Novi udzbenici istorije u srbiji "Jasenovac nije vazan"

Alekasandar2

Iskusan
Poruka
5.546
Istorija - kamen spoticanja Balkana
21. jun 2006. | 17:25 | Izvor: B92
Beograd -- Jedna istorijska čitanka postala je predmet ozbiljne i teške rasprave u srpskoj javnosti.

Četiri knjige o istoriji Balkana, zamišljene da objedine potpuno različite poglede na istoriju 11 naroda Jugoistočne Evrope, dočekali su na nož neki istoričari u Beogradu, koji smatraju da je u njima data iskrivljena slika o prošlosti Srba. Ministarstvo prosvete dalo je zeleno svetlo za korišćenje tri dela te čitanke u srednjim školama, ali ne i za knjigu o Drugom svetskom ratu, koja je i izazvala najviše sporenja.

Čitanka sa više istina o prošlosti Balkana osmišljena je da pokaže đacima kako različiti narodi na Balkanu drugačije vide određene događaje iz svoje zajedničke prošlosti. Urednik srpskog izdanja, istoričarka Dubravka Stojanović, kaže da nije iznenađena otporima sa kojima se izdanje susrelo, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama, jer sve nacije na Balkanu, kako kaže, imaju isti problem – dijametralno suprotno gledaju na iste događaje.

"Mi smo svi toliko zatvoreni u sebe, u svoju verziju istine, da svako od nas dolazi u samoizolaciju u kojoj podaci iz naše istorije postaju najvažniji od svega. Tako gubimo kopču sa realnošću, koja kao što to može da se vidi, nedostaje i našim političarima", kaže Dubravka Stojanović, urednik izdanja za Srbiju.

4823249964499ac8d0065c320607148_180x253.jpg

Radoš Ljušić (prvi s leva, Fonet)

Direktor zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Radoš Ljušić, bio je taj koji je od prosvetnih vlasti Srbije zahtevao da se ove čitanke ne prihvate. Sada je nezadovoljan što su tri od četiri knjige ipak dobile saglasnost Ministarstva prosvete.

On smatra da čitanka o Drugom svetskom ratu jeste posebno sporna, ali da se i u ostalima jasno vidi namera da se, kako kaže, srpski narod predstavi kao lošiji od drugih balkanskih nacija. "Možete misliti kakva je to istorijska čitanka u kojoj nema nijedan pomen o ubistvu Srba u Jasenovcu, nego je Jasenovac prikazan jednom fotografijom, koja liči na neku zabavu tamo. To je krajnje nekorektno. Ako mi tako budemo predstavljali istoriju sopstvenoj deci, onda je bolje da je uopšte ni ne predstavljamo", kaže Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

14595722764499acc5cca93471261294_180x270.jpg

Dubravka Stojanović (Danas)
(P.S. Da li bi ste poverili izradu udzbenika istorije ovoj faci? Ima najvise 35-36 godina i vec "ekspert" za istoriju)


Urednica srpskog izdanja priznaje da je propust to što su u Čitanki, kada se govori o logoru NDH Stara Gradiška, žrtve pobrojane redosledom Jevreji, Romi, Hrvati, antifašisti i Srbi i kaže da je trebalo da Srbi, kao najbrojnije žrtve, budu pomenuti prvi. Međutim, Dubravka Stojanović naglašava da su o ustaškim zločinima data čak četiri opširna teksta. Na pitanje kako je moguće da ne bude detaljnije prikazan Jasenovac, kao najveći logor za Srbe, koji je i sinonim za koncentracione logore, Dubravka Stojanović kaže: "Zato što mi nismo mislili da je to logika koja se mora poštovati. Za nas je bitno da se prikaže fenomen. Nađena su dobra četiri teksta koja prikazuju tip zločina, masovnost zločina, zločine nad decom. Nismo formalno vodili računa o tome da li će, po ne znam čijim kriterijumima, biti zadovoljeno da to bude Jasenovac ili ne."

