- Poruka
- 313
U inat zapadu
Lukašenko bi pobedio i na poštenim izborima u Belorusiji jer su plate tri puta veće nego u Ukrajini, BNP je veći za 1.100 dolara, besplatno je školovanje, zdravstvo...
Nedavna ubedljiva pobeda Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima u Belorusiji žestoko je iznervirala Zapad, koji je, ne znajući kako pametnije da reaguje, vlastima u Minsku najavio sankcije. Čovek koji od 1994. godine neprikosnoveno vlada ovom zemljom dobio je, prema zvanicnim podacima, 82,6 odsto glasova, dok je njegov imenjak i glavni opozicioni kandidat Milinkević dobio podršku šest odsto Belorusa.
Milinkević tvrdi da je dobio najmanje 30 odsto, a da za Lukašenka sigurno nije glasalo više od polovine izašlih na izbore, čiji je procenat takode bio frapantan - preko 90 odsto Belorusa učestvovalo je u izboru za predsednika. Zapad dodaje da uslovi za izbore zapravo nisu ni postojali, pošto Lukašenko u Belorusiji pod svojom kontrolom drži sve - većinu politickih partija, vlast na svim nivoima, sve medije, sudove...
Vojno-politički komentator „Politike” Miroslav Lazanski kaže za Press da gradjani Belorusije nisu spremni da krenu putem Ukrajine i Gruzije i da zato glasaju za Lukašenka.
- Opozicija u Belorusiji je razjedinjena i slaba. Sve stare opozicione vodje pobegle su u emigraciju, a ovi novi su slabašni. Takođe, ne postoji kritična masa za smenu predsednika. Možda on i ukrade jedan deo glasova, ali baš da ukrade sedamdeset odsto... To je nemoguće. Gradjani vide šta se posle papirnih revolucija desilo u Ukrajini i Gruziji i nisu spremni da krenu tim putem - kaže Lazanski.
Većina analitičara misli da bi Lukašenko dobio i sasvim poštene „izbore”. Stvar je prilično prosta - Belorusi su još iz doba Sovjetskog Saveza navikli na jaku centralizovanu državu, a ekonomski pokazatelji govore da zemlja napreduje brže od susedne Ukrajine, u kojoj je 2004. pobedila „narandžasta” revolucija.
Ukrajina je, posle Rusije, najviše proizvodila u bivšem Sovjetskom Savezu, a proizvodnja je do 1999. u odnosu na 1991. pala za više od 40 odsto. Ukrajinu, zbog poveanja cena ruskog gasa za skoro dva puta, ocekuje novi pad bruto nacionalnog proizvoda (BNP), koji je u 2005. godini iznosio 2,4 odsto, u odnosu na 12,4 odsto 2004.
S druge strane, Belorusija ima za čak 1.100 dolara veci BNP po glavi stanovnika od Ukrajine, stabilan rast od osam odsto godišnje, inflaciju pod kontrolom, veće su plate, besplatno školovanje, zdravstvo...
- Belorusija je zemlja u kojoj je prosecna plata 250 dolara, a stopa nezaposlenosti veoma niska. Sprovedena je privatizacija malih i srednjih preduzeca, ali ne i velikih, tako da nije došlo do tranzicione pljacke, kao u ostalim postkomunistickim državama. Postoji relativan socijalni mir, penzije i plate se redovno isplacuju i one su tri puta vece nego u Ukrajini, a devet puta vece nego u Gruziji - kaže Miroslav Lazanski, i dodaje:
- Osnovno školovanje je besplatno, kao i studiranje. Čak se i stotinjak naših studenata školuje na medicinskom fakultetu u Minsku. Zdravstvena zaštita je takode besplatna.
Belorusija je 8. decembra 1999. godine formirala Uniju nezavisnih država sa Rusijom, što joj obezbeduje slobodan protok robe i kapitala sa najvećim spoljnotrgovinskim partnerom. Ruski gas, od kojeg životno zavisi beloruska privreda, u ovu zemlju stiže po višestruko manjim cenama nego u ostale. Lazanski se slaže da je ruska pomoć od presudnog značaja za Belorusiju.
- Rusija je veliki oslonac Aleksandru Lukašenku. Izmedu dve zemlje ne postoji klasicna granica. Rusi im energente isporucuju po posebnim cenama. Bez obzira na to da li je Lukašenko demokrata ili ne, Putin ga smatra poslednjim bastionom Rusije prema Zapadu. Ako on padne, NATO će da stigne na 400-500 kilometara od Moskve, a to Rusija sebi ne može da dozvoli. Lukašenko veoma vešto koristi tu situaciju - kaže Lazanski.
(Đ. O. - M. G.)
Tržišni socijalizam
Aleksandar Lukašenko u privredi pokušava da afirmiše sistem koji je sam nazvao „tržišni socijalizam”, a koji u praksi znaci strogu kontrolu cena i kursa, kao i mogućnost da vlast interveniše u privatnim kompanijama. Tokom 2005. godine Vlada je renacionalizovala brojna privatna preduzeća. Privreda u Belorusiji je pod snažnim uticajem centralnih i lokalnih vlasti, koje arbitriraju, šalju rigorozne inspekcije, retroaktivno uspostavljaju tržišna pravila... Sve to kapital drži podalje od ove zemlje.
