NASA SF PRICA.....

NASA PRICA

Ovo je zajednicka prica Sf teama " under construction", pod " gde ja stadoh, ti produzi " sistemom pisanja.

svaki koautor da ubaci od 5 do 10 recenica.Broj se moze premasiti samo ako se time ocuvava logicki integritet i radnja price.

Za naziv price cemo se dogovoriti u Sf birtiji, kad za to dodje vreme..

Dakle, idemo...
_________________________________________________________________________

Brod je jurio nistavilom, susrecuci pokoji atom na svom putu. Hladan metal oplate, umotan u zastitno polje sile, kao da je bio svestan svoje destinacije, uporno odbijajuci da prestane svojim kricima naprezanja cele strukture uznemiravati svoje putnike.

" Kapetane, ne mozemo vise, ova kanta ce se raspasti ". Sumanuto lice glavnog inzinjera, obasjano zelenim i crvenim sarama sa kontrolne table, podize se ka kapetanu i uperi svoje oci pune molbe u istog.
" Za ime boga, inzinjeru...Jeste li vi svesni naseg zadatka? Kako vam takve gluposti padaju na pamet, kad sve kolonije zajedno sa zemljom zavise od nase misije? Ne uznemiravajte me vise..."
" Ali kapetane, 1. i 3. vec su ostali bez pogona...nikad ih nece naci...."
nastavi zeleno-crvena usta inzinjera da molecivim glasom na rubu panike svoju tiradu kukavicluka.

"Mars napolje sa mog mosta...Br Jedan, vodite gnjidu sa mog mosta, odmah" zagrmi u maloj kontrolnoj prostoriji glas svemoguceg...

" I, za boga miloga, ustanovite vec jednom ko od posade krade banane iz cryo friza u kantini..znate kakvi su mi oficiri kad ne dobiju svoje sledovanje" zavrsi kapetan svoje komande, i okrenu se 3d mapama na svom panelu

"Gde li si, za boga, gde?", postavi sebi to pitanje po hiljaditi put zadnjih 200 casova, mrmljajuci sebi u gustu, srebreno-crnu bradu...

Mr Kaa

Otkucaji srca su mu se stapali sa neumitnim vibracijama umirucih motora...Napor da odrzi lik vodje i onog koji ce sve dovesti u red poce da ga tanji i cepa iznutra...
U poslednjem momentu nezan dodir ruke sprecio je njegov krah...

Brodska Doktorica...Tople plave oci i poput uglja crna kosa,vratise ga u koliko, toliko - normalno stanje...Radi nje opet navuce masku vodje i osmeh glavnog i odgovornog...Mada je na cudan nacin osecao da su te maske nistavne pred toplim,plavim pogledom...

"Pronaci cemo je Kapetane...verujem i znam, da su parseci nistavila tek decja igra za nekoga poput vas "... I onda opet taj osmeh - eto,samo to je trebalo...
"Da draga moja," odvrati joj sada vec mirnijim glasom- "Ona je tu,jos samo da se pomolimo da ovaj skup rdje i nefunkcionalnih delova izdrzi dovoljno dugo da nas dovede do nje..."
Gledala ga je ravno u oci..."Hoce.Sa tom gvozdjurijom,kako je zovete, obisli smo citav poznati kosmos...nikad nije izneverila,ma koliko male verovatnoce bile,kao ni kapetan joj...ovo je vas brod."
Zaustio je da joj odvrati salom poredeci i sebe sa olupinom- kada bljesak crvenila sakri od njegovog pogleda i nju,i komandni most i citav kosmos......mada samo na par sekundi.

Mr Bufla

Jos zaslepljen kapetan izda naredjenje.

“Podignite stit!”
“Spremite se za udar!”

Ali nije mogao da cuje ni svoj glas niti svoju posad.

Posle par sekund je ponovo progledao, svi su bili na svoji mestima kao da se nista nije desili, doktorica i dalje stajala pored njega sa njenim osmehom koj je nestao posle sekunde, svi su izgledali nekako zbunjeno i uspaniceno.

Kapetan ustaje.
“Hoce li neko uraditi nesto ili cete samo nemo gledati !”
“Glavni inzenjeru hocu da cujem stanje broda.”
“Ali kapetane sad ste ga izbacili sa most” Javio se jedan od inzenjera koji je vrsio popravki na klimatizaciji na mostu, koja je bila na izmaku snage.
“Onda sedi na njegovo mesto i daj mi neke podatke, sigurno su te ucili nesto na Zemlji”
Mladi momak je odmah skocio na kapeanovo naredjenje.
Toliko je mlad da je kapetan mislio da ce se upisati od straha, al ije smatrao da ce biti od njega nesto.

Mr Sal

Narugavsi se kapetanu svom silinom svoje svrhe, alarmno svetla se tek sad upalise...
" Ebo vas gorgoranac, da vas ebo, koji djavo se ovo cudo sad pali? " zagrme ponovo glas svemoguceg....
" Mali, sta je sa mojom konzervom? Navigatore, je'l vasa lenja guzca odredila odakle je ovaj napad dosao? " zapita kapetan i uputi se ka navigatoru, koji se udobno izvalio na svom sedistu, nesvestan situacije. Primakavsi mu se skroz iza ledja, svevisnji ga uhvati oko vrata u klinc, drugom rukom mu cupajuci slusalice iz kojih je trestalo metal.
"Majku ti tvoju narkomansku, jesi li cuo pitanje ili da ga ponovim? *
Rezeci ton kapetanovog pitanja zaustavi sav zamor na mostu.Sve oci su bile uprte ka navigatoru.
"Izvinite, ja ovaj, znate, premorenost..." zamuckujuci,stade objasnjavati navigator, dok su mu se oci sirile u bezgranicnom strahu spoznaje sudnjeg casa.
Medicinska oficirka, svojim umiljatim plavim ocima, prekinu kapetanoviu cvrstu resenost terminacije nesavesnog oficira, istovremeno mu nezno maknuvsi fazer sa navigatorovog potiljka..
" Ajdemo u stacionar, kapetane, da vam skeniram mozak.Nije bio neki udar, ali se nikad ne zna"
Njen ljupki glasic trenutno dezintegrisa ogromnu napetost koja je vladala na mostu, i koji je potom prodisao svojim normalnim tokom...
"Nek mi neko donese bananu u stacionar, majku vam narkomansku" ostade na mostu zapoved kapetana, koji je sa medicinarkom vec napustio most.......

Mr Kaa

Svetlo-narandzaste oci navigatora, koje su ukazivale na njegovo poreklo sa Aldebaranskih kolonija,ih ispratise ledenim pogledom....Pozelevsi u sebi da kapetanu skener otkrije zaglavljenu sinteticku bananu u supku, kao razlog nervoze, uvezbanim i neprimetnim pokretom ,iz unutrasnjeg dzepa uniforme izvuce prepravljeni autoaplikator sa thc koncentratom...Svetla opet pocese da dobijaju jasnije oblike kada ga promukao,mackasti glas uveri da bas i nije bio toliko neprimetan..
"Stipso,sve ces sam..."Nije morao ni da se okrece,znao je vitko telo maslinaste puti koje je stajalo iza njega....
"Nee,misli Rid i na svoje ljubimce" rece dodajuci ampulu potporucnici Say - koja ga prihvati i iskoristi brze nego sto je to mogao da registruje...Macji geni,najnovije ludilo u kozmetickom bio-inzenjeringu,davali su joj osim suzenih duzica,savrsenog tela i neljudski brzih refleksa i zastrasujuci seksualni apetit,koji je u nekoliko navrata pokusao sam da utoli...
"Dakle,matora olupina je otisla na servis sa svojom mehanicarkom,bez i da proveri odakle je dosao udar" rece vracajuci mu ampulu i ne propustajuci pritom da dugackim noktima predje preko njegovog torzoa,izazvavsi sve nervne zavrsetke da mu zacvile od ceznje....
...Progutao je knedlu,ali joj je zatim mirnim glasom odvratio"Kakav brod,takav i kapetan- samo me zanima sta koji moj trazimo po ovim galaktickim vukojebinama"...

Miss Pikax

U skucenom stacionaru, Gea je naizgled rutinski obavljala pregled...Samo je iskusno oko kapetana moglo da primeti zgrcenost njenih prstiju.Upitno je pogledao..
" Sve je u redu, kapetane.." uzvratila je prilicno mirnim tonom.." ali bih ipak volela da uradim jos jednu analizu kasnije, kada se odmorite. Komora je vec spremna "
Nije vise mogla da potisne nervozu i zabrinutost, pa je brze-bolje hitrim korakom napustila stacionar i uputila se ka komandnom mostu.
U hodniku joj je u susret nailazio navigator, uputivsi joj seretski osmeh. Besno je konstatovala, istovremeno prateci njegovu reakciju : " Znam sta radis. ".
..Samouverenost u njegovim neprirodno sjajnim ocima je istog trenutka bila zbrisana..Nervozno je odmahnuo rukom i krenuo dalje pomislivsi u sebi : " Moram je se resiti...."

Mr Miki

Геа се упутила ка лабараторији, носећи капетанове узорке крви. У том тренутку, напад се понови, и Геа удари главом о зид и остаде без свести.

