T-Zex
Veoma poznat
- Poruka
- 13.698
E, pre neko veče smo tezgarili u nekom restoranu i evo priče... (baš me interesuje da li je još neko imao takvo iskustvo i da li se ipak varamo kada mislimo da su šabloni ovladali društvom...?)
Elem, krenemo svirku negde oko desetke, kad u neka doba na vratima se pojavljuje par -
On, tipični nauljeni bizgov sa sve streč majcom i sunčanim naočarima uz neizbežnu zlatnu kajlu od cca 200 grama
Ona, plavuša, ravne(peglane) kose, štiklice od 15cm, napućene usne, bele providne pantalone(ne vide se ni tange, mora da je neki novi trik...) i grudi, oh my God, najmanje sedmica(mada ne znam tačno koliko je to), a možda i desetka, ne znam, ogromne su...
Sedoše njih dvoje k'o dve freske preko puta nas i tako jedno sat i po vremena. Misliiim, nisam mogao da odvojim pogled od one dve lubenice ispod njene bluze. Napravismo mi pauzu, kad vidim njih dvoje izlaze iz restorana... E, jbg, zezamo se gitarista i ja, sad ne možemo ni da gledamo više i tu počnu komentari na tu temu. Nije prošlo ni dva minuta, eto ti nje vraća se sama... Fioke nam ispale, zabalavili... I onda jedno čuveno - eh, sponzoruše, nije to za nas sirote muzikante...On je verovatno otišao da ubija okolo, a ona sad mora da odsedi tu još malo zbog slavljenice.
Sede ona tamo na isto mesto, ali oči joj titraju k'o na ulju. Kad poče muzika ponovo, kad riba đipi sa one stolice... Leleee... Kao u filmu "Od sumraka do svitanja" - pretvori se riba u vampirušu žednu sveže krvi.
Da skratim, kasnije je pogodio sentiš pa je odigrala stiskavac sa pevačem (a on, siroma', od onih air-bagova nije mogao ni da je obuhvati kako treba :-D ), posle mu je glava utonula tu negde između (zezali smo se posle kako smo se uplašili da mu nije pojela glavu :-D ), pevačici je zavukla ruku u zadnji džep od farmerki i pevala sa njom jednu pesmu, meni je stala iza leđa, naslonila se i uhvatila me za ruke - da nauči da lupa bubnjeve (Ala ti to udaraš, hoćeš mene da naučiš kako se to radi? - dok joj je nos bio u mom uvetu, brrrr..., može, rekoh, ali ako ne izvadiš taj nos iz mog uveta lupaću sa tri palice u isto vreme - na šta se ona tako glasno nasmejala da su nas svi pogledali. Uhvatila me za glavu i cmoknula u obraz...)... a onda je nastavila sa šizenje i ludenje.
Za vreme sledeće pauze ona se spakovala i krenula ka izlazu. Gitarista i ja smo sedeli na nekoj žardinjeri ispred i ona nam priđe. "Ej, momci svaka čast, dobra svirka, kad ćemo ponovo?" I tako, neka pričica i pita nju gitarista - je li, ono ti nije bio dečko? Kaže ona - ma nije, pali se k'o svinja ali je bedak. ******, kaže ona, teško je naći normalnog muškarca danas... Mi se ućutali, ona gleda negde u nebo... Pogleda nas riba onako jadne i počne da se smeje! "Ma daj, palim vas, šta ste se umusili? Koji vam je ****, vama muškima? Pa jel' stvarno mislite da ovakve komade (pokazuje na sebe) moraju da muvaju samo krimosi i bilderi? Ha, ha, haaa..." Tu smo se još malo zezali, ona je petljala i pravila kikice od Goranove (gitara) kose i onda su nas zvali da nastavimo svirku. Pozdravismo se mi sa Suzanom i krenusmo unutra, uz dogovor da popijemo neko piće u nekom kafiću neki put. Kako sam se okrenuo od nje, tako se začulo "pljaas"! Ja stao unezveren, a Suza kaže - "Što volim tvrde muške guze, to ovi nabildovani nemaju, hahahahhah... Sviđate mi se momci, baš ste O.k." I... Ode riba svojim fordićem Ka.
A izgledala je kao prava, izvorna sponzoruša. A možda i jeste? Ako jeste koji to tip sponzoruše? Iskreno, iznenadio sam se. Prijatno sam se iznenadio. A opet, sa druge strane, ko zna... Možda bi sve bilo drugačije da mi nismo bili muzičari i da nije bila ta atmosfera, rođendanska. Da smo je sreli u nekom kafiću u gradu i pitali - izvini, koliko je sati, možda bi smo dobili jedno "Puši qurac, manje jedi pa kupi sat" ... C,c,c... Koliko nedoumica... Jedno je definitivno - pucajte u glavu! Yebeš okolišanje!
