Kao sto sam vec ranije rekao, Srbija se treba okrenuti sebi i prestati da ispunjava raznorazne uslove EU i ostale medjunarodne zajednice, jer nista ne dobija zauzvrat. A prva stvar bi trebala biti zabrana 'fonda za humanitoarno pravo' i B92. Svijet ce malo protestovati, ali ce na kraju pristati na to.
A onda, se posvetiti stvaranju uslovo za direktne strane investicije, tako da dobiju najvece pogodnosti u odnosu na citav region.
I odustati od pregovora o Kosovu, i neka sami odlucuju, jer sve sto oni odluce, bez pristanka Srbije je nistavno. I kad Srbija opet bude ekonomski jaka, onda se posvetiti rjesavanju pitanja Kosova. Sad nije povoljno vrijeme za pregovore. A Kosovo, ce uvijek biti ovakvo kakvo je sada, evropska Kolumbija.
http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=29657&r=10.htm
ПРОШИРЕЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Добродошли, али у
наредној деценији
После Румуније и Бугарске, ЕУ до 2010. године неће примати нове чланице, најавио је Оли Рен
Сад је већ сасвим извесно да ће се капија Европске уније, отшкринута за земље западног Балкана пре три године на самиту ЕУ у Солуну, за њих затворити све до краја ове деценије. И није важно да ли ће нека од њих у међувремену испунити све критеријуме за пријем у чланство, што је досад истицано као главни услов. Нова, непремостива препрека је структурна, економска и социјална (не)способност Уније да, након већ уговореног пријема Румуније и Бугарске, настави проширење све док не буде донет Устав ЕУ – а расправа о овом документу, привремено „замрзнутом” након што је прошле године одбијен на референдумима у Француској и Холандији, биће настављена тек 2009.
Што се тиче Румуније и Бугарске, на предстојећем састанку Европског савета (15. и 16. јуна) лидери „двадесетпеторке” ће позвати ове две земље да доврше неопходне реформе, да би – по плану – 1. јануара 2007. приступиле Унији. У нацрту закључака за овај самит истиче се уверење да би, уз неопходну политичку вољу, обе земље могле да надокнаде недостатке због којих је Европска комисија до октобра одложила доношење коначне препоруке о року њиховог пријема у пуноправно чланство. Комисија је, наиме, у мају указала да, уколико владе у Софији и Букурешту у наредних пет месеци не постигну напредак у сузбијању организованог криминала и побољшању државне управе, њихов улазак у ЕУ би могао бити одложен до јануара 2008.
Турска, Хрватска и Македонија, које су стекле статус кандидата за члана ЕУ, мораће, међутим, да сачекају да ЕУ ојача своје „апсорпционе капацитете” и да донесе такозвани уставни уговор на основу којег ће моћи да реорганизује своје институције у складу са потребама даљег проширења, односно да ефикасно функционише и кад буде имала више од 27 чланица.
„Уговором из Нице предвиђено је да ЕУ обухвати највише 27 земаља, што значи садашњих 25, плус Румунија и Бугарска. Остали ће морати да сачекају барем до 2010. године. Дотле би Унија требало да обави неопходна институционална прилагођавања, односно да донесе нови уставни уговор како би боље и једноставније деловала”, рекао је комесар Оли Рен, додајући да би 28. чланица ЕУ, након „одмрзавања” процеса проширења, по свој прилици требало да постане Хрватска.
А шта је са осталим претендентима на чланство у ЕУ?
„Преговори са Анкаром биће дугачки, и са неизвесним исходом. Исто важи и за земље западног Балкана које су још у раној фази преговора са ЕУ”, оценио је Рен. Дакле, иако је обећана „европска будућност”за Албанију, БиХ, Србију, Црну Гору и Космет потврђена и на последњем самиту ЕУ у Салцбургу, датум њеног остварења сада је коначно померен у наредну деценију, а Хрватској је угашена нада да ће ући у Унију за две-три године, примећује бриселско електронско гласило „ЕУ обзервер”.
Реално посматрано, сви досадашњи извештаји Европске комисије показали су да земље региона веома заостају у испуњавању европских стандарда, и да ће им бити потребно много времена да своје институције, законе, правосудни систем, тржиште, па и друштво, у потпуности ускладе са оним у ЕУ. Другим речима, и без чекања на Устав ЕУ, тешко да би било која од њих, са изузетком Хрватске, била спремна за улазак у Унију пре 2010. године. Оно што грађане ових држава брине јесте могућност да, после свих напора и трошкова прилагођавања, не буду никад примљени у ЕУ, већ да остану њени „сателити”, „повлашћени суседи” или „привилеговани партнери”, како однедавно предлажу извесни политичари из Немачке, Француске и Холандије.
-----------------------------------------------------------
Хрватска се не брине
„Битан је квалитет припрема, а не брзина уласка у Европску унију. Важно је, ради нас самих, да што пре и што боље завршимо реформе, а ЕУ је јасно поручила да ће нас, кад то урадимо, кад испунимо критеријуме, примити у своје чланство”, каже за „Политику” др Вишња Самарџија, шефовица одељења за европске интеграције Института за међународну политику у Загребу.
„Хрватска се надала да ће то бити 2009. године, јер се тада одржавају избори за Европски парламент, али није страшно ни ако будемо примљени касније. У ствари, објективно, тешко да бисмо тада и били спремни за улазак у ЕУ, јер смо тек на почетку сложеног техничког посла. Одлагање нас неће обесхрабрити, а не би требало да обесхрабри ни остале земље региона да наставе реформе, јер је наше искуство показало да сваки напредак у реформама значи корак ближе Европској унији”, поручује наша саговорница.