************************************************** ************************************************** **********

-"До ђавола,како још не знамо одакле долазе те ракете???"- дрекну капетан на младића-климара. Са тавана одпаде неки метални део. "Само мирно капетане,не смемо паничити".
-"Штит је на 25% енергије.Губимо притисак и ваздух."-рече Алијена, официр за одржавање живота на броду. Један део команде табле поче да гори.
-"Мир???МИР???Ви Терани стварно нисте нормални", капетаново лице постаде плаво,као да се дави.
-"Осим Гее...", промрља климар...
-"Молим???". Нешто експлодира у теретном делу брода.
-"Ништа, ништа".
-"Капетане,примамо радио-поруку од нападача!"
-"Пустите је на разглас!"
-"Усудили сте се да дођете у систем Глахироских клисира,где ниједно људско биће не сме доћи,а да не умре.Шта имате да кажете у своју одбрану?"-рече глас очито не-људског порекла.
-"Поштовани Глахиорљанине, долазимо у име Људске Империје", поче капетан,-"и тражимо само пролаз до једне ваше планете, ГХК-98, да бисмо узели нешто што је важно за целу људску врсту! Без тога,можемо пропасти, а када људи нестати сами, већ и неко с њима!",заврши капетан претеће. Глас рече:
-"Сачекајте".

Mr Dan

„Ali kapetane, zašto otkrivate neprijatelju cilj našeg putovanja?“ upita Rid.
Kapetan izvadi iz džepa bananu koju mu je mali od palube doneo u ambulantu i poče polako, meraklijski da je ljušti.Srž joj je bila beličasto prozirna od genetskim inženjeringom dodatih psihoaktivnih sastojaka.Odgrize parče.Pri prvom dodiru sa sluzokožom usta thc molekuli ušli su u krv i krenuli ka mozgu.Već je bolje razmišljao.Zaista, mora da ispita ko ih to potkrada.Pomisli na onu mačkastu figuru.Bio je siguran da ona koristi stimulanse, ali ko je snabdeva i gde im je mini-lab za ekstrahovanje iz banana i koncentrator thc-a?Ovaj brod je toliko puta popravljan i modifikovan da niko više nije siguran šta je sve izmenjeno i gde su sve tajne pregrade koje nisu zabeležene u planove broda.
„Svejedno bi saznali da nešto tražimo, a sada će i sami krenuti u potragu za kapsulama i nama olakšati posao.Ionako samo nagađamo da je jedna na toj planeti.Glahiorljani su veoma pohlepni i pretražiće sve svoje svetove da je nađu i skupo nam je prodaju.“odgovori kapetan Ridu.
Iz razglasa ču se opet neljudski glas.“More Marko, ne ori drumova...“
Svi na komandnom mostu se zagledaše u čudu.Kapetan ugura u usta poveće parče banane, mora da se seti odgovora.Thc učini svoje i sinapse opet ubrzano proradiše.
Kroz glavu mu prođoše lekcije iz istorije još iz osnovne škole.Snažan tehnološki razvoj pre nekoliko generacija doveo je do tako udobnog života da su ljudi izgubili osećaj za izazov i prestali da napreduju.Većina je živela samo za sebe i samo za danas.Samo su malobrojni čudaci više voleli da lutaju kosmosom u prastarim brodovima kao što je ovaj nego da svo vreme provode u zabavi.
Opšte mešanje svih rasa i mali natalitet kroz vekove doveli su do toga da je većina jedinki imala slične gene i sve je manje zdrave dece bilo.Trebala im je injekcija različitiog genetskog materijala.Jedini izvor bile su kapsule sa hibernisanim oplođenim jajnim ćelijama koje su u herojsko doba naseljavanja kosmosa slate na novoteraformirane planete.Tamo gde bi teraformiranje zakazalo kapsule se nisu otvorile i sve u njima je sačuvano.Ali više niko ne zna koje su to planete.
Posle još jednog velikog zalogaja banane, kapetanu sinu odgovor:
„More Turci, ne... akkkkkkrrr“ zagrcnuo se i počeo da se bori za vazduh kapetan.
„Zovite doktorku!Gde je Gea?“ povikaše uglas oficiri.Kapetan, već prebledeo, pogleda po kom mostu, „Gde je Gea?“, zapita se.

*********
Miss Pikax

Geino, naizgled bezivotno telo je lezalo u gomili olupina broda...Rasuta kosa i ruke koje su nemocno virile ispod rusevina bio je prizor koji je navigator zatekao.. Samo je boja njenih usana odavala cinjenicu da je jos uvek ziva.
Njegovo lice je odavalo istinsku zabrinutost.."Dodjavola, nisam to zaista zeleo.. " - procedio je kroz zube priblizavajuci se...

Mr Sal

....Geinom telu da joj opipa puls.
" Uspeo si konacno da se resis te kucke, mili...."

Osetio je vreli sapat potporucnice Say na svom uhu, koji mu je momentalno zapalio kompletan zivcani sistem.
"Ja nisam, ovaj , udar, ne znam, nisam siguran....zovi pomoc, brzo"
Zavukla mu je jezik u uvo i nestala, brzo kao sto je i dosla....

"Hiljadu mu zvezdanih banana, ovaj nas je mogao dokrajciti", urlikao je broj jedan, hitajuci ka mostu..
Ugledavsi Geino bezivotno telo na podu, zastao je kao ukopan, fiksirajuci svoj pogled na njenom bledom licu,

"Sta stojis tu, komandire? Skidaj ovo sa nje i nosi je u reanim-komoru.Brze", izurla na navigatora, dok mu se na licu prikazivao celi spektar emocija.

Tek na mostu,prvom oficiru um se vratio u normalno, precizno analiticko stanje.

Mr Dan

Kada je video kao se kapetan, presamićen preko komandnog pulta, davi pritrčao je i lupio ga po leđima iz sve snage.Komad banane izlete iz kapovog dušnika i on najzad dođe do daha.
“Odvedite ga u reanim-komoru da se povrati od šoka!”

Mr Sal

Izdavao je kratke i ostre komande, i haos na mostu, izazvan udarom subsvemirskih projektila i kapetanovim davljenjem, dodje u normalu...
"Pokrenite sekvencu hiperskoka, destinacija orbita Sterna.Veza, posalji poruku da ne mozemo cekati i pregovarati, pretnja je isuvise jaka.Javi takodje da cemo se vratiti.U ovakvom stanju, sa dva izgubljena prateca broda, kapetanom i par oficira van stroja, moramo privremeno prekinuti misiju.Neka nam bog oprosti"

Zavaljen u svoju stolicu, udobno vibrirajucoj pod oscilacijama mocnog hiperpogona, ogulio je bananu sto su mu vezisti onako ulizivacki odnekle iscackali, i pozva interkomom stacionar da se raspita o stanju povredjenih i kapetana...

Miss Pikas

Kip je bio zadovoljan odgovorom koji je dobio iz stacionara...Naime, Gea i kapetan su bili u fazi oporavka..."U redu, pobrinite se da sve tece kako treba " - pomalo preteci je zavrsio razgovor.
U tom momentu, krajickom oka je spazio potporucnicu Say koja se vesto i mazno, poput macke kretala...Njena kratka crvena kosa je jos vise odavala utisak neprirodnosti..
Pomislio je u sebi : "Odakle li je ovo stvorenje?" ..pokusavsi da se seti nacina kako je ona dospela na brod...

Mr Kaa

Mozda ga je mutno secanje i varalo, ali slike tihe i tajne posete, uznemirenog kapetana i tamnih, zvanicnih uniformi -visokih predstavnika Matice su ga asocirale na jutro kada se pojavila...Prelepa,perverzna i nadasve zraceci hladnom i okrutnom inteligencijom iz ociju macke...
Dok je rasejano proveravao matrice buduce putanje,secao se gotovo ljutitog glasa kapetana dok ih je upoznavao sa novim clanom posade "specijalistom za ekstraterestrijalnu psihologiju"...i dalje mu nije bilo bas sasvim jasno koji ce ona tu?Primetio je njene kontakte sa raznim clanovima posade...muskim,zenskim- nije birala...izgleda da ju je Aldebaranski navigator trenutno najvise interesovao...pomislivsi to oseti blagu zavist,ali je odmah otrese iz misli setivsi se nelagode koju su izazivale te grabljive oci kada bi ih osetio na sebi...
...U skucenoj,sivom plastikom oblozenoj sanitetskoj sobi Gea je polako i bolno ustajala...Stegnuvsi zube da je ne bi savladao osecaj mucnine i glavobolje,stade pred ogledalo...Samo mala ogrebotina i hematom na celu (i siguran potres mozga,pomisli u sebi) i nekoliko modrica na mlecno beloj kozi koja joj je prekrivala rebra...Hologramska tetovaza na njenom vretenastom, misicavom ramenu pokrenu se, i oci i zubi zmije jos jednom zasijase u beskonacnoj kretnji...Mogla je sama da je ukloni vrlo lako - ali nije zelela da izgubi secanje na mracne delove sebe i svoje proslosti...

Miss Pikas

..i cinjenice da je uprkos svemu, ipak ostala ziva..Udahnula je duboko i osecaj snage koji joj se javio u tom trenutku izmamio je njene usne u caroban osmeh..Say se priblizila tik do nje..iznenada i munjevito poput zveri i umiljatim, maznim glasom prosaputala: "Duso...da li ti je potrebna pomoc? "...
"Ne.." - kratko je uzvratila Gea i uputila je u laboratoriju da proveri da li su zalihe dovoljne...