Lukašenko bi pobedio i na poštenim izborima u Belorusiji jer su plate tri puta veće nego u Ukrajini, BNP je veći za 1.100 dolara, besplatno je školovanje, zdravstvo...
Nedavna ubedljiva pobeda Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima u Belorusiji žestoko je iznervirala Zapad, koji je, ne znajući kako pametnije da reaguje, vlastima u Minsku najavio sankcije. Čovek koji od 1994. godine neprikosnoveno vlada ovom zemljom dobio je, prema zvanicnim podacima, 82,6 odsto glasova, dok je njegov imenjak i glavni opozicioni kandidat Milinkević dobio podršku šest odsto Belorusa.
Milinkević tvrdi da je dobio najmanje 30 odsto, a da za Lukašenka sigurno nije glasalo više od polovine izašlih na izbore, čiji je procenat takode bio frapantan - preko 90 odsto Belorusa učestvovalo je u izboru za predsednika. Zapad dodaje da uslovi za izbore zapravo nisu ni postojali, pošto Lukašenko u Belorusiji pod svojom kontrolom drži sve - većinu politickih partija, vlast na svim nivoima, sve medije, sudove...
Vojno-politički komentator „Politike” Miroslav Lazanski kaže za Press da gradjani Belorusije nisu spremni da krenu putem Ukrajine i Gruzije i da zato glasaju za Lukašenka.
- Opozicija u Belorusiji je razjedinjena i slaba. Sve stare opozicione vodje pobegle su u emigraciju, a ovi novi su slabašni. Takođe, ne postoji kritična masa za smenu predsednika. Možda on i ukrade jedan deo glasova, ali baš da ukrade sedamdeset odsto... To je nemoguće. Gradjani vide šta se posle papirnih revolucija desilo u Ukrajini i Gruziji i nisu spremni da krenu tim putem - kaže Lazanski.
Većina analitičara misli da bi Lukašenko dobio i sasvim poštene „izbore”. Stvar je prilično prosta - Belorusi su još iz doba Sovjetskog Saveza navikli na jaku centralizovanu državu, a ekonomski pokazatelji govore da zemlja napreduje brže od susedne Ukrajine, u kojoj je 2004. pobedila „narandžasta” revolucija.
Ukrajina je, posle Rusije, najviše proizvodila u bivšem Sovjetskom Savezu, a proizvodnja je do 1999. u odnosu na 1991. pala za više od 40 odsto. Ukrajinu, zbog poveanja cena ruskog gasa za skoro dva puta, ocekuje novi pad bruto nacionalnog proizvoda (BNP), koji je u 2005. godini iznosio 2,4 odsto, u odnosu na 12,4 odsto 2004.
S druge strane, Belorusija ima za čak 1.100 dolara veci BNP po glavi stanovnika od Ukrajine, stabilan rast od osam odsto godišnje, inflaciju pod kontrolom, veće su plate, besplatno školovanje, zdravstvo...
- Belorusija je zemlja u kojoj je prosecna plata 250 dolara, a stopa nezaposlenosti veoma niska. Sprovedena je privatizacija malih i srednjih preduzeca, ali ne i velikih, tako da nije došlo do tranzicione pljacke, kao u ostalim postkomunistickim državama. Postoji relativan socijalni mir, penzije i plate se redovno isplacuju i one su tri puta vece nego u Ukrajini, a devet puta vece nego u Gruziji - kaže Miroslav Lazanski, i dodaje:
- Osnovno školovanje je besplatno, kao i studiranje. Čak se i stotinjak naših studenata školuje na medicinskom fakultetu u Minsku. Zdravstvena zaštita je takode besplatna.
Belorusija je 8. decembra 1999. godine formirala Uniju nezavisnih država sa Rusijom, što joj obezbeduje slobodan protok robe i kapitala sa najvećim spoljnotrgovinskim partnerom. Ruski gas, od kojeg životno zavisi beloruska privreda, u ovu zemlju stiže po višestruko manjim cenama nego u ostale. Lazanski se slaže da je ruska pomoć od presudnog značaja za Belorusiju.
- Rusija je veliki oslonac Aleksandru Lukašenku. Izmedu dve zemlje ne postoji klasicna granica. Rusi im energente isporucuju po posebnim cenama. Bez obzira na to da li je Lukašenko demokrata ili ne, Putin ga smatra poslednjim bastionom Rusije prema Zapadu. Ako on padne, NATO će da stigne na 400-500 kilometara od Moskve, a to Rusija sebi ne može da dozvoli. Lukašenko veoma vešto koristi tu situaciju - kaže Lazanski.
(Đ. O. - M. G.)
Tržišni socijalizam
Aleksandar Lukašenko u privredi pokušava da afirmiše sistem koji je sam nazvao „tržišni socijalizam”, a koji u praksi znaci strogu kontrolu cena i kursa, kao i mogućnost da vlast interveniše u privatnim kompanijama. Tokom 2005. godine Vlada je renacionalizovala brojna privatna preduzeća. Privreda u Belorusiji je pod snažnim uticajem centralnih i lokalnih vlasti, koje arbitriraju, šalju rigorozne inspekcije, retroaktivno uspostavljaju tržišna pravila... Sve to kapital drži podalje od ove zemlje.
