gost 287528

ponestalo mi repke, ćuti i ja sam se nasmejala baš

Nađoh link preko slike - živeo Gugl
http://pixels.com/featured/1-pisces-stanley-morrison.html

Ovo je lik uradio za sve znakove sa crnom macom u glavnoj ulozi...
za Ribe...

nek uvek bude uz tebe

i njoj?

delimo na ravne casti

Ležalo joj se u krevetu tog jutra, ali rešila je da ne popušta svojim slabostima . Ustala je i na brzinu se umila. Sa majkom opet suvo poslovno, i do detalja oko trivijalnosti za sutrašnji dan . Uzela je da joj pomaže oko nekih kužnih poslova, samo da bi se držali dalje od neprijatnih tema . Otac je bio izašao negde i bilo joj je drago zbog toga. Oko podneva se opet povukla u svoju sobu. Planirala je da izađe malo u grad popodne. Tek tad se setila da nema nikakvo društvo ovde . Ko zna gde su ljudi s kojima se družila u srednjoj školi . Trabalo je sve graditi iz početka . Nije sad imala snage za to. Da izdrži ovih nekoliko dana pa će videti . Ko zna, možda će joj samoća i prijati (znala je da neće ali se tešila) . Provela je par sati raspakujući svoje stvari koje je donela . Da pokuša da se kod kuće oseti kao kod kuće .Stavila je laptop na stoali ga nije uključivala . Nek sačeka do uveče .

Tada ju je gledala sa blagim prezirom, a sada ... Čula je pre par godina da je Kristina napustila gimnaziju. Tada joj to nije bilo toliko važno pa se nije raspitivala o detaljima. Možda nije mogla da izdrži, možda je našla sreću negde drugde . To je ipak bila dobra stvar, nekako bi čudno bilo da sad postanu koleginice, eventualno i prijateljice. Nije želela da bude kao Kristina. Pokušaće da bude stroga i uzdržana ... Pokušaće ... Zaspala je tvrdim i neujednačenim snom . Onim od koga ujutru boli glava i čovek se oseća umornije nego kad je zaspao . Sećala se da je sanjala neku mračnu prostoriju, osvetljenu tek snopom plavičastog svetla koji je dolazio kroz neidentifikovani prorez . Prostorija se lagano ljuljala, kao da je na nekom brodu. I još neko je bio tu, osećala je nejgovo prisustvo, ali nije znala ko je . Nikad nije volela analizu snova, pa je i sad pokušala da to sve što pre zaboravi .

Da, kad budu osetili njenu slabost (a sigurno će je osetiti) neće ići baš do kraja sa ponižavanjem . Setila se Kristine, profesorke srpskog jezika . Tek je bila došla sa fakulteta a predavala je baš njima, maturantima. Crna i oniska, bila je niža od većine devojaka u njenom odeljenju . Autoriteta, prirodno, gotovo da nije ni imala . Naročito otkako je na čas počela da dolazi u farmerkama i da umesto za katedrom sedi u klupama među učenicima . Momci su o njoj ispredali svakakve priče ( uglavnom maštanja nastala radom hormona) ali sve to, iako očito lažno, ostavljalo je neki gorak utisak .

Da li je mogla da bude tiranka za katedrom ? Kraljica učionice, carica školskih hodnika ? Donedavno, prezirala je takve žene koje su prazninu privatnih života punile energijom vlasti, makar i te malecne, školske . Sad ih je potpuno razumela . Mašta joj baci slike iz nekog filma, sa strogom engleskom učiteljicom u beloj, štirkanoj bluzi i suvoj dugačkoj suknenoj suknji . Pokuša da zamisli sebe . Nije joj baš išlo. Ali makar jr bilo prijatno . Da, mogla bi da bude takva, mogla . Mogla da je ovo Engleska i 19. vek . Ali danas ... Znala je gde živi . U suštini, nadala se da je gimnazija još uvek gimnazija .

I dokazane, ako smem da dodam!

Pa sta da radim, kad je tako prijatnije

Prijao joj je dodir grubog kreča pod prstima. Podsećao je na nešto, nešto čega nije mogla da se seti trenutno . Ali osećaj je bio prijatan. Nije mogla sad da svodi račune celog svog života. Želela je da se opusti, da spava , da ne misli ni o čemu. A sutra da se spremi, kao automat, bez emocija za razgovor u ponedeljak. Dokumenti, formalizam, lažni osmesi i neiskreni razgovori ... Morala je to, zbog majke. Valjda će umeti . Bilo bi lepo da može da radi i da joj rad zaokupi ceo život. Barem jedno vreme . Da otupi. Palka joj je na um blesava misao - omladina u srednjoj školi je često koristila marihuanu, popularnu vutru . Naravno, i ona je bila jedna od tih . Prestala je pre neku godinu, jednostavno ni nju ni Božu to nije više zanimalo. Ali sada ... bilo bi lepo nečime smiriti živce. Pretrese nekog učenika i gle ... kesica trave. Zapreti mu i konfiskuje . Morao bi da ćuti .