Ne skrivajuci bes zbog Geinog hladnog odgovora, izustila je par nerazgovetnih psovki dok je izlazila.
"Reakcija zivotinje "...pomislila je Gea..

Say je ugledala kapetana.....

Little V.

i kapetan nju...

Mr Miki

"Добро вам вече,капетане". рече Сеј мазно.
"Мрхм...'бро вече,грхм...", капетан промрмља, црвенећи, и лагано падајући под Сејине чари.
Нико није приметио Алијену која је стајала, не дишући иза њих.
"Дођите до моје собе, кап'тане... Да вам објасним нешто...", и њих двоје нестадоше у мрачном ходнику.Алијена се окрену и потрча да нађе Геу.

Mr Sal

Na mostu, zadubljenog u 3D nav panel, trze zamenika komandanta ostar i iznenadni bol u ramenu...
"Ej, Kip, daj se malo opusti" preseca ga glas navigatora, koji je povukao ruku sebi, analizu porekla bola u istom.
Iznenadjen sopstvenom munjevitom reakcijom i gledajuci svoj licni fejzer uperen u navigatorovu glavu, izust drhtecim, a ipak autorativnim glasom "Nikad, nikad vise da se nisi obratio nadredjenom ovako..Imam sva prava ovog univerzuma da ti prosviram glavu...Drugi put danas ponistavas autoritete i zaboravljas svoju ulogu ovde, porucnice...."

Sklanjajuci fejzer u futrolu, primeti muk i tisinu na mostu, kao i desetine ociju sto su ga skenirale...
"Koji moj si se vratio na most? Prekrsio si komandantovo naredjenje...u ovom smrdjivom cosku od svemira nece te ni ujak sa akademije spasiti" rece broj jedan, dajuci ocima znak oficirima naoruzanja da ga odvedu sa mosta. "Vodite ga, pretresite i zakljucajte u kabinu..." procedi zamenik kroz zube...."Na Sternu cu ga licno predati sigurnosti, a komandant ce uruciti optuznicu za ometanje misije i odbijanje naredjenja komandnog kadra" povisenim glasom se obratio vise sebi, nego mostu...

Zavaljujuci se u komandantovu fotelju i sklapajuci oci u opustajucem nistavilu sopstvenog uma, br jedan se zapita po hiljaditi put- dokle ce komandant tajiti pred ovom elitom ljudskog roda istinsku svrhu ove odiseje? Dokle ce se ponasati kao deca, iako znaju da nam je pratnja i zastita ostala boga-pitaj-gde plutati bez pogona ???

I te banane...samo unose razdor u ekipu.
" Komandante, izasli smo iz hip-a...ili sam ja poludeo, ili je nav-sistem crkao...U oba slucaja, Stern ne postoji. iako su izlazne koordinate u sec. tacne.....", raportira zamenik navigatora, bled i na ivici placa......

Mr Bufla

Gledajuci u neka dokumenta i noseci kafu, glavnokomandujuci oficir za bezbednost, Lan ulazi u ambulantu.
“Izvinite sto kasnim, bio sam zaglavljen u svojoj kabini tokom napada. Jel’ imate onaj izvestaj o zdravstvenom stanju koji sam vam trazio juce.”
Jedino je sistem za odrzavanje zivota, koji je na izdisaju, davao znakove zivota.
“Geja jesi li tu?”
“Ima li koga?”

Pre nego sto se dohvatio komunikatora da pozove obezbedjenje…

Mr Miki

...нешто га рокну по глави. Боље рећи, неко, нечим.Неко, тешко дишући, одвуче Лана иза комуникатора, и седе на оближњну столицу. Неонско осветљење бацало је сенке по соби, чинћи је сабласном. Грозна чудовишта од сенки епрувета, боца и кутијица, чинило је атмосферу напетом. Неко се нелагодно промешкољи у фотељи. Таман кад је некоме пало на памет да затвори врата од амбуланте, Алијена утрча унутра.
-"Геа,ту си! Да само знаш шта сам видел...Геа...Геа...АААГЕЕ-------------".
Геа задихано одвуче Алијену поред Лана. Затим изађе из амбуланте, и запути се ка лабараторији, где је и кренула. Одједном се затетура:
-"Ух, шта, где сам ја...???"-ужаснуто схвати да се не сећа последњих сат времена. Холограмска змија се и даље окретала на њеном рамену....

Mr Sal

"Kako dodjavola i u tri lepe nema cele planete? Veza, skenirajte opseg.Navigacija, proverite izlazne kordinate skoka, ponovo...i dovedite mi Rid-a, jer vi sisice nemate veze...."

Nakon izdatih komandi, Kip pozva interkomom kapetana...ovo je ipak preveliko da se on ne obavesti. Sok zbog nestanka cele planete je ustupao polako ali sigurno mesto neverici....

"Potporucnice Say, jeste li apsolutno sigurni u svoje tvrdnje? Znate da ja ne verujem u ta blahbah srnja..." rece kapetan, posmatrajuci oficira za ekstraterestrijalnu psihologiju kako polaki i mazno gura bananu u usta i zavodljivo zvace....
"Naravno kapetane...sve sam proveravala dva puta.....nema sumnje.Nesto se nalazi sa nama na brodu, nesto nedefinisano...cas ga osetim snazno, cas jedva, kao da se seli iz uma u um...
Molim vas kapetane da ovo ne odbacujete olako, ti blahbahi kako ih vi nazivate, zaista postoje...."

Kapetan preblede, Zar je moguce? Citao je to u zaboravljenim knjigama stare obavestajne sluzbe da su Glahiorljani razvili tamo neke mentalne entitete, ili takozvane Aveti, koje su slali na Teranske ratne brodove, da izazivaju havarije i zaposedaju umove posade ....Zar za vreme razgocvora da nam ubace Avet? Ili je svo ovo vreme bila uspavana, pa se aktivirala osetivsi blizinu i glas Glahiorljana?
Gledajuci Potporucnicu, kapetan pomisli da ona mozda ne igra opet neku svoju igru, ali zadubivsi se u njene mackaste oci, bio je apsolutno siguran da govori istinu...
U njima se iskonski strah preplitao sa panikom

" Potporucnice, radite na tome...ta pretnja mora biti eliminisana...koristite stare podatke i napravite strategiju, koristite moj kompjuter, naredicu mu da vas pusti u obavestajni deo...ovo zasad ostaje medju nama.Zovu me na most, idem."

"Boze mili, koje srnje...o Avetima se nije culo jako dugo nista, cak je vecina smatrala da su to izmisljotine posade nase ratne flote....Say ne laze, to je sigurno...Kakvo li me srnje sad na mostu ceka " zapita se komandant, zureci ka mostu....

Mr Kaa

Rid se savrseno jasno secao mesta gde se rodio,bez obzira na proteklo vreme...Roditelji su mu bili druga generacija kolonista,oci im jos uvek behu ljudske i cesto su ih upirali u nebo trazeci mesto sa koga su dosli...ali On je bio dete svoga sveta...narandzasti kvarc Aldebarana se upleo u njegove gene,i nije osecao nista prema Matici...
Razmisljao je o tome dok je radio zgibove viseci na nogama prevrnutog kreveta u samici...Znoj vec poce da mu se presijava na vratu i masivnim misicima grudi kad se vrata otvorise i jedan od cuvara udje da prenese poziv od Kipa...S` dozom podsmeha posmatrao je prebledelo cuvarevo lice, koji je verovatno prvi put video ritualne oziljke na njegovom torzou...Navukao je uniformu i uputio se ka mostu kroz koridore donjih paluba...
Kip je stajao okrenut ledjima pogleda uprtog u centralni displej...
"Zvali ste gospodine "prvi""...progovori neuspesno pokusavajuci da sakrije ironiju u glasu...
"Da,zvao sam te porucnice" rece Kip ne okrecuci se " jer iako si ljigavi narkomanski ispljuvak,ipak si jedini od navigatora koji je vec prolazio ovuda."
Okrenuo se,Rida malo zbuni pogled prvog oficira,koji inace bio poslovicno hladan...sada mu je u ocima pronalazio samo zbunjenost,a da ga nije toliko dobro poznavao mozda bi posumnjao i na tragove straha...
"Dodji i pogledaj ovo..."rece pokazavsi mu displej...
Ridove narandzaste oci su pregledale poznate mu koordinate ...sve dok mu mozak ne poce da prihvata cinjenicu da iako ovo bese okolina Sterna - od planete nije bilo ni traga ni glasa...jednostavno - rupa...

Mr Sal

Seo je za terminal i izdavao kratke i jasne naredbe brodskom racunaru.Senzori na brodu su prikupljali podatke i holografskim projekcijom prikazali uzasnutim osobljem mosta u vidu grafikona i crteza...
"Dodjavola, sta je sad? " odjeknu kapetanov glas na mostu, prekidajuci tisinu.Niko mu ne odgovori.
"Kip, odgovaraj" sledi naredba. Drhtavim glasom Kip raportira kapetanu situaciju, gledajuci kako se istom sire oci u strahu, uzasu i nepoverenju....
" Dignite stitove, spremite oruzja i dajte uzbunu...hocu da budu svi na svojim mestima.Pripremite sekvencu za hiperskok, bilo gde, cim Rid zavrsi....." izda kapetan naredjenje vidno slabim i umornim glasom.
"Gospodine, na pravom smo mestu. Nema znakova explozije, raspada ili neke katastrofe.Nema ni najmanjeg nagovestaja da je planeta ikad postojala, nikakvih tragova, nista....evo, pogledajte..."
obrati se Rid kapetanu.
"Kapetane, zove vas potporucnica Say da dodjete u kantinu, kada budete slobodni.Kaze da se tice vaseg razgovora.." prenese mlada vezistkinja svojim ljupkim glasom kapetanu.
"Hvala dete, javi joj da dolazim" odgovori kapetan mladoj potporucnici, istovremeno pomislivsi da Say ima neke nove informacije o avetima.
Gledajuci kapetanova ledja kako napustaju most Rid u sebi pomisli sta to dvoje imaju zajedno jer kapetanu niko ne naredjuje, a mackica se usudila, hraneci svoju ljubomoru.....

Mr. Oxim

Hladan osecaj izgubljenosti svrhe sirio se u jednom zatvorenom prostoru.
Nizi brodski oficir Mar Vajl nije bio lep.Suocio se sa tim jos u 16 godini.
Nezadovoljno se pogledao u ogledalo,uochivshi promenu na kozi koja je tinjala u svom punom vrhuncu kratkog organskog postojanja,sa ciljem da se ucrveni,zagnoji,a zatim prestane sa postojanjem pod neprikosnovenim stiskom ruku i noktiju.
Nizi brodski oficir Mar Vajl nije bio zadovoljan.
Imao je 18 godina,rodjen na spoljashnjim prstenovima spoljashnjeg sveta spoljashnjeg dela spoljashnje kolonije Vag`huin,starije od samog covecanstva.
Spoljashnje je bilo i njegovo postojanje.
Spoljashnji nizi brodski oficir Mar Vajl imao je dar...
Upravo je to proslo njegovim mozgom ui tom trenutku...zatim mu je licem zaigrao kiseli osmejak,kada se setio izreke Ard`gaiba,jednog od osnivaca kolonije Vag`huin:"Darom smatramo nesto sto mi posedujemo a drugi ne,i to nas cini boljim i talentovanijim od ostalih...ja kazem da je to paradoks...ja posedujem veoma celavu i lose oblikovanu glavu...Ukoliko me nazovete obdarenim morate biti najobicnije,najdosadnije bice na svetu..."

Izrodstvo.To je jedino sto se moglo poistovetiti sa njegovim putem.
Osetio je polako povecavanje aktivnosti u mozgu,kako se ovaj susreo sa pitanjem:
"Vrlina tvoje eventualne brzine spremanja mogla bi se ogledati i u tome sto bismo zapravo mogli DANAS stici na most".
"Idi zvaci bambus"-odvrati Vajl hladnim nezainteresovanim glasom svome prekotezhnom cimeru,i polako navuche slip koshulju,stavljajuci chin.
Mar Vajl nije voleo da jede.Sto je bila jedina stvar koja nije mogla da se kaze za njegovog nesrecno oblikovanog cimera.
Osmehnuo se i pokazao ka vratima.


Brod je bio neobichno osvetljen,shto je samo doprinosilo neobichnosti ove neobichne situacije,koja je podrazumevala veoma neobicno zakazan sastanak,u veoma neuobicajeno vreme za neuobicajne sastanke.Mar Vajl je sve to smatrao veoma neobicnim.
"Kada dodjemo na Malibu Sekundus moras da nadjes devojku"-uoci njegov krupnokosti cimer,Zip Rotenbauer.
"Idi ugusi se u gulasu"-posavetova ga Vajl.
"Znas Mari",obrati mu se Zip nadimkom koji je Vajl jedino mrzeo vise od svoga pravoga imena,"pocinjes da tones.Kao da padas u neku nepoznatu perspektivu.To ti ne valja...Ne,ni malo ne valja."
"Idi sisaj kaktuse"-predlozi Vajl.Ovakve primedbe nisu vredjale Zipa.Navikao se za ovo vreme.Znao je da Vajl upravo ne misli lose...
"Sta mislis,sta ce da bude?"-upita Zip.
"Bice bolje"-primeti Vajl uz blag kiselokrastavasti osmeh.
"Pocinjes da mi nameces osecaj inferiornosti"
"Zbilja?"
Njihov razgovor je u tom trenutku prekinut na jedan od onih nacina koji se pojavljuju kada veoma losh rezhiser sa veoma loshim glumcima pokusha na veoma losh nachin da ubaci jedan veoma losh isplaniran lik.
"Arapine!"-zacu se prodoran glas upadljivo beloputog coveka.
"Da,Arapine,obracam se tebi"-rece on,i uhvati Vajla za njegovu tamnoputu ruku.
"Pricam ti nesto!"
"Zbilja?Meni se ucinilo da slusam alarmno zvono...ah,pa,svejedno,ionako je isti sadrzaj recenog".
"Ha ha ha ha"-zatresa se belcev veliki stomak,"Veoma smesno Arapine".
"Sta hoces"-upita krupni Zip Olijera,nizeg oficira,koji jos nije pustao Vajlovu spoljashnju ruku.
"Prepusti mi..."rece Vajl.
"Nov si Arapine.Ne svidja mi se tvoj stav.Ne svidja mi se tvoja proslost.Ne svidjas mi se ti."
"Ne svidja se ni meni mnogo stvari"-pokusa Vajl da izbegne ono sto ce se desiti za nepuna 2 minuta.
"Nase poreklo nas deli,Arapine"
"Nas kod nas spaja"-nastavi Vajl da pokusava.
"Nasa vera nas razdvaja."
"MIslis li to,Olijere?"
"Znam!"
"Reci cu ti ja,Olijere,sta znam.Znam da se tvoj otac zove Marvel Olijer,a tvoja majka Marita Olijer.Znam da imas tacno 127,98 kilograma i 2,37 cm.Znam da tvoja stitasta zlezda radi slabije,zbog cega moras da uzimas vitamin teta.Znam da si slomio levi mali prst u svojoj 4. godini,prilikom igranja sa svemirskim ratnikom.Znam da si se u 9 razredu ozbiljno nalozio ma Stefanu Ouk`rib,ali da je tvoj otac zabranio da se druzis sa njom,zbog vere naravno.Znam da je tvoj otac udavljen u jezeru Mati,na tvome svetu,tako sto je pokusao da utaji dugove prema mafiji obavestavajuci vlasti o tome.Znam,Olijere,da je tvoj deda bio Orizanin,njegov deda Teranin,poreklom iz Francuske,a njegov deda 11 kolena u nazad,uzdahnuo je jednog dana,pri pogledu na Ajfelovu kulu,skidajuci svoju odoru,i pomislivsi "Alah je sjajan".Znam"

Mar Vajl nije bio srecan.Mar Vajl je bio obdaren,ali nije bio srecan.
Njegove rozasto-ivicasto rasporedjeni receptori su mu dozvoljavali to.
Mar Vajl je znao.Mar Vajl je nakon 2 pogleda znao.

A malo svetlosnih godina odatle,jos neko je znao da Mar Vajl zna.

Mr. Sal

"Dobro, Potporucnice, kazite..." rece kapetan, ulazeci u praznu brodsku kantinu, za cijim je jednim stolom sedela Say sa glavom medju rukama gledajuci u sivu i hladnu povrsinu stola.
Polako je podigla glavu, suzeci svoje mackaste oci.Opet je kapetan video strah u njima...
"Otisli su, kapetane, pobegli...napustili su nas brod..." rece Say tihim glasom
"Odlicno, potporucnice.Znaci, nema neprijatnih iznenadjenja vise?" pita kapetan vise hrabreci uplasenu Say
"Ne razumete, kapetane...nikad dosad toliko nisam osetila. Od necega su pobegli, u ogromnom strahu"

Spustila je glavu i nastavila tupim i praznim pogledom gledati u sto.Kapetan ustade, spusti joj ruku na rame i izusti " Potporucnice Say, sazvacu vanredni sastanak u svojoj kabini.Za dva sata budite vi prisutni, i dovedite porucnika Lana i onoga Mar Vajla...imam osecaj da ce mala nakaza biti od koristi"

Ulazeci na most, kapetan se nije resio nejasnog straha, cije poreklo nije mogao da indetifikuje.
Osecao se izgubljeno i nesposobno, istovremeno znajuci da je njegova svest najizdrzljivija, a um najbrzi na brodu.Sta nije u redu? Gde planeta, i cega su se Aveti toliko uplasili da su napustili brod rizikujuci dezintegraciju u svemiru zbog udaljenosti sa maticnim svetom...Koliko se secao, Aveti imaju operativni domet od oko 2 svetlosne godine.I odakle im uopste emocije? Zar su Glahiorljani toliko odmakli u teleblahbahu da su Avetima ugradjivali emocije? Odakle prljavim insektima uopste ta tehnologija, kad nisu bili u stanju ni valjane ratne brodove napraviti...Da na teransku flotu nisu poslali Avete, sada bi ti kukci bili istrebljeni.
Secanje mu preplavise segmenti velikih bitaka, u kojima su teranski brodovi dominirali.Secao se svoga mladalackog bitisanja na jednom takvom.Secao se pobeda i proganjanja insekata kroz hipersvemirske krive..Secao se i svog prvog unapredjenja u oficira naoruzanja.
Blagi osmeh sa njegovog lica se povuce, izazvan navalom drugih, ruznih secanja.Prisetio se svojih drugova koji su poceli odjednom da unistavaju brodske sisteme, skacu jedni na druge i otvaraju vazdusne komore, iskakajuci kroz njih....Onda niko nije znao za Aveti.Smatralo se da pojedine posade trpe kolektivni PTS, pod uticajem THC-koncentrata, ili nesto gore...

"Veza, usmerite hipervezu ka insektima. Punu snagu na svim spektrima, i prosledite sledecu poruku"
zagrmi kapetanov glas na mostu. Kip se osmehne, znajuci da je kapetan opet onaj svoj, da ima plan i cilj i da ce sve biti dobro.Ipak su se poznavali jos od kadetskih dana, sa akademije.Kip je znao kako kapetan dise.
" Zasto ste povukli Aveti, sta znate o pretnji i sta znate o Sternu.Kao predstavnik cele teranske imperije zahtevam odgovor zarad obostranog interesa. " izdiktira kap poruku."Veza ,posalji.Kip, sazvao sam vanredni sastanak, ostaces ovde i poterati ove lenstine da mi konacno srede brod, remontuju pogon i pocnu cesljati svemir za nasim izgubljenim brodovima.Naoruzanje da se spremi i dotera u operativno stanje" naredjenje nije bilo potrebno ponavljati, posada se bacila na posao. "Brze malo lenstine, culi ste kapetana" zagrme Kip, gledajuci svog prijatelja, u cijim je ocima sem umora i ogromne odgovornosti, video i onaj stari i poznati smesak...

Tehnički deo za autore ove priče.Biće uklonjen ili pomeren kada priča dođe dovde.

Likovi:
Kapetan, najstariji član posade, iskusan, naprasit, voli da psuje i davi posadu, veoma naklonjen Gei
Prvi oficir Kip, preuzeo dužnost Kapetana,
Doktorka Gea, tople plave oci i poput uglja crna kosa, osećajna, verovatno sledi romansa sa Kapetanom
Potporučnik Say, specijalista za ekstraterestrijalnu psihologiju, kozmetičkim bioinženjeringom oblikovana da liči na mačku, riđa kosa, oči mačje, suženih dužica, savršenog tela i neljudski brzih refleksa i zastrašujući seksualni apetit, narkoman, vitko telo maslinaste puti.Glavna zloća u posadi za sada.
Glavni inženjer, kukavica, trenutno isteran sa komandnog mosta,
Inženjer Klimar, veoma mlad, popravlja klimatizaciju na mostu, po naređenju Kapetana zauzeo mesto Glavnog inženjera,
Navigator Rid, sluša metal, svetlo-narandžaste oči, poreklom sa sa Aldebaranskih kolonija, narkoman, ovisnik o thc koncentratu,
Alijena oficir za održavanje života na brodu,
Lan oficir za bezbednosti,
Mar Vajl nizi brodski oficir, mlad, izrazito ruzan, poreklom sa spoljnih prstenova, poseduje ” dar “ da na paranormalni nacin zna sve o osobi i njenoj prosloscu.
Glahiorljani, strana rasa u čiji deo galaksije se brod uputio.Neprijateljski raspoloženi, pohlepni.

Brod Dawn of Tesla, jedini ispravan iz flotile od tri broda: 1.Bil Gejts Rising ( malo parodije...pukao mu pogon, kao sto mu win puca, redovno...), 2. Dawn of Tesla ( Uskrsnuce naseg istorijskog nasledja ), 3. Wild Dog, brodovi 1 i 3 ne rade, ostali su da plutaju bez pogona, štit na 25% energije, gubi vazduh, star, mnogo puta popravljan i modifikovan,
Banane genetski modifikovne tako da sadrže male koncentracije thc-a, psihoaktivnog sredstva koje utiče na bolji rad mozga.
Kapsule sa genetskim materijalom koje treba pronaći da bi ljudska rasa opstala.Razasute u vreme herojskog doba naseljavanja kosmosa po novoteraformiranim planetama.Ne zna se gde su sada.

Mr. Oxim
Jedan omanji brod mirno se vrteo orbitom oko svoga sunca.Oko njega nalazilo se josh nekako mirnih brodova,koji su u svome mirnom univerzumu mirno vrteli oko svoga,naravno,sunca.Nije ih uopshte zanimalo shta se deshava izvan njihovog suncanog sistema,niti ih je bilo sta zanimalo-oni su jednostavno,eto,bili tu.
Sve dok ogromni svemirski brod nije doshao i sudario se i sa tim atomom koji mu je stajao na putu.

U njemu se nalazio izrazito ruzhni,spoljashnji,nizhi oficir Mar Vajl,koji je,jelte,znao.
Bilo je stvari koje nije znao,ali znao je da zna prilichno mnogo.A muchilo ga je upravo to shto nije znao.
Ne,to nije bilo da li ce Terani pobediti na sledecem fudbalskom prvenstvu,ili da li ce akcije na plutonov kamen skociti 24%,ili da li ce ga mozhda upravo sutra progutati promena u kontinuumu svemira i odvesti ga 98 vekova unapred.To mu nije bilo od ama bas nikakvog interesa.Interesovalo ga je zasto sedi na jednoj veoma neudobnoj stolici gledajuci prilicno neudobno lice kapetana,koje je licilo na nesto sto je naslikao njegov rodjak Dzeri.Vazno je,doduse,znati,da je Dzeri izgubio obe ruke u nesreci na poslu.
Pored Kapetana sedelo je tupo,idiotsko lice prvog oficira Kipa,koji je svojim ogavnim kiselo-krastavastim osmehom pravio anomalije u prostor-vremenu,a pored njega orlovski oblikovano lice Gee.
Pored njega je naravno sedeo Zip,koji je sa slashtju,poput kuceta,tamanio banane koje je nasao na stolu.
Pored njih su sedeli Glavni inzenjer,inzenjer Klimar i navigator Rid,chineci taj neverovatni plodni polumesec.
Sva neozbiljnost nestade,kada se mali zvucni talas stvori trperenjem 2-3 zice,glatko izvi u par spirala,a zatim se uoblici u nesto sto bi na teranskom znacilo:
"Mislim da vecina vas ne zna zasto sam sazvao ovaj sastanak"
Neprimetan trzaj prodje Vajlovim licem.
"Kao sto vam je svima poznato..."
"Imas pogresne koordinate"-isece Mar Vajl uz ostar pokret vrata.
"Izvinite?"
"Da,imate pogresne koordinate...Gospodine"-ironicno ubaci Vajl.
"Oces li biti ljubazan da obja..."
"Ne bih trebao"-isece opet Vajl,"stvarno ne bih trebao...Skodice vise nego sto ce pomoci."
"Zbilj..."
"da"-odgovori vajl na svoj dosada vec uvezbani nacin.
"A zast..."
"Zato sto bi moje objasnjenje dokazalo da ste vi gospodine idiot.Stavise,ne samo vi,vec i navigator Rid,doktorka Gea,kao i administracija."
Spomenuta lica ustashe sa velikom furioznoscu na licu ali ih Vajl isece veoma brzom reakcijom,koja je donekle licila na cuveni "Glas".
"Sedite dole".
"Hvala...sada bih voleo da nastavim...Naime,znati li mozda kada je stern bio naseljen?Ne,ne znate.Jer ste,jelte,idiot.U svakom slucaju,Stern je naseljen negde oko 2453 godine n.e. , sto znaci da je od tada proslo negde oko 1024,3 godine.Jesam li u pravu?"
"Drago mi je da jesam.A sada bih uputio jedno pitanje vama kapetane,i vama navigatore Rid.Kada je osnovna koordinata prebacena na Galakticko srediste,sa Tere?"
"Pa negde oko 2700 go...Ja sam najveci magarac na svetu."
"Moguce.Ali sacekajte.Sada imamo jos veci problem...Izracunao sam ovu koordinatu,prema Galaktickom sredistu,i pogadjajte gde se upravo sada nalazimo?"
Pogledi se ukrstise.
"Upravo tako.Nigde.Takva koordinata ne postoji prema Galaktickom sredistu.Sto,gospodo,znaci,da smo mi u prostor-vremenskoj anomaliji."


Mar Vajl je sada znao i zasto sedi u ovoj neudobnoj stolici,pred neudobnim licima.
Zato sto su to sve,jelte,idioti.

Mr. Kaa

...Tenzija je polako ali sigurno rasla,obrnuto proporcionalno zvuku - vladala je mrtva tisina....
Kapetan cutke ustade, prekidajuci i jedno i drugo - a zatim mirnim hodom pridje Mar-Vajlu..."Jeste li sig.." - "Da,siguran sam u to sto pricam a sto vasi idiotski mozg..."

