DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE
Prikazujem rezultate 1 do 21 od 21

Tema: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

  1. #1
    Zainteresovan član Fincher (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2006.
    Poruke
    332
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Jak je onaj ko potvrđuje celokupnu suštinsku
    složenost društva zarad dostojanstva pojedinačnog
    čoveka i celine, a slab je ko žrtvuje dostojanstvo u
    ime zajednice.
    Helmut Plesner

    U ekonomiji to se naziva «negativna spirala»: uspešna kompanija nastoji da poboljša poslovanje; stvari, naoko iznenada, kreću naopako; početna mala greška u proceni izaziva lavinu grešaka i pogrešnih poteza čije je jedino ishodište bankrot. U takvim situacijama postoji samo jedan efikasan lek: prinudna uprava. Šta se, međutim, dešava kada celo jedno društvo obuzme sindrom negativne spirale? U tom slučaju imamo posla sa fenomenom stagnacije. Ali stvar je sada nešto komplikovanija: države nemaju upravne odbore ovlašćene da otpuštaju menadžere i postavljaju prinudne upravnike. U državama je sva vlast koncentrisana u rukama onih koji je uvode u negativnu spiralu i stagnaciju, a uvek se nađe dovoljno onih, i spolja i iznutra, kojima takve okolnosti odgovaraju.

    Ne treba se zavaravati. Posle perioda sunovrata i negativne spirale, mi smo u stanje stagnacije u kome se svaka pozitivna i konstruktivna akcija sudara sa neprobojnim zidom društvene i političke inercije, dok sve negativno, destruktivno i retrogradno ima zapanjujuću prohodnost i potporu. U ezoteriji to se naziva «ljuska jajeta razbijena odozdo». Čovek i ljudske zajednice su dinamički fenomeni; tamo gde prestaje napredak, počinje propast. Kada jedan mentalni sistem usled duhovne lenjosti okošta, petrifikuje se i postane nesposoban za dalji razvoj putem preispitivanja starih i usvajanja novih sadržaja (pozitivni uticaji odozgo) to ni u kom slučaju ne rezultira udobnošću rutinskog postojanja – što je željeni cilj – nego takav stav širom otvara vrata «negativnim uticajima odozdo», neosvešćenim silama involucije koje, najpre, razaraju okolinu, a kasnije implodiraju pustošeći samo biće potpalo pod njihov uticaj da bi taj unutrašnji razdor, to pustošenje konačno (kao u našem slučaju) izbilo na površinu najgrublje empirije u vidu dekompozicije državne teritorije.

    Na individualnom planu, taj degenerativni proces završava progresivnom paralizom; kada su, pak, njime zahvaćena društva, on završava rasulom. Taj proces je ovde poodmakao. Naši ogromni, gotovo nesavladivi problemi u politici i ekonomiji; suštinska nemoć i paraliza kulture, politike i ekonomije uslovljene su nepostojanjem civilizovanog (i civilnog) društva na čije je mesto postavljena apstraktna zajednica – «srpstvo» - i još apstraktnija «država» koja postoji isključivo u «memorandumima», romanima i pesmama «patriotskih» pisaca pošto je na spisku međunarodno priznatih država nema. Helmut Plesner kao da je nas imao na umu ispisujući ove redove: «Ukoliko nekoj društvenoj zajednici od samog početka nedostaje stvaralačko središte, teško se može pretpostaviti da je ona ikada, osim u ekstatičnim momentima, bila zajednica. Ono što se olako označava kao zajednica stava, rada ili volje, kao jedinstvo između dela i publike, između radnika i majstora, zbog sporadičnosti svog postojanja, trajanja i nestanka i zbog retkosti svog pojavljivanja ne zaslužuje ovaj naziv, već predstavlja samo nagoveštaj istinske zajednice.»

