Ako se volite ljubavlju koja buja u samoci,
od razdaljine,
koja je vise od sna nego od svesti,
i po rastanku drhcete od miline,
mognete li se jos ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagresenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila.
secacete se uvek jedno drugom lika,
i po rastanku,
zamreti vam nece gusena htenja.
Ako zbog nje patis od nesanice
i u ponoc hodas budan po basti,
ako te lomi neutoljena zelja luda,
secanja na nju nikad se neces spasiti.
Onih s kojima se igramo oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi,
secacemo se dugo ma i zavoleli zatim druge.
Ako je zelis begranicno.a sedis kraj nje bez glasa
slusajuci bajku koja se u vama radja,svanucu slicno.
pamtices je i kad se zima pred tobom zabelesa.
Ako verujes,sedeci uz nju,
da je ljubav maslackov puhor koji svaki dodir moze da strese,
ako volis u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budice te i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo,
cije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleca,u snu,pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,zaboraviti se nece
ni kad im duse budu posedele.
Ako vam je ljubav noz u srcu
a bojite se taj noz izvuci,kao da cete tog casa umreti,
pamtice te on,setece te se i umiruci.
Oni,zbog kojih srca osecamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino zivi,
u secanje nam banu
i kada zavolimo druge--
i osetimo se nesrecni i krivi.......
Desanka Maksimovic
od razdaljine,
koja je vise od sna nego od svesti,
i po rastanku drhcete od miline,
mognete li se jos ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagresenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila.
secacete se uvek jedno drugom lika,
i po rastanku,
zamreti vam nece gusena htenja.
Ako zbog nje patis od nesanice
i u ponoc hodas budan po basti,
ako te lomi neutoljena zelja luda,
secanja na nju nikad se neces spasiti.
Onih s kojima se igramo oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi,
secacemo se dugo ma i zavoleli zatim druge.
Ako je zelis begranicno.a sedis kraj nje bez glasa
slusajuci bajku koja se u vama radja,svanucu slicno.
pamtices je i kad se zima pred tobom zabelesa.
Ako verujes,sedeci uz nju,
da je ljubav maslackov puhor koji svaki dodir moze da strese,
ako volis u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budice te i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo,
cije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleca,u snu,pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,zaboraviti se nece
ni kad im duse budu posedele.
Ako vam je ljubav noz u srcu
a bojite se taj noz izvuci,kao da cete tog casa umreti,
pamtice te on,setece te se i umiruci.
Oni,zbog kojih srca osecamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino zivi,
u secanje nam banu
i kada zavolimo druge--
i osetimo se nesrecni i krivi.......
Desanka Maksimovic
za izbor......