Velika,teska pesnica prekide njegov piskavi glas,lomeci mu prednje zube i izazivajuci pravu malu eksploziju plodnih bubuljica.
Posmatrajuci podoficirevo telo kako besvesno klizi sa stolice,Kapetan obrisa ruku o njegovu uniformu i konstatova:"Niko ne prekida glavnokomandujuceg...a jos manje cu da trpim sirenje panike medju posadom - da li je to jasno svima!"
Poslednje reci,ustvari- celik izliven u njima,prekidose hipnotisanost ostalih prisutnih...
"Gea,budite ljubazni i pobrinite se za podoficira Vajla...Obavesticete me kada dodje sebi"
U plavim ocima se opet probudise iskre "Razumem Kapetane."
"Za sve ostale - sve i da jeste tacno ono sto je podoficir upravo rekao,situacija je prilicno jednostavna - dizite svoje lenje guzice i nastavljamo po planu - utvrdite stanje broda,posebno centralne memorije i evidentirajte sve pristupe navigacionom sistemu u proteklih 24 casa."
Kapetanov glas je ozivljavao,spirao strah i ocaj...Cak i Rid, koji je imao antagonizam prema bilo kojoj vrsti autoriteta, oseti smirivanje slusajuci matorog smora kako urla, u svom elementu...
"Dok su vase majke jos uvek razmisljale hoce li dati vasim ocevima,prolazio sam i kroz gora sranja tako da me blebetanje telep skarta sigurno nece potresti.Ova zajebancija nije rezultat greske - ovo je odradjeno- i tako mi svega svetog ,kada se budemo izvukli - neko ce da farba spoljni oklop broda,ali bez skafandera!"Mocni glas se prolamao kroz utihnule hodnike i ventilacione sisteme broda....
"Teslina Zora" ozive poput vernog psa koji je cuo glas svog izgubljenog gospodara....

Mr. Sal

Geino bledo lice je dobilo izraz neverice, koje ni odsjaji boja snimka sa sredisnjeg ekrana u centru bezbednosti nije mogao da sakrije.
Porucnik Lan, stari policajac i glavni za bezbednost na sva tri broda, bratski obuhvati Geu oko ramena i blagim glasom joj rece " ma ne budi luda, znam da je neracionalno sa tvog naucnog aspekta, ali tebe su uistinu zaposele aveti. To jesi ti Gea na snimku, i zaista onesvescujes kolege onom sipkom.
Alijena je OK, razume situaciju i grohotom se smejala svom besvesnom telu, bacenog preko mog..."
Lan naglo zacuta, svestan insinuacije koju je nenamerno ( ili podsvesno namerno ? ) napravio...
Oboje su bili svesni velike uzajamne sexualne privlacnosti, koje su se bojali.Oboje su bili oficiri sa velikim odgovornostima prema posadi, misiji i covecanstvu.Oboje su stavljali posao ispred sebe.Oboje su sanjali jedno o drugom..
"Potporucnice Say, jeste li uradili mentalni scan lekarki Gei? " upita kapetan Say, koja je svoje mentalne niti upletene u Gein um pocela povlaciti.
" Jesam kapetane.Zahvaljujuci vasim podatcima sa centralnog, mogu sa sigurnoscu da kazem da su aveti napustili doktorkin um i ovaj brod. U okolini od pola svetlosne godine dokle dosezu moje snage zasigurno ih nema.
Uz vasu dozvolu, ja se povlacim, kapetane.Ovaj scan Geine naucno ustrojene svesti prepunoj vasih slika utkanih u njen empatsko romanticni modul me je iscrpio. A i ovo dvoje bi se mogli vise "rekreirati", celi brod navija za to..."
" Kucko " odvrati Gea, gledajuci Say-ina ledja kako napusta prostoriju.
Po prvi put u svojoj komandujucoj karijeri, kapetan nije imao sta da odbrusi potcinjenom.
Uperio je pogled pun nade u Geine plave oci, koje su ga uprkos hladnom besu prema sebi i svojim nesvesnim postupcima, kao i onoj kucki Say, primile u svoju dubinu bez rezerve i sa radoscu.Upijali su jedno drugo tako pun minut, dok ih interkom nije prekinuo... Lan i Alijena za to vreme se nisu smeli pogledati, iskusenje bi bilo preveliko...

Miss Pikax

Gea je skrenula pogled i cvrstim, odlucnim glasom upitala :
" Kapetane, brod je u rasulu..a vi dozvoljavate sebi ovakvu neozbiljnost ? Sredite se, covece...izginucemo svi do jednog.."
Konfuzija je u njenoj glavi ucinila svoje.... ali pre nego sto ce se sruciti u krevet, otici ce, makar puzeci do Rida, coveka koji joj je spasio zivot .. Da se zahvali..
Ponavljala je to u sebi, dok se kretala nesigurno ka izlazu...

Mr. Oxim

Bezzubi nizi brodski oficir Mar (F)ajl lezao je na krevetu.Bila je to jedna veoma ugodna radnja za njega,pogotovo iz razloga shto su svi mislili da je onesvescen.
"Jebi se i ti i konj na kome si dojahao" rece mu recenica iz romana koji je citao pre nepuna 2 dana.
Osecao je kako polako izlazi iz sebe,i prestaje da bude on.To ga je zbunjivalo,ali ne i plasilo.Plasila ga je vraska svrhovitost koju je osecao.
Pad nakon udarca uzrokovao je da slomi dva prsta na levoj saci.
"Bas sreca",pomisli on"...drkam desnom".
Onda mu na pamet pade jos jedna recenica iz tog romana:
"Verujes li u zagrobni zivot?Mislim da je ovo to..."
Sa ovom misli on uronu u san...

Mr. Kaa

...Koji nazalost trajase sekundu....Grubo i naglo skidanje pokrivaca natera ga da otvori oci..."Kako prijatan prizor,steta sto nije nocna mora..." pomisli gledajuci u narandzaste oci Aldebaranskog navigatora i macju figuru koja se skrivase iza njegovih ledja...
..."Ako fte dofli da fe ififite i fi malo - famo napfed - Kep je faljano odfadio pofao,ne mogu da fe bfanim fe i da `ofu"...prosista kroz ostatke zubiju uz kisu pljuvacke,ocekujuci dalje udarce....
--"Jock lepi moj,imamo druge planove za tebe" Glas porucnice Say bese poput kapljanja divljeg meda ,sladak - nezan i poput kosnice divljih pcela,pun skrivenih zaoka....Rid ga cutke dize iz kreveta,prebacivsi njegovu mrsavu ruku preko svojih sirokih ramena....
--Dok ga je odnosio iz stacionara Mar shvati da mu prija mesavina agresije,nostalgije i narkomanske ispranosti mozga koju je osecao u Ridovom umu....gotovo da ga je opet uljuljkivala u san,bez obzira na grubo povlacenje po sivo-plasticno-metalnim hodnicima i prolazima...."Blazeni sedativi" pomisli - bili su dovoljno jaki da sprece njegov dar da dopre do bilo cijeg drugog uma...osim nejasnih refleksija misli mackastog grabljivca koji ih je pratio....ali one mu se bas i nisu svidjale....
...Probudi ga grubo spustanje na pod...pod prostorije prepune displeja i holograma koji su svi zajedno pravili strobo efekat koji mu je cepao vid...."Navigacioni centar" - prodje kroz njegov umrtvljeni um - kao puko opazanje pre nego sto ga nezni dlanovi dugih noktiju ne okrenuse neljudskom snagom, tako da je mogao da vidi samo suzene duzice uokvirene zuto - zelenim prstenovima...
..."Ja i ti cemo sada da odradimo nesto,....specijalno"osmeh otkri ocnjake nesto duze nego sto bi trebalo da su u ljudskim ustima...
Rid je vec sedeo za konzolom,pokusavajuci i dalje da pojmi sve sto mu je prokleta Say ispricala....Cekao je...
"Mar-Vajle,nas troje smo jedini na citavom brodu za koje sam sigurna da nisu inficirani- a ti mali moj specijalni decace, ces mi pomoci da identifikujem to govance koje tako uspesno unistava ovu nasu svemirsku kantu...a teta Say ce posle da bude dobra prema tebi..."
I pored blagog uzbudjenja koje oseti posle njenih reci ,ono sto je video u njenom umu ga natera da se nevoljno strese i cutke poce da gradi telep-vezu sa njom...

--Kapetanu se nije svideo plan mackaste spodobe,nije mu se svideo ni narkoman koga je povela sa sobom,nije mu se svidjalo nista u prokletom limbu u kome su se nalazili,a najmanje mu se svidjalo cekanje....
...Njegov pokusaj da pronikne u apsolutnu tamu koja se videla na centralnom displeju komandnog mosta prekide poznati glas...
...."Kapetane..."Uspe da izgovori Gea pre nego sto pade od iscrpljenosti....Pravo u snazne ruke Kapetana koji se u sekundi nasao kraj nje....
..."Gea...kako se osecate" zacu dok je polako i bolno dolazila sebi...i dalje je bila u Kapetanovom narucju....Oseti poznato peckanje u nadlaktici dok joj je sanitetski tehnicar davao koktel glukoze i sintetickih hormona...
...Nemocno se nasmesila..."Nemamo vremena za to kako se ja osecam Kapetane....Gost u mojoj glavi koji me je naveo da "preuredim" centralu i one nesrecnike mi je ostavio podsetnicu...morate.. odmah... .. ucinite nesto - krenuo ... na Say ...."
...Poslednje jedva cujne reci i bolni osmeh na dragom licu ucinise da Kapetan oseti led u svom srcu....Najneznije moguce spusti besvesno Geino telo na nosila,a zatim - sa pogledom crnjim od neprozirnog mraka u kome se njegov brod nalazio krenu da ubije....

