Koliko ste iskreni prema sebi?

M

MAXMA

Obećava
Poruka
86
Znate one trenutke kad stanete ispred ogledala i (ne)priznate sebi sta u stvari vidite..ili kad pogresite pa ostanete sami...sledi trenutak pljuvanja po sebi ili to zanemarujete...Koliko zaista poznajemo sami sebe,koliko smo u stanju da priznamo svoje mane i da u tome budemo bolesno iskreni i objektivni....ili se ne usudjujemo,ne zelimo da se suocimo sa cinjenicama,bilo da se ticu fizickog izgleda ili karaktera?
 
I ja sam realna.
I nikada se ne kajem zbog svojih dela i reci...jednostavno kad malo izanaliziram situaciju shvatim da je to tako moralo biti, da ja u datom momentu nisam mogla drugacije (ne)odreagujem zbog toga i toga...
sto se tice fizickog izgleda...znam da imam siroke kukove i dole tanke noge ...ne nosim mini suknje i to je to,,,, imam lepu kosuu i neke druge atribute...sve u svemu prosecna ... ;)
 
Ne pljujem po sebi, sa ili bez ogledala. Vidim da ima (i gde ima) mesta za un passo adelante :lol: ALI vrlo sam zadovoljna, udobno je i lepo - i licem i telom mislim (glavom i bradom i brkovima :P ).
Nije to mana, to je prednost....btw. "bolesna iskrenost" šta je to i čemu služi?
Karakter....tu su stvari nekako..jednostavnije. Smanji poru tamo, počupaj obrvu vamo, budi nežnija/odlučnija, saberi se, iskuliraj....ma isto je! :lol:
 
Sasvim se poznajem..Pleased to Meet Me..
Moje preslišavanje je temeljno, analitička filozofija cela...
Nemam potrebu za lažnom skromnošću, zato što sam spartanski strog prema sebi.
Time ne ograničavamn svoju slobodu, ali bilo da je fizika ili nešto drugo, čime sam nezadovoljan, prisutno, pašće samopreslišavanje 100%. Iskren sam, definitivno..
 
HeBePoBaTaH_:
Sasvim se poznajem..Pleased to Meet Me..
Moje preslišavanje je temeljno, analitička filozofija cela...
Nemam potrebu za lažnom skromnošću, zato što sam spartanski strog prema sebi.
Time ne ograničavamn svoju slobodu, ali bilo da je fizika ili nešto drugo, čime sam nezadovoljan, prisutno, pašće samopreslišavanje 100%. Iskren sam, definitivno..
Kliknite za proširenje...


Strasno mi se svidja tvoj spartanski stav prema sebi. obozavam takve ljude...objektivni prema sebi - kompetentni za druge! Slicni smo... :p
 
Introspektivna sam priroda, cak se desava da u trenutku kad lazem sebe, istovremeno toga postajem svesna. Veliki je raspon izmedju moje iracionalnosti i objektivnosti. To ide po fazama. Sredina je uvek teska za odrzavanje.
Dijalektika je uvek prisutna, samo sto sam ja odavno shvatila da nas samo mane cine autenticnim. I sad nekako dodjoh do toga da i kod drugih vise volim mane, ono cenim vrline, ali mane me ocaravaju. :lol: Jezim se od onih sto ocajnicki teze savrsenstvu. Njima nije dobro.

Drugo, covek koji je konstantno realan i objektivan prema sebi, pa i prema drugima, koji nikad nema neku suludu ideju, zanos, nadahnuce, snove koji su po prirodi iracionalni, dosadan je, prosecan i po pravilu mediokritet.
 
Izvin'te na upadici ali, da li ludak zna da je lud?

OFaj, ne zamerite, samo bih da vam skrenem pažnju na to da niko zaista ne može da zna koliko je iskren prema sebi, gledajući generalno. Možda samo u pojedinim slučajevima ali generalno... Hm...

Eto ja sam bila ubeđena da sam realna i iskrena dok mi ne nađoše neke bube koje sam, ne negirala, već zaturila negde u stranu... I dalje tvrdim da sam realnija a pogotovo iskrenija od većine ljudi, ali i nad popom ima pop, joj što sam puna poslovica zaustavite me slobodno :roll:
 
Ja se trudim da budem iskrena prema sebi, jer me je vrlo skupo kostalo sve sto sam ignorisala nekad. Mislim da mi i ide od ruke ta iskrenost sa samom sobom, jer sam uspela, poslednjih nekoliko godina da prihvatim sebe onakvu kakva sam, sto je, dok sam bila mladja predstavljalo ogroman problem i, radjalo masu frustracija.
Sa prihvatanjem svog unutrasnjeg sveta, nekako je , spontano doslo i do prihvatanja svog tela. Negde sam procitala da smo danas obavezno lepse nego sto cemo biti sutra, i bilo kad posle, tako da sad uzivam u svemu ovome sto imam. Imam dovoljno lepih stvari, kojima mogu da zasenim ono sto nije lepo, i onda sam u nekoj ravnotezi ;)
 
divlja:

Drugo, covek koji je konstantno realan i objektivan prema sebi, pa i prema drugima, koji nikad nema neku suludu ideju, zanos, nadahnuce, snove koji su po prirodi iracionalni, dosadan je, prosecan i po pravilu mediokritet.
Kliknite za proširenje...



Mico, sad ću da te obradujem: ovo NIJE tačno, to jest kliše je :D

Čovek koji nema ideje je baš to - čovek bez ideja, ali ti NIKO ne garantuje da je baš realan prema sebi i drugima (ja, iskreno,pomalo zazirem ljudi koji nikad nemaju neke privlačne ideje).

Ima sjajnih ljudi koji nemaju zasenjujuće ideje skrooz NIKADA a ja ih - obožavam. :idea:

I, takođe, moguće je biti realan i biti galvanized istovremeno! Zanos ima svoju cenu, ali ona me mora da bude u - slici sveta. Može da bude iscrpljenost ili preosetljivost ...ili ništa od toga. Postoji nešto što se zove balans...

Dakle, ništa ti to nije tačno, malecka :P
 
Hebote, ja bi samo da se smejem i zayebavam, nisam iskrena prema sebi uopšte.
Sto puta mi se desilo da odem negde jer mi se ide do yaja i prispava mi se na pola puta jer sam umorna kao stoka a to nisam htela da primetim kad je trebalo...
Ili da naručim posle obimne večere i palačinke - kojima na kraju zafale samo ćoškovi pa zbunjeni čika pita: ,,Jel nešto nije bilo u redu?'' :lol:
Uvek maltretiram sebe da radim više nego što fizički mogu da izdržim pa me nema ni 50 kila sa sve krevetom - i uvek je fazon: samo još ovo... Tako da uveče, čim vidim krevet čini mi se da posle nekoliko sekundi čujem sat i vidim jutro.
 
Moram priznati da je ovo prilicno glupo pitanje. Svi smo mi ubedjeni u svoju internu iskrenost. Proklet bio onaj ko pokusa da nam otvori oci :lol:

Trudim se da budem objektivna. Konstantno prolazim kroz preobrazaje trazeci svoju istinu i to generalno izludjuje ljude oko mene. Da li je moja istina promenljiva ili je jos nisam dostigla ili se radi o previse lica jedne istine... ili ja ne mogu da mirujem u jednoj tacki (mentalno) ko to zna... i kakve to ima veze sa fizickim izgledom... oh, ogrlica mi! ja ne znam da li je ovo pitanje put u zaborav ili je neki konkurs lepote... ili mozda... nesto drugo

U svakom slucaju, opsednutost svojom istinom nije dobra za komunikaciju jer time imamo manje prostora i energije za tudje istine ... eto, samokriticna sam, trudim se...

Treba svesti ovakva razmisljanja na optimalnu meru, tako da budemo u kontaktu sami sa sobom, a svoju energiju usmeriti na stvaranje i rad... tako nasa istina dobija opipljivu formu i tek tada postaje plodna. U to ime ja sada zavrsavam svoju danasnju posetu forumu :)
 
Istina svih nas je kao u onoj pesmici: Sa moje tacke gledista ..nije mi Nista....:grin:

Tesko da neko moze osim lepog misljenja o sebi biti iskren iz razloga sto su covekolika bica u sustini Narcisi..

Licno sam objektivna prema sebi.U mnogim zivotno bitnim stvarima i ostvarena kao sto u po necemu i nisam a tezim...Ima kada taman mislim da sam se samospoznala do kraja, zivot ucini da se ..iznenadim koliko je to ustvari ni malo lak i dugotrajan proces..:-D
 
Betty:
Ima sjajnih ljudi koji nemaju zasenjujuće ideje skrooz NIKADA a ja ih - obožavam. :idea:
Kliknite za proširenje...

Ja ne pricam o voljenju i nevoljenju. To sto ih ti obozavas, nije nikakav argument.
Volim i ja nekoliko mediokriteta, al' oni ostaju mediokriteti. To ne menja stvari.
Drugo izmanipulisala si moju recenicu.

".... covek koji je konstantno realan i objektivan prema sebi, pa i prema drugima, koji nikad nema neku suludu ideju, zanos, nadahnuce, snove koji su po prirodi iracionalni, dosadan je, prosecan i po pravilu mediokritet."


Znaci, ne govorim o ljudima koji su bez ideja i tvrdim da su takvi uvek realni. Nego da su oni sto su konstantno realni i teze nekakvoj objektivnosti, upravo zbog toga dosadni, prosecni, da dodam i preozbiljni itd...sto se u mom iskustvu sa ljudima uvek potvrdilo, al' to je samo jedan pogled na stvari, stvar licnog afiniteta.
 
ja sam iskrena u kriticnim momentima ali u svakodnevnim situacijama stedim sebe - primer - ugojila sam se prosle zime, otislo mi dugme na farmericama ali mi je prva pomisao bila - uh, sto su ove pantalone loseg kvaliteta, a i tako je bilo krajnje vreme da kupim nove...(da su novije, pretpostavila bih da sam ih skuvala ali bi mi zadnja pomisao bila : hiiii!!! opet sam se prezdrala, idem sada da gladujem tri naredna meseca)
kad je frka, vidim vrlo dobro kada sam sama kriva a svesna sam i vecine svojih nedostataka. samo svest o necemu sama za sebe je manje bitna...ako ne uradis nesto da bar promenis ponasanje, ako vec ne mozes sustinu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

RužnaKoLopov
Koliko često idete kod ginekologa?
Odgovora
19
Pregleda
692
milicica&decko
M
Nina
Koliko žene imaju vremena za sebe
Odgovora
7
Pregleda
332
mina68
mina68
atič ok caragam
Koliko su žene sposobnije od muškaraca pošto traže ravnopravnost?
Odgovora
5
Pregleda
242
georgejune
georgejune

Back
Top