Moj seminarski rad - fiziologija POMOC
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Moj seminarski rad - fiziologija POMOC

  1. #1
    Ističe se
    Učlanjen
    18.06.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.381
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Moj seminarski rad - fiziologija POMOC

    Moze li neko ovo na brzinu da pogleda od doktora i kaze da li valjda ili ne, da li se drzi teme, da li sam nesto pogresio.

    Ovo je seminarski rad iz fiziologije, studenta osnovnih studija Ovo cisto pisem da se oni na doktoratima ne zalete

    Hvala unapred

    p.s Evo tokom noci sam odao jos neke stvari

    VAZO MOTORI

    Kada govorimo o regulaciji cirkulacije sa stanovišta nervnog sistema tačnije autonomnog nervnog sistema onda treba istaći da je najznačajniji deo simpatički nervni sistem. Simpatička vazomotorna nervna vlakna nastaju iz kičmene moždine i to iz svih torakalnih i prvog a ponekad i drugog lumbalno spinalnog nerva. Zatim ova vlakna idu kroz simpatičke lance sa obe strane kičmenog stuba a potom na dva načina dolaze do cirkulatornog sistema i to

    1. Kroz specifične simpatičke nerve, koji dominantno inervišu krvne sudove unutrašnjih organa i srce
    2. Kroz spinalne nerve idu simpatička vlakna koja uglavnom inervišu krvne sudove perifernih delova tela

    Simpatička nervna vlakna inervišu čitav cirkulatorni sistem izuzev kapilara, prekapilarnih sfinktera i većine metaarteriola. Smanjenje protoka krvi kroz tkiva i povećanje vaskularnog otpora su omoguceni od strane simpatičke stimulacije malih arterija i arteriola.

    Simpatička nervna vlakna sadrže izuzetno veliki broj vazokonstriktorskih nervnih vlakana i veoma mali broj vazodilatatorskih vlakana. Vazokonstriktorskih vlakana ima u svim delovima cirkulacije, negde vise a negde manje. Simpatički vazokonstriktorni efekat je posebno snažan u bubrezima, crevima, slezini i koži, dok je u skeletnim mišićima i mozgu znatno manje izražen.

    Vazo motorni centar se nalazi u oblasti retikularne mase medule i donje trećine ponsa bilateralno. Ovaj centar preko vagusa emituje parasimpatičke impulse u srce a simpatičke impulse preko kičmene moždine i perifernih simpatičkih vlakana u skoro sve krvne sudove u telu.

    U vazomotornom centru postoji nekoliko značajnih oblasti a to su

    1. Vazokonstriktorna oblast
    2. Vazodilatatorna oblast
    3. Senzorna oblast

    Vazokonstriktorna oblast je lokalizovana bilateralno u anterolateralnim delovima gornjeg dela medule. Neuroni iz ove oblasti distribuiraju svoja vlakna kroz kičmenu moždinu, gde dovode do ekscitacije vazokonstriktornih neurona simpatičkog nervnog sistema.

    Vazodilatatorna odlast , lokalizovana je bilateralno u anterolateralinim delovima donje polovine medule. Vlakna ovih neurona pružaju se naviše prema vazokonstriktornoj oblasti vazomotornog centra i inhibiraju vazokonstriktornu aktivnost ove oblasti, prouzrokujući na taj način vazodilaciju.

    Senzorna oblast je lokalizovana bilateralno u traktusu solitarijusu u posterolateralnim delovima medule i donjem delu ponsa. Nauroni ove oblasti primaju senzorne nervne signale uglavnom preko n.vagusa i n.glosopharzngeusa, a izlazni signali iz ove oblasti kontrolišu i vazokonstriktorne i vazodilatatorne oblasti omogućavajuci tako refleksnu kontrolu mnogih cirkulatornih funkcija.

    Kontinuiran parcijalna konstrikcija krvnih sudova je uzrokovana simpatičkim vazokonstriktornim tonusom u normalnim uslvima. Pod normalnim uslovima vazokonstriktorna oblast vazomotonog centra kontinuirano emituje signale od simpatičkih vazokonstriktornih nervnih vlakana usled čega ova vlakna odašilju impulse. Ovo kontinuirano okidanje nervnih impulsa iz simpatičkih nervnih vlakana zove se simpatički vazo konstriktorni tonus. Oni odražavaju stanje parcijalne konstrikcije krvnh sudova, stanje koje se naziva vazomotorni tonus. Gubitak vazokonstriktornog tonusa ima za posledicu par arterijskog krvnog pritiska.

    Vazomotorni centri takođe igraju ulogu u kontroli srčane aktivnosti , njihovi lateralni delovi preko simpatičkih nervnih vlakana šalju ekscitorne impulse do srca i time prouzrokuju povećanje frekfencije srčanog rada i kontraktilnost, a medialni delovi vazomotornog centra, koji su smešteni tačno naspam dorzalnog motornog nukleusa n. Vagusa emituju impulse kroz ovaj nerv do srca i time dovode do smanjenja srčane frekfencije.

    Oblasti koje su smeštene u retikularnoj formaciji ponsa, mezencefalona i diencefalona moze da inhibira odnosno eksitira vazomotorni centar. Generalno , gornji lateralni delovi retikularne formacije prouzrokuju ekscitaciju, dok donji i medijalni delovi prouzrokuju izhibiciju vazomotornog centra.