...Mar Vajl se poput struje energije kretao brodom,od uma do uma - trazeci anomaliju,Say ga je pratila poput parazita vezana za njegov gotovo beskonacno snazan tok teleblah-blaha....
...Sve na sta je nailazio bejahu poznate mu prljave tajne,skriveni gresi,ocaj koji vladao svuda ispod osmeha...ali to bejahu ljudski parametri....nije mu bilo jasno...a onda,u sekundi oseti prisustvo...toliko blizu da je za sekund pomislio da se skrivalo u njegovom umu....

Mr. Oxim

"Vraska svrhovitost,jel je osecas?Produzenje ljudske rase?Velika greska"-progovori Vajl cutke,i Say ga je cula.
"Sta si otkrio"-nastavi ona njihov cuteci razgovor,ali on izbeze odgovor.Bar na taj tren.
"Zanimljiv rasplet,uistinu"
"Znas ko je uljez na brodu?"
"Sve zavisi na koji od 12 brodova pored nas mislis..."
"Pored...zaboga,ne postoji ni jedan brod pored nas u okrugu od 5 svetlosnih godina!"
"Opet zavisi kako poimate to...MI"
"Gubim te..."
"Vidis...fakat je da smo u svemirskoj anomaliji...fakat je da je kapetan idiot...i fakat je da su ovi vestacki zubi veoma sakati...A fakat je i da je svaki,bas svaki,od 12 brodova pored nas,brod pod imenom "Dawn of Tesla"."


----------------------------
Ova recenica koju je izgovorio Mar Vajl cula se iz usta ostalih Mar Vajlova u tom trenutku na jos 10 brodova...na preostala dva im je sve bilo jasno...

"Јап, ствари се компликују овде"-рече један припадник Хигијенског одељења, кад је капетан протутњо поред њега, и мирно настави да чисти сјајна, метална врата....

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Геа је лежала у неком стању налик делиријуму, и бунцајући нешто, окрену се на другу страну и заспа мирније...

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Алијена и Рид били су у остави, која је била испуњена тихим уздасима...

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


На мосту, Климар, Кип и Рид нетремице су гледали у екран који је приказивао шта се дешава изван брода.А дешавале су се чудне ствари.Као када ставите огледалоједно наспрам другог, бродови почеше да се појављују...

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Капетан је јурио...

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"Почиње..."-рече Мар.
"Шта???"-уплашено повика Сеј.
"Свесни смо једни других...Свих 12-торица...Свесни смо...Мар Вајлови...Да ли ме чујете?"-рекоше 12 Мар Вајлова.
У том тренутку улетеше капетани у просторије...

"Sta je sada, sto mu crnih rupa? " zagrmese glasovi kapetana duz cele ne-vremensko-prostorne anomalije.

"Kapetane, brodovi se umnozavaju strahovitom brzinom....bojim se..." prekide glavni inzinjer, nagnut nad svojim terminalom proucavajuci holo projekcije. Na hiljade holo projekcija sa hiljadu Teslinih Zora je prikazivalo isti rezultat.

Ti si inzinjeru jedna prokleta kukavica, i zao mi je sto te onomad ne dezintegrisah. Cega se sada bojis, vasko jedna?"

Susrecuci njegov pogled, kapetan po prvi puta ugleda odlucnost u njima.

"Ova anomalija nije prirodna tvorevina, kapetane. Ovu anomaliju je neko napravio sa nekim ciljem. Mislim da je anomalija klopka, a mi u sred nje. Sada mi je jasno zasto su aveti pobegli odavde...."

Izvestaj inzinjera je utisao sve na mostu. Kapetan je trljao bradu i razmisljao na glas...
"Glahi su preglupi za tako nesto...zato su se i oni utrtili...hmmm, znaci, zaglavljeni smo ovde, brodovi se kote nenormalnom brzinom, kao i mi....inzinjeru, dalje, da cujem vase misljenje"

Po prvi put, glavni inzinjer oseti postovanje u kapetanovom glasu. Sumirajuci rezultate sa svog racunara, inzinjer nastavi
"Ovaj prostor, anomalija ili sta vec, je vestacka tvorevina. Neznam kako i otkud, ali je tako. Mislim da je nekako povezana sa subsvemirskim crvotocinama, ograncima u istim tim koridorima... Senzori mi javljaju da ima i nema dimenzije, sto znaci da bi mogli putovati celu vecnost najvecim hiperbrzinama okolo, i opet ne bi dosli do kraja. Drugo, brine me ovo progresivno mnozenje nas samih...naslucujem.."
Prekinuvsi svoje izlaganje, glavni inzinjer je prebledeo...odsjaji holografskih sara su mu jasno isticali bledilo na njegovom licu.

"Govori dalje" naredi kapetan.
"Kapetane, upravo..ako se nastavimo progresivno mnoziti ovom brzinom, anomalija ili sta koji djavo ovo jeste, bit ce ispunjena nama...nece ostati ni jedan milimetar prostora unutar ovog sranja...onda, onda cemo implodirati sami u sebe..ja ne razumem, ali pogledajte podatke..."

Kapetan odgurnu inzinjera i stade sam proucavati panel.

"Do djavola, inzinjer je u pravu" promrsi..

Zamka, klasicna zamka...razmisljao je kapetan..

Pozvao je svoj racunar i po prvi puta izgovorio pristupni kod pred svima.

"Naredjujem totalni prekid svih izvora energije za 10 minuta"

Hladni glas racunara je dominirao mostom
"Zahtev odbijen. Krsite osnovnu direktivu. Zahtevam autentifikaciju"

"Kip, pripremite posadu za nedostatak svetla i vazduha. Sabijte sve na most i u kantinu.Hermeticki zatvorite odjele i spojite inzinjerov i moj racunar na minigenerator iz kapsule za spasavanje.
Pusaci, spremite svoje upaljace, vracamo se u ranu istoriju covecanstva...

Ova klopka crpi energiju iz nas samih, i ako sam u pravu, sirenje ce prestati kada ukinem sva napajanja. Idem da odradim autentifikaciju, a ti inzinjeru, gledaj da prespojis par senzora, trebace nam. Bombama sto plutaju javite aktivaciju za 15 minuta. Neka nam je bog u pomoci, molite se da sam u pravu.."

Nakon kapetanovog odlaska sa mosta, nizi oficiri su poceli izdavati komande odeljenima interkomom.
Glavni inzinjer, u polupanicnom strahu je poceo vrsiti proracune sumanutom brzinom.
Kolika god kukavica bio, ipak je njegova racionalna svest proradila. I njegova glava je bila u pitanju..

Nije mogao a da se ne nadivi kapetanovom geniju. Svaka linija na holografskoj projekciji izvrnutih zakona fizike je potvrdjivala kapetanovu pronicljivost. Naredbe svom racunaru je izgovarao sve brze i brze, dok su mu teske kapljice znoja padale na panel. Znao je da mu je preostalo par minuta do totalnog mraka. Nakon toga, bog zna...blesak miliona bombi u ovom prostoru bez dimenzija ce biti nesto najstrasnije sto je ljudska ruka ikada izazvala. Po racunaru, tolika sila bi bila dovoljna da razori jedan celi solarni sistem, ali u normalnom, prirodnom svemiru...

Teslina Zora bi po svim zakonima trebala biti rastocena u subatomske cestice, ali proracuni su pokazivali drugacije...

Konacni proracun. pola oficira sa mosta su se okupila oko inzinjera, hladnog i bezpokretnog drzanja iscekujuci krajnji rezultat.

Kapetan je usao na most. Niko se nije pomerio.
"Kukavice, igrate se procenata? Mars svi na svoja mesta, mrak nastupa za jedan minut"
"Inzinjeru, koliki procenat si nam smuckao tu?" pitao je glavnokomandujuci, odgurnuvsi inzinjera u stranu.

Procena ocuvanja strukture broda 72%

blestala je projekcija...

"Decice, drzite se....mrak za 10 sekundi. Spoljni senzor 3341 drzati aktivnim, inzinjerov panel takodje. Stit i oruzani sisteme programirati na 100%, da budu spremni nakon "budjenja". Zivotni sistemi takodje. Ostale gluposti me ne zanimaju, dokle god ne trose ni milivat energije."

Mrak je preplavio most...mrak i beskrajna, jeziva tisina. Svi brodski sistemi su stali. Mrtvilo se uvlacilo u srca i umove posade.

"Jeste li se utrontali, kukavice" zagrmeo je glas svemoguceg. "Inzinjeru, prestani jecati i zajasi svoj panel. Zelim izvestaj. Jesmo li se prestali kotiti?"

Glavni Inzinjer, sada sredisnja i jedina osvetljena tacka broda je poceo izdavati sapatom komande jedinom aktivnom racunaru na brodu. Senzor br 3341, jedini "budni" senzor, je usmerio svoje snage na vizuelni sken okoline i prosledjivao podatke inzinjerovom racunaru.