    METABOLIZAM KAO POLITIČKI ČINILAC

    Mi, doista, funkcionišemo kao zajednica isključivo u ekstremnim situacijama: u ratovima, bombardovanjima, u slučajevima prirodnih katastrofa. Nema naime, stvarne države bez stvarne nacije; rodovska zajednica zasnovana isključivo na krvnoj vezi i pseudomitologiji, podložna je nestabilnosti, reltivnosti i prividima iz prostog razloga što više pripada svetu prirode nego svetu duha iz kojeg jedino mogu nastati stvarna nacija i država. Mi nismo okupljeni kao duhovi i ličnosti već kao biološki organizmi, jedinke. Nema lažnijeg jedinstva i sabornosti od «nacionalne homogenosti» iz prostog razloga što stabilnost takvog «jedinstva» zavisi i od promena u metabolizmima i u samoj činjenici da postoji više krvnih grupa. U takvim zajednicama gubi se motor svakog napretka – princip slobodne ličnosti – a građani umesto subjekata postaju objekti, zbirne imenice, atomi materije koja ne postoji. (Manifestacije takve «sabornosti» gotovo svakodnevno nalazimo u novinskim naslovima poput «Srbin ubijen u Mitrovici».)

    Nema ničeg lošeg u ideji nacionalne države. Ali stvarne i snažne nacionalne države, Francuska na primer, ne temelje se na istovetnosti krvi, već na apstraktnim principima; u slučaju Francuske najpre na principu monarhije, a nakon Francuske revolucije na sloganu sloboda, jednakost, bratstvo. Upravo zahvaljujući univerzalnosti oba kohezivna principa, «francuzstvo» kao jedinstvo jezika, stila i kulture, a ne krvi, ima ogromnu moć asimilacije. Mi smo u XIX veku, delimično opravdano zbog istorijskih okolnosti, krenuli u suprotnom smeru. Prva kobna greška: nacionalna pripadnost poistovećena je sa pripadnošću pravoslavnom hrišćanstvu, što izaziva dvostruku štetu: crkva je kontaminirana etnofiletizmom; od tada naovamo univerzalizam Hristovih zapovesti potisnut je u korist relativizma nacionalnih interesa. Sledstveno, crkva kao mesto duhovne sabornosti biva profanisana, dok se sakralnost «premešta» u oblast profanog, pa i dan danas redovno slušamo psihotične jeremijade o «svetim srpskim zemljama».

    Ta nakaradna politika mešanja sakralnog i profanog svojevremno je onemogućila konstituisanje srpske nacije. Odbojan i neprijateljski odnos prema Srbima islamske i katoličke veroispovesti učinio je da muslimani i katolici pribežište nađu ili u stvaranju sopstvene nacije (muslimani) ili u asimilaciji sa Hrvatskim narodom (katolici). Osim što je bespotrebno odbacila ogroman potencijal nekoliko miliona ljudi, takva orijentalna politika je od njih napravila ljute neprijatelje, što se, na žalost, pokazalo u poslednjem ratu.


    To, međutim, nije kraj ovog procesa. Ko ne sakuplja, rasipa. A rasipanje se nužno nastavlja sve do konačnog rasapa. Procesi dezintegracije sada se nastavljaju unutar «srpstva» samog, unutar korpusa onih koji su i Srbi i pravoslavni. Rasap počinje u Crnoj Gori, usred nekadašnjeg najljućeg bastiona «srpstva» i prve linije «istrage poturica». Etnofiletizam crkve vraća se kao bumerang u vidu raskola i stvaranja CPC istovremeno sa stvaranjem crnogorske nacije koja je sada stvar svršenog čina. Sa crnogorskom nacijom se u regionalnoj politici mora računati jer ne postoji nikakav lakmusov papir, nikakav test kojim bi se empirijski utvrdila nacionalnost budući da je nacionalnost – da se vratimo nekoliko pasusa nazad – jedinstvo jezika, stila i kulture, a ne krvi. Paralelno sa crnogorskim raskolom, čiji potencijal nasilnog raspleta ne treba sasvim zanemariti, društvo u Srbiji se sve više cepa na pristalice dvaju nepomirljivih koncepata, ne politika; na korporativistički «patriotsko»- populistički tabor i – nazovimo ih tako – stranke civilnog društva. Problem sa politikama ovih prvih jeste njihova nestvarnost; nacionalizam kao i sve druge ideologije nikada ne operiše sa realnim problemima; cilj je uvek negde drugde, bilo u prostoru (u slučaju nacionalista) ili u eshatološkom vremenu budućnosti (u slučaju komunista). Što je ovih dana sasvim belodano. Vlada Srbije sa premijerom na čelu sasvim bezbrižno nastavlja da se bavi kosmičkim problemimima i «visokom» diplomatijom ne primećujući da Sava i Dunav plave zemlju i da se u Pančevu ljudi doslovno guše u oblacima otrova.



  2. #2
    Zainteresovan član Fincher (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2006.
    Poruke
    332
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    SIMULAKRUMI PARLAMENTARIZMA

    Tamo gde je vlast u rukama budnih snevača, ljudi koji realnost posmatraju kroz optiku i kroz filtere davno propalih ideologija, institucije sistema nikako ne mogu biti stvarne. One su samo proscenijum, puki medijum preko kojeg se nestvarnost ubrizgava u okolnu stvarnost, a u kojima se svaka pozitivna inicijativa obesmišljava i pretvara u ništavilo. Setmo se samo sa koliko su žara Miloševićevi izmećari, u trenucima kada su bivali saterani u ćorsokak, pozivali da se probelmi reše u «institucijama sistema». Problem sa tim «institucijama» jeste njihova suštinska nestvarnost. Višepartijski sistem i parlamentarna demokratija Slobodana Miloševića bili su najobičnije Potemkinovo selo, sistem kulisa iza kojih je njegova diktatura neometano funkcionisala. (Kada plaćeni čuvari nacionalnog jedinstva kritikuju zagovornike teze o «dve Srbije», obavezno zaboravljaju da su tu podelu napravili Milošević i radikali.) Smrtni greh Petog oktobra bio je ulazak u takve «institucije» koji je značio ulazak u carstvo fiktivnog, neosvešćenog i iracionalnog u kome su se početna energija i zanos brzo topili. Umesto da zabrani SPS i SRS, da raspusti sve institucije, počev od tadašnje Udbe zaključno sa SANU, da sazove ustavotvornu skupštinu i da krene sa izgradnjom novih, stvarnih institucija i nove, doista demokratkse Srbije, DOS je – prilično naivno – ušao u samo središte besmisla. Moram istaći: aktuelna politička scena i aktuelne institucije sistema podjednako su, danas 2006-e, kreacija i konstrukcija tajnih službi koliko su to bile i 1996, recimo.

    Aktuelnoj vladi i njenim sivim eminencijama, međutim, takve institucije savršeno odgovaraju iz prostog razloga što se njegov demokratski kapacitet iscrpljuje u ispraznim pričama o demokratiji, dok je njihova praksa gotovo otvoreno totalitarna. Potrebno je izvesno nasilje nad jezikom da bi se demoratičnošću i legalizmom nazvao neprekinuti niz afera, korupcije, otimačina preduzeća i televizija, kao i trijumfalni povratak u javnost najopskurnijih ličnosti i kriminalaca. Ukoliko parlamentarizmom hoćemo nazvati Skupštinu, tačnije sprdačinu sa idejom parlamentarizma, skupštinu koja se takođe održava korupcijom, potplaćivanjem, moljakanjem, pretnjama, uterivanjem poslanika u salu, oduzimanjem mandata, šibicarenjem i trangefrangisanjem, onda moramo postaviti pitanje: treba li nam takav parlamentarizam i takva demokratija?

    Suštinski problem u kome se već šesnaestu godinu davimo nije orijentalizam srpskog naroda niti njegov navodna nesposobnost – kako to denuncijanti iz fanzina NSPM imputiraju – već orijentalizam političkih pseudoelita, osoba koji se lažno predstavljaju i falsifikuju, danas bibliografiju, sutra verovatno rezultate izbora. Jedini izlaz iz negativne spirale propadanja jeste demontaža celokupne strukture obmane, generalni remont mašine iluzija, promena kulturnog koda.

    Kako obaviti taj posao?

    Budući da je ova «demokratija» u stvari diktatura otuđenih centara moći, možda se do demokratije može doći kontrolisanom diktaturom. Crna Gora će vrlo verovatno steći nezavisnost. U Podgorici se već nekoliko godina pripremaju za taj čin, dok u zvaničnom Beogradu ne postoji nikakva ideja, da ne govorimo o planovima, šta posle. Prestankom postojanja SCG, Srbija, kao nepostojeća država, ostaje u geopolitičkom vakuumu. I prema spolja i prema unutra. Takvo stanje prosto zahteva sazivanje ustavotvorne Skupštine, definisanje i redefinisanje doslovno svega; stvaranje novih institucija i pisanje novih zakona. Ta ustavotvorna Skupština bi trebalo da proglasi suspenziju rada političkih partija na period od četiri godine koje bi bile iskorišćene za demontažu paralizovanog i korumpiranog sistema. U politici, za razliku od arhiteture, neuporedivo je lakše izgraditi nov sistem, nego srušiti stari. Ideja nije eliminacija ove ili one političke opcije već njihova integracija u jedinstven sistem zasnovan na čvrstim pravilima i jedinstvenom sistemu vrednosti. Privremeno telo, Nacionalni savet (popunjen predsednicima svih relevannih stranaka) u tom međuperiodu administrira, dok poslove razvoja ekonomije, projektovanja institucija, reforme vojske i policije, izrade Ustava, pisanja stvarne istorije zasnovane na činjenicama, reforme školstva i univerziteta, pripremom referenduma: monarhija ili republika, promenom državnih simbola vode ekspertske grupe.

    Hibernacija rada političkih partija u međuvremenu bi donela višestruku korist: konsolidaciju i profesionalizaciju državnog aparata i čišćenje redova stranaka od oportunista koji im pristupaju radi ostvarenja ambicija i lične koristi.

    Zvuči fantastično. Neostvarivo, Verovatno i jeste neostvarivo. Ali to je jedina nada za Srbiju. Nedavno je Tirnanić napisao da vladajuća garnitura «ne nastavlja Miloševićevu politiku drugim sredstvima, već da nema reformski kapacitet.» To je samo polovično istinito. Miloševića je Miloševićem napravilo upravo odsustvo reformskog kapaciteta. To odsustvo, užasnije od svakog prisustva, je rupa kroz koju se Milošević neprestano vraća, bilo da se zove Koštunica, Nikolić ili čak Tadić. I tu, paradoksalno, nisu krivi ni Milošević ni Koštunica već nasleđeni nakaradni kulturni i politički modeli orijentalne despotije. Ko god da uđe u taj sistem, u manjoj ili većoj meri se pretvara u Miloševića. Kao što se i sam Milošević pretvorio u Miloševića, ne zahvaljujući svom diktatorskom kapacitetu već zahvaljujući sistemu koji ostavlja samo dve mogućnosti: tiranisanje ili ropstvo.

    Pa, da parafraziramo jevrejsku izreku:

    Dogodine pod ovom zastavom.

    Ma kada to «dogodine» došlo.

  3. #3
    Ističe se untouchable (avatar)
    Učlanjen
    22.04.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.744
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Ko ce sve ovo citati...

  4. #4
    Zainteresovan član Fincher (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2006.
    Poruke
    332
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Vredi pročitati.

  5. #5
    Ističe se untouchable (avatar)
    Učlanjen
    22.04.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.744
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Ma jok.

  6. #6
    Ističe se Kohen (avatar)
    Učlanjen
    31.03.2006.
    Poruke
    2.446
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Interesovanje za glavno delo „«Granice zajednice”» nemačkog filozofa sociologije Helmuta Plesnera ne jenjava ni posle gotovo osam decenija od prvog izdanja. Knjiga koja je napisana 1923. naime sadrži sve reflektivno iskustvo očekivane istorije 20. veka, a pokušaji da se utemelji etos društva još je pitanje oko koga se lome mnoga koplja.
    Između dijalektike srca i dijalektike razume, između Ničea i Marksa, uspostavljale su se koordinate žive diskusije o pitanjima koja su stizala ne iz nauke nego iz samog života.

