На жалост, много тога се овде вреднога запоставља, а, с друге стране, уздиже оно, што не заслужује. не знам, стварно, зашто ми увек нешто бркамо. Сигурно је ту и оно чувено, Андрићево, "Дуготрајно робовање, и рђава власт..."
А, опет, знам бар једно: Ту сам, и ту остајем, јер ово је моја земља, Србија једна и једина. "Проклета, ал моја", како каже Вељко Петровић.
Али, може ли се баш све тиме правдати?