A onda, se posvetiti stvaranju uslovo za direktne strane investicije, tako da dobiju najvece pogodnosti u odnosu na citav region.
I odustati od pregovora o Kosovu, i neka sami odlucuju, jer sve sto oni odluce, bez pristanka Srbije je nistavno. I kad Srbija opet bude ekonomski jaka, onda se posvetiti rjesavanju pitanja Kosova. Sad nije povoljno vrijeme za pregovore. A Kosovo, ce uvijek biti ovakvo kakvo je sada, evropska Kolumbija.
http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=29657&r=10.htm
ПРОШИРЕЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Добродошли, али у
наредној деценији
После Румуније и Бугарске, ЕУ до 2010. године неће примати нове чланице, најавио је Оли Рен
Сад је већ сасвим извесно да ће се капија Европске уније, отшкринута за земље западног Балкана пре три године на самиту ЕУ у Солуну, за њих затворити све до краја ове деценије. И није важно да ли ће нека од њих у међувремену испунити све критеријуме за пријем у чланство, што је досад истицано као главни услов. Нова, непремостива препрека је структурна, економска и социјална (не)способност Уније да, након већ уговореног пријема Румуније и Бугарске, настави проширење све док не буде донет Устав ЕУ – а расправа о овом документу, привремено „замрзнутом” након што је прошле године одбијен на референдумима у Француској и Холандији, биће настављена тек 2009.
Што се тиче Румуније и Бугарске, на предстојећем састанку Европског савета (15. и 16. јуна) лидери „двадесетпеторке” ће позвати ове две земље да доврше неопходне реформе, да би – по плану – 1. јануара 2007. приступиле Унији. У нацрту закључака за овај самит истиче се уверење да би, уз неопходну политичку вољу, обе земље могле да надокнаде недостатке због којих је Европска комисија до октобра одложила доношење коначне препоруке о року њиховог пријема у пуноправно чланство. Комисија је, наиме, у мају указала да, уколико владе у Софији и Букурешту у наредних пет месеци не постигну напредак у сузбијању организованог криминала и побољшању државне управе, њихов улазак у ЕУ би могао бити одложен до јануара 2008.
Турска, Хрватска и Македонија, које су стекле статус кандидата за члана ЕУ, мораће, међутим, да сачекају да ЕУ ојача своје „апсорпционе капацитете” и да донесе такозвани уставни уговор на основу којег ће моћи да реорганизује своје институције у складу са потребама даљег проширења, односно да ефикасно функционише и кад буде имала више од 27 чланица.
„Уговором из Нице предвиђено је да ЕУ обухвати највише 27 земаља, што значи садашњих 25, плус Румунија и Бугарска. Остали ће морати да сачекају барем до 2010. године. Дотле би Унија требало да обави неопходна институционална прилагођавања, односно да донесе нови уставни уговор како би боље и једноставније деловала”, рекао је комесар Оли Рен, додајући да би 28. чланица ЕУ, након „одмрзавања” процеса проширења, по свој прилици требало да постане Хрватска.
А шта је са осталим претендентима на чланство у ЕУ?
„Преговори са Анкаром биће дугачки, и са неизвесним исходом. Исто важи и за земље западног Балкана које су још у раној фази преговора са ЕУ”, оценио је Рен. Дакле, иако је обећана „европска будућност”за Албанију, БиХ, Србију, Црну Гору и Космет потврђена и на последњем самиту ЕУ у Салцбургу, датум њеног остварења сада је коначно померен у наредну деценију, а Хрватској је угашена нада да ће ући у Унију за две-три године, примећује бриселско електронско гласило „ЕУ обзервер”.
Реално посматрано, сви досадашњи извештаји Европске комисије показали су да земље региона веома заостају у испуњавању европских стандарда, и да ће им бити потребно много времена да своје институције, законе, правосудни систем, тржиште, па и друштво, у потпуности ускладе са оним у ЕУ. Другим речима, и без чекања на Устав ЕУ, тешко да би било која од њих, са изузетком Хрватске, била спремна за улазак у Унију пре 2010. године. Оно што грађане ових држава брине јесте могућност да, после свих напора и трошкова прилагођавања, не буду никад примљени у ЕУ, већ да остану њени „сателити”, „повлашћени суседи” или „привилеговани партнери”, како однедавно предлажу извесни политичари из Немачке, Француске и Холандије.
-----------------------------------------------------------
Хрватска се не брине
„Битан је квалитет припрема, а не брзина уласка у Европску унију. Важно је, ради нас самих, да што пре и што боље завршимо реформе, а ЕУ је јасно поручила да ће нас, кад то урадимо, кад испунимо критеријуме, примити у своје чланство”, каже за „Политику” др Вишња Самарџија, шефовица одељења за европске интеграције Института за међународну политику у Загребу.
„Хрватска се надала да ће то бити 2009. године, јер се тада одржавају избори за Европски парламент, али није страшно ни ако будемо примљени касније. У ствари, објективно, тешко да бисмо тада и били спремни за улазак у ЕУ, јер смо тек на почетку сложеног техничког посла. Одлагање нас неће обесхрабрити, а не би требало да обесхрабри ни остале земље региона да наставе реформе, јер је наше искуство показало да сваки напредак у реформама значи корак ближе Европској унији”, поручује наша саговорница.