I u ostalim zemljama u kojima je trebalo da knjige uđu u upotrebu, reakcije su slične onoj Radoša Ljušića. Grci su odbili da štampaju svoje izdanje zato što se u njemu nigde ne pominje genocid Turaka nad Jermenima. U Makedoniji čitanka je odbijena jer u tekstovima o tom narodu uz ime države bukvalno na svakom mestu stoji BJR. Tako je, u stvari, Srbija jedina zermlja u kojoj je edicija za sada prihvaćena, bar delimično.

http://www.b92.org/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=06&dd=21&nav_category=12&nav_id=202110&fs=1
 
storija - kamen spoticanja Balkana
21. jun 2006. | Izvor:B92

Broj komentara: 12
Pošaljite komentar



Komentari



• Objasnjenje doticne istoricarke, zasto se ne pominju Srbi kao zrtve Jasenovca, je zaista apsurdno. Genocid nad Srbima u Jasenovcu se desio i upravo o tome svedoci istorija, ne vidim sta se zelelo postici time sto se to ne pominje?! To nema nikakve veze sa samoizolacijom, zatvaranjem u sebe i slicno. Ratova su se desavali i ne moze istorija sad, da se kroji i ulepsava kako to nekome padne na pamet. Zaista mora da se prestane sa ovakvim i slicnim potezima, jer onda nemojte da se zgrazavate i cudite sto raste rejting radikalima.
(undercover, 21. jun 2006 18:04)


• Kakve su ovo gluposti, znaci deci ce da se predstave sve moguce spekulacije i izmisljena naklapanja o, u najmanju ruku monstruoznim i krajne zalosnim dogadjajima, pa onda da oni sami izaberu sta je istina, a sta nije.
Ne znam sta je gore, ili jednostrano ispiranje mozga, ili namerno izvrtanje istine.
Zasto je deci, uopste bitno da cuju i vide negiranje Jasenovca, ako je cinjenicno dokazano postojanje tog mesta i horor koji se tamo sprovodio nad ulgavnom srpskim stanovnistvom? Gospodo, bilo to politicki ispravno ili ne, to se desilo, tamo su postradali Srbi, i to je cinjenica, a svaki drugi oprecni stav je suvisan, sraman.
Isto kao i mnogi drugi dogadjaji u nesretnoj istoriji ovog regiona.
Istinu, molicu vas, samo istinu.
To je jedini nacin za pomirenje, a ne negiranje i izvrtanje i tobozno predstavljanje "svih" verzija istine ...
(Debeli Joe, 21. jun 2006 18:19)


• A sto pise o Srebrenici u toj knjizi ? Ili je prihvacena u Srbiji upravo zato jer se ona ne spominje ?
(Dejan, 21. jun 2006 19:02)


• Sramno je relatizovati genocid nad Srbima u Jasenevcu, kao sto je sramno relatizovati npr. genocid nad Bosnjacima u Srebrenici. A najsramnije je tumaciti dogadjaje iz istorije sukobima izmedju naroda. Uvek je, kao i sada, rec o dzelatima - nacionalnim elitama (svim zajedno) s jedne, i zrtvama - obicnom narodu (ma kojoj etnickoj grupi pripadao) s druge strane.
(Komunista, 21. jun 2006 19:28)


• Projekt je nažalost daleko slabije realiziran nego zamišljen, no zabavno je što je upravo tema II svjetskog rata i ustaša do sada u Hrvatskoj dobila isto najviše primjedbi.
Danas imamo sreće što živimo u vijeme kad je značaj udžbenika zapravo mizeran, jer oni koji imaju volje i mozga za naučiti nešto to uče iz drugih, uglavnom relevantnijih izvora. I to na svu sreću nikakva retardirana ministarstva prosvjete (u bilo kojoj od država u regiji) ne mogu zaustaviti.
A suštinsko pitanje koje se provocira ovakvim pristupom povijesti je pitanje napuhanosti ega. Svatko od nas može za sebe misliti da je najveći genije, dobrotvor, gospodin a uz to i zabavan u društvu - problem je u tome da li ga takvim doživljavaju i oni koji ga okružuju. Isto vrijedi i za one koji to primjenjuju na države/narode.
Bilo bi zapravo idealno pokrenuti Wiki u kojem će se naći predstavnici svih naroda/država na ovom području (i Turci, zašto ne), od kojih će svatko napraviti povijest svih i onda te povijesti staviti kao referentne jednu pored druge...
(Andrija, 21. jun 2006 20:22)


• Ako smo za Jasenovac, onda moramo biti i za Srebrenicu, Vukovar, Ovcaru, itd... bas SVE, tj. pominjanje SVEGA sto sramoti ljudski rod - i onda to tako i nazvati. SVE zajedno.
Inace, nikad kraja sramocenju i pred decom i pred svetom.
(Bojan, 21. jun 2006 20:29)


