Nedavni sadržaj od Maksimilijada

Nešto što te zaskoči iza ćoška kad se najmanje nadaš,pa ti se odseku noge,kolena zaklecaju a srce krene da lupa kao ludo... Mmmmmmm neprocenjivo...pa kako i dokle god bude trajalo

I kad dođe kraj života,sa ponosom mogu da kažu kako je njihov život bio nebitan i da je jedino važno bila tradicija i običaji.

Primetila sam da kad god me neko povredi to bude i bolno i teško i svakakve misli se u tom trenutku motaju po glavi o osveti o tome kako ta osoba treba da pati bar koliko i ja...A onda vreme pokaže da je to bilo najbolje što je moglo da mi se desi. Otkriju se njihova prava lica,završe se neki...