Blogovi

Србија Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију. Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, ја знам твоја уста шта љубе, шта пију. Еј, пију од туге, од зноја, од муке, од ноћи, од сијерка који се тешко меље, Ја сам у млину, сред буке жрвња, чуо све твоје жеље. И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама ој Србијо међу људима на њивама, ој, Србијо међу песмама, међу стадима, ој Србијо, песмо међу народима. Песмо тужна, мека си милошта што плаче као крв грожђа, као суза моста, као онај пољубац, онај мирис перја што утка у гугутање своје гугутка. Ој, милошто мека, клик си дивље пловке над јармом из које стаса Црвени угаљ сунца у зрну сваког класа. Али боса песмо глуве...
Toliko sam toga mogao da naucim od vas Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic života, moguce je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumljivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, vec po onom što znace. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore i kako bih uživao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic života, oblacio bih se jednostavno, izlagao se potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu...
Не чинити нечовештва - Патријарх српски Павле - "... Да ли се те жртве исплате, да ли је слобода, и спољашња и унутрашња, слобода од греха, вредна тих страховитих страдања, макар само овог последњег рата? И друго: не би ли било боље за нас да ону корист коју су тим злочинима злочинци задобили, задобијемо и ми на исти начин? Кад бисмо то питање упутили овој нашој браћи, чије кости леже ево пред нама, убеђен сам да би њихов одговор био: Браћо, ако настане несрећа у којој другог изласка нема него само ово: или ћете ви убијати невине људе и бацати их и мртве и живе у јаме, или ћете ви бити онамо бачени, или ћете вадити очи живима и низати их на ниску, или ће ваше очи бити извађене и нанизане на ниску, не варајте се, не премишљајте...
This time, this place, misused, mistakes, Too long, too late, who was I to make you wait Just one chance, just one breath Just in case there's just one left 'Couse you know.... That I love you I've loved you all along And I miss you Been far away for far too long I keep dreaming You'll be with me And you'll never go Stop breathing If I don't see you anymore On my knees, I'll ask Last chance for one last dance 'Couse with you, I'd withstand All of hell to hold your hand I'd give it all, I'd give for us Give anythung, but I want give up 'Couse you know.... I wanted, I wanted you to say 'Couse I needed, I need to hear you say.... That I love you, I have loved you all along And I forgive you For being away for far too long So keep...
Десило се то у Гњилану првог маја 1985. године. Ђорђу Мартиновићу, албански злочинци и сепаратисти набили су са коцем полулитарску флашу кроз чмар у утробу! Флаша се зауставила тик под десним поребарним луком, а овај злочин албански злочинци су смишљено починили како би поспешили исељавања Срба са Косова, који су се после тога почели масовно исељавати. Флашу су из утробе жртве извадила у приштинској болници два хирурга Албанца и један српски хирург др Морачић. Њега су Албанци накнадно позвали, пошто су се уплашили када су отворили утробу и видели флашу и срчу коју је требало извадити. Др Морачић је после операције изјавио: - Призор који сам затекао био је језив. Ђорђе Мартиновић је после тога оперисан још три пута, једном на...
Њ. Св. патријарх Павле: "Znamo dobro za sve naše padove, raskole i podele. Molimo se Gospodu da to prestane jednom zauvek, a sve vas molimo da budete jedno u Gospodu, kako bismo svima pokazali cistu veru i svetu slogu, svu lepotu vere u Boga i vere u coveka Božjeg. To ce biti onda kada prestanemo da se medu sobom delimo na razne nacine, najcešce po bezumlju. Pokušajmo, u radosti božicnoga slavlja, da se izmirimo i saberemo oko kolevke Bogomladenca i da prevazidjemo sve naše besmislene podele! Naravno, treba o svemu promišljati, suocavati razlicite stavove i raspravljati, ali to ne sme da bude razlog za medusobnu mržnju ili za mržnju prema bilo kome. Mora da važi pravilo da "onaj ko želi da bude prvi, taj treba svima da služi". Hristos...
Nema iznenađenja!
