Miroslavu Anticu
/14.o3.1932.Mokrin - 24.o6.1986.Novi Sad /
Vii ja
nikada ne mozemo osvanuti
u istoj kafani,
ne mozemo zajedno
hodati na rukama,
a znamo videti vetar
i cuti sneg kako pada..
necemo zajedno osetiti
pijani ukus mesecine,
dok prstima dodirujemo
prvi sumrak na uglu ulice..
ni moci traziti plavu zvezdu
da nam obasja sobu.
Ali,ipak,uporno zelim
da bar za trenutak
budem Vasa dama herc
i da mi sapnete na levo uvo
sve sto nikada nisam cula.
Kada su mi javili-umrli ste,
nisam im poverovala.
Vase su ruke
vetar u mojoj kosi,
Vase su oci
najsjajnije zvezde..
-osecam Vas u srcu...
Gospodine Anticu,
sa skakavcima sam se potpuno ispricala o uzaludnosti postojanja.Ne znam sta cu sa mahovinom-dosla mi je pod prozor.Smeje mi se kao da misli da ste sasvim mrtvi i da mi ne mozete pomoci.Smejem joj se u lice,iz inata,da sakrijem strah od prolaznosti.
A vas uporno sanjam,nocu,kad me niko ne cuje,jer mi ne veruju da postojite.Uzalud pokusavaju da usamljenost lece tudjim usamljenostima i ne primecuju da time samo umnozavaju usamljenosti.
Gospodine Anticu,
Vi biste me tako divno razumeli,da ste mogli da me cujete.
Gospodine Anticu,
Novi Sad mi se prikradao sa ledja,dok sam posmatrala uspomene koje odnosi Dunav.Sve je nagovestavalo da ce te me Vi i Novi Sad docekati sa lepim vremenom.Drugacije ne bih ni kretala na put.
Poklonila sam se vasoj okamenjenoj prisutnosti.Da li mi se ucinilo da ste mi se seretski osmehnuli?
Prosula sam pred vase noge svoje okamenjene trenutke.Da li mi se ucinilo da ste mangupski namignuli?
Gospodine Anticu,
sakupljam lisce po parkovima trazeci na njima Vasu poruku.Prevrcem oblutke trazeci neki Vas znak.
Cutite..
Bili ste mi vodic kroz prvu ljubav i ubedili ste me da ni ova poslednja nije i konacna,a sad cutite..Ili sam ja zaboravila pra-govor,oni tanani jezik osecanja koji nas je povezivao?
Gospodine Anticu,
iskoracili ste iz stvarnosti i preselili ste se u vecnost u pravom trenutku,pre prvog pucnja..jer znali ste da pravom umetniku nisu potrebne tudje crne marame,krv i plac za inspiraciju.
Gospodine Anticu,
glasnik koga ste poslali da mi prenese poruku,sapleo se o moj okamenjeni trenutak..i sve se rasulo.
Nesto je odneo Vetar,nesto je oteklo Rekom,nesto su pokljucale Ptice,one cucorave,sveznajuce,brbljive,prozracne poput svetlosti..one sa telefonskih zica koje piju staklene perle-kisne kapi ispod Duge.
A meni je,ovde,sa Vama,samo ostao blesak onoga sto je moglo biti...
Sasvim dovoljno za mene od Vas..
NOVI SAD 24.06.2009.
PS.Vratila sam se..ljubim vas sve.
Lejla
/14.o3.1932.Mokrin - 24.o6.1986.Novi Sad /
Vii ja
nikada ne mozemo osvanuti
u istoj kafani,
ne mozemo zajedno
hodati na rukama,
a znamo videti vetar
i cuti sneg kako pada..
necemo zajedno osetiti
pijani ukus mesecine,
dok prstima dodirujemo
prvi sumrak na uglu ulice..
ni moci traziti plavu zvezdu
da nam obasja sobu.
Ali,ipak,uporno zelim
da bar za trenutak
budem Vasa dama herc
i da mi sapnete na levo uvo
sve sto nikada nisam cula.
Kada su mi javili-umrli ste,
nisam im poverovala.
Vase su ruke
vetar u mojoj kosi,
Vase su oci
najsjajnije zvezde..
-osecam Vas u srcu...
Gospodine Anticu,
sa skakavcima sam se potpuno ispricala o uzaludnosti postojanja.Ne znam sta cu sa mahovinom-dosla mi je pod prozor.Smeje mi se kao da misli da ste sasvim mrtvi i da mi ne mozete pomoci.Smejem joj se u lice,iz inata,da sakrijem strah od prolaznosti.
A vas uporno sanjam,nocu,kad me niko ne cuje,jer mi ne veruju da postojite.Uzalud pokusavaju da usamljenost lece tudjim usamljenostima i ne primecuju da time samo umnozavaju usamljenosti.
Gospodine Anticu,
Vi biste me tako divno razumeli,da ste mogli da me cujete.
Gospodine Anticu,
Novi Sad mi se prikradao sa ledja,dok sam posmatrala uspomene koje odnosi Dunav.Sve je nagovestavalo da ce te me Vi i Novi Sad docekati sa lepim vremenom.Drugacije ne bih ni kretala na put.
Poklonila sam se vasoj okamenjenoj prisutnosti.Da li mi se ucinilo da ste mi se seretski osmehnuli?
Prosula sam pred vase noge svoje okamenjene trenutke.Da li mi se ucinilo da ste mangupski namignuli?
Gospodine Anticu,
sakupljam lisce po parkovima trazeci na njima Vasu poruku.Prevrcem oblutke trazeci neki Vas znak.
Cutite..
Bili ste mi vodic kroz prvu ljubav i ubedili ste me da ni ova poslednja nije i konacna,a sad cutite..Ili sam ja zaboravila pra-govor,oni tanani jezik osecanja koji nas je povezivao?
Gospodine Anticu,
iskoracili ste iz stvarnosti i preselili ste se u vecnost u pravom trenutku,pre prvog pucnja..jer znali ste da pravom umetniku nisu potrebne tudje crne marame,krv i plac za inspiraciju.
Gospodine Anticu,
glasnik koga ste poslali da mi prenese poruku,sapleo se o moj okamenjeni trenutak..i sve se rasulo.
Nesto je odneo Vetar,nesto je oteklo Rekom,nesto su pokljucale Ptice,one cucorave,sveznajuce,brbljive,prozracne poput svetlosti..one sa telefonskih zica koje piju staklene perle-kisne kapi ispod Duge.
A meni je,ovde,sa Vama,samo ostao blesak onoga sto je moglo biti...
Sasvim dovoljno za mene od Vas..
NOVI SAD 24.06.2009.
PS.Vratila sam se..ljubim vas sve.
Lejla
