bobba
Domaćin
- Poruka
- 3.835
strah od vezivanja, preuzimanja ogovornosti...i slicne 'kocnice'
"Koliko vas je iskusilo strah od vezivanja, gubljenja slobode, od preuzimanja odgovornosti?
Kada ste shvatili da je strah prisutan?
Kako je to izgledalo?
Kakav je vas pogled na vezu posle uvidjanja straha?
Trazila sam ljubav sa slikom savrsene osobe stvorene za mene gde ce sve biti divno, gde cemo prepoznati jedno drugo odmah u prvom trenutku, gde necu morati nimalo da se potrudim, gde necu morati da se prilagodjavam.
Koliko li ima ljudi koji lutaju(bilo sami ili sa osobama-partnerom koje ih ne ispunjava) trazeci ljubav dok im je ispred nosa, ne videci zbog sopstvenog straha, nepostojanje snage da se nesto promeni?
Jednom sam pricala sa jednom zenom koja je rekla da je i ona imala strah od vezivanja kada je imala 21god. Da li mislite da je to jedan prirodni proces razvoja(‘odrastanja’) koji je prisutan u svima nama ali na razlicit nacin?
Tog sam misljenja da nam je na tim poljima zivota potreban razvoj koji hocemo po svaku cenu da izbegnemo, jer nam je tesko da radimo na tome.
Sigurna sam da se ta polja mogu izbeci (ili bolje reci ignorisati), ali pitanje je da li cemo onda ‘nauciti’ lekcije koje bi bile kljucne za nas napredak.
Dala bih ukratko jedan primer iz sopstvenog zivota. Volim da radim sta god hocu, kada to hocu i kako god to ja hocu. Ja svoje vreme i aktivnosti koje isplaniram rasporedjujem dosta slobodno u skladu sa prethodnom recenicom. Primetila sam da to ne funkcionise bas najbolje iz razloga sto zahteva puno vremena, a sve to bi se moglo uraditi u mnogo kracem periodu. Jednostavno: fali koncentracija energije, postovanje sopstvenog dnevnog reda. Moja partner je osoba koja bas ima te kvalitete sto meni nedostaju na tom polju i toj osobi smeta kada sam ja tako rasejana. U pocetku sam se borila protiv toga da prihvatim nacin postovanja svojih planova, i cak mislila da je TO osoba koja mi ne odgovara, jer mi je strasno tesko padalo sve to (to je taj period kada sam mislila da gubim slobodu, kada necu vezu da ne bih morala da proradim na sebi). A sa druge strane kada sam bolje razmislila videla sam da to sto ta osoba predlaze da je najbolje i za mene.
Kakva su vasa iskustva? "
znam ima ovde dosta slicnih teme ali daj da vidimo koliko vas ima istih problema
"Koliko vas je iskusilo strah od vezivanja, gubljenja slobode, od preuzimanja odgovornosti?
Kada ste shvatili da je strah prisutan?
Kako je to izgledalo?
Kakav je vas pogled na vezu posle uvidjanja straha?
Trazila sam ljubav sa slikom savrsene osobe stvorene za mene gde ce sve biti divno, gde cemo prepoznati jedno drugo odmah u prvom trenutku, gde necu morati nimalo da se potrudim, gde necu morati da se prilagodjavam.
Koliko li ima ljudi koji lutaju(bilo sami ili sa osobama-partnerom koje ih ne ispunjava) trazeci ljubav dok im je ispred nosa, ne videci zbog sopstvenog straha, nepostojanje snage da se nesto promeni?
Jednom sam pricala sa jednom zenom koja je rekla da je i ona imala strah od vezivanja kada je imala 21god. Da li mislite da je to jedan prirodni proces razvoja(‘odrastanja’) koji je prisutan u svima nama ali na razlicit nacin?
Tog sam misljenja da nam je na tim poljima zivota potreban razvoj koji hocemo po svaku cenu da izbegnemo, jer nam je tesko da radimo na tome.
Sigurna sam da se ta polja mogu izbeci (ili bolje reci ignorisati), ali pitanje je da li cemo onda ‘nauciti’ lekcije koje bi bile kljucne za nas napredak.
Dala bih ukratko jedan primer iz sopstvenog zivota. Volim da radim sta god hocu, kada to hocu i kako god to ja hocu. Ja svoje vreme i aktivnosti koje isplaniram rasporedjujem dosta slobodno u skladu sa prethodnom recenicom. Primetila sam da to ne funkcionise bas najbolje iz razloga sto zahteva puno vremena, a sve to bi se moglo uraditi u mnogo kracem periodu. Jednostavno: fali koncentracija energije, postovanje sopstvenog dnevnog reda. Moja partner je osoba koja bas ima te kvalitete sto meni nedostaju na tom polju i toj osobi smeta kada sam ja tako rasejana. U pocetku sam se borila protiv toga da prihvatim nacin postovanja svojih planova, i cak mislila da je TO osoba koja mi ne odgovara, jer mi je strasno tesko padalo sve to (to je taj period kada sam mislila da gubim slobodu, kada necu vezu da ne bih morala da proradim na sebi). A sa druge strane kada sam bolje razmislila videla sam da to sto ta osoba predlaze da je najbolje i za mene.
Kakva su vasa iskustva? "
znam ima ovde dosta slicnih teme ali daj da vidimo koliko vas ima istih problema
