својој књизи такође наводе да је вођа норвешких агената у Србији Тронд Боле у јеку бомбардовања 1999. године, „ловио” и Жељка Ражнатовића Аркана. Наиме, током бомбардовања Србије 1999. године НАТО снаге покушале су да ликвидирају Аркана који је био легитимна мета јер је против њега у Хагу била подигнута оптужница за ратне злочине.

Тронд Боле и његови сарадници, након прикупљених информација, шаљу депешу у НАТО да се опасна зверка Аркан налази у хотелу „Југославија” заједно са супругом, познатом фолк звездом. Аутори у књизи наводе да су 7. маја 1999. године савезничке ракете истовремено погодиле „Југославију” али и кинеску амбасаду на Новом Београду, удаљену свега неколико стотина метара од хотела. У акцији НАТО бомбардера, Аркан и његова дива прошли су неогребани док су ракете разориле кинеску амбасаду у убиле тројицу службеника.

Бомбардовање је изазвало велики међународни дипломатски скандал. Мета напада требало је да буде хотел „Југославија” и српски ратни злочинац Аркан”, тврде аутори књиге Ханс Петер Ос и Ролф Видерое, позивајући се на сведочење главног норвешког агента за Балкан.

Тронд Боле и његови сарадници послали су праву и поуздану информацију о Аркановом кретању у седиште НАТО, али су Кинези испали колатералне жртве јер су Американци користили старе мапе, објашњавају аутори књиге о тајним операцијама норвешких агената у Србији.

Након мисије по Балкану, норвешки тајни агент број један одлази у гудуре Авганистана где се као морнарички специјалац, у оквиру норвешког контигента у међународним трупама за стабилизацију мира (ИСАФ) више година бори против талибана. Крајем јуна 2010. једна моторизована патрола норвешких снага у Авганистану налетела је на минирани пут. У експлозији гину четири норвешка војника, међу њима и „поморски ловац” Тронд Боле.

Тронд Боле сахрањен је у Норвешкој уз највеће војне почасти. Постхумно му је додељено највише норвешко војно одликовање – ратни крст са мачем. Главни тајни агент за бившу Југославију проглашен је за народног хероја, јединог норвешког јунака после Другог светског рата.

Носилац је и више других војних медаља и одличја норвешке армије као и медаља западне војне алијансе за заслуге у мисијама на Косову, бившој Југославији и Авганистану.

(Политика)".

Dvojica skandinavaca su eliminisana u selu istinić 1999. možda su mu neki rođaci?

...ili "slucajni prolaznici" , kao Bata Todorovic u onom filmu sa "njegovom tetkom i njenom terapijom" ...?

America real war