Porediti Jasenovac i Srebrenicu nema smisla. Jasenovac je bio koncentracioni logor u kome je tokom nekoliko godina postojanja zivote ostavilo vise desetina hiljada ljudi (po nekim izvorima i nekoliko stotina hiljada zrtava). Da ne pominjemo visednevna mucenja, ubistva zena i djece. Srebrenica je zlocin, i diskutabilno genocid, nad oko 8000 muskaraca uzrasta 15 pa navise. Jeste gnusno, ali nemoguce je porediti.
(Aleksandar, 21. jun 2006 21:38)

Ovo je moj neki imenjak ali je kreten


• videla sam Citanke i moram reci da ova rasprava nije zasnovana na cinjenicnom stanju. Gosp Ljusicu smeta sto Citanke nije objavio njegov Zavod pa ce izgubiti deo kolaca. Drugo, Citanke su zamisljene ne kao zamena udzbenika vec kao dodatni materijal koji nastavnici mogu koristiti po svom nahodjenju. Izabrana su cetiri istorijska perioda prema tome Srebrenici nije mesto jer se Citanke ne bave najnovijim periodom. Jasenovac se spominje i uopste se ne relativizuje ali se spominju i drugi logori koji su postojali u regionu. Naglasak je na Balkanu a ne na Srbiji a to neki ocito ne mogu da shvate.
(nastavnica, 21. jun 2006 22:40)


• Slozili su se bar da se ne slazu.
(Sasa Novak @ NL, 21. jun 2006 23:08)


• nastavnica je u pravu. Kad se udžbenici stvarno pročitaju, onda Jasenovac uopće nije sporan, dapače, tekstovi u udžbeniku za II svjetski rat daju poprilično izbalansiranu sliku stvari. A što se tiče prosvjeda, uglavnom se protiv udžbenika bune oni koji zarađuju na "vlastitom" prikazu povijesti, bilo da pišu udžbenike, bilo da pišu programe, bilo da tiskaju knjige i slično. Naravno da im smeta kad netko relevantan uđe u "njihovo znanstveno područje" i pokaže da nisu toliko neprikosnoveni kakvima se sami prikazuju. Onda tu ulazi dnevna politika, a nikoga nije briga ni za povijest ni za udžbenike ni za djecu...
(ja, 22. jun 2006 00:37)


• Zamislimo tekst o koncentracionim logorima u kom se ne pojavljuje Ausvic a jevrejske zrtve stavljaju na poslednje mesto. Neke stvari se ne mogu "relativizovati" niti se moze dozvoliti da "citalac sam zakljucuje".
Neumesno je uopste porediti zlocine. I Jasenovac i Srebrenica su nazalost deo istorije naseg naroda, ali su takodje i deo istorije drugih naroda na Balkanu.
(Starac sa planine, 22. jun 2006 00:41)


• Ovakav stav i logika koju brani istoričarka Dubravka Stojanović nas nigde nece dovesti!
Svaka krajnost je nepotrebna i ne treba po svaku cenu pokazivati koliko je deo Srbije svestan svega sto se desavalo u bliskoj proslosti!
Ako ce istoriske citanke infornisati decu o razlicitim pogledima na istoriju zemalja u okruzenju onda se treba drzati te logike i pokazati da Jasenovac predstavlja bitnu stavku urezanu u svest Srpskog naroda.
Takvim stavom stvaramo jos gori imidž zemlje koja je vec dotakla dno, mislim da nam je potrebna rehabilitacija u svim segmentima društva a takvi tekstovi tome ne doprinose!
(razočaran, 22. jun 2006 09:52)
 
marlоn:
Kako da ne stave kad se zna ko je glavni za stampanje udžbenika za škole u Srbiji... HRVAT vlasnik Školske knjige iz Zagreba koji je kupio BIGZ.... Slučajnost :D Biće toga još ne brinite.

Сети се само марлон, да смо имали тему КАДА ЈЕ УСТАША КУПОВАО БИГЗ... све смо упозоравали на време - а сада се ти исти кретени који су жвалавили о "транзицији" и "приватизацији" ЈОШ ИШЧУЂАВАЈУ, *ЕБОТЕ... ма ништа се променити неће све док НАРОД НЕ БУДЕ УЗЕО ГОВ*ИВЕ МОТКЕ .....НИШТА !!!
 
marlоn:
Sećam se brate.... ništa novo. A možda taj Jasenovac i nije postojao, ko zna. Možda mi uobražavamo....