Tek sada je shvatila da njih dvoje o roditeljima skoro da uopšte nisu razgovarali . Jednostavno su tu temu zaobilazili, kao nešto ružno što bi ih moglo opterećivati . A ipak, izgleda da se na kraju se nije moglo izbeći . Osetila se bedno i vezano, u tom trenutku . Kao jedna od onih žena za koje je mislila da su odavno nestale i koje je pomalo prezirala. Jedna od onih kojima su drugi određivali život, koje nisu imale snage ni da pomisle da se pobune. Možda je suviše živela u nekom svetu koji nije postojao, gde su mlade i nezavisne žene posle školovanja nalazile posao, same se izdržavale , birale partnere ... Podsmehnula se samoj sebi . Sve je to zvučalo kao budalaštine iz ženskih časopisa . U stvarnosti, živela je u Srbiji gde je sve to uglavnom bila naučna fantastika. Osim naravno, ako bi postojala neka nevidljiva pomoć sa strane . Ispružila je ruke preko oboda kreveta i dotakla zid .

Iz sadašnje perspektive naravno sve je izgledalo drukčije. Nisu se interesovali za nju jer im je bila nebitna. Tek usputna i prolazna stanica u Božovom životu, a njegovoj porodici ni toliko. Bolelo je to možda i više od samog njihovog rastanka, možda zato što joj je sujeta bila povređena. Da su se njih dvoje rastali svojom voljom, pa čak i da ju tu postojala neka druga, sve bi to bilo ljudskije i shvatljivije. Ovako, ostao je opor utisak da je sve te godine provela sa slabićem, zavisnim od porodice, čiji je život već bio isplaniran. "Da Božo sine, nađi neku malu u Beogradu, muško si, ali ne dovodi mi to u Crnu Goru " . Gorko se nasmejala toj svojoj gruboj šali, ali realno se možda takav razgovor odigrao i u stvarnosti. Njegova majka, visoka žena tih istih ptičijih crta koje je i njen sin nasledio ... verovatno ju je mrzela, tom istom mržnjom ružnih i zavidnih , a ipak ambicioznih žena .

Očekivala je da će je precenjivati i ocenjivati, da će morati da bude ljubazna prema svima, možda da trpi i poneko poniženje. Ali natrag se nije moglo, ne samo zbog Boža već je i sama osećala određenu obavezu prema tim ljudima koji su i njoj samoj ipak obezbedili određeni životni standard. Međutim, desilo se nešto sasvim suprotno - dočekali su je ljubazno ali bez mnogo interesovanja. "Božova djevojka, a ime kako beše - a da, Marija " . Nisu se mnogo trudili ni ime da joj zapamte. U tih par dana on je morao do Podgorice zbog nekih važnih razgovora a ona se prepuštena sama sebi lepo zabavljala, sunčajući se na terasi stare kuće ili švrljajući gradom. Srela je i nekoliko poznanika iz Beograda pa joj nije bilo dosadno . Čitanje, kupanje, uživanje ... sve je prošlo mnogo bolje nego što je zamišljala . Kad su konačno otputovali nazad šinilo joj se da nema razloga da bude nezadovoljna .

Recimo prošle godine, u ovo isto vreme. Božo je zamolio da provedu nekoliko dana u Budvi, "sa njegovima" kako se izrazio. Hvatao je neke veze sa stažiranje u Kliničkom centru Crne Gore. Zašto je to moralo da bude baš tamo nije joj bilo jasno, ali izbegavala je da se upliće u odluke koje je donosio o sopstvenoj budućnosti. Možda jer je to očekivala i od njega kad se o njoj radilo . Elem, trebale su mu za to neke rođačko-prijateljske veze, pa mu je bilo zgodno da to obavi na zajedničkom letovanju sa porodicom. To sa porodicom je kod njega imalo širi smisao, a svodilo se na to da su njegovi posedovali neke nekretnine na moru koje su leti često zajednički koristili za odmor. Nepotrebno je bilo reći da je bila nervozna pred put. Umesto slobode i nesputanosti njihovog zajedničkog života sad sledi ulazak u tradicionalnu crnogorsku porodicu, sa svim njihovim pravilima kojih se grozila.

Hvala draga koleginice