    Hipotalamus igra znacajnu ulogu u kontroli vazokonstriktornog sistema, jer može da dovede do veoma snažne ekscitacije ili inhibicije vazomotornog centra. Posterolateralni delovi hipotalamusa uglavnom izazivaju ekscitaciju vazomotornog centra, dok prednji delovi mogu da dovedu do ekscitacije ili inhibicije vazomotornog centra, sto zavisi od toga koji je deo hipotalamusa tačno nadražen.

    Vazo motorni centar mogu takođe da ekscitiraju i inhibiraju mnogi delovi cerebralnog korteksa. Zaključujemo dakle da veliki broj delova mozga moze uticati na rad kardiovaskularnog sistema.

    Na krajevima vazokonstriktornih nerava sekretuje se noradrenalin, koji deluje direktno na alfa receptore glatke musculature krvnih sudova i tako dovodi do vazodilacije. Noradrenalin takođe u manjoj meri može da nadražuje i beta receptore. Adrenalin podjednako nadražuje i alfa i beta receptore. Simpatička stimulacija može da izazove konstrikciju većine krvnih sudova u organizmu posebno u trbušnim organima i koži udova. Na sudove srca adrenalin deluje šireći ih. Ukoliko je koncentracija adrenalina mala u krvi krvni sudovi skeletnih mišića se sužavaju., nasuprot tome veće koncentracije adrenalina izazivaju širenje krvnih sudova mišića, Prilikom mišićnog rada kada je sekrecija adrenalina povećana, sudovi skeletne muskulature se ne sužavaju pod dejstvom adrenalina zato sto dolazi do sužavanja krvnih sudova trbušnih organa pod dejstvom adrenalina što omogućava oticanje veće količine krvi u mišiće. Adrenalin takođe sužava i kapilare tako što deluje na prekapilarne sfinktere, pri ulasku adrenalina u krv sužavaju se i vene. Adrenalin stalno ulazi u krv , međutim prilikom mirovanja njegova sekrecija od strane medularnog dela nadbubrežne žlezde je neznatna, zbog toga delatnost medularne materije nadbubrežnih žlezda pri mirovanja ne igra bitnu ulogu u održavanja arterijskog tonusa. Povećanje sekrecije adrenalina pri napornom radu ili uzbuđenju izaziva povećanje krvotoka u skeletnim mišićima, mozgu i srcu jer adrenalin ne izaziva sužavanje sudova ovih organa.

    Vazopresin vrši intenzivno vazokonstriktorno dejstvo na arteriole i kapilare. Produkcija vazopresina se vrši u hipotalamusu. Vazopresin se luči kada je redukovan volumen krvne plazme što kontrolišu tj. aktiviraju receptori pritiska u arterijama, arteriolama i venama. Lučenje kao odgovor na porast osmotskog pritiska plazme je određeno osmoreceptorima u hipotalamusu.

    Treba istaći i uticaj materija koje se stvaraju u bubrezima. Delimična kompresija bubrežnih arterija dovodi do povećanja arterijskog krvnog pritiska, u ovom slucaju povišenje krvnog pritiska izazvano je postojanim suženjem arteriola, uglavnom arteriola organa trbušne duplje. Materija koja se stvara uz ucesće bubrega a izaziva sužavanje arteriola naziva se rennin. Renin aktivira rennin-angiotenzin sistem tako sto se angiotensinogen koji se produkuje u jetri vezuje sa angiotensinom I , koji se dalje konvertuje u angiotenzin II od strane specijalizovanih ćelija plućnih kapilara. Angiotensin II zatim vrši konstrikciju krvnih sudova što povećava sekreciju ADH i aldosterona i stimuliše hipotalamus da aktivira treći refleks koji dovodi do povećanja krvnog pritiska.
    Hemijski agensi koji cirkulišu u krvi mogu delovati na inervaciju krvnih sudova ne samo zbog stimulacije hemoreceptora već i zbog neposrednog nadražaja vazomotornog centra. Prilikom udisanja ugljen dioksida dolazi do sužavanja krvnih sudova sto dovodi do povećanja krvnog pritiska. Nedostatak kiseonika u krvi stimuliše vazokonstriktorni centar i centar vagusa samo refleksno i tako nadražuje receptore aortne i karotidne zone.


    Koriscene knjige i internet sajtovi:

    Medicinska Fiziologija - Arthur C. Gazton, M.D

    Udžbenik Fiziologije - K.M Biko,

    http://en.wikipedia.org/wiki/Renin

    http://en.wikipedia.org/wiki/Vasopressin
    Poslednji put ažurirao/la Bg8333 : 16.06.2006. u 09:50



  2. #2
    Poznat dr (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.804
    Reputaciona moć
    151

    Podrazumevano Re: Moj seminarski rad - fiziologija POMOC

    I sta sad, prepisao si iz knjige i...

Slične teme

  1. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.03.2009., 17:09
  2. Pomoc za seminarski
    Autor Sajadina u forumu Operativni sistemi
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 24.12.2004., 00:19
  3. Pomoc za seminarski u vezi sa magistralama....
    Autor Boban_bgd u forumu Hardver
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 15.12.2004., 10:43

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •