Prolećem vodjena
Zainteresovan član
- Poruka
- 132
Subotnje vece..
Zadimljen prostor. Vreme i mesto rezervisano za provod, igru...
Pogledi se zaustavljaju do mog lica,tela, neke nerazumljive reci stranih lica dopiru ali.. Niko ne osvaja moju paznju.
Odjednom u masi ljudi primecujem njega... Osobu koja je nekada bila stalni deo mojim misli , snova, zelja.
Samo jedan korak me deli od njega.
Prilazim mu.
(Inace moj nekadasnji kolega sa fakulteta, sa kojim sam oduvek samo pricala o ispitima, i par puta ga srela u gradu.)
Ali to vece, nesto cudno se dogodilo u meni. Prisla sam mu i zagrlila ga. Mislim da nikada taj zagrljaj necu zaboraviti. Osetila sam otkucaj njegovog srca. Primetila sam da je bio iznenadjen mojim postupkom, ali isto tako srecan zbog moje blizine.
Ostatak veceri smo proveli zajedno. Prijala mi je svaka njegova rec, svaki njegov slucajni dodir .Drugarice su mi rekle, da u trenutku kad se on pojavio moje oci su dobile neobjasnjivi sjaj.
Ali ja znam da je moja dusa bljestala.
Medjutim, doslo je vreme da se krene. Rekao mi je da zeli ponovo da me vidi,ali.... Ja sam svesna da to nije tako lako, kilometri nas dele, zaposlena sam , po citav dan na poslu, on je od skoro u vojsci, i.... kako.
Znam da nema perspektive, ali uz svaku pomisao na njega osecam kako mi se lice blazi osmehom i kao da srce stvara neku melodiju koju jos nikada nije culo...
Samo i dalje se pitam, da li je on toga svestan? Da li je mogao osetiti otkucaj moje duse
?
Da li je mislio da je to samo prijateljski osmeh ili je shvatio mojim zagrljajem koliko mi znaci?
Sta je za vas zagljaj, koliku vaznost mu dajete?
Da ste bili na "njegovom" mestu, kako bi protumacili moj zagrljaj i nezni poljupcic u obrascic?
Zadimljen prostor. Vreme i mesto rezervisano za provod, igru...
Pogledi se zaustavljaju do mog lica,tela, neke nerazumljive reci stranih lica dopiru ali.. Niko ne osvaja moju paznju.
Odjednom u masi ljudi primecujem njega... Osobu koja je nekada bila stalni deo mojim misli , snova, zelja.
Samo jedan korak me deli od njega.
Prilazim mu.
(Inace moj nekadasnji kolega sa fakulteta, sa kojim sam oduvek samo pricala o ispitima, i par puta ga srela u gradu.)
Ali to vece, nesto cudno se dogodilo u meni. Prisla sam mu i zagrlila ga. Mislim da nikada taj zagrljaj necu zaboraviti. Osetila sam otkucaj njegovog srca. Primetila sam da je bio iznenadjen mojim postupkom, ali isto tako srecan zbog moje blizine.
Ostatak veceri smo proveli zajedno. Prijala mi je svaka njegova rec, svaki njegov slucajni dodir .Drugarice su mi rekle, da u trenutku kad se on pojavio moje oci su dobile neobjasnjivi sjaj.
Ali ja znam da je moja dusa bljestala.
Medjutim, doslo je vreme da se krene. Rekao mi je da zeli ponovo da me vidi,ali.... Ja sam svesna da to nije tako lako, kilometri nas dele, zaposlena sam , po citav dan na poslu, on je od skoro u vojsci, i.... kako.
Znam da nema perspektive, ali uz svaku pomisao na njega osecam kako mi se lice blazi osmehom i kao da srce stvara neku melodiju koju jos nikada nije culo...
Samo i dalje se pitam, da li je on toga svestan? Da li je mogao osetiti otkucaj moje duse
Da li je mislio da je to samo prijateljski osmeh ili je shvatio mojim zagrljajem koliko mi znaci?
Sta je za vas zagljaj, koliku vaznost mu dajete?
Da ste bili na "njegovom" mestu, kako bi protumacili moj zagrljaj i nezni poljupcic u obrascic?
Svasta i ti pitas... Dobro necemo da te pitamo nekulturna pitanja tipa "a jesi ti osetila njega?" 
...па у ствари нисам мислио на промену у теби...нисам те баш виђао раније.