Nedavni sadržaj od furtvengler

Ne bih rekao isključuju, već da egzistencija negira esenciju. Čovek se stalno suprotstavlja svakoj konzistntnosti, bićevnosti, i zato je egzistencija za Satra - ništavilo, postojanje bez biti, određenja. To je suprotna pozicija od tomističkog određenja, prema kome, kod svih stvorenih bića...

To, inače, nije rekao Sartr, nego onaj izvikani, plitkoumni domaći pisac, Dušan Kovačević. Sartr je, naprotiv - marksizam smatrao filozofijom našeg vremena.

Pa stvar i jeste u tome, da tog čoveka koji ma štap lišimo njegovog topuza, jer, u stvari, on najdirektije zavisi od onbih kojima štapom preti. Probloem je u tome što "stado" treba da bude svesno da kapitalistički sistem počiva na njemu. A što se tiče opasnosti, slažem se. Sloboda je jedna...

Vidim da se i ranije govorilo o "fatumu", odnosno enecijalnosti. Na jednom mestu, neko je konstatovao kako nema apsolutne slobede. Svakako. Međutim, upravo je ova nedohvatljivost slobode ono ubog čega je egzistencija lišena svake esencijalnosti. Kada bi sloboda bila naprosto apsolutno ostvariva...

Najpre, pozdrav Divljoj. MIslim da fatum nije najsrecniji pojam. I prema Sartru postoji društvena uslovljenost, dakle jedan ispostavljeni okvir, koji se protivi egzistenciji, kao slobodi. Borba protiv ovog "fatuma", međutim, ne može biti samo "egzistencijalna". I sam Sartr u tekstu...

Komunizam nigdje nije postojao pa nije mogao uništiti nijedan narod... A kakva je tek kuga kapitalizam? Paušalne ocjene, pogotovo o onome o čemu nismo temeljito obaviješteni, nemaju nikakav drugi značaj osim olakšavanja... Jedina i ujedno najveća mana Marxove misli je što je uvijek do...

Najpte, čestitam Čeu ka izboru teme. Međutim, mislim da, i jedan i drugi, pomalo pojednostavljeno posmatrate Marksovo ucenje. Slažem se da marksizam ne treba identifikovati sa staljinizmom, odnosno etatizacijom proleterskog pokreta,ali, isto tako, treba imati u vidu konkretne istorijske...

Dopada mi se kako postavljate teme, i posle duzeg vremena to me navodi da se ponovo oglasim na Forumu. Svakako da se globalizacija mora posmatrati izvan uobicajenog, plitkoumnog i dnevnopolitickog - ali sama ideja globalizacije moze da bude sdagledavana i kao projekat univerzalne emancipacije...

Postovani kolega, Filozofija svakako ne moze neposredno uticati na promenu sveta. Kako je o tome govorio Hegel (a to je u medjuvremeno postalo filozofsko opste mesto), filozofija nije u stanju ni psa da istera iz njegove kucice. U stvari, filozofija i ne moze drugacije do izdaleka i izokola...

U neobaveznom stilu, koji nazalost dominira u "obradi" ove teme - moglo bi se jednostavno i lakonski odgovoriti da je relanost marksiyma upravo u tome sto je on san, odsnosno utopija. Drugim recima, marksizam je kritika, i on je usmeren ka utopiskom horizontu jos-ne-dogodjenog. Razume se...

"Nolite dare sanctum canibus, neque mittatis margaritas vestras ante porcos, ne forte conculcent eas pedibus suis et cnversi dirumpant vos." (Mat. 7. 6) - i zato je bolje na gore navedeno ne odgovarati. Dakle, mislim da ovde treba zaključiti temu. Ubuduće ću odgovarati samo na podsticajne i...

Lilit, Da, slažem se da Man pravi zaokret u odnosu na Šopenhauera i Ničea, s tim što ostaju mnoge ničeovski intonirane teme, a svojevrsna oda telesnosti, ne samo u "Čarobnom bregu", je verovatno najuočljiviji ničeovski motiv. Kasnije, kao što je poznato, Man unosi i elmente neposredne kritike...

Dragi prijatelju Jabucilo, Tvoja poruka je višeslojna i višeznačna, a ja ću pokušati da pružim sasvim konkretne refleksije (ukoliko refleksija, uopšte, može da bude oblikovana). Najpre, slažem se sa Vačim stamnovištem da nema slobodnog sveta bez slobodnog čoveka, niti slobodnog čoveka bez...

Lilit, Pa to i ja tvrdim. Razvrat, sloboda, ljubav, sve to izmiče tradicionalnom ontoloskom utemeljenju svetu, primatu duha, ideja, "malog uma", nasupšrot telu kao "vekikom umu" (Niče). Bolest, sa druge strane, pocrtava potrebu tela da se otrgne, iako Stembrini to naziva "odvratnim...

Milena 9, Ne verujem da bi se iko na ovom forumu usudio da, ovako ovlaš i fragmentarno, uspostavlja neki opšti kriterijum umetnosti. Međutim, ukoliko ne želimo da zapadnemo u puku proizvoljnost, i ostanemo pri sasvim profanim, i u tom smislu neraspravnim konstatacijama o tome šta se kome...