Па наравно, то су већ почели да нас убеђују, иако се зна да је овај садашњи Папа лично спашавао Павелића - па то је трагедија.

Добро, уздам се само у СПЦ . Основали су и Одбор за жртве Јасеновца и Одбор за жртве у БиХ и Хрватској - НЕЋЕ МОЋИ ПРОЋИ ОПЕТ ТИТОИСТИЧКА ЛАЖ !
 
Милорад Вукашиновић:

22.06.2006

Социјални инжењеринг



ОРГАНИЗОВАНО И УПРАВЉАНО ПИСАЊЕ „НОВИХ ИСТОРИЈА“ ЗА „НОВУ СВЕТСКУ НАДРАСУ“


Креирање прошлостиЗа идеологизовани глобалистички свет, Unus Mundus, неопходно је „изградити новог човека“, не много великог већ функционалног и лаког за одржавање. Из његовог хардвера и софтвера, нарочито из његове меморије, треба уклонити све „багове“ оптерећујућих истина. Лустрирати од сећања и смисла. Ако су чињенице изван политичке коректности, треба их „таманити као гамад“. Тако, према најновијим сазнањима, Украјина се као руска колонија ослободила током „дугих украјинско-руских ратова“, манастир Високи Дечани саградили су Албанци, они су и учествовали у Косовском боју а не Срби, жртве у Јасеновцу „треба индивидуализовати“ (јер су „битна имена, а не бројеви и националност“), „данак у крви“ је организована српска продаја деце за по пет златника. Нејасно је једино како је изостало поглавље о благодатима бомбардовања осиромашеним уранијумом

Почетком шездесетих година XX века, упоредо са феноменалним развојем технолошких и информатичких средстава, амерички теоретичари друштвених наука уводе у употребу појам социјални инжењеринг. Настао као резултат процене врхунских политичких кругова да надолазеће доба представља изазов без преседана у историји људског друштва, друштвени (социјални) инжењеринг постаје синоним револуционарног преврата, који на потпуно нов начин дефинише место и улогу науке у епохи која се тада само наслућивала, епохи глобализације. Друштвени инжењери, од тада до данас, треба не се само да дају одговоре на проблеме са којима се суочавају првенствено најразвијенија друштва, већ, више од тога, да покажу креативност и маштовитост у процесу „пројектовања или осмишљавања историје“. Остварењу овакве тежње савршено је ишао на руку развој науке и технологије, поготову средстава масовне комуникације. Дакле, оно што је до јуче било незамисливо, одједном је, преко ноћи, постало оствариво. Човек је дошао у прилику да плански усмерава друштвене догађаје, односно да се директно, свесно и намерно умеша у процес социјалне еволуције човечанства (израз руског филозофа Александра Зиновјева), сводећи утицај објективних чинилаца у историјском процесу на најмању могућу меру.

СТВАРНИ РЕЗУЛТАТ СВЕТСКОГ РАТА
................................................................................
...............................................................................


БУДУЋНОСТ ЈЕ У ЗАБОРАВУ

Нападно пласирање „нових историјских истина“ није мимоишло ни балкански део Европе. Разлика у односу на постсовјетски простор је само у једном: антируски је замењен антисрпским призвуком у историјама новостворених држава и народа. Примера је и превише.Албанска деца на Косову и Метохији, уче се у школама „толеранцији и мултиетничности“ тако што им се објашњава да је манастир Дечане саградило албанско племе Гаши, као и да су у Косовском боју учествовали Албанци, а не Срби. У суседној Македонији, „фингирани рат произвео је фингирану историју“. Наиме, према Охридском споразуму, уџбеник за осми разред основне школе штампан је двојезично и садржи 50 одсто македонске, 40 одсто албанске и 10 одсто светске историје. Албанским делом историје обухваћена су и подручја суседних земаља: Космет и југ централне Србије и Чамерија у Грчкој. За фашистичку Велику Албанију, аутори тврде како „није била етничка творевина, јер није обухватала све области насељене Албанцима“.
 