"Kapetane, mnozenje je prestalo, hvatam signal sa svih bombi istovremeno. Detonacija za 30 sekundi"
Glavni inzinjer nije mogao sakriti drhtanje glasa. Nije ni zeleo. Znao je da svi ostali na mostu dele njegov strah, strah od nadolazece smrti.

"Blago ostatku posade, nemaju pojma sta se zbiva. Misle da maskiramo energetski trag..."
zadnja izgovorena recenica, sapatom, je dosla negde iz komunikacija...blestavilo koje je prodiralo kroz oklop Tesline Zore, blestavilo milion sunaca je prekinulo sapat, pretvorivsi ga u zenski uzasnuti krik.

(Nisam clanica sftima ali bih volela da probam)
A onda se krik rastoci i stopi sa tisinom koja je trajala i trajala, eonima mozda.
Prvo na sta je kapetan pomislio je da vec bio ovde. Pokusa da prizove secanja na minule dogadjaje ali ona mu behu van domasaja. Shvati da pocinje da zaboravlja sve sto je bio i sta je radio. Osecaj de-zavi ga obuzme jace i on mu se prepusti. Sve podseca na nesto veoma poznato, znanom svakom zivom stvoru na njegovoj rodnoj planeti. Cista, slatka belina, osecaj sigurnosti i zadovoljstva, utehe i radosti. I onda se doseti:"Mleko!" Htede da vikne ali ne bese glasa. Pomisli da treba da otvori oci ali vec u istom trenutku zaboravi sta je to. On prigrli tisinu jace u nadi da ce se nesto desiti sto ce mu razjasniti ovakav blazeni spokoj.
Kao u ritmu ljudskog srca on poce da prima impulse necega sto nije znao da objasni, sve jace i razumljivije, poznatije i draze. Svi ti signali se rasporedise, zgusnuse i oblikovase rec:
-Nebojsa! Izgovori zenski glas, sasvim poznat u njegovom umu. Saznanje je njenog prisustva bilo je zaprepascujuce a u isto vreme olaksavajuce. Ni sam ne znajuci da li gresi, on uzvrati:
-Majko?
-Samo ako ti tako zelis, ali nisi daleko od istine. Odgovori mu zakikotani glas njegove majke.
-Ko si ti? I gde se ovo nalazim? Kako znas moje krsteno ime?
-Cemu toliki strah, sine? Mnogo pitanja zahtevaju kompleksne odgovore. Pa evo, ja sam majka, izvoriste, seme, pocetak, nazovi me kako zelis od mene sve polazi i kod mene se sve zavrsava, ja sam svuda i sve, kao takva moram da znam sve. Ja sam i sudjaja koja odredjuje gde ce biti pocetak i kraj, ko ce umreti a ko nastaviti sa zivotom. Ti i tebi slicni ste izuzetni. Iako ste vec odavno osudjeni na propast i izumiranje i dalje prkosite svojim postojanjem, uglavnom trazeci jednostavna resenja za opstanak, pri tome ne vodite racuna da li ce to da kosta istrebljenja druge koji nisu poput vas. Mogla bih da citavu vecnost nabrajam vase lose osobine i koliko ste stetni, ali kao sto sam vec i napomenula vi ste izuzetni. Uostalom nisam jedina majka u univerzumu koja obozava svog posrnulog sina. Zato sam odlucila da tebi i tvojima dam jos jednu sansu. Ono sto trazis nalazi se u tvom srcu. Ali bukvalno. Tako da, sine moj, na tebi stoji sudbina covecanstva. I ne zaboravi, sve zavisi od tvoje spremnosti da se zrtvujes za dobrobit svih. ODLAZI SAD!
U delicu treptaja oka Kapetan shvati da se nalazi u svom brodu dok ga za rame drmusa glavni inzinjer, on pogleda u to sumanuto lice i rece:
-AA, sta? Sta 'oces bre ti? Inzenjer ga cudnovato pogleda i rece:
-Zar me niste culi?
-Ne, izvini malo sam se zamislio, sta si ono hteo da kazes?
- Kapetane, ne mozemo vise, ova kanta ce se raspasti.....

Kip, sav zbunjen osvrnu se po mostu trazeci tragove realnosti koji su mu umakli detonacijom klopke...onda prividjenje koje mu je nateralo suze u oci.

"Mozda smo sada svi mrtvi, a mozda smo i pod uticajem aveti..." razmisljao je kapetan, nesvestan uzdaha olaksanja, suza radosnica i ostalih emocionalnih izleva posade mosta...

"Kapetane, da naredite ukljucivanje sistema? Znate, slepi smo i dalje..." Zagledavsi se u izvor recenice, kapetan ugleda svog prvog inzinjera, po prvi put sa nekim novim, cvrscim pogledom u njegovim inace nesigurnim ocima...

" Da, da...u pravu ste inzinjeru...kompjuteru, po primarnoj direktivi mojoj licnoj, pokreni brodske sisteme i izvrsi autentifikaciju mog glasa" izgovorio je nesigurnim tonom..

Aplauz desetine parva ruku je prigusio glas brodskog glasa, glasa kompjutera.
Kapetan je i dalje razgledao okolinu, trazeci potvrdu svoga fizickog bitisanja. Milioni misli su mu strujali sinaptickim vezama njegovog mozga koje su se slivale u jedno prosto pitanje..
"Kapetane dodjavola, naredite vise tesli da da kordinate, 3341 senzor je mrtav, slepi smo. Po udarima na oplatu broda izgleda da smo u nekom pojasu asteroida, molim vas, kapetane"

Predhodna vizija majke, kao i nedefinisani i novi strah od zaposedanja aveti kroz deja vu su mu blokirali um.
Ostar bol na obrazima su ga uverili da je ipak on kao on, tu na mostu svoga broda.

Refleksno, ruka mu je uhvatila ruku, sprecavajuci je da mu opet nanese bol...

Jasnoca slike realnosti mu je konacno zaposela svaki deo njegovog uma. Prikaze i sumnje su nestale u dubinama njegove memorije.
"Ovaj put ti oprastam, kukavice..." izgovorio je.."necu te streljati zbog samaranja kapetana, jer si toliko ruzan da bi te i metak zaobisao" Smesak na glavnokomandujucem licu je razbio ozbiljnost njegove izjave.
"Tesla, daj ovim neradnicima kordinate, dizi stitove na maximum i posalji na terminale inzinjerije izvestaj o steti. Prosledi u med centar bio podatke svakog clana posade i aktiviraj oruzja. Komandu prepustam dezurnoj posadi mosta"

Glas kapetana je zagrmeo, i teslin AI je komande izvrsio u mikrosekundama...

krecuci sa mosta sa namerom da se licno preda u med centru teletabisima i njihovom skenu na avete, zacu glas mlade oficirke iz komunikacija

"Kapetane, ja ne..ma pogledajte...primam signal od ostala dva broda..nisam sigurna, ali senzori..vidite sami..."

znate sta, ja su da nastavim bez obzira na uklizavanja sa strane - jesam "nova" , ali je red da ispostujem "pravila kuce" (ne vise od pet recenica i tako to...) :
__________________________

"Glas kapetana je zagrmeo, i teslin AI je komande izvrsio u mikrosekundama...

krecuci sa mosta sa namerom da se licno preda u med centru teletabisima i njihovom skenu na avete, zacu glas mlade oficirke iz komunikacija

"Kapetane, ja ne..ma pogledajte...primam signal od ostala dva broda..nisam sigurna, ali senzori..vidite sami..."

____________________________

"Senzori su naglo proradili. Jasno su vidjeli neprijateljske brodove. I oni su stajali. Iz kanala za komunikaciju nije dopiralo nista.Cak se i kontinuirani sum otvorenog kanala izgubio.

Na komunikacijskim displejima pojavila su se lica neprijateljskih kapetana. Tudjinska lica sa vrlo "domacim" izrazima - zaprepascenje, nevjerica, zbunjenost...

Uostalom, kako drukcije reagirati na nesto ovakvo?

Lebdjele su svuda oko njih; zelene, zute, tamne, male, ogromne poput medjugalaktickih krstarica...Opkoljavale su ih dostojanstveno igrajuci spori kosmicki valcer. To nije bio obicni asteroidni pojas, nista slicno.

Bilo je to ogromno, samodovoljno polje Vaseljenskih banana..."

Hvala, Tatjana 08...

Mr Oxime, aj da se dogovorimo nesto.
Ja sam pricu prebacio na nas forum, modifikovao je i zavrsio....bilo je vreme.

Ako mozes, daj da je prebacimo ovde...ili da ostavimo kako jeste....sta kazes?

MIslish da je locknemo,a da se dalje pishe na forumu?
Moze.I odlepicu je.Previse zalepljenih tema....

Ma jok, ovu mozes da odlepis, a nasu da prebacis ovamo, koju sam zavrsio i izmenio da lici kao na nesto....pa nju mozes zalepiti ili kako god.

Trebali bi i naslov smisliti za nju, posto je gotova...

Ok,ti mi samo posalji celu pricu na pp,a ja cu da je ubacim.Evo,odlepio sam ovu temu.

Прича је овде => http://www.sftim.com/forum2/forum/index.php?topic=519.0

Eto, da se ne PP-isemo..

Dakle, kako cemo odraditi predloge i glasanje za naslov price?