Zaglaviše Mujo i Haso na pustom ostrvu. To popodne istog dana poče Mujo da zanoveta, "Joj ba, gladan sam k'o ker...Pojedoše me živog ove muve...Evo 'oće kiša." "Zato ja nigde ne idem bez mog swiss army malja," reče Haso, pokaza alatku sa poznatim krstićem na glavi i asortimanom priključaka na drški, od kojih on izvuče ćureći batak, plastičnu muvoubicu i zeleni golf kišobran..
Pesma Morrisseya od koje moze ( skoro ) da se rikne… “ O majko, mogu da osetim zemlju kako pada oko moje glave… I dok se penjem u prazan krevet… Pa dobro. Dosta je receno. Znam da je gotovo – ipak jos se drzim toga Ne znam gde drugo da odem O… O majko, mogu da osetim zemlju kako pada oko moje glave… Vidis, more hoce da me uzme Noz hoce da me poseche Da li mislis da mi mozes pomoci? Tuzna nevesto pod velom, molim te budi srecna Zgodni mladozenjo, daj joj prostora Glasni, mangupski ljubavniche, tretiraj je nezno ( iako si joj potreban vise nego sto te voli ) I ja znam da je gotovo – ipak jos se drzim toga Ne znam gde drugo da odem Opet i opet i opet i opet Opet I opet, la… Znam da je gotovo A nikad stvarno nije ni pocelo Ali u mom srcu...
Епилог случаја Мартиновић
О „случају Мартиновић” редитељ Милорад Бајић снимио је документарне филмове „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Међутим, и они су једини пут приказани у Дому синдиката у Београду 1986. године. После тога стигла је забрана приказивања, која и дан-данас важи. Поводом двадесете годишњице од овог страшног злочина, крајем маја, Милорад Бајић је, у сарадњи са студентском организацијом „Центар” на Правном факултету организовао трибину под називом „Косово пре Милошевића – толеранција или терор?”, на којој је требало да буду приказани филмови „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Ипак, према Бајићевим речима, три сата пре почетка стигла је забрана (?!) и трибина није одржана. Тако је истина у Србији још једанпут поражена. Ђорђе Мартиновић, мученик...
Sve sto sam slomio vratilo se sinoc, Hiljadu ogledala puklo je u mom stomaku. “ Ne dozvoli da umrem sa tim smesnim pogledom u oku… “ Odapni strele, nece me probiti… Odapni rech... Nije bitna ova gola glava, ni ovo telo koje se raspada sluzeci u Paklu. Postoji nesto sto mi niko ne moze oduzeti - tri reci : HOCU da VOLIM ! I ne mozes me zaustaviti, Ni ti ni NIKO. I vise ne uzimam zarobljenike. Ne povrediti drugoga zahteva snagu. Imas li je ? Krvarenje u sumrak je odluka. Machevi I lavovi U meni su ponovo oshtri.
Juris kao Svetlo kroz tunel Tame Iza tebe su glasovi Dozivaju Ali ti ih vise ne slusas Pretvaraju se u mumlanje I krike Ali ti ih vise ne slusas Zovu, preklinju, proklinju Ali ti ih vise ne slusas Konacno, pretvaraju se u Tisinu… Izlazis iz gustog dima I konacno vidis stvari kakve jesu. Sad znas, Sunce u tebi je sprzilo suze. Do sledeceg puta…
8. Noć. Zoran, za stolom u dnevnom boravku. Kraj stola doktor. ZORAN: Pijan sam od lekova. Opet će me odvesti u krevet i spavaću obučen. Pa, majku mu, ja sam se sam ovde izolovao da ne počnem da ubijam. Ko ima pravo da mi misao usporava lekovima? Treba da odem u kupatilo, a tvrda stolica mi cepa šuljeve... Suze radosnice i žalosnice, znoj i sve suvišne tečnosti koje izlaze iz tela... DOKTOR: Mi moramo, najpre da te oslobodimo tegoba sa kojima si došao ovde, mislim na strah i ostalo... ZORAN: Koliko će to da traje? DOKTOR: Ne možemo da se pogađamo! Znaš kako je, čovek je mašina kao i svaka druga. Ti si trčao, jurio, mašina je podmazivala nekad i pogrešno - konjačić, špricer - i jurila, naročito kad se preterivalo s poslom. I, eto, motor...
