... Најразноврснија осећања, лака, брза, као сенке облака у сунчан, ветровит дан, прелетала су непрестано преко њених очију и усана... А ја сам само седео, гледао и слушао - и био препун некаквог безименог осећања, у којем је било свега: и туге, и радости, и предосећања будућег, и жеље, и страха...