Elem, krenemo svirku negde oko desetke, kad u neka doba na vratima se pojavljuje par -
On, tipični nauljeni bizgov sa sve streč majcom i sunčanim naočarima uz neizbežnu zlatnu kajlu od cca 200 grama
Ona, plavuša, ravne(peglane) kose, štiklice od 15cm, napućene usne, bele providne pantalone(ne vide se ni tange, mora da je neki novi trik...) i grudi, oh my God, najmanje sedmica(mada ne znam tačno koliko je to), a možda i desetka, ne znam, ogromne su...
Sedoše njih dvoje k'o dve freske preko puta nas i tako jedno sat i po vremena. Misliiim, nisam mogao da odvojim pogled od one dve lubenice ispod njene bluze. Napravismo mi pauzu, kad vidim njih dvoje izlaze iz restorana... E, jbg, zezamo se gitarista i ja, sad ne možemo ni da gledamo više i tu počnu komentari na tu temu. Nije prošlo ni dva minuta, eto ti nje vraća se sama... Fioke nam ispale, zabalavili... I onda jedno čuveno - eh, sponzoruše, nije to za nas sirote muzikante...On je verovatno otišao da ubija okolo, a ona sad mora da odsedi tu još malo zbog slavljenice.
Sede ona tamo na isto mesto, ali oči joj titraju k'o na ulju. Kad poče muzika ponovo, kad riba đipi sa one stolice... Leleee... Kao u filmu "Od sumraka do svitanja" - pretvori se riba u vampirušu žednu sveže krvi.
Da skratim, kasnije je pogodio sentiš pa je odigrala stiskavac sa pevačem (a on, siroma', od onih air-bagova nije mogao ni da je obuhvati kako treba :-D ), posle mu je glava utonula tu negde između (zezali smo se posle kako smo se uplašili da mu nije pojela glavu :-D ), pevačici je zavukla ruku u zadnji džep od farmerki i pevala sa njom jednu pesmu, meni je stala iza leđa, naslonila se i uhvatila me za ruke - da nauči da lupa bubnjeve (Ala ti to udaraš, hoćeš mene da naučiš kako se to radi? - dok joj je nos bio u mom uvetu, brrrr..., može, rekoh, ali ako ne izvadiš taj nos iz mog uveta lupaću sa tri palice u isto vreme - na šta se ona tako glasno nasmejala da su nas svi pogledali. Uhvatila me za glavu i cmoknula u obraz...)... a onda je nastavila sa šizenje i ludenje.
Za vreme sledeće pauze ona se spakovala i krenula ka izlazu. Gitarista i ja smo sedeli na nekoj žardinjeri ispred i ona nam priđe. "Ej, momci svaka čast, dobra svirka, kad ćemo ponovo?" I tako, neka pričica i pita nju gitarista - je li, ono ti nije bio dečko? Kaže ona - ma nije, pali se k'o svinja ali je bedak. ******, kaže ona, teško je naći normalnog muškarca danas... Mi se ućutali, ona gleda negde u nebo... Pogleda nas riba onako jadne i počne da se smeje! "Ma daj, palim vas, šta ste se umusili? Koji vam je ****, vama muškima? Pa jel' stvarno mislite da ovakve komade (pokazuje na sebe) moraju da muvaju samo krimosi i bilderi? Ha, ha, haaa..." Tu smo se još malo zezali, ona je petljala i pravila kikice od Goranove (gitara) kose i onda su nas zvali da nastavimo svirku. Pozdravismo se mi sa Suzanom i krenusmo unutra, uz dogovor da popijemo neko piće u nekom kafiću neki put. Kako sam se okrenuo od nje, tako se začulo "pljaas"! Ja stao unezveren, a Suza kaže - "Što volim tvrde muške guze, to ovi nabildovani nemaju, hahahahhah... Sviđate mi se momci, baš ste O.k." I... Ode riba svojim fordićem Ka.
A izgledala je kao prava, izvorna sponzoruša. A možda i jeste? Ako jeste koji to tip sponzoruše? Iskreno, iznenadio sam se. Prijatno sam se iznenadio. A opet, sa druge strane, ko zna... Možda bi sve bilo drugačije da mi nismo bili muzičari i da nije bila ta atmosfera, rođendanska. Da smo je sreli u nekom kafiću u gradu i pitali - izvini, koliko je sati, možda bi smo dobili jedno "Puši qurac, manje jedi pa kupi sat" ... C,c,c... Koliko nedoumica... Jedno je definitivno - pucajte u glavu! Yebeš okolišanje!
.....