Jer svaki ce tamni kutak Biti osvetljen I svaki ce cvet Biti prosvetljen I tad Tek tad Ja bicu ti Ti bices ja Ponovo
Prazne ruke
Juče jedan stariji gospodin reče u nekom filmu svojoj ćerki: " SAMO PRAZNIH RUKU ČOVEK MOŽE DA SE UHVATI NEČEG DRUGOG." ...Hm... Na profilu mi je stajala ova Bajagina pesmica,pa sam je posle izbrisala.Vraćam je sada,neka kruži ta lepa poruka da nebudemo NJA NJA Bajaga - Nemoj da budes nja nja Ja bih re'ko da si tužna , mada ne pokazuješ, o ne ne ne .....ne , izgleda mi k'o da curis, po podu se razmazuje je je je je ješ. Izgleda mi da te stigla , neka gadna bedara, i da ti je srce hladno, hladno kao ledara. aLIIIIIiiiii Nemoj da budeš nja nja ....(njaaaaaa njaa) bolje da budeš la la ( laaaaaaa la) Nemoj da budeš nja nja ....(njaaaaaa njaa) Jer ću da budem i ja ....(njaaaaaa njaa). Sediš ,ćutiš,ćutiš, gledaš , ništa ti ne pomaže...
,,Ако не знају живи где је ваша земља, питајте мртве,, из Завештања Стефана Немање Слушам данас ове живе и очигледно не знају ни где је њихова кућа па се зато обраћам мртвим Србима, спаљеним црквама и срушеним селима да ми покажу шта је моје. А њихове очи су упрте на Косово. Тврде ми живи да су Срби овде окупатори који су дошли 1912.године а мртви ми доказују да живи лажу. Да су они сахрањени у IX, X, XI….XIV веку. Тврде ми живи да су Арбанаси, Албанци или Шиптари староседеоци на Косову а мртви ми доказују да ниједне њихове куће није било 1455.године на Косову. Тврде ми живи да су православци ту тек неких сто година а мртви ми показују цркве саграђене пре 600, 700…..1000 година. Тврде живи поричу их мртви. И ја мртвима верујем. По...
Svim blogerima zelim srecnu Novu godinu. Prvo, puno zdravlja. Znam, zvuci arhaicno, ali zaista je bitno. Imam losa iskustva, pa... A onda vam zelim da vam je posao hobi i hobi posao. I to su zaista najlepse i potpuno iskrene zelje.
Bili su čovek i zmija mnogo dobri, nerazdvojni prijatelji. Zmija je u čovekovoj kući nalazila i sklonište od ružnog vremena i hranu, a čoveku je zmijino društvo bilo od neprocenjivog značaja. Jednog dana igrajući se sekirom dečak (sin ovoga čoveka) odseče zmiji rep, a ona onda ugrize dečaka koji na mestu ostane mrtav. Čovek, videći mrtvog sina, pojuri zmiju da je ubije, ali ona pobegne u rupu. Pošto je prošlo neko vreme, čoveku poče da nedostaje zmijino prijateljstvo. Zato ode do rupe dozivajući zmiju da dođe, govoreći kako treba zaboraviti šta je bilo, nego da nastave da se druže i da budu dobri prijatelji. Na to mu je zmija rekla: "Ne prijatelju, dok god ja gledam svoj rep, a ti svoga sina grob, među nama nema iskrenog...
„Требало би да бомбардујете Србе”. (Папа Јован Павле Други - Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу) „Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”. (Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ) „Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”. (о. Пјер, познати француски свештеник - хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на конференцији за штампу) „што се Срба тиче... То је данас један болестан народ”. (Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997, Париз) „Срби нису нарочито паметни”... „Српска деца се више неће смејати”...
"Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч - то је превазилазило свако...
Прича о старцу Вукашину из села Клепаца, који је само једном својом реченицом и поступком заслужио значајно место у Именику СПЦ и колективном сећању Срба на време у коме је српско биће страдало само због своја три прста којима се крсти и свога имена којим се поноси. Августа мјесеца 1991. године у порти манастира Свете Благовести у Житомислићу, у Херцеговини, групи од 5-6 Срба из Чапљине, његова Светост Патријарх српски Г. Павле, рашчлањује актелни тренутак српског рода крстоноснога. Велики духовник и сјајан бесједник, дотиче се страдања Српске православне цркве и српског народа током Другог свјетског рата. Говори о Јасеновцу, Јадовну, Госпићу, Пребиловцима, помену и старца Вукашина из Клепаца. Два километра јужно од Чапљине, уз...