    Opredeljujući se za podnaslov: „kritika društvenog radikalizma”, Plesner naznačava i svoja glavna misaona uporišta. Za njega je radikalizam spoj nesuzdržanosti, beskonačnosti perspektiva, strasti entuzijazma, temperamenta žara. On je urođeni pogled na svet nestrpljvih, sociološki – niže klase, a biološki – omladine – kazaće Plesner.
    Neprijatelj radikalizma, međutim, jeste samo priroda, večna neprozirnost konkretnih situacija, (ne)mogućnost uspostavljanja duha igre..
    . Ipak, odluka se mora doneti, itd.
    U kalvinističkom tonu i sa bizmarksovskom oštrinom i paradoksima, Plesner tako piše o moralu gospodara i moralu zajednice, mogućnostima zajednice, borbi za pravo lice, ceremonijalnosti i prestižu, ali i logici diplomatije, higijeni takta, kao i utopiji nenasilja i nužnosti moći.
    Ako naši političari, ali i drugi koji kreiraju naš društveni kontekst, još čitaju i žele delo koje im zaista može pomoći, na seriozan ali i razumljiv način, u mnogim n jihovim odlukama, Plesner bi im mogao biti od velike koristi.

    Odlican izbor, teksta, prijatelju, i odlican izbor filozofa .

    Nazalost, nisi valjda mislio da Aleksandar 2, nedodirljivi, Bilja, i slicni umovi , kojima su mudrosti Ace Vucica, i prepametnog gurua Tome , vodvilji zivota, mogu da svare ovakav tvoj tekst?

  7. #7
    Ističe se Kohen (avatar)
    Učlanjen
    31.03.2006.
    Poruke
    2.446
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Bajo, Fincher............pa nemoj da ocekujes , ko sto rekoh, choporu nepismenih da skapira misli Helmuta Plesnera.....................

    Sve sto ima vise od dva reda, za njih je preveliki mentalni napor.........a jos ako je pisano jezikom koji nije na nivou :Velike Srbije"..........potpuno si promasio forum....

    Ovde se skupljaju mahom polupismeni, neobrazovani.......jednom recju...radikali

  8. #8
    Ističe se Kohen (avatar)
    Učlanjen
    31.03.2006.
    Poruke
    2.446
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Citat Original postavio untouchable
    Ko ce sve ovo citati...
    U Srbiji se kaze : "ko ce ovo da cita....."
    Odakle si ti??

    Da nije i tvoj brat bio saborac bratu ministarke Dulic??? :wink:

  9. #9
    Zainteresovan član Fincher (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2006.
    Poruke
    332
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    To je sve jasno, ali treba ih bombardovati ovakvim tekstovima.
    Pa možda za 20 godina i bude nešto.

  10. #10
    Ističe se Kohen (avatar)
    Učlanjen
    31.03.2006.
    Poruke
    2.446
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    E, moj optimisto...............

    Pa ja sam davno shvatio da je infantilan , zauvek infantilan..........zato se i zezam , na njihovom nivou

    Pa znas ono sa biserima i odredjenim domacim zivotinjama????,

  11. #11
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.474
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Citat Original postavio Fincher
    Vredi pročitati.
    Обичај је да, када се постује овако дугачак текст - НАВЕДЕШ АУТОРА, дакле, КО је аутор овог текста ? 8-)
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  12. #12
    Domaćin Zarathustra (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.683
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Да стварно, ко је аутор текста ?
    ....неки баш образован човек, мило би ми било знати...

  13. #13
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.474
    Reputaciona moć
    2078

    Talking Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Citat Original postavio Zarathustra
    Да стварно, ко је аутор текста ?
    ....неки баш образован човек, мило би ми било знати...
    А погледај неколико постова испред, онај Кохен пише да је аутор Хелмут Плеснер... :razz: :razz: :razz: (овде све неки телектуалци јбт)
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  14. #14
    Domaćin Zarathustra (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.683
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Мој коментар:
    Текст је врло сложено срочен. Писала га је особа која је врло образована и за писање овог текста је уложила прилично енергије..... аналитично, концизно, подробно.... ипак не значи да је у потпуности тачно....

    Прочитавши га целог, узећу за пример последњи параграф пошто је текст предуг:

    Citat Original postavio За сада нама непознати аутор
    Miloševića je Miloševićem napravilo upravo odsustvo reformskog kapaciteta. To odsustvo, užasnije od svakog prisustva, je rupa kroz koju se Milošević neprestano vraća, bilo da se zove Koštunica, Nikolić ili čak Tadić. I tu, paradoksalno, nisu krivi ni Milošević ni Koštunica već nasleđeni nakaradni kulturni i politički modeli orijentalne despotije. Ko god da uđe u taj sistem, u manjoj ili većoj meri se pretvara u Miloševića. Kao što se i sam Milošević pretvorio u Miloševića, ne zahvaljujući svom diktatorskom kapacitetu već zahvaljujući sistemu koji ostavlja samo dve mogućnosti: tiranisanje ili ropstvo.
    Мора се признати да овај последњи параграф стилски и смислено знатно квари претходни део текста који написан знатно убедљивије. При том, обележена места као метафора сублимирају поруку читавог параграфа, као и читавог текста који је написан тенденциозно, софистички и при чему, на баналан начин падају све маске аутора управо у његовој злонамерности, бескрупулозне циничности према друштву у ком борави (?) и о ком пише.

    Суштина је сажета у реченици да је "одређена ствар учинила Милошевића Милошевићем и да је "из одређеног разлога Милошевића постао Милошевић".

    У споменутом узорку текста се јасно огледа један велики софизам и логика затвореног круга, јер је одређена ствар учинила да А постане А, те да се А претворило у А.

    Наравно, ово није бесмислица, већ је наведено као метафора при којој личност Милошевића узима универзалну вредност за овај предео.
    Ово поред тога што је нетачно је и нечасно поређење према једном друштву које је посртало у прошлој деценији прошлом веку, а због тога је већ до сада платило огромну цену.

    Штавише ако бисмо били до краја аналитични наспрам цитираног текста (многи ће ме при овоме оптужити и за његовог апологету), нити једном човеку који је истински усвојио хрисшћанске вредности не може побећи из вида да је писац у исписаном изложио постхумно осудио најгором мером човека који не би осуђен на земаљском суду ! Незаобилазно је да је аутор сада покојног бившег трагичног владара ове земље имплиците упоредио ни са ким другим него са самим Нечастивим !

    Није чак проблем ни у самој осуди личности покојника што је сасвим нормално већ то што се на перфидан начин од личности СМ-а ствара Универзална форма у коју, према аутору, сви пре или касније улазе или постају као оно, јер побогу, па он је универзални принцип према сваком недопадајућем ! Што да не ? Па свако ко не испуњава очекивања се може слободно упоредити са Милошевићем ! Зар не ??
    Штавише он може прерасти и у метафору целог српског друштва, сада као за вијеке вијекова. Поштено, зар не ?

    Личног сам мишљења да је цитирани текст још један у реду небројених који на интелектуалан начин манипулшу јавним мњењем, док се поигравају са осећањима народа који је био повређен у прошлости што проуроковало пољуљану самоувереност људи, којима су увек на врат може набацити "личите на вашег бившег председника".

    Подло и нечасно !

    За крај бих направио само још један мали осврт на констатацију да Србија понајвише подсети на моделе источних деспотија. Ово би се другачије у народу рекло кад неко : прича о шпанским селима и кинеским градовима. Једном речју може се констатовати да је опаска фалична и недоречена.
    Шта је аутор хтео рећи поредећи Србију са источном деспотијом ? На коју је тренутно источну деспотију у свету мислио ? Хтео ли је да направи алузију на прошлост петовековног ропства под Османлијама ?

    Све у свему приметно је да се стваралац овог писанија употребио добро знаном стереотипном карактерисању и етикетирању, које треба код примаоца да изазове гнушање над нечим - источним - дивљим - деспотским - нееманципованим - некултивисаним - недостојним цивилизације, без обзира што поред скривања своје велике шупљине у познавању кутура других народа, њему није био проблем да употреби атрибут "источни" у крајње пежоративном смислу.

    Неформално оптужујем аутора за дело распиривања националне мржње и нетолеранције других култура !

  15. #15
    Zainteresovan član Fincher (avatar)
    Učlanjen
    07.06.2006.
    Poruke
    332
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Tekst je napisao Svetislav Basara

  16. #16
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.474
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Ах, Басара, увређена принцеза.........
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  17. #17
    Domaćin opanak (avatar)
    Učlanjen
    08.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mladenovac
    Poruke
    3.203
    Tekstova u blogu
    60
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Pa taj kada pije, a inace stalno pije, na sve strane curi, nema gde nije supalj, jak ti autor,.......pa on izbegava ogledalo, ne zbog drugih, zbog sebe,.........a inace da ume sebi u usta da skoci i pljunuto da polize, nije mu strano.

  18. #18
    Iskusan krauterbox (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novorosijsk
    Poruke
    5.480
    Reputaciona moć
    274

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Zarathustra: "Шта је аутор хтео рећи поредећи Србију са источном деспотијом ? На коју је тренутно источну деспотију у свету мислио ? Хтео ли је да направи алузију на прошлост петовековног ропства под Османлијама ?"

    Nema tu nikakve aluzije na Turke (mada je i Osmansko carstvo imalo odlike poluazijske despotije). Istočna despotija (azijska despotija ili orijentalna despotija ili azijski sistem ili hidraulička društva itd.), je sistem baziran na azijskom načinu prizvodnje, izoliranosti seoskih opština, nepostojanji privatne svojine nad zemljom, neprikosnovenom vlašću monarha, moćnom birokratskom klasom itd.

  19. #19
    Veoma poznat fosilvaso (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zagreb
    Poruke
    13.586
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Zaključak:
    Demokratsko društvo može biti zdravo samo ako su zdrave demokratske institucije. Nedemokratsko društvo koje želi preći u demokratsko nema takve institucije, a takvo okruženje onemogućuje stvaranje takvih.
    Prema tome, U većini slučajeva se demokratija može ostvariti samo nedemokratskim metodama!

    PS: Pa i tile je svoje 'napredno' samoupravno društvo stvorio kundakom i puškom
    Sve je apsolutno u totalitarnom režimu!

  20. #20
    Aktivan član
    Učlanjen
    02.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.336
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    Ah, dakle Bas... Evo jednog hirurski preciznog blogerskog osvrta na lik i delo istog, sa posebnim osvrtom na najnoviji hit iz oblasti periodike:

    http://sivisoko.blogspot.com/2006/04/blog-post_15.html

  21. #21
    Aktivan član
    Učlanjen
    02.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.336
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: DIKTATUROM DO DEMOKRATIJE

    @ Финчер:

    кренух да ти одговорим на овој Миланчетовој теми о радикалима и десет година, али видим да је затворена. Чисто да знаш да је простора за одговор итекако било. Можемо једном наставити исту полемику, укаже ли се права тема за то. Сад стварно палим (на дуже), поздрав свима!

Slične teme

  1. Ucenje demokratije
    Autor R.Žiskar u forumu Politika
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 17.12.2007., 11:21
  2. Diktaturom protiv ultranacionalizma!
    Autor Miloszdbg u forumu Politika
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 10.05.2007., 15:53
  3. Uvođenje demokratije
    Autor fosilvaso u forumu Politika
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.02.2007., 18:02
  4. Misionari demokratije
    Autor Glas Sauronov u forumu Politika
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 02.03.2005., 18:59

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •