Plava Bilja
Domaćin
- Poruka
- 3.533
Mareva Ljut
Mareva Ljut, smeštena u Popovom polju, okružena je golemim stenama koje se cesto ne vide od oblaka koji umeju da prekriju visoke vrhove. Ono što covek prvo primeti kada ulazi u Marevu Ljut jeste da su kuce pravljene od kamena i da su se žitelji citavog života prilagodavali prirodi, ali i to da su umeli od prirode da uzmu ono što je najbolje i najlepše. Danas je ovo mesto u zoni razgranicenja. Vekovima unazad, uvek je bila cisto srpsko mesto. Oduvek su ovde dva roda, dve porodice: Šešelji i Dreci. Vekovna ognjišta danas su, uglavnom, napuštena, ali ima i onih koji su ostali. U Marevoj Ljuti, okruženoj stenovitim planinama i ljudima u žutim odelima (Unproforcima koji cuvaju zonu razgranicenja), danas živi rodak Vojislava Šešelja, Sava Šešelj sa svojom porodicom. Kuca je mala i skromna. zidana od nebrušenog kamena, kakva i prilici ovom krševitom i nepristupacnom kraju. Da bi se došlo do nje, covek mora da se pomuci, penje se uzanim stenovitim putem.
Rodna kuca Šešeljevih
Desetak metara iznad kuce Save Šešelja, nalazi se kuca u kojoj je roden otac Vojislava Šešelja, Nikola. Mala i skromna kamenita kuca koja, sasvim izvesno, ukazuje na cinjenicu o tome kako se skromno živelo u ovim krajevima. Istina, kuca u kojoj je rodjen Nikola Šešelj, danas je porušena, što od zuba vremena, što od ustaških mina, jer je ova kuca citavo vreme rata bila na prvoj borbenoj liniji. Sa mesta na kome se nalazi, vidi se manastir Zavala u kome je dr Vojislav Šešelj 1955. godine kršten po pravoslavnim obicajima, i koji se nalazi na teritoriji na kojoj su decenijama i vekovima živeli Srbi. Danas, po Dejtonskom sporazumu, pripao je Hrvatima. Samo iz tih razloga, nismo bili u situaciji da odemo i do manastira Zavala. Manastir Zavala podigao je kralj Milutin u srednjem veku, i svakako nije mogao da pretpostavi kako ce neko buduce vreme ostaviti njegovu zadužbinu na milost i nemilost ustašama. Posebnim spletom životnih okolnosti, dr Vojislav Šešelj vezan je za manastir Zavalu. Naime, pred Drugi svetski rat, u manastiru Zavali, živeo je Nikola, otac Vojislava Šešelja. Nikola je, još kao dete, cuvao manastirske ovce i išao u školu. Deda Vojislava Šešelja, po kome je dr Šešelj i dobio ime, preselio se iz Mareve Ljuti na manastirsko imanje 1925. godine u Orahovom Dolu, nedugo posle krštenja svog sina Nikole. Tako je ogranak porodice Šešelj živeo u Orahovom Dolu, i onda nikoga ne treba da cudi otkuda tolika, emotivna i vec tradicionalna, vezanost sa manastirom Zavala. 1941. godine ustaše su pobile sve kaludere u manastiru, a otac Vojislava Šešelja, Nikola, koji je tada imao 16 godina, jedva je uspeo da izbegne ustaški nož. Krvolocne ustaše uspele su da uhvate Nikolinog strica Rajka, koji je medu onih hiljadu Srba, zaklanih i bacenih u jamu Ržani Do. Kosti zverski mucenih i zaklanih Srba iz Ržanog Dola su 1991. godine prebacene u kosturnicu u selu Velicani. Selo Velicani se nalazi sa druge strane Popovog polja. Imena zlosrecnih i zaklanih Srba, uklesana su u spomen-kosturnicu u Velicanima. Medu tim imenima, nalazi se i ime Rajka Šešelja. U spomen-kosturnici pohranjene su i sve stvari koje su pronadene kod zaklanih Srba, koji su imali samo jednu grešku u životu, što su voleli i poštovali svoje srpsko poreklo. U kuci Save Šešelja, secajuci se Mareve Ljute, Orahovog Dola i svih lepih trenutaka provedenih u Popovom polju, dr Šešelj je govorio o tome kako se radovao školskim raspustima koje je provodio u zavicaju svojih roditelja. U Zavali je, po recima dr Šešelja, bilo narocito lepo za Petrovdan, kada je ispred manastira bio veliki vašar, gde su se okupljali ljudi iz okolnih sela. Tu se mogla videti i stara srpska nošnja, karakteristicna za hercegovacki kraj. Cula se, vrlo cesto, i pesma zbog koje je policija hapsila. Hapsili su Srbe koji su pevali svoje nacionalne pesme, ili, kako su ih tada zvali, „nacionalisticke". Bila su to lepa vremena kada su stasiti, kršni Hercegovci, isprepletanim glasovima pevali najlepše srpske pesme.
Nacionalni prkos,cojstvo i poštenje
Kako su Hercegovci prekaljeni teškim životnim uslovima, tako nije ni cudo što je njihova nacionalna svest žestoko usadjena u svakog pojedinca. To je došlo do izražaja i u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su ostrašceni komunisti, raznoraznim metodama, vršili progon srpskog stanovništva sa ovih teritorija.
Krajem 60-tih godina, po kazni, ukinuta je i železnicka pruga od Capljine do Dubrovnika, što je izazvalo naglo iseljavanje stanovništva sa ovih srpskih prostora. Mnogo kasnije, napravljen je asfalni put sa druge strane Popovog polja. Medjutim, vec je bilo kasno, mladost iz ovih krajeva rasla je i sazrevala u nekim drugim mestima. Još jedna od perfidnih igara tadašnjeg režima bila je i eksproprijacija privatne zemlje u Popovu polju, od koje je stvoren poljoprivredni kombinat. Izvršivši otimacinu plodne zemlje, jedino bogatstvo kojim su raspolagali žitelji ovog kraja, komunisticke ale dovele su stanovnike Popova polja na samu ivicu preživljavanja. Krenuo je još jedan talas iseljavanja. Najveci deo mladosti iselio se u Trebinje, a mnogi su otišli i dalje od Trebinja. Ostala su samo staracka domacinstva. Došao je novi rat, koji je nametnuo nova odricanja i nove harace.
Pricajuci o svojim susretima sa stanovnicima Popova polja, dr Šešelj kaže kako je, upravo na ovim prostorima, naucio da ceni prave ljudske vrednosti, na kojima je kasnije izgradivao svoju doslednost, principijelnost, stabilnost, upornost, pa i borbenost. Još jedna zanimljivost, vezana za ovaj kraj jeste cinjenica da je u ovom kraju. u Drugom svetskom ratu, bilo i cetnika i partizana. Kuriozitet je da se cetnici i partizani ovde nisu svadali, vec su cuvali jedni druge, što nije bio cest obicaj na drugim teritorijama. Nije ovde udarao Srbin na Srbina. U porodici Vojislava Šešelja bilo je i jednih i drugih, i cetnika i partizana. U selu gde je rodena majka Vojislava Šešelja, do 1943. godine svi su bili cetnici, a onda su prešli u partizane. Po ocevoj liniji, samo je Vlado Šešelj bio u partizanima, ostali deo familije bio je cetnicki nastrojen.