Писци уџбеника прецизирају да је изван њених граница остала област Чамерија у Грчкој. Ипак, прави скандал, слично претходно наведеном украјинском примеру, представља величање улоге шиптарских балистичких банди које су наводно учествовале у „борбама за ослобођење Тетова и Гостивара, у западној Македонији, од немачког окупатора 1944. године“. Наравно, сви знају да Немаца у Македонији у то време и није било. Цео пројекат одобрило је македонско Министарство просвете, уз образложење да је у питању „светски тренд “ и признање да је уџбеник писан по препоруци Института у Брауншвајгу, одакле је сугерисано да се „неке ствари из прошлости забораве ради будућности

Прилагођавање историје новоствореној геополитичкој стварности на Балкану одвија се уз „пуну подршку“ иностраних стручњака, за које је простор некадашње Југославије идеалан полигон и за испробавање „савремених начела којима се на потпуно нов начин обележавају спомен подручја посвећена жртвама геноцида и холокауста“. После вишегодишњих припрема и сарадње хрватских са стручњацима из иностранства, у Јасеновцу ће ускоро бити представљен нови концепт уређења овог меморијалног центра. Према речима носилаца пројекта, „новом поставком патња је индивидуализована, а жртва идентификована“. Смисао читаве идеје је да се применом оваквог концепта фалсификује неспорна историјска чињеница о 700 хиљада побијених Срба, Јевреја и Рома. То се чини под веома провидним изговором да су „битна имена, а не бројеви“ (у случају Сребреница сасвим је супротно). Применом такозваног „савременог приступа учењу историје, посебно историје страдања и људске патње, кроз потребу да се истакне достојанство жртве „практично се негира чињеница да су жртве Јасеновца страдале пре свега због своје националности“. На тај начин стварају се претпоставке да се злочин геноцида у квислиншкој НДХ преименује у ратне злочине, почињене на том простору током Другог светског рата. Та околност је од суштинског значаја за садашњу политичку класу у Хрватској, очигледно подржану од иностраног фактора, који јој помаже да се ослободи „непријатног терета из прошлости“.


ЈАСЕНОВАЦ – МАЛИ СКУП ИНДИВИДУА

Уочљиво је, такође, настојање хрватске државе да новим пројектом меморијалог комплекса у Јасеновцу смањи и одијум утицајног јеврејског фактора у свету, кроз намеру да се „српске жртве у Јасеновцу умање на рачун јеврејских“. Да је реч о договору на највишем политичком нивоу представника Ватикана и јеврејског лобија, сведоче и изјаве утицајног интелектуалца Славка Голдштајна, који је у последње време више пута изјавио како у Јасеновцу „није убијено више од 70 хиљада људи“

. Ипак, у целој причи најгора ствар је изостанак службене реакције званичног Београда, чији је шеф дипломатије Драшковић напрасно заборавио на своје изјаве с почетка деведесетих година прошлог века о Јасеновцу као „највећем српском граду под земљом“. Још је срамотније изјашњавање наше амбасаде у Загребу, која је поводом најављеног пројекта саопштила „како ће и даље подржавати све активности везане за преуређење Спомен подручја“. Свака држава која чува достојанство свога народа и невиних жртава би поводом најављених активности уручила озбиљан дипломатски протест, повукла свог амбасадора на консултације и размишљала о одговарајућим противмерама. Овако, испада да наша амбасада у Загребу у ствари води прохрватску политику, што и не чуди ако се зна да је недавно за амбасадора постављен бивши велики комуниста, а данас мондијалиста, дојучерашњи колумниста проамеричког дневника
 
АФИРМАЦИЈА ПОТИСКИВАЊЕМ


После рушења Берлинског зида, примена метода креативности и маштовитости у историографији добија на замаху. Постмодерна нолтеовска релативизација историје, заснована на полуистинама, бива веома брзо замењена новом методологијом „трансферисања култура“ која практично тежи да интерпретативну историографију прилагоди политичком концепту „уједињене Европе“. Поједностављено речено, то значи потискивање националних историја, пре свега из образовног процеса, ради афирмације „заједничких европских вредности“. Овај метод је од 1987. године део званичних докумената Европске Уније и представља читав систем препорука за писање уџбеника историје, намењених оним државама које теже чланству у овој организацији.
 
Еремита,

хвала ти на овако опширном приказу наше збиље (а и прошлости), коју многи данас желе прећутати, ако не и изменити преправљањем историје.

Додао бих да сам јуче гледао прилог о том уџбенику, са освртом на поглавље о Јасеновцу. Приказана је и та једна-једина слика на којој се виде неке жене као на прелу...Одатле ваљда и коментар да је Јасеновац приказан као журка. Срамотно, катастрофално, самоубиствено.
 
Oximoron:
Potpredsednik vlade nema nikakav uticaj na udzbenike.
Nekako se cini da ima, ili sam ja postala paranoicna, a nikad nisam bila?
Pravo da vam kazem, ja nemam obicaj da mrzim ljude, ali ovu zenu jednostavno ne podnosim iz dna dushe. Meni sto je prvo palo na pamet kad sam cula za ovu vest, IDM :shock:
Ne mora moje dete da uci iz udzbenika, ja cu joj preneti kad bude dovoljno odrasla da shvati.
 
Наравно, сви знају да Немаца у Македонији у то време и није било. Цео пројекат одобрило је македонско Министарство просвете, уз образложење да је у питању „светски тренд “ и признање да је уџбеник писан по препоруци Института у Брауншвајгу, одакле је сугерисано да се „неке ствари из прошлости забораве ради будућности

Braumsvajg je u Nemackoj. Znaci da oni hoce da mi zaboravimo Ausvic, Dahau i Jasenovac?

"Svetski trend"? Istorija ne moze da bude deo "svetskog trenda", zamisli kada bi lekari sekli ljudima ruke i noge uz obrazlozenje da je to deo svetskog trenda...
 
Ово изгледа озбиљније него што сам мислио:

Креирање прошлостиЗа идеологизовани глобалистички свет, Unus Mundus, неопходно је „изградити новог човека“, не много великог већ функционалног и лаког за одржавање.

Наравно, о томе је писао Зиновљев, чак се са тиме слажући, не знам само да ли цинично или резигнирано. Но он је то ипак писао 1993, у доба највеће деградације Русије, највеће моћи Америке, када још Кина није била што је сада...
А довољно је видети функционалне и одрживе примерке на неким форумима - рецимо ДО, Капирај-Копирај, Замисли Србију :roll:

Почетком шездесетих година XX века, упоредо са феноменалним развојем технолошких и информатичких средстава, амерички теоретичари друштвених наука уводе у употребу појам социјални инжењеринг.

Можда је појам од тада, али Хитлер је и без појма деловао по том обрасцу.

Друштвени инжењери, од тада до данас, треба не се само да дају одговоре на проблеме са којима се суочавају првенствено најразвијенија друштва, већ, више од тога, да покажу креативност и маштовитост у процесу „пројектовања или осмишљавања историје“.

"Ко контролише прошлост, контролише будућност.
Ко контролише садашњост, контролише прошлост." Орвел

За фашистичку Велику Албанију, аутори тврде како „није била етничка творевина, јер није обухватала све области насељене Албанцима“.

Онда ни Шешељ није био фашиста - видиш ли Мл(ађо):
Тражио је само Карлобаг-Огулин... није тражио Српске Моравице или Чикаго у коме има пола милиона Србаља :wink:

Према речима носилаца пројекта, „новом поставком патња је индивидуализована, а жртва идентификована“. Смисао читаве идеје је да се применом оваквог концепта фалсификује неспорна историјска чињеница о 700 хиљада побијених Срба, Јевреја и Рома. То се чини под веома провидним изговором да су „битна имена, а не бројеви“ (у случају Сребреница сасвим је супротно).

Гнусан покушај.
Одлично је повучена паралела са Сребреницом у којој има само 2500 идентификованих. Па ако су битна имена...

Ипак, у целој причи најгора ствар је изостанак службене реакције званичног Београда, чији је шеф дипломатије Драшковић напрасно заборавио на своје изјаве с почетка деведесетих година прошлог века о Јасеновцу као „највећем српском граду под земљом“.

А та најгора ствар ме (од Драшковића) уопште не изненађује...

Постмодерна нолтеовска релативизација историје, заснована на полуистинама, бива веома брзо замењена новом методологијом „трансферисања култура“ која практично тежи да интерпретативну историографију прилагоди политичком концепту „уједињене Европе“. Поједностављено речено, то значи потискивање националних историја, пре свега из образовног процеса, ради афирмације „заједничких европских вредности“.

Срећом та Европа, све са "вредностима", langsam aber sicher, постаје смешна као цртани филм.
 

Back
Top