dessire

kome je otišla ova " mesaž "

U magli sam zaplovio Dunavom.Veslao sam nežno da me ne čuju ptice koje dremaju na osušenim granama što se propinju nad vodom iz nekih modrih dubina . Levo u maglu brunda penta u rukama nekog hrabrijeg alasa od mene.Možda mu se samo žuri da izroni na drugu sučanu obalu . Sve jači huk vode preko špora i krckanje drvenog poljupca dok čamac naskače na kamenje i eto me nisam više sam u nemilosti dunavskih demona . Tek tada osećam hladnoću i orošeno veslo u zgrčenim šakama.Čekajući sunce nisam ribario a i što bih kad ni jučerašnje dve štuke nisam imao sa kime da podelim .

Moras na forumu na nekoj temi ostaviti tri poruke da bi te odobrili.
Npr....ovde..http://forum.krstarica.com/showthread.php/74863-MOJE-MALE-SARENE-EMOCIJE

Pozzz

Opet je neki minorni crv sumnje progrizao opnu naše ljubavne zavere protiv samoće .Zar ćemo pustiti naše susrele duše da se nakon kratkog dodira otrgnu iz tek započete veze .Prozračna zraka naše ljubavi hrli kroz kosmos beznadja praznine i samo je zajedno možemo dodirnuti i uživati u njenom punom sjaju, uhvaćenu na dlanu nade .Neuhvaćeni zrak prolomiće auru ljubavi prosipajući bezbroj iskrica koje se gase u sopstvenom rasprsnuću . Svetlaci će zgasnuti i opet je mrak tamniji od prvotne tame .Čini mi se da čujem krik netom rođene samoće ili me to tište rane nezaboravljenih poljubaca .

Opet je neki minorni crv sumnje progrizao opnu naše ljubavne zavere protiv samoće .Zar ćemo pustiti naše susrele duše da se nakon kratkog dodira otrgnu iz tek započete veze .Prozračna zraka naše ljubavi hrli kroz kosmos beznadja praznine i samo je zajedno možemo dodirnuti i uživati u njenom punom sjaju, uhvaćenu na dlanu nade .Neuhvaćeni zrak prolomiće auru ljubavi prosipajući bezbroj iskrica koje se gase u sopstvenom rasprsnuću . Svetlaci će zgasnuti i opet je mrak tamniji od prvotne tame .Čini mi se da čujem krik netom rođene samoće ili me to tište rane nezaboravljenih poljubaca .

zašto živiš sama. Zar je toliki krater razočarenja da ni duša nemože izviriti preko ruba očaja koji te razvaljuje a da se više i nesećaš tačno kako je sve počelo.Najopasnija je druga da si sigurna da nisi ti kriva. Jedan čupavac je pevao " pljuni i zaboravi ..." Osvrni se polako .,osvrni se povremeno ., osvrni se naglo i gle niko te ne prati .Sama si . Čak ne čuješ ni tišinu koja brekće duž usahle nade. Sigurno se tu i tamo sakriješ i panično izbegneš tek ovlašni zainteresovani pogled neznanca . Nismo svo onakvi a pogotovu nismo to što prićaju o nama .

kad shvatiš da je tvoj životni tren već odlomio dekadu drugog milenijuma a trku si počeo prvoga jula pedesete, u dubokom zaprepašćenju , u daljini čuješ grmljavinu neverice da si sam na kraju puta. Dok preplašen drhtiš na vrhovima prstiju na ivici realnosti ,um se dvoumi da li da se baciš u u beskraj zaborava ili da kukavički izmoliš još koji ovozemaljski dan .