Porodicno stablo Šešeljevih
Daleko poreklo Šešeljevih vodi sa Rovaca u Crnoj Gori. Pre nekih 500 godina došlo je do preseljenja ove i još nekoliko porodica. Iselili su se Boškovici, Šcepanovici i Srezojevici. Prvo su došli u Nikšic na Ridane, gde su podigli svoja prva ognjista. Medutim, životni putevi odveli su ih dalje, tako su se naselili u Popovu polju. Šešelji su poreklom od izvesnog Šeje, koji je imao 12 sinova. Šejinih 10 sinova otišlo je u Rusiju i uglavnom su svi bili oficiri ruske vojske. Dvojica Šejinih sinova ostala su na ovom prostoru. Od jednoga poticu Šešelji, od drugoga Šešlije. Ista im je krsna slava, sveti Luka. Istorijske zapise o porodici Šešelj proucavao je i Jefto Dedijer. Došavši u Popovo polje, Šešelji su se rasporedivali po razlicitim zaseocima i mestima. Prvo su živeli u Velicanima, pa je tako ostalo zapisano da se u Velicanima jedan kraj zove Šešeljevina. Nažalost, danas nema ostataka kuca koje su podizali prvi Šešelji. Odatle su se selili u neke delove Popovog polja. Posle Šeje, pamti se Lazar Šešelj, koji je prvi došao u ovaj kraj. Dalji predak dr Šešelja bio je Nikola, koji se oženio i došao na ženino imanje u Marevu Ljutu. Nikola je imao tri sina- Ristu, Ðuru i Savu. Risto ima potomke koji su i danas živi, Sava takode ima potomke.Jedan od njegovih potomaka je i dr Vojislav Šešelj. Ðuro se nikada nije ženio i za sobom nije ostavio potomstvo. Direktni predak dr Šešelja, Sava, imao je tri sina i veliki broj kcerki. Sinovi su se zvali Nikola, Vojislav i Rajko. Nikolin sin je Sava, koga su novinari beogradskih redakcija imali prilike da upoznaju u Marevoj Ljuti, i ciji su bili gosti. Deda dr Šešelja, po kome je on dobio ime, Vojislav, imao je tri sina i cetiri kcerke. Sinovi su Nikola (otac dr Vojislava Šešelja), Jovan, i Sava koji sada živi u Trebinju. Stric Vojislava Šešelja, Jovan, danas živi u Beogradu. Jovan Šešelj je imao kucu u Slanom koju su ustaše u ovom ratu poharale, te se tako Jovan danas nalazi u izbeglištvu u Beogradu.
Nastavak sledi........
Mareva Ljut, smeštena u Popovom polju, okružena je golemim stenama koje se cesto ne vide od oblaka koji umeju da prekriju visoke vrhove. Ono što covek prvo primeti kada ulazi u Marevu Ljut jeste da su kuce pravljene od kamena i da su se žitelji citavog života prilagodavali prirodi, ali i to da su umeli od prirode da uzmu ono što je najbolje i najlepše. Danas je ovo mesto u zoni razgranicenja. Vekovima unazad, uvek je bila cisto srpsko mesto. Oduvek su ovde dva roda, dve porodice: Šešelji i Dreci. Vekovna ognjišta danas su, uglavnom, napuštena, ali ima i onih koji su ostali. U Marevoj Ljuti, okruženoj stenovitim planinama i ljudima u žutim odelima (Unproforcima koji cuvaju zonu razgranicenja), danas živi rodak Vojislava Šešelja, Sava Šešelj sa svojom porodicom. Kuca je mala i skromna. zidana od nebrušenog kamena, kakva i prilici ovom krševitom i nepristupacnom kraju. Da bi se došlo do nje, covek mora da se pomuci, penje se uzanim stenovitim putem.
Rodna kuca Šešeljevih
Desetak metara iznad kuce Save Šešelja, nalazi se kuca u kojoj je roden otac Vojislava Šešelja, Nikola. Mala i skromna kamenita kuca koja, sasvim izvesno, ukazuje na cinjenicu o tome kako se skromno živelo u ovim krajevima. Istina, kuca u kojoj je rodjen Nikola Šešelj, danas je porušena, što od zuba vremena, što od ustaških mina, jer je ova kuca citavo vreme rata bila na prvoj borbenoj liniji. Sa mesta na kome se nalazi, vidi se manastir Zavala u kome je dr Vojislav Šešelj 1955. godine kršten po pravoslavnim obicajima, i koji se nalazi na teritoriji na kojoj su decenijama i vekovima živeli Srbi. Danas, po Dejtonskom sporazumu, pripao je Hrvatima. Samo iz tih razloga, nismo bili u situaciji da odemo i do manastira Zavala. Manastir Zavala podigao je kralj Milutin u srednjem veku, i svakako nije mogao da pretpostavi kako ce neko buduce vreme ostaviti njegovu zadužbinu na milost i nemilost ustašama. Posebnim spletom životnih okolnosti, dr Vojislav Šešelj vezan je za manastir Zavalu. Naime, pred Drugi svetski rat, u manastiru Zavali, živeo je Nikola, otac Vojislava Šešelja. Nikola je, još kao dete, cuvao manastirske ovce i išao u školu. Deda Vojislava Šešelja, po kome je dr Šešelj i dobio ime, preselio se iz Mareve Ljuti na manastirsko imanje 1925. godine u Orahovom Dolu, nedugo posle krštenja svog sina Nikole. Tako je ogranak porodice Šešelj živeo u Orahovom Dolu, i onda nikoga ne treba da cudi otkuda tolika, emotivna i vec tradicionalna, vezanost sa manastirom Zavala. 1941. godine ustaše su pobile sve kaludere u manastiru, a otac Vojislava Šešelja, Nikola, koji je tada imao 16 godina, jedva je uspeo da izbegne ustaški nož. Krvolocne ustaše uspele su da uhvate Nikolinog strica Rajka, koji je medu onih hiljadu Srba, zaklanih i bacenih u jamu Ržani Do. Kosti zverski mucenih i zaklanih Srba iz Ržanog Dola su 1991. godine prebacene u kosturnicu u selu Velicani. Selo Velicani se nalazi sa druge strane Popovog polja. Imena zlosrecnih i zaklanih Srba, uklesana su u spomen-kosturnicu u Velicanima. Medu tim imenima, nalazi se i ime Rajka Šešelja. U spomen-kosturnici pohranjene su i sve stvari koje su pronadene kod zaklanih Srba, koji su imali samo jednu grešku u životu, što su voleli i poštovali svoje srpsko poreklo. U kuci Save Šešelja, secajuci se Mareve Ljute, Orahovog Dola i svih lepih trenutaka provedenih u Popovom polju, dr Šešelj je govorio o tome kako se radovao školskim raspustima koje je provodio u zavicaju svojih roditelja. U Zavali je, po recima dr Šešelja, bilo narocito lepo za Petrovdan, kada je ispred manastira bio veliki vašar, gde su se okupljali ljudi iz okolnih sela. Tu se mogla videti i stara srpska nošnja, karakteristicna za hercegovacki kraj. Cula se, vrlo cesto, i pesma zbog koje je policija hapsila. Hapsili su Srbe koji su pevali svoje nacionalne pesme, ili, kako su ih tada zvali, „nacionalisticke". Bila su to lepa vremena kada su stasiti, kršni Hercegovci, isprepletanim glasovima pevali najlepše srpske pesme.
Nacionalni prkos,cojstvo i poštenje
Kako su Hercegovci prekaljeni teškim životnim uslovima, tako nije ni cudo što je njihova nacionalna svest žestoko usadjena u svakog pojedinca. To je došlo do izražaja i u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su ostrašceni komunisti, raznoraznim metodama, vršili progon srpskog stanovništva sa ovih teritorija.
Krajem 60-tih godina, po kazni, ukinuta je i železnicka pruga od Capljine do Dubrovnika, što je izazvalo naglo iseljavanje stanovništva sa ovih srpskih prostora. Mnogo kasnije, napravljen je asfalni put sa druge strane Popovog polja. Medjutim, vec je bilo kasno, mladost iz ovih krajeva rasla je i sazrevala u nekim drugim mestima. Još jedna od perfidnih igara tadašnjeg režima bila je i eksproprijacija privatne zemlje u Popovu polju, od koje je stvoren poljoprivredni kombinat. Izvršivši otimacinu plodne zemlje, jedino bogatstvo kojim su raspolagali žitelji ovog kraja, komunisticke ale dovele su stanovnike Popova polja na samu ivicu preživljavanja. Krenuo je još jedan talas iseljavanja. Najveci deo mladosti iselio se u Trebinje, a mnogi su otišli i dalje od Trebinja. Ostala su samo staracka domacinstva. Došao je novi rat, koji je nametnuo nova odricanja i nove harace.
Pricajuci o svojim susretima sa stanovnicima Popova polja, dr Šešelj kaže kako je, upravo na ovim prostorima, naucio da ceni prave ljudske vrednosti, na kojima je kasnije izgradivao svoju doslednost, principijelnost, stabilnost, upornost, pa i borbenost. Još jedna zanimljivost, vezana za ovaj kraj jeste cinjenica da je u ovom kraju. u Drugom svetskom ratu, bilo i cetnika i partizana. Kuriozitet je da se cetnici i partizani ovde nisu svadali, vec su cuvali jedni druge, što nije bio cest obicaj na drugim teritorijama. Nije ovde udarao Srbin na Srbina. U porodici Vojislava Šešelja bilo je i jednih i drugih, i cetnika i partizana. U selu gde je rodena majka Vojislava Šešelja, do 1943. godine svi su bili cetnici, a onda su prešli u partizane. Po ocevoj liniji, samo je Vlado Šešelj bio u partizanima, ostali deo familije bio je cetnicki nastrojen.
Porodicno stablo Šešeljevih
Daleko poreklo Šešeljevih vodi sa Rovaca u Crnoj Gori. Pre nekih 500 godina došlo je do preseljenja ove i još nekoliko porodica. Iselili su se Boškovici, Šcepanovici i Srezojevici. Prvo su došli u Nikšic na Ridane, gde su podigli svoja prva ognjista. Medutim, životni putevi odveli su ih dalje, tako su se naselili u Popovu polju. Šešelji su poreklom od izvesnog Šeje, koji je imao 12 sinova. Šejinih 10 sinova otišlo je u Rusiju i uglavnom su svi bili oficiri ruske vojske. Dvojica Šejinih sinova ostala su na ovom prostoru. Od jednoga poticu Šešelji, od drugoga Šešlije. Ista im je krsna slava, sveti Luka. Istorijske zapise o porodici Šešelj proucavao je i Jefto Dedijer. Došavši u Popovo polje, Šešelji su se rasporedivali po razlicitim zaseocima i mestima. Prvo su živeli u Velicanima, pa je tako ostalo zapisano da se u Velicanima jedan kraj zove Šešeljevina. Nažalost, danas nema ostataka kuca koje su podizali prvi Šešelji. Odatle su se selili u neke delove Popovog polja. Posle Šeje, pamti se Lazar Šešelj, koji je prvi došao u ovaj kraj. Dalji predak dr Šešelja bio je Nikola, koji se oženio i došao na ženino imanje u Marevu Ljutu. Nikola je imao tri sina- Ristu, Ðuru i Savu. Risto ima potomke koji su i danas živi, Sava takode ima potomke.Jedan od njegovih potomaka je i dr Vojislav Šešelj. Ðuro se nikada nije ženio i za sobom nije ostavio potomstvo. Direktni predak dr Šešelja, Sava, imao je tri sina i veliki broj kcerki. Sinovi su se zvali Nikola, Vojislav i Rajko. Nikolin sin je Sava, koga su novinari beogradskih redakcija imali prilike da upoznaju u Marevoj Ljuti, i ciji su bili gosti. Deda dr Šešelja, po kome je on dobio ime, Vojislav, imao je tri sina i cetiri kcerke. Sinovi su Nikola (otac dr Vojislava Šešelja), Jovan, i Sava koji sada živi u Trebinju. Stric Vojislava Šešelja, Jovan, danas živi u Beogradu. Jovan Šešelj je imao kucu u Slanom koju su ustaše u ovom ratu poharale, te se tako Jovan danas nalazi u izbeglištvu u Beogradu.
Nastavak sledi........
