Хералдика и њени принципи
Strana 1 od 196 123451151101 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 4880

Tema: Хералдика и њени принципи

  1. #1
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Хералдика и њени принципи

    У договору са неким форумашима решио сам да отворим нову тему о Хералдици, јер како видим многи се интересују за њу, али слабо познају правила. Размишљао сам о томе како да вам презентујем све то па сам одлучио да кренем од почетка, тј. од појаве грбова и развоја хералдике као увод, а затим ће уследити објашњење хералдичких правила и принципа пропраћен сликама како би било што јасније. Уживајте.



  2. #2
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    ХЕРАЛДИКА КАО ПОМОЋНА ИСТОРИЈСКА НАУКА

    Хералдика је помоћна историјска која проучава постанак, развој и уметничку обраду грбова од њихове прве појаве у 11. веку па све до данас. Хералдика поред осталог, утврђује правилнa код састављања грбова, начине њиховог ликовно-графичког обликавања и утврђује начин читања фигура у грбовима.


    Сам назив хералдика долази од германске речи Неrаld (односно Herold). Херолд је у средњем веку био нижи службеник феудалне гoсподе у западној и средњој Европи, а била му је поверена брига за распоређивање и најављивиње грбова, односно њихових власника на племићким састанцима, посебно на турнирима. Херолди су на неки начин били први хералдичари.


    Као и остале научне дисциплине и хералдика има свој развој. Хералдика се јавила у 11. веку у време крсташких ратова (1096-1270).
    Прва грбове донoсе на својим штитовима ратници који су се вратили из првог крсташког рата 1099. године, aли се први познати грбова јављају нешто касније око 1130. годинe, скора у исто време у Немачкој, Француској и Енглеској. У рукописима се први грб јавља 1127. године, а на печатима 1131. године. Иако се грбови јављају тек од 11. века, грбовни елементи се јављају много раније, чак у преисторији. Тако се период пре краја 11. века сматра предхералдичким, а од почетка 12. века, хералдичким.

    Забележено је да је непосредно пре почетка другог крсташког рата 1147. године француски краљ Лудвиг VII инсистирао на сређивању хералдичких правила, која су постепено ипак регулисана, негде раније, негде касније. Тако је Фридрих Барбароса имао сређена хералдичка правила када је кренуо у трећи крсташки рат, што се сматра почетком хералдичке науке.

    Расадници хералдике били су прво војни турнири који су уведени после 1150. годие а увео их је Фридрих Барбароса, прво у Немачкој, а затим су се раширили по читавој Западној Европи.

    Фигуре на штиту су лично обележје витеза и противник није имао право да га присвоји или дa се бари за њега. Грбови су саставни део оружја и одатле потиче њихов војни карактер и порекло.

    Најстарије дело о грбовима је дескриптивног карактера (опис средњовековних грбова Немачке) Конрада фон Муре, објављено 1240. године. За првог хералдичког научника сматра се Bartolo de Sassoferrato (око 1350. год.), а прва универзална хералдичка правила установио је Clement Prinsault у трактату “Traite de blason” 1416. год. Правила за састављање елемената у грбовима (блазонирање) установио је Claude-Franciois Mensestrier око 1650. године.
    Време до краја 15. века назива се период живе хералдике, када се строго поштују хералдичка правила, док се време од почетка 16. до краја 19. века сматра периодом мртве хералдике, јер се у већини случајева не поштују хералдички принципи. Након 19. века, поново почињу да се поштују установљени принципи.

    Од 12. до 14. века најпре су племићи, а затим и градови, тргавишта, општине, корпорације, па и обични грађани узимали симболе за свој грб. Јачањем владареве моћи 13. веку подела грбова постаје искључива право владара. Право подела грба од стране владара озакоњено је посебном повељом којом владар уз племство додељује и грб који је у таквој повељи описан и осликан. Таква се повеља зове АРМАЛ или ГРБОВНИЦА. Најстарија пазната грбовница подељена је 1338. године, а поделио је цар Лудовик Баварац. Она има облик обичне павеље од пергамента с текстом, а у њеној средини,је насликан грб. Тај облик је грбовнвца задрждала до половине 16. века када је грб у боји из средине повеље премештен у горњи десни угао. У 17. веку грбовница се у свим европским државама мења, она поприма облик књиге са одређеним бројем страница текста. Хералдика као помоћна историјска наука добија значење тек у 19. веку.
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 27.05.2006. u 23:30

  3. #3
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Толико за данас, сутра ћу писати о хералдици код Јужних Словена и о основним хералдичким правилима и бојама.

  4. #4
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Је л` то из Бартолда Змајића, или како се већ зове?

  5. #5
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Ne, to je iz mojih beleski sa casova kod profesora Marka Atlagica. Veci deo toga sto cu pisati ima u njegovoj knjizi Pomocne istorijske nauke.
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 28.05.2006. u 01:22

  6. #6
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Основна хералдичка правила

    Грбови су састављени по одређеним хералдичким правилима а најбитнија су следећа:

    1.ЈЕДАН ГРБ НЕ СМЕ БИТИ ИСТОВЕТАН СА ДРУГИМ ГРБОМ, МОРАЈУ СЕ РАЗЛИКОВАТИ МАКАР У ДЕТАЉИМА.

    пример:


    слика показије три градска грба са истом фигуром лава који се разликују у боји штита и лава.

    2.ЈЕДНА ПОРОДИЦА, ГРАД ИЛИ ДРЖАВА НЕ СМЕЈУ У ИСТО ВРЕМЕ ДА ИМАЈУ ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ГРБА У УПОТРЕБИ


    пример:



    Грб Београда, али у различито време.

    3.У ХЕРАЛДИЦИ ЈЕ ДОБРО САМО ОНО ШТО ЈЕ ХЕРАЛДИЧКИ ИСПРАВНО БЕЗ ОБЗИРА НА ТО КАКО СУ ФИГУРЕ УМЕТНИЧКИ ОБЛИКВАНЕ.


    пример:



    Ово су два грба СФРЈ разликују се у ликовно-графичком смислу, али су оба хералдички исправна.

    4.СВАКИ ГРБ ИМА СВОЈУ ЛЕВУ (женску) И ДЕСНУ (мишку) ХЕРАЛДИЧКУ СТРАНУ РАЧУНАЈУЋИ ПРЕМА ОНОМЕ КО НОСИ ШТИТ А НЕ ПРЕМА ОНОМЕ КО ГЛЕДА У ШТИТ.


    пример:



    sinister=лево dexter=десно

    5.ЖУТА БОЈА ПРЕДСТАВЉА ЗЛАТО, БЕЛА СРЕБРО. ОВЕ БОЈЕ НИКАД НЕ ИДУ ЈЕДНА ПРЕКО ДРУГЕ ВЕЋ СЕ КОМБИНУЈУ СА БОЈАМА ЕМАЈЛА (ЦРВЕНА, ПЛАВА, ЗЕЛЕНА, ЦРНА). ПОРЕД УПОТРЕБЕ ОВИХ БОЈА У ХЕРАЛДИЦИ ЈЕ ЈОШ ДОЗВОЉЕНА УПОТРЕБА БОЈЕ ЉУДСКО ТЕЛА. ЛИКОВИ ЦРНАЦА СУ ЦРНИ.


    пример:



    слика1 погршно комбиновање, слика2 правилно комбиновање боја.

    6.КОСО ПОСТАВЉЕН ШТИТ НА ГРБУ ЗНАЧИ ДА ЈЕ ТАЈ ГРБ ВЕОМА СТАР И ДА ЈЕ НАЈВЕРОВАТНИЈЕ НАСТАО ПРЕ КРАЈА 13. ВЕКА.

    Пример:



    7. КОСО ПОСТАВЉЕНЕ ГРЕДЕ, ПРЕЧКЕ И ЛЕНТЕ ОД ЛЕВЕ КА ДЕСНОЈХЕРАЛДИЧКОЈ СТРАНИ ШТИТА ЈЕСУ ГРБОВИ ВАНБРАЧНЕ ДЕЦЕ.

    пример:



    прва слика показује грб ванбрачног детета, а друге две уобичајен положај греде на штиту.

    8.КОД СЈЕДИЊАВЊА ГРБОВА ДВЕ ДРЖАВЕ ИЛИ ДВЕ ПОРОДИЦЕ: ГРБ ПОБЕДНИКА ЈЕ У СРЕДИНИ ШТИТА, А ПОРОБЉЕНИХ ОКО ЊЕГА. У СЛИЧАЈУ СЈЕДИЊАВЊА ДВЕ ПОРОДИЦЕ БРАКОМ, ГРБ ЖЕНЕ ЈЕ НА ЛЕВОЈ ХЕРАЛДИЧКОЈ СТРАНИ ИЛИ У ДОЊЕМ ДЕЛУ ШТИТА.

    пример:

    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 28.05.2006. u 15:22

  7. #7
    Domaćin Wilkołak (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Podgorina - srez valjevski, okrug kolubarski
    Poruke
    2.329
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Kapa dole AKHENATON!

  8. #8
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Hvala. malo kasnije dobijate jos.

  9. #9
    Zainteresovan član Besomar (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2006.
    Lokacija
    Pjeshivci,Crna Gora,Zeta,Doklea
    Poruke
    161
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    ovo mi je trebalo.svaka cast

  10. #10
    Domaćin Rujevit (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.421
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    EXTRA

    Nisam imao pojma o ovome

  11. #11
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Идемо даље!

    Хералдичке боје и орнаменти

    Дакле, као што сам већ рекао у хералдици је дозвољена употреба следећих боја и метала:

    боје:
    1.црвена
    2.плава
    3.зелена
    4.црна

    метали:
    1.сребро – прикаѕује се белом бојом
    2.злато – приказује се жутом бојом

    Поред њих дозвољена је употреба боје људског тела, ликови црнаца се приказују црном бојом, а животиње се боје искључиво помнутим бојама и металима.

    Поред боја дозвољена је употреба орнамената, који су у 12. и 13. веку замењени конвенциајлним знаковима а то су:

    1.тзв. Хермелин
    2.тзв. Веверичји тбушчић
    3.тзв. Крзна




    Боје у грбу који није обојен а репродукован је у било којој врсти штампе, означавају се посебним системом линија, тако што свака боја или метал имају своје цртане знаке. Такав начин означавања боја на необојеним грбовима у хералдику је уведен у 13. веку. Све боје и метали приказују се у облику правоугаоника са следећим цртама:


  12. #12
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    ГРБ

    Грб је посебна фигура или симболично обликовање, белег, амблем тј. наследни непромењени, постојан знак, састављен по хералдичким правилима.
    Грб је један од првих знакова неких општина, привредних или друштвених организација. Одређено лице, породица, народ или држава, организације или слично, настојали су свој заједнички интерес да означавају једним општим знаком. С временом и са дужином употребе тај знак се пајавио у грбовима.
    Постојаност и наследност су важне карактеристике грбова. Међутим. и постојаност и наследност су релативни, будући да су се неки стални грбови мењали, што је зависило ад освајања, женидбевих веза, од умирања и сл.



    ПОДЕЛА ГРБОВА

    Грбове можемо поделити на различите начине зависно од примене. Ипак најчешћи случај је да се деле по сталешкој припадиости у феудалном друштву. Тако имамо:

    1. Грбове феудалног племства
    2. Грбове црквеног племства
    3. Грбови градског патрицијата


    Грбове можемо поделити, поред осталог по томе коме припадају тј, по општој припадности, па имамо:

    1. Порадичне приватне грбове
    2. Грбове друштвених организација


    По територијалној припадности грбове делимо на:

    1.Градске грбове
    2. Провинцијске или покрајинске
    3. Државне грбове
    4. Земаљске грбове


    Постоји подела грбова по томе о чему говоре амблеми (ликови) у грбу:

    1. Исказни грбови
    2.Неисказни грбови


    Надаље постоји подела грбова по месту на којем су постављени, као и где су постављени:

    1. Нумизматички (на новцу)
    2. Сфрагистички (на печатима)
    3. Грбови знамења
    4. Грбови у грбовницима
    5. Архитектонски грбови

    ДЕЛОВИ ГРБА

    Потпуни грб има ове саставне делове:

    1 штит
    2. шлем (кацигу)
    3. накит или украс
    4. плаштеве
    5. знакове чина и достојанства

    Ово су елементи који су постављени над штитом па су обавезни делови грба. Поред њих постоје и ликови који окружују грб и нису његови саставни делови:

    1. чувари грба
    2. застори
    3. редови
    4. гесла и ратни поклици
    5. заставе

  13. #13
    Zainteresovan član Mikowiny (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2006.
    Poruke
    404
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio vazon
    Је л` то из Бартолда Змајића, или како се већ зове?
    Bravo majstore. Zmajic je literatura na I godini istorije kada spremas ispit Pomocne istorijske nauke.

  14. #14
    Buduća legenda vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Јел то припрема за Краљевину Србију? ако јесте могу ли помоћи?

    Вујадин

  15. #15
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio Mikowiny
    Bravo majstore. Zmajic je literatura na I godini istorije kada spremas ispit Pomocne istorijske nauke.
    Хех, давно сам ја то полагао...

  16. #16
    Buduća legenda vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    На колико делова се може један штит делити и на који начин?

    Вујадин

  17. #17
    Zainteresovan član Mikowiny (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2006.
    Poruke
    404
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    ja sam dosao do stotina primera grbova drzava, gradova, bruka puno mogucih simbola ya grbove kao i kombinacije sa poljima.
    u pitanju ce "clip art" corel draw fajlova.

  18. #18
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio vujadin
    На колико делова се може један штит делити и на који начин?

    Вујадин
    Odgovoricu ti na to pitanje kad govorim o stitu, a upravo je to na redu. Nemam sad vremena. Veceras cu najverovatnije.

  19. #19
    Buduća legenda vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio AKHENATON
    Odgovoricu ti na to pitanje kad govorim o stitu, a upravo je to na redu. Nemam sad vremena. Veceras cu najverovatnije.
    Ево мало помоћи па ти то разради стручније кад будеш имао више времена;

    Штит је познат, претпоставља се још Нојевим синовима, а који су имали различите штитове да би се знало који је чији. Штитови су у почетку прављени од лаког дрвета и облажани кожом ради боље заштите у борби или непогодама. Сви народи су се китили са штитовима и китили су и саме штитове са разним сликама, натписима и изрекама. Најзанимљивија је прича о Римском штиту који је пао са неба негде у 7 веку пре Христа за време куге и који је требао да спаси Римљане од те тешке болести, а и од свих непријатеља. Тадашњи владар Рима је дао израдити још 11 једнаких штитова и дао их на чување поповима, с циљем да нико не може препознати прави штит и украсти га. И други народи су поштовали своје штитове и поносили се са њима. Ти обичаји су се наставили све до данас а сигурно ће се наставити и даље вероватно до краја човечанства. Постоје многе приче и анегдоте о штитовима, а написане су и многе књиге, вероватно и на српском језику, ја их не знам али мислим да има неко на форуму ко то знаде. Штит се може делити на 32 дела и сваки део на штиту има назив свога места. У неколико случајева има и више од 32 места а то се онда поставља у средину једно по другом. Штитови су обојени разним бојама и другим украсима са разним значењима, тако да познавалац тих боја и накита као и форме штита може закључити којој и каквој породици припада и шта ти знакови и накиће значе. Због тога је хералдика и корисна у проучавању историје.

    Вујадин

  20. #20
    Zaslužan član Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.595
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    247

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    E, evo i mene. Jedno pitanjce: videla sam na netu grb Mrnjavčevića. Možete li pogledati i pojasniti ga malo. Pozz

  21. #21
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio Bi2
    E, evo i mene. Jedno pitanjce: videla sam na netu grb Mrnjavčevića. Možete li pogledati i pojasniti ga malo. Pozz
    ГРБ МРЊАВЧЕВИЋА

    slika grba:www.ptt.yu/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg

    Грб краља Вукашина приказао јее Мавро Орбин у свом делу "1l regno degli Slavi" објављеном 1601. На штиту крст, око њега четири оцила, у средини крста је двоглави орао са круном, над штитом је шлем, а над шлемом jе круна из које расте гола женска фигура, која држи заставу на којој је птица. Грб Мрњавчевића, реконструисан на основу печата краља Вукашина од 5. 4. 1370, приказује хералдичку композицију шлема, плашта, јастучића (дашчице) изнад шлема и челенке у облику женске главе са круном. Штит није приказиван што је била пракса у хералдици Србије 14. века. Иначе на штиту је црвени крст са четири оцила челичоплаве боје и представом белог орла.

    Кацига је дубоког типа, а јастучић је украшен на сваком углу са по три куглице. Плашт је једноставан са три набора. Женска глава са круном и минђушама веома је слична портретима краљица на српским фрескама 14. века.

