Blogovi

Eckhart Tolle: "Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno i suludo." - Ta izjava je sama po sebi suluda jer je nelogična. Normalnost i suludost se isključuju. Ako je nešto suludo onda nije normalno. "Um nesvesno voli probleme" Um nije odvojen od nas/našeg bića/svesti, već je svesni nivo koji omogućava nesvesnom da se ispolji i realizuje da bi se rešio neki potisnuti konflikt i shvatila trenutna situacija. Da bi se to razumelo najpre se moraju razjasniti pojmovi svesnog i nesvesnog. Svesno su misli, a nesvesno osećanja. Misli su (s razlogom) neprestana aktivnost. Jedino se kroz aktivnost može postizati promena u vidu razvoja/učenja. Osećanja su sažeti intenzitet/snaga koja može biti i...

Zejna (priča) Otkako smo prodali stan u centru grada i kupili kuću u predgrađu u kojem živi mnogo izbjeglica iz istočne Bosne, svakodnevno se susrećem sa neslućenom ljepotom i šarolikošću našeg nam jezika. Kako sam po struci nastavnik maternjeg jezika, umjesto što provodim vrijeme na društvenim mrežama došla sam na ideju da uradim nešto korisnije. Radi unapredjenja dobrosusjedskih odnosa i lakše komunikacije odlučila sam da sastavim rječnik. Već sam pronašla i komšinicu koja će mi svojim autentičnim govorom pomoći u ovom poslu. To je dobroćudna starica Zejna, kako ona za sebe voli reći Zejna od Bratunca. Živi sa sinom i snahom u drugoj kući do naše. Zejna je bila prva komšinica koju sam upoznala kad smo tek doselili. Jednom kad...

Радња се одвија у стану, на другом спрату Плаве зграде. Зграда је удаљена од центра Вароши око триста метара а само је споредна улица дели од Дома здравља. Зграда није одолела зубу времена и немару станара. Стан је двособан и голим оком је видљиво да је пренатрпан, како стварима тако и онима који ту деле простор. Једном страном је окренут ка прометној улици а другом ка дворишту, тачније новоизграђеним гаражама. На столу је тањир са ванилицама. ЕСМА И СВЕТЛАНА СВЕТЛАНА:Да ли је Мила ту? ЕСМА:Типично за тебе Светлана, с'неба па у ребра. СВЕТЛАНА:Есма, не прави се паметнија него што јеси, зови ми Милу. ЕСМА:Нисам паметна, у праву си. Није ту а и да јесте не постоји ниједан ваљан разлог зашто бих је позвала. СВЕТЛАНА:Да пробамо са тим да...

Ljubav je bila kao plamen, što gori i zagreva srce. Kao vino, što opija i razgaljuje san. Ljubav je bila kao more, što nosi i spaja dve duše. Kao zvezda, što sjajem pokazuje put. Ljubav je prestala kao kiša što se smiri i osuši. Kao dim, što se rasprši na vetru. Ljubav je prestala kao reka što presuši. Kao što se san zaboravi na buđenju. Sada ostaje samo sećanje na ono što je nekad bilo. Trag što se ureže i ne briše. Sada ostaje samo žaljenje za onim što je zauvek izgubljeno. I rana što se leči, ali ne zarasta. SilverStar

Epiktet: "Ako neko nije u stanju da razlikuje dobre stvari od loših, a neutralne od oboje – kako može voleti? Sposobnost da voli, dakle, pripada samo mudrom čoveku." - Čovek čiji je um ograničen samo niskim, sebičnim nagonima nema uvid u dobro. Zato je njegovo razumevanje jednostrano i nepotpuno. Da bi se proširilo um se mora izdignuti u sferu plemenitih osećanja. Tek tada se dosegne sveobuhvatnost ili mudrost kojom se shvate zakonitosti i posledice dobrog, lošeg, neutralnog, pa se mogu donositi ispravne odluke za lično, kao i opšte blagostanje i napredak. -------- - Um je svesni nivo u kojem se koncentriše postignuto znanje. Može se porediti raskrsnicom. Na nju se uvek dolazi da bi se promenio put. Kada se podje duhovnim um se...

Име: Милица Године: 29,8 Дијагноза: Мултипла склероза Постотак инвалидитета: 100%, од чега је видљива и примјетна само ходалица са точкићима (@Soradze зна, нека потврди ;) ) Елем, хтједох да причам о овоме што сам у наслову написала, али из неке мало другачије перспективе. Дакле, стекла сам утисак да особе са инвалидитетом више дискриминишу једне друге него што их/нас дискриминишу (условно речено) здраве особе. Зашто то мислим? Зато што сам то на својој кожи осетила. Као да нисам довољно инвалид јер ми се само ходалица види. Отприлике минус ми је што могу да се ослоним на своју ходалицу и одем негдје. Макар то била ,,шетња" само до контејнера да избацим смеће. Успорена шетња, додуше, али ипак шетња. Не пише ми на челу да пијем лијекове...

Boranija Nedavno odemo u vikendicu kod jednog prijatelja na roštilj. Iako je kalendarska jesen, temperature su prilično visoke pa se čini da nas ljeto još nije napustilo. Kod prijatelja nas dočekuje i njegova ćerka. Ćerka inače živi u Pljevljima gdje je udata, a ovdje je sa djecom koja su se uželjela Bosne i djeda a ponajviše bosanskih ćevapa. Dok čekamo da se roštilj ispeče, pijuckamo kapućino i ćaskamo o koječemu, između ostalog i o hrani. A kako je ćerka iz Pljevalja sjetih se jedne anegdote koja mi se urezala u memoriju, ne samo zbog okusa hrane, već i životne lekcije koju tada dobih. Bila sam u šestom razredu, a moja škola je organizirala kratkotrajnu razmjenu učenika s jednom školom u Pljevljima. Djevojčica koja je bila moj...

Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu nas svojom provokativnom i traumatičnom igrom u predstavi "Naš razred" upozoravaju da u svakom vremenu moramo dobro promisliti o putu kojim idemo. To isto radi i Tadeuš Slobođanek, koji svojim tekstom preispituje i našu istoriju, ali i našu budućnost. Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom Nike i to je jedina drama koja je dobila pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji. Značaj ove drame potvrđen je i kroz mnoge postavke na scenama najznačajnijih pozorišta širom Evrope i sveta... Napisana je 2008. godine, izvedena na engleskom jeziku u Kraljevskom pozorištu u Londonu, a u Poljskoj prvi put 2010. u Varšavi. “Naš razred“ prati sudbine...

Boriš se protiv nas kao da nismo dovoljno kažnjeni, kao da bršljan nije dovoljno zapleo svoje prašnjavo lišće oko umorna bedra, toneš u tišinu kao da te nedorečenost ne opterećuje, kao da ne želiš da sačuvaš nas, grliš samoću kao da nam nije bila dovoljna, kao da ne osećaš topli čvor prisustva, bežiš kao da imamo hiljadu života. Možeš otići od mene ali ne možeš od sebe i nećeš osetiti ludu sreću zbog koje se zenice šire, kao daleke obale zlatnog peska, gde se vode nikada ne povlače. Možeš lagati mene ali ne možeš sebe i nečeš osetiti spokoj kad kroz šapat cuješ "laku noć" na praznoj strani jastuka. Možeš sve zaboraviti, možeš se odreći, ali svaki dah koji udahneš podsećaće te na nas, dan, noć, rano jutro, zalazak sunca, voda...

Ljeto u Istanbulu Dan je nesnosno vruć, kao i svi prethodni u užarenom mjesecu avgustu. Slani talasi su jedino utočište žegi. Na plaži je malo ljudi usljed uobičajene popodnevne pauze za ručak, koja dobro dođe za bijeg od usijanog vazduha. Na odmoru sam treći dan i već mi je počelo da bude pomalo dosadno.Tako je to kad na odmor ideš sam. Ne razumijem ljude koji uživaju u ovakvoj vrućini od koje tek s vremena na vrijeme pronađu spas u moru. Nikad više, obećavam samoj sebi. Skupljam svoje stvari i krećem prema hotelu. Sjedim u ugodnoj hladovini restorana, naručujući osvježavajući napitak kako bih preživjela vrućinu. Zatvaram oči i pokušavam zamisliti da sam na hladnoj planini umjesto u ovom paklu. Da prekratim vrijeme do dolaska...

Rumi: " Ne brini. Pomisli ko je stvorio misao." Engleska verzija: "Be empty of worrying. Think of who created thought.” - Bukvalan prevod poslednje rečenice dosta kaže: "THINK (MISLI) ko je stvorio misao." To potvrdjuje činjenicu da mi ne možemo ništa znati i razumeti bez misli. Obezvredjivanje i podcenjivanje mišljenja proizilazi iz arogantnog uverenja da se razotkrila misterija svesti i života. Ne shvata se da je misao deo misterije i da ima značajnu svrhu u procesu osvešćivanja. J.C.: "Ne, to samo pokazuje da su ljudi sposobni da koriste samo jedno oruđe koje se plaše da ostave." - Kako si došao do tog zaključka ili takvog razumevanja? Kroz misli, naravno. :) Ideja da su misli orudje, a ne sastavni element svesti je očigledna...

Ne daj se srce, na prodaju nisi, ne spavaš ti u parku ispod klupe na tebi prosjačko odijelo ne visi ne daj da po njemu prave rupe. Nisi ti nar da te na pola sijeku da grubim rukama sokove ti cijede da njime liječe tešku muku neku spasavajuć' se od vlastite bijede. Nisi ti stih bačen na sred poda da cviliš pod koracima dok te gaze ni dresiran' pas što slijepe voda na tebe čekaju sretnije staze. Ne puštaj suzu, srce moje za koga zalud ti da plačeš sa istoka rađa se sunce tvoje kloneš li nasladu im dat' ćeš.

Sve mi diraj, al` Ničea ne, jer velik` će belaj da bude ! --------------------------------------------------------- Ništa ti, baš ništa, nisi razumeo, a još manje shvatio od Ničea što potvrđuje tvoja kontradiktornost, koju ti ne primećuješ iz razloga što si malo obrazovan da bi mogao intelekt upotrebiti za spremnost novog saznanja, ali ta tvoja neobrazovana duša je sve manja i sve tanja … Niče je, uzgred budi rečeno, svojim intuitivnim mišljenjem nešto nazreo, ali da to i opiše bio je kukavica da bi to i smeo, a, možda, to nije ni umeo … "dosjetljive životinje mogle da nadžive zvezdu…" - "od toga su morale da uginu" … Zar ti se to ne čini kontradiktorno ? Neko ko nadživi zvezde, a one su večne, svako drugo razlaganje bilo bi suludo...

Obožavam jesen više no ijedno drugo godišnje doba i eto, kada dođe, baš sam u nekom dobrom raspoloženju. Piskaraću tako šta god, ali usmereno na jesen.

Klikeri (priča) Tog ranog ljeta napunila sam trinaest godina. Bio je to već skoro kraj školske godine, kada bi se obično organizovali školski izleti. Najčešća odredišta bili su obronci planine Vranice ispod koje je teklo moje djetinjstvo. Željni svježeg zraka i netaknute prirode jedva smo čekali da dođemo do jedne od nepreglednih zelenih livada koje je okruživala bujna vegetacija. Rasuti u grupice, vadili smo iz ranaca prostirku, pa sve one silne sendviče, slatkiše i koješta i sve uredno slagali na prostirku. Djevojčice su obično nosile lastiš. Obavezno, prije užine igrale su raznorazne igre sve dotle dok ih od skakanja ne zabole noge ili ih savlada glad izazvana čistim zrakom. Najpopularnija igra bila je "olimpijada" u kojoj bi...