UPOZORENJE:explicitni recnik Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije, izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26. maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1. čete, kapetana Luke Đuraskovića: “Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je`l tako. I ako nam pruže rat, **** ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, **** mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To...
Земља нам је мајка, а небо отац. Како можете купити или продати небо, топлину земље? Та идеја нам је страна. Ако ми не поседујемо свежину ваздуха и бистрину воде, како ви то можете купити? Сваки део те земље свет је за мој народ. Свака сјајна борова иглица, свака пешчана обала, свака магла у тамној шуми, сваки инсект, свети су у памћењу и искуству мога народа. Сокови који колају кроз дрвеће носе сећање на црвеног човека. Мртви бели људи заборављају земљу свога рођења када оду у шетњу међу звездама. Наши мртви никада не заборављају ову лепу земљу јер је она мајка црвеног човека. Ми смо део земље и она је део нас. Мирисно цвеће наше су сестре, јелен, коњ, велики орао, сви они су наша браћа. Стеновити врхунци, сочни пашњаци, топлина...
Чујте Срби! (одломак) Нећу скрити од вас ништа битно од онога што сам видео, јер прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже истину, целу истину. Међутим, нећете имати то огледало у рукама док сам ја у животу. Наћи ћете га у мојим списима и чинићете с њим што год будете хтели. Или ћете га прочитати, замислити се над његовим садржајем и из тога извући корист, или ћете га, пак, презрети, па ће онда она истинска србска душа, душа ваших хајдука и јунака ратова за ослобођење, нестати са ваших простора. То ће бити последња услуга коју могу да вам учиним. У набрајању ваших врлина нећу морати да вам говорим о ономе што ви називате „интелигенцијом”. Њоме ћу се позабавити тек у деловима посвећеним вашим манама. Срећом, ваш...
Hihihihi, eto moram da vam pozelim sve najlepse u ovoj 2008 i da vam bude bolja od 2007... Nisam u ponoc zamislila zelju, ali ionako nesto ne verujem u to... Prosle godine sam je zamislila u zagrljaju bivseg decka pa mi se nesto i nije ispunila... Sama rec 'bivsi' to govori :) Posto se nisam ni opterecivala toliko proslavom nove godine, proslavila sam je kuci sa drustvom. Poceli smo da pijemo vec negde od 4 sata, odmah posle rucka :) Dobro ste procitali... RUCKA! Napravila sam rucak za ljude koje volim i postujem. To je inace prvi rucak koji sam napravila u zivotu i nije ispao tako lose, hihi... Trudila sam se da ignorisem grimase koje su pravili. Bitno je da sam ja imala zelju njima nesto da napravim, mozda je ovo zadnja godina koju...
Znam, znam nije me dugo bilo... Ma znam i da sam vam nedostajala ali iskreno da vam kazem, smorila sam se citajuci neke svadje na mom blogu, i pokusaje nekih ljudi da ne znam sta postignu vredjajuci ostale... To je za mene onako lepo receno ispod nivoa i nisam htela da se zamaram nego lepo da isqliram sve ovo. Ali dobila sam mail od jedne devojke, i stvarno sam se iznenadila sadrzinom maila... Pa eto da joj uslisim zelju. Vratila sam se, hihi... Nego ljudi sad kad me dugo nije bilo, kako ste? Vrse li se pripreme za proslavu nove godine? Ja sam lepo odlucila da iskuliram sve one koji su u nekoj vrsti novogodisnjeg dilirijuma i da ostanem kuci sa drustvom. Izdvojlili smo poprilicnu sumu za hranu i za pice... Imam dva muzicara u drustvu...
Кунем се, осећам се пијано кад ми усне додирну твоје, и тако слатко када их одвојим само да бих осетио ужитак поновог спајања…. и опет, и наново… Кунем се кажем, на обали реке што су је напуниле сузе љубавника, да ти је кожа беља од девичанског снека Арктика и си ми потребна да бих живео. и опет, и наново… И не питај ме зашто и како и када сам се заљубио у тебе, јер нема смисла да те волим када си ми толико далеко, али једино што чини ме живим је то што те волим. од увек, за увек… Sale http://saletovepesme.wordpress.com/
Back
Top