    На штиту, у крсту црвене боје, налази се сребрни (бели) орао, двоглави, понекад и једноглави, познат са украшене одеће и других предмета. Оцила се појављују у Србији у 14. веку, и то на полијелеју из Дечана из 1397. године. Симбол крста са четири оцила, односно са четири слова В, чинио је царску заставу династије Палеолога из 13. века, одатле су и преузета код нас, додуше у мало измењеном облику. После 1397. год. оцила се губе из српске хералдике, да би се појавила у каснијим грбовницима као грб Србије. Грбовник Коренића-Неорића показује оцила готово идентичним са онима на дечанском полијелеју, што сведочи да је састављач Охмућевићевог грбовника био упознат са елементима српске хералдике (1595)


    преузето из:
    Проф. Др Бранислав Милутиновић, Помоћне историјске науке, Ниш, 2000, стр. 209.

  22. #22
    Zainteresovan član komandir (avatar)
    Učlanjen
    10.02.2006.
    Lokacija
    Бачка
    Poruke
    169
    Reputaciona moć
    41

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Акхенатон свака част!
    Да ли би могао да даш овакву анализу ако бих ја поставио грб мог братства, тј. свих нас који носимо то презиме? Имам га израђеног у дрвету и мислим да слика не би била најбоља па ако неко има идеју како да га дигитализујем нека каже

  23. #23
    Buduća legenda vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio komandir
    Акхенатон свака част!
    Да ли би могао да даш овакву анализу ако бих ја поставио грб мог братства, тј. свих нас који носимо то презиме? Имам га израђеног у дрвету и мислим да слика не би била најбоља па ако неко има идеју како да га дигитализујем нека каже
    Ако поставите презиме и ако постоји у неком грбовнику ја вам могу послати опис и постанак грба.

    Вујадин

  24. #24
    Legenda
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio komandir
    Акхенатон свака част!
    Да ли би могао да даш овакву анализу ако бих ја поставио грб мог братства, тј. свих нас који носимо то презиме? Имам га израђеног у дрвету и мислим да слика не би била најбоља па ако неко има идеју како да га дигитализујем нека каже
    Posto govorim o Heradici na kraju cu govoriti i o pravilima blazoniranja (opisivanja) grbova. Kad to budem dao, svako ko se pridrzava toga moci ce da opise bilo koji grb na ovakav nacin pa i ti.

  25. #25
    Buduća legenda vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Хералдика и њени принципи

    Citat Original postavio AKHENATON
    ГРБ МРЊАВЧЕВИЋА

    slika grba:www.ptt.yu/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg

    Грб краља Вукашина приказао јее Мавро Орбин у свом делу "1l regno degli Slavi" објављеном 1601. На штиту крст, око њега четири оцила, у средини крста је двоглави орао са круном, над штитом је шлем, а над шлемом jе круна из које расте гола женска фигура, која држи заставу на којој је птица. Грб Мрњавчевића, реконструисан на основу печата краља Вукашина од 5. 4. 1370, приказује хералдичку композицију шлема, плашта, јастучића (дашчице) изнад шлема и челенке у облику женске главе са круном. Штит није приказиван што је била пракса у хералдици Србије 14. века. Иначе на штиту је црвени крст са четири оцила челичоплаве боје и представом белог орла.

    Кацига је дубоког типа, а јастучић је украшен на сваком углу са по три куглице. Плашт је једноставан са три набора. Женска глава са круном и минђушама веома је слична портретима краљица на српским фрескама 14. века.

    На штиту, у крсту црвене боје, налази се сребрни (бели) орао, двоглави, понекад и једноглави, познат са украшене одеће и других предмета. Оцила се појављују у Србији у 14. веку, и то на полијелеју из Дечана из 1397. године. Симбол крста са четири оцила, односно са четири слова В, чинио је царску заставу династије Палеолога из 13. века, одатле су и преузета код нас, додуше у мало измењеном облику. После 1397. год. оцила се губе из српске хералдике, да би се појавила у каснијим грбовницима као грб Србије. Грбовник Коренића-Неорића показује оцила готово идентичним са онима на дечанском полијелеју, што сведочи да је састављач Охмућевићевог грбовника био упознат са елементима српске хералдике (1595)


    преузето из:
    Проф. Др Бранислав Милутиновић, Помоћне историјске науке, Ниш, 2000, стр. 209.
    Мислим да оно није принцеза него Вила Равиојла, јер се на грбу постављају симболи а не жива бића. Постоји могућност да је тај грб израдила Света Краљица Јелена Анжујска кад су Мрњачевићи били на Њезином двору.

    Вујадин

Oznake

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •