Није одувек била тако стара.
Њена су се врата с буком отварала
и двориштем је одзвањао смех,
јер није одувек тако тиха.
А сада ничег нема,
и затворена су врата,
и она је сад стара кућа.
Само понекад слути.
Кад зарђале шарке зашкрипе,
два усахла лица уздрхте
а онда чују своје гласове...