Nedavni sadržaj od jegor 23

O.k. prihvatam kritiku na moje gramatičke greške kao i argumentaciju da neko može shvatiti uvredu o istom narodu.Svako ima pravo da pripada jednom narodu.Ali onda se pitam zašto tolika mržnja i kako je bar ublažiti.Živimo tu jedni pored drugih i to se neće promeniti.

Po meni zločine čine pojedinci a nikako ceo narod.I nikako mi nije jasno kako srbima mogu biti bliži rusi, hrvatima nemci a muslimanima turci, nego što su jedni drugima.

Ako sam shvatio, merilo civilizacije se meri količinom uvreda jednih prema drugima...Moguće, mada mi je nešto slaba argumentacija.

Izvinite, ali može li mi neko objasniti razliku između Srba i Hrvata, osim što ih je rimsko carstvo podelilo i jednima i drugima dalo svoju religiju.

Konačno sam shvatio, živom u zemlji čuda.U jednom gradu na jugu Srbije se otvara fabrika koju niko ne vidi dok se na severu naše zemlje opet otvara neka druga fabrika koja radi već deset godina.Koridor 11 se ruši i naravno za to niko nije kriv iako je projekat menjan 10. puta, za to vreme...

To je malo nategnuto, s obzirom ko je bio Puniša Račić i prko koga je ušao u skupštinu kao poslanik i zašto...

Hvala ti puno.

Hvala na komentarima

Buvljak.Zavolio sam ga, prigrlio kao kakvu snašu.Srce mi zaigra kada mu se približim. A, nekada ga baš nisam nešto gotivio.Prolazili bi meseci da ga ne obiđem.Šta ćeš, vremena se menjaju. Sad' sam stalno tamo, i uvek od 07,30 do 13,30.A nekada i duže ako gazda kaže. Jeste, zaposlio sam se...

Pročitao sam nekoliko romana koji su dobili NIN-ovu nagradu, među njima i roman Grozdane Olujić ,,Glasovi u vetru''.Po meni jako dobar roman, mada sam naišao i na drugačije mišljenje, što ne želim komentarisati jer ukusi su različiti.Ono što je mene zaprepastilo je količina uvreda koju je izneo...

Jesu li prošli sati?Ili možda minuti..?Možda samo tren.Ali video ju je. Siguran je bio u to. -Kako..?Ni sam ne znam. Soba je prazna.., samo on i niko više.Nesigurno zatvara oči u nadi da će je ponovo videti. Nesigurno se probija i kroz oblake i pred njim se pojavi nepregledno morsko...

Mene više brine što i mi ostali radimo za burek i jogurt!

Hvala vam mnogo na komentarima.

-Tata, tata! -Kaži sine? -Pobeg'o sam sa časa i na zidu napis'o ,,U''. -Bravo sine. -A.., tata zašto sam to napisao? -Zato što se po tome raspoznajemo.Da se zna ko smo. -A.., kad' ću napisati neko drugo slovo? -Nema potrebe sine, dovoljno je da znaš toliko.I tata zna samo toliko, i ništa mi ne...

Svojevremeno je naš proslavljeni pesnik Duško Trifunović na letovanju upoznao Šteganiju, mađaricu. Ona ga je učila mađarske reči, kao: More je tenger, voda je viz, jo regelt – dobro jutro, jo isokat – laku noć… I tako… provodili su dane na moru učeći reči, ali ga nije puštala noću u njenu sobu...