Овај наизглед неважан дијалог на самом почетку Тимаја на први поглед не представља ништа значајно. Додуше, постоји мистерија ко је тај четврти тајанствени човек који је требао бити ту са Сократом поред Тимаја, Хермократа и Критике? Тумачи Платона дају разна мишљења о неидентификованом госту и све се завршава на томе. Ништа значајно.
Међутим, оно што је мени скренуло пажњу на тај пасус а кога иначе не бих ни регистровао као нешто филозофски значајно, јесте Карл Густав Јунг који овај пасус често спомиње у својим делима.
Овај пасус заправо има једно велико значење. Односи се на централни архетип свега, централни симбол суштине овога света, а то је четверство, мотив мандале или симбол сопства. Централни мотив у сновима или симбол целовитости по Јунгу, четири стране света, четири јеванђелиста, четири точка, четири елемента. Четверство је архетип који бомбардује свест покушавајући да јој нешто каже. (Узгред, да споменем нешто што сам ја лично приметио. Када телефонирамо и несвесно жврљамо по хартији то што смо нажврљали биће по правилу четворострана мандала). Шта то четверство значи и која је то порука из трансцендентне области духа која бомбардује нашу свест попут неке врсте сигнала. Шта значи та порука из нашега правог дома изван појаве?
Та порука, осим већ споменуте нуминозности која прати тај архетип а које је обрадила дубинска психологија Јунга, има заправо своје право објашњење у знањима филозофије и свему оном што се врти око Берклијеве корелативности субјекта и објекта.
Ма колико у својој свести имали посла са немерљивим величинама Бергсоновог трајања, са магличастом ресом, са трансцендентном вољом, ипак оно што је основни пратилац сваког, понављам сваког сазнања на овом свету јесте просторна шема троугла, где је један врх троугла усмерен ка унутрашњости или ка оном што зовемо ЈА и што налазимо у себи као сазнаваоца, а остали углови троугла чине спољашњи опажајни свет са своје три димензије.
Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега.
Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.
То ка чему је усмерен тај део троугла према унутрашњости јесте оно што увек сазнаје а што никада не може бити сазнато. "То", тај субјекат јесте четврти тајