Ма јок чичино. Имам ја и покоју женску особину у мени. Етo например: плачем.
Плачем кад сечем лукац црн...немож да омане, лебац му пољубим! И кад закивам
тарабу оће да ми суза пође. А што? Па задеси се баш тад да путем прође лепа
Радосава, и ја забленут у њу спрцам кажипрст. ******, превише сам сентименталан!
Добро доста о томе. Него ова цака: генијална! Подсећа на чичу кад је био у најбољим
годинама. Који су то дриблинзи били...ееееј, зајебало век! Хвала, пајки лепо, и одмори се
за сутрашњу шеву на блогу.
Твој чича.