Blogovi

Malo ćemo uleteti u kružni tok Jel volite kružne tokove? Slavija je mašala kružni tok Dušmaninini mi upropastiše Slaviju moga detinjstva Srušiše bioskop Sagradiše parking... Kružni tok Sladoled cmok

-Biće para, biće para,- upada u dnevnu sobu na povratku kući sa fakulteta naš jedinac. Gledamo ga zbunjeno muž i ja. Ništa nam nije jasno. -Fakultet nagradjuje studente sa najboljim prosjekom novčanom nagradom,- smješka se i pojašnjava nam. A onda uslijedi vječita borba. -Ljubi ga tajo, pravi tatin sin,- kaže muž. Samo ga pogledam značajno. Zna on dobro šta znači taj pogled, upoznao ga je još prije dvadest i dvije godine. No, na njegovo iznenađenje kažem: -Naravno da je na tebe sav, ti si mu otac. Smije se. - Pričaj. Šta ti treba? -Večeras me vodiš u restoran, na večeru,- kažem. -Otkud sad to? -Kako otkud? Pa sin ti je najbolji student, red je da častiš,- smijem se i namignem sinu. Sin sve gleda, smije se i on, i shvata da sam ovaj put...

Abhijit Naskar: “Vreme je u osnovi iluzija koju je stvorio um da bi pomogao našem osećaju privremene prisutnosti u ogromnom okeanu prostora. Bez neurona, koji stvaraju virtualnu percepciju prošlosti i budućnosti na osnovu svih naših iskustava, ne postoji stvarno postojanje prošlosti i budućnosti. Sve što jeste to je sadašnjost.” – Smatrati da je um odvojen od nas, da misli nezavisno i tajno stvara teorije da bi nas obmanuo, iz bilo kojeg razloga, pre zvuči kao maštovita, iracionalna pretpostavka nego objašnjenje zasnovano na činjenicama. Naravno da u umu nastaju zablude. Medjutim, njih ne stvara sam um, već mi načinom kako mislimo. Kada mislimo funkcionalno raskrinkavamo obmane i dolazimo do ispravnih zaključaka. Pored toga, kako...

U INAT SVIMA, NAROČITO DUŠMANIMA --------------------------------------------- U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života… Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te neopisive...

Spolja gledano svi su ljudi mahom isti: dve ruke ,dve noge ,glava,trup,oči,uši.. Pa i iznutra smo slični,svi delimo instinkte nasledjene od životinja,kolektivne arhetipove,usvojena pravila ponašanja i tako to….Ali ,nisu svi lludi isti,neki su drugačiji.Oni su u prednosti zbog jednog nedostatka.Njima naime nedostaje deo mozga gde bi se trebalo da nalazi savest.Dakle ,oni i ne znaju šta je savest a uz to ide i sve resto; stid ,obzir,empatija ,sve ono što normalne ljude ograničava u odnosu i na sebe i na okolinu,njih to ne preči,oni mogu bukvalno da urade sve šta im na pamet padne.Budući da ljudi ne očekuju ovakve individue njima je lako da se pretvaraju da su kao i svi drugi i veoma ih je teško otkriti (izuzimam eksremne slučajeve...

Koliko god da sam voljela novogodišnju noć, toliko mi nije bilo drago prvo januarsko jutro. Znam, neću ništa novo reći jer je to prvo jutro mnogima oduvijek bilo surova stvarnost, suprotna svjetlucavoj čaroliji novogodišnje noći. Mamurluk, prazan novčanik pa beskrajno dugi januar sa danom "viška" i čuveni visoki datum i da više ne nabrajam. Kako se u životu nisam nikad napila, imala sam sreću bar da mamurluk izbjegnem, ali avaj, baš tako sasvim trijezna još bolje sam vidjela sve što je sa sobom nosilo prvo januarsko jutro. Izlazim iz zgrade. Pod nogom snijeg koji još sinoć bio tako čist i bijel, sad je ugažen i prljav. Pored kontejnera gomila razbacanih kesa, praznih boca sokova i drugih pića, limenki i ko zna još čega. Po...

šema svesti preuzeta sa www.structural-learning.com Carl Gustav Jung, "Sećanja, snovi, razmišljanja”: "Naše doba je usmerilo sav značaj na ovde i sada, i tako dovelo do demonizacije čoveka i njegovog sveta. Fenomen diktatora i beda koju su napravili izviru iz činjenice da je čoveku oduzeta transcendencija kratkovidošću superintelektualaca. Kao i oni, postao je žrtvom nesvesti. Ali čovekov zadatak je upravo suprotan: da postane svestan sadržaja koji se potiskuju nagore iz nesvesnog. Niti treba da istrajava u svojoj nesvesnosti, niti da se identifikuje sa nesvesnim elementima svog bića, izbegavajući tako svoju sudbinu, a to je da stvara što više svesnosti. Koliko možemo uočiti, jedina svrha ljudskog postojanja jeste da osvetli...

Ako nešto želite, morate nešto i dati Ako ništa ne možete dati, onda ne možete ništa očekivati to ne treba zaboraviti

Milosav ili Miki, sin Branka, unuk Milosava i praunuk Borivoja zvanog Pusti, bio je jedini muški potomak nekada brojne varoške porodice koja je pre drugog rata posedovala više od pola zemlje na kojoj se prostirala Varoš. Kako se gomilalo njihovo bogatstvo, tako im se krv tanjila. Neki kažu da je to zbog ženidbi i udadbi u okviru ne tako dalekog srodstva, a drugi, opet, veruju da je to zbog kletve koju je na oca Borivoja Pustog bacila neka čergarka kojoj nije hteo da plati usluge. Kakve su to usluge bile – niko sa sigurnošću nije mogao da kaže. Činjenica je da se u njihovoj porodici nakon toga rađalo po jedno jedino muško dete i gomila ženskadije, a to muško dete je bilo kao od boga blagosloveno, stasom naočito, pameću obdareno, ali i...

Nedaleko od Novog Sada, u malom mjestu Čortanovci kraj Dunava, u sred šume, okružen bujnom vegetacijom bio je smješten stari hotel koji je duže vrijeme bio zatvoren. Da li samo glasine ili istina, tek pričalo se da se u njemu desilo neko nerazjašnjeno ubistvo nakon čega je stavljen ključ u bravu. Uz to kružila je i priča da su se poslije ubistva povremeno čuli neki neobični glasovi iz sobe u kojoj je počinjeno, što je bio plod mašte lokalnih mještana kojom su zabavljali one koji ovdje svrate. Tamo negdje devedeset i neke hotel preurede u dom za izbjegle studente iz ratom zahvaćene BiH. Neobični sticaj okolnosti i mene dovede u njega. Kako je nama studentima dom nudio samo smještaj i spavanje, po obroke smo putovali do Novog Sada vozom...

Ponekad su moje pesme naborane, imaju izlizano lice, dah im ne možeš uhvatiti ni u staklu. Ponekad su moje pesme mrtvorođene, blede, kriju se u olucima života. Zašto se onda rađaju? Ako puze kao pacovi kroz rupe i mrak? Ponekad čeznem za nečim što će uništiti moje moždane ćelije, neka vetar obori vrata kuće, neka se razbiju hiljadu čaša, neka zaglave se u glavi i buku čekića i bušilice, neka otvore ožiljke, neka nešto...bilo šta bilo gde… Sve što može da utiša misao i da oboji sivo u šareno.

Невероватно је то колико су новине претрпане лошим вестима. Катастрофе, ратови, убиства, патње свих врста, глад, беда, ужас. Сваки хорор који можемо да замислимо а који се негде деси, по правилу долази одмах на насловну страну и сервира се људима као вест. И ту заправо нема неке велике мистерије зашто се то ради. Циљ новина је профит, да што више зараде од продаје и реклама и да би то постиглe морају да привуку што више читалаца. Међутим, из неког разлога људе не привлаче добре вести, нечији успех, нечија срећа, нека добра вест, којих несумњиво има у свету, него их привлаче вести о катастрофама, скандалима и несрећама свих врста. Уредници новина ту једноставно пружају оно што народ жели. Ево као један пример погледајте овај портал...