1.... 2... Logično je da autobus ide ulevo. To će vam reći svako dete. S obzirom na to da na autobusu ne vidimo vrata, on može putovati samo ulevo. Kada bi putovao udesno, tada bismo na slici vijeli nacrtana vrata. Svaki autobus ima vrata na desnoj strani. 3... Matematičari dolaze do rešenja bez brojanja. Evo kako: 4! = 1 x 2 x 3 x 4 = 24. Za ostale tu je slika kao pomoć: 4... S mladićem je baš sve u najboljem redu. Odudara jedino time što mu pogled, za razliku od ostalih ljudi na stanici, nije prikovan za ekrane mobilnih uređaja. Kako je to ustvari - ironično. Čim je netko normalan, ispada da s njim nešto nije u redu. U ovom slučaju nešto nije u redu s mnoštvom. :p 5... Evo kako ćete ustanoviti koji...

Priča o blagu Toplo popodnevno sunce bacalo je svoje zrake na drvene šupe u suterenu naše zgrade. Petljam (a nemam petlje), mučim se da otključam mali katančić na vratima šupe.To su one starinske šupe, od drvenih letava sklepane, slijepljene jedna uz drugu kao sijamski blizanci. Konačno...škljoc. Polazi mi za rukom da otključam pravi pravcati katanac, kao onaj što se stavlja na kovčežiće sa blagom. Ja o blagu mogu samo sanjati. A i šta će mi. Moje blago je u srcu. Sigurno, bezbjedno. Ne treba tu nikakav ključ. Kao lopov mu se prikradam. Zagledam ga sa čežnjom. Opipavam gume. Zadnja je malo ispuhala. Samo da nije pukla. Oko mene se vrzma moje blago. Vještim prstićima dohvati pumpu za bicikl. - Neka, mama, ja ću. Čekamo neko...

Ljubav nije pas da narebe slusa... Da se na lanac veze i da slobode nema Ljubav nije ptica da se u kavezu drzi odrezanih krila Ljubav je sloboda Poverenje bezuslovno Iskrenost do bola Ne sarene laze I stihovi tudji Obecanja izlizana Kao zamke postavljene I mamci za kavez Onaj ko to ne zna Osudjen je vecno da leptire juri Pa i kad ih stigne Da im cupa krila i u tegli drzi Al to nije ljubav to je samo zelja da se nesto lepo zarobi i drzi,kao ukras neki

Zečije uho – Desanka Maksimović Čuje zeka iz daljine kad u šumi vrabac kine, kad u travi trči mrav, kada niče kupus plav, kada tiho pužić peva, zevalica kada zeva. Zečićev san – Gvido Tartalja Gore granje, dole trava, a u travi zečić spava. Vetrić pirka izmeđ granja, a pod granjem zečić sanja. A šta sanja, to već znate: list kupusa il’ salate. Čudnovat uvod u blog. Volim zeke jer su tako bucmasti, kao i hrčci. Blog nije samo o zekama, to je fin način da se započne pozitivna atmosfera. :heart:

Milena je bila mlada devojka velikog osmeha i sjajnih crnih očiju. Veselo je poskakivala po cvetnoj livadi obasjanoj suncem. Primetila je da joj se sa gornjeg dela livade približava muškarac srednjih godina neobično obučen. -Dobar dan voljeno moje, - reče on gledajući je u lice. -Nisam ja ničije voljeno. - Devojka je zauzela obranbeni stav. -Znam, nisi za sada u ovom vremenu u kojem si, ali ćeš biti. -Ne razumem šta pričaš. Šta ti hoćeš od mene? -Ništa, samo sam hteo da vidim kako mi je žena izgledala kao mlada devojka. -Ti si star, neću se ja udati za takvog. -Nećeš za ovakvog, jer si za ovakvog već udata, a ni ti nisi mlada u mom vremenu. Nego, nešto bih te zamolio, kad ti se javi Nikola nemoj da prema njemu budeš previše oštra, budi...