Nedavni sadržaj od DramatisPersonae

Imam ja ideju. Ako ne možete da sklopite neki "lep govor", onda samo govorite iz srca. Ako je to u vama lepo, naravno. U suprotnom, preskočite govor.

Reči su suvišne, dok same iz usta ispadaju One nikad nisu mogle da nadigraju Ovu tupu i tešku sebičnu igru. Stajasmo goli, pod nekim svetlom, Napustismo brod ljudi, i polu-mrakom Pokušavali da nazremo ono seme ljubavi Što je davno venulo. Stajasmo goli, u polu-mraku, Lica tako...

Kopamo rake za svoju decu, Dok sav znoj od krvi otice u zemlju. Gledasmo li sta smo postajali, Dok smo pistolje okrenuli ka nebu. Cekali smo na znak da obarace povucemo. Svi cekaju na nesto, dok svoju decu u krvavu zemlju polezemo. Hladno je, spoznajući koru, Hodajući po Suncu. I svi se...

Hvala na kritici, naravno da je neću loše prihvatiti. :) A što se tiče mojeg "pesništva", nije mi poenta da se oslanjam na to, pa tako ni da izdajem, više je hobi, nešto usputno, ali naravno, nešto usputno što smatram lično, a opet dovoljno javno. :) l'art pour l'art'

Da me j.beš ako nešto razumem. :dontunderstand:

Gledam te kroz dim. Da li si znala? Kao da su godine bile od stakla… Prepoznajem te po obrisima i linijama… Da li si se igrala sa duhovima dok si ispustala plavetni dim iz usta? Da li si slusala one reci koje nemaju tona? Dok si sedeci pokusavala da ustanes, U sebi si osmishljala snagu...

Mislim da je problem u postavljanju pitanja, tj u licu u kojem se ono tumači. Pošto niko ne želi da bude odgovoran za smrt drugog lica - to je sasvim normalno - trebalo bi da se zapitamo, da li želimo da umremo od bolesti, ili od strane nekog. Duga, spora i po velikoj mogućnosti bolna smrt, ili...

Nije bitno šta radimo, bitno je biti zadovoljan time. :vudu:

Lanavi se dala u rime. Još malo pa će početi da piše pesme.

Znači, strast služi svrsi, da bi se ona pojavila i razvila u čoveku? Smisao strasti je njena završnica, a sama strast je ta energija proizvedena iz te završnice, tj smisla nje same. Recimo ta strast intuitivno predstavlja čoveku stvari iz koje bi on mogao da pomoću razuma shvati šta je njegova...

Ja i dalje kontam da čovek može doći do saznanja ravnog ili jačeg od onog koji je npr imao neki genije u nekom od svojeg udara genijalnosti. Ne postoji ništa što čovek zaista ne može razumeti, bez obzira koliko glup bio, ako pred njim postoji neograničeno vreme za učenje. Isto tako i klinci...

Eh, da je to samo istina! Onda niko za njega ni ne bi saznao!

Rekao sam to da su pametni budale. A budale da su pametnije od pametnih, jer su pametni u stvari budale.

Hm... Ok. Ali strast mora biti usmerena ka nečemu. Ka čemu je usmerena ta tvoja strast? I da li je ta strast uzrokovana time čime je usmerena, ili nije ničemu usmerena, i postoji onako, blesavo sama za sebe?

Druže, obični ljudi, nazovi budale, postaju više nego obični, stiču svoju autentičnost tokom vremena, dokle ne postanu ono što si rekao: heroji, gonjeni da se odriču slepog goniča njihovog repetativnog načina življenja.