Guraj svoje Ne laži Neka te napuste zbog svega što voliš Ostaćeš sam, pa šta? Skuvaćeš kafu i neku muzikicu koja ti prija pustićeš dok lagano ispijaš Jer gle Ti si Ti

Kao da gledam sad. Skupimo se mi, unučad oko naše nane u avliji iza kuće dok ona pali vatru pa u nju stavlja bukove cjepanice da dobro plane. Sa obje strane vatre stavlja po jednu crvenu ciglu, a na njih, od starinskog smederevca grijnu ploču ili kako su je kod nas zvali platu. Na platu privuče veliki bakreni kazan prepun očišćenih šljiva spremnih za pečenje pekmeza. Stane pored kazana, pa svojim vještim rukama povremeno miješa šljive sa drvenom dugačkom kašikom koja je godinama služila samo za to. Dok se šljive krčkaju, mi unučad se smjestimo oko vatre i uživamo u toplini ne samo od vatre nego od posebnog osjećaja koji se rodi kad smo tako na okupu. Potraje to i nekoliko sati. Valja dobro upeći pekmez, jer duga je zima, može se...

Vraćali smo se iz Mostara. Kako je bila velika vrućina, odlučimo da odmorimo i svratimo u u Jablanicu. Svi koji su putovali bar jednom u životu ovim putem čuli su za čuvenu jablaničku jagnjetinu. Nije nam dugo trebalo da odlučimo da se i mi uputimo ka jednom od restorana. Sjeli smo na terasu restorana sa koje se pružao prekrasan pogled na rijeku i okolne planine. Ubrzo je za naš sto stigao ljubazni konobar odjeven u bijelu košulju preko koje je nosio tamnoplavi prsluk na kopčanje. -Molim vas, dvije porcije jagnjetine,- reče mu moj muž. Za stolom nedaleko od nas sjede dvojica, sudeći po njihovom akcentu, rođena Hercegovca. Govore glasno i veselo, očito uživajući u hrani. - Je l ti znaš, prijatelju, zbog čega je ovo naše hercegovačka...

У новели Кројцерова соната Толстој је изнео своје мишљење о браку и полној љубави уопште. Дело је веома "просветљујуће" јер износи на видело психологију кроз коју пролази свако онај ко се усуди кренути на тај пут који почиње од заљубљeности, брака, деце. Пут који нам је прописала црква и држава, а којим многи жељно полазе мислећи да ће на том путу наћи срећу и смисао свог живота. Ја лично нисам био у браку, нити намеравам. Ту институцију цркве и државе сматрам неприродном и против човека и жене. Нешто слично је мислио и Толстој и то је изнео у овој новели. Она је у много чему аутобиографска. Ево неких карактеристичних делова. Почело је од упознавања, заљубљености и узвишених осећања. То је водило браку. Међутим, убрзо је та идила, та...

Postoji jedan deo Beograda,koji odiše magijom. To je onaj deo u trouglu oivičenim ulicama 29 novembra, Dušanovom i Skadarskom . Sa donje strane je sakriven zgradama predratnih bogatasa , od gore zaštićen vrevom turista u cirkusu kvazi boemštine koju zovu Skadarlija. Jednu liniju cine načičkane radnje iza kojih se otvara citav novi svet. Kućice obrasle u bršljan,maleni parkić. Cak i sunce u sija na drugaciji nacin. A noću? Noću kada mesec pokrije ispraznost svakodnevice, e onda tu možes ocekivati čuda. Redjaju se u šetnji sadašnji boemi i zanesenjaci mesajući se sa duhovima znamenitih Beogradjana. Kad, kad ako si dovoljno uporan mozes videti kako prolaze Mika Alas i Tin Ujević raspravljajuci se. Tetura se tu i večiti Djura ogrnut...