трибунала Насеру Орићу показује сву антисрпску природу Трибунала. Наиме, Амир Кубура, Сефер Халиловић, Енвер Хаџи Хасановић и Насер Орић су најбољи пример како се доносе пресуде и колико су јефтине српске главе. Насер Орић је добио мање од онога што је лежао у притвору, како би ваљда могао још пара да узме и да буде награђен за лично учествовање у убијању Срба. Дакле, неспорно лично учешће. Сефер Халиловић, подсећам вас, главнокомандујући муслиманске војске, ослобођен је свих оптужби. Амир Кубура, који је лично убијао Србе, у чијим су јединицама били муџахедини који су одсецали главе Србима, са познатим видео снимцима, који ваљда нису могли да буду коришћени као доказ, јер знате, јесте том човеку одсечена глава, а не можете баш да га прихватите као доказ, осуђен је на две и по године затвора. Енвер Хаџи Хасановић на пет као главнокомандујући зеничког корпуса, односно прве муслиманске армије. А српски официри, српски војници, тридесет, четрдесет, двадесет пет, они који нису правили нагодбу са Хашким трибуналом. А да не причам да у притвору у Трибуналу држе онога за којег кажу – не, ти ниси починио лично злочин, не, ти ниси учествовао у неком злочину, реч је наравно о случају др Војислава Шешеља – али, ти си крив, јер си ти нешто причао а неко те чуо триста или петсто километара западно од тебе, па је због тога што си ти причао, он ишао да негде изврши некакав злочин. Не треба да подсећам на случај Фатмира Љимаја, Рамуша Харадинаја. Дакле, они који су најдиректније учествовали у извршењу најтежих могућих злочина против Срба, су апсолутно награђени. Њима је речено – одлично што сте то чинили, а ви Срби ћете као политичари да одговарате зато што сте се супротстављали клању припадника свог народа. А највеће лицемерје у свему томе представља понашање власти у Београду и власти у Србији. Изјаве Бориса Тадића и Зорана Станковића су мало је рећи срамне и бестидне. Дакле, они кажу – па, ми смо запрепашћени пресудом. Па, како нисте били запрепашћени пресудом Сеферу Халиловићу, Амиру Кубури? Како нисте били запрепашћени пресудом Енверу Хаџи Хасановићу, Фатмиру Љимају, Рамушу Харадинају и тако даље? Па, како нисте били? И кад кажу запрепашћени су пресудом, реченица иза тога им је – е, ајд’ ми мало пушку о рамена, па да јуримо генерала Младића. Па, зар то није врхунац лицемерја? Зар то није врхунац безобразлука и безобзирности?
У Хашком трибуналу наставља се малтретирање председника Српске радикалне странке, др Војислава Шешеља. Поднеске му одбијају уз потпуно невероватна образложења. А последња ствар која му је речена, а то је за све остале поднесци могу да иду до три хиљаде речи, е за њега је ограничено и на осамсто речи сад, и то само за њега, ни за ког другог. Ми смо му однели дресове српско-црногорске репрезентације, ове које су правили “Србија навија”, за све наше људе у Хагу, они су му одузели уз образложење – не може наш национални грб да се носи унутар зграде шевениншког притвора. А Хрвати све време носе на леђима шаховницу, холандски стражари све време у дресовима холандске репрезентације, само је Србима забрањено да смеју да кажу да су Срби, само је грб Србије и грб српског рода нешто што провоцира неког другог. А шаховница је ваљда нешто много лепо за српски народ, дивне их успомене везују, од Јасеновца до Голубњаче и Јадовна.
Изволите, ако имате неко питање.
Значи, ми ћемо направити прецизну анализу. Ја сам вам данас изнео податке како су пресуде доношене. Направићемо потпуно прецизну анализу са тиме колико је злочина почињено у којима су неспорно непосредно учествовали они људи који су добијали ослобађајуће пресуде или минималне затворске казне. Колико је, рецимо, Срба побијено у селу Подравање, недалеко од Сребренице? У том злочину су лично учествовали Насер Орић и његови бандити. Колико је Срба ту побијено и каква је казна за то. А какве казне чекају неке од Срба који ни у чему нису учествовали и који су добијали пресуде онако, не на правди Бога, него да нико не знам зашто су добили пресуду. А ви знате зашта је генерал Стругар добио осуђујућу пресуду. Просто, после тога говорити како је то међународна правда и међународна обавеза, је не лицемерје, него, рекао бих, охолост, бахатост и безобзирност и председника Републике и појединих људи који се лажно представљају као министри. Видим ја јуче на неким телевизијама, пише министар одбране Србије. На бар три телевизије, једна од њих је РТС. Ја вас питам како је он министар? Где је он изабран? Што лажете народ? Једно је на Пинку било, уопште није важно. Што лажете, бре, народ? Он није министар, он нигде није изабран. У Народној скупштини није изабран, постоји јасна процедура за избор министра, он није биран у Скупштини. Он чак није ни постављен за министра, иако би волео да јесте. Није ништа. А све у Србији може, све у Србији може, али неће још дуго. А нажалост, јуче сам видео овог Тадића, он опет има, очигледно је, само једну политичку странку, он о грађанима Србије, ја мислим да о Србији и грађанима Србије није дао изјаву већ пуна два месеца. Он се заиста понаша као да га интересује једино Демократска странка. Али, питам оне медије који су за то критиковали Слободана Милошевића, а Милошевић то није радио тако брутално као Тадић никада, шта сад раде и шта чине.
Ако немате питања, хвала вам најлепште што сте дошли на нашу конференцију...
У Хашком трибуналу наставља се малтретирање председника Српске радикалне странке, др Војислава Шешеља. Поднеске му одбијају уз потпуно невероватна образложења. А последња ствар која му је речена, а то је за све остале поднесци могу да иду до три хиљаде речи, е за њега је ограничено и на осамсто речи сад, и то само за њега, ни за ког другог. Ми смо му однели дресове српско-црногорске репрезентације, ове које су правили “Србија навија”, за све наше људе у Хагу, они су му одузели уз образложење – не може наш национални грб да се носи унутар зграде шевениншког притвора. А Хрвати све време носе на леђима шаховницу, холандски стражари све време у дресовима холандске репрезентације, само је Србима забрањено да смеју да кажу да су Срби, само је грб Србије и грб српског рода нешто што провоцира неког другог. А шаховница је ваљда нешто много лепо за српски народ, дивне их успомене везују, од Јасеновца до Голубњаче и Јадовна.
Изволите, ако имате неко питање.
Значи, ми ћемо направити прецизну анализу. Ја сам вам данас изнео податке како су пресуде доношене. Направићемо потпуно прецизну анализу са тиме колико је злочина почињено у којима су неспорно непосредно учествовали они људи који су добијали ослобађајуће пресуде или минималне затворске казне. Колико је, рецимо, Срба побијено у селу Подравање, недалеко од Сребренице? У том злочину су лично учествовали Насер Орић и његови бандити. Колико је Срба ту побијено и каква је казна за то. А какве казне чекају неке од Срба који ни у чему нису учествовали и који су добијали пресуде онако, не на правди Бога, него да нико не знам зашто су добили пресуду. А ви знате зашта је генерал Стругар добио осуђујућу пресуду. Просто, после тога говорити како је то међународна правда и међународна обавеза, је не лицемерје, него, рекао бих, охолост, бахатост и безобзирност и председника Републике и појединих људи који се лажно представљају као министри. Видим ја јуче на неким телевизијама, пише министар одбране Србије. На бар три телевизије, једна од њих је РТС. Ја вас питам како је он министар? Где је он изабран? Што лажете народ? Једно је на Пинку било, уопште није важно. Што лажете, бре, народ? Он није министар, он нигде није изабран. У Народној скупштини није изабран, постоји јасна процедура за избор министра, он није биран у Скупштини. Он чак није ни постављен за министра, иако би волео да јесте. Није ништа. А све у Србији може, све у Србији може, али неће још дуго. А нажалост, јуче сам видео овог Тадића, он опет има, очигледно је, само једну политичку странку, он о грађанима Србије, ја мислим да о Србији и грађанима Србије није дао изјаву већ пуна два месеца. Он се заиста понаша као да га интересује једино Демократска странка. Али, питам оне медије који су за то критиковали Слободана Милошевића, а Милошевић то није радио тако брутално као Тадић никада, шта сад раде и шта чине.
Ако немате питања, хвала вам најлепште што сте дошли на нашу конференцију...
