To je bilo to, ispod nadvožnjaka, još je trajao raspust. Čim bulevarom više ne zuji nešto plavičasto znam da je počela školska godina.

Primetio sam te onako na mah, jedva. Otežavajuća okolnost je tvoja brzina, video sam samo tvoje crvene starke, neboplavi bajs i oči iza naočara za sunce

, već koji put prolećeš, ne može te čovek ni registrovati, neuhvatljiva si za poglede prolaznika, korisnije je da usporiš, ima i nas nagluvih i oćoravelih pešaka.
Javio bi se, ali bio je to zaista susret na prepad. Tek kad si prošla skontao sam da si to bila ti.

Dešava mi se da tako (ne)reagujem, šetnje koristim da razbistrim ovo malo pačijeg mozga, često mi misli odlutaju i ne stignem da se pozdravim sa ljudima koje srećem.

Aj da ne dužim, setio sam se kako su se neke cure zezale s bojom tvog bajsa, ono da ti ne ide uz crvene detalje. Gledam tako po gradu, pa masa cura ganja bicikle baš te boje, i tu si ih zeznula, i tu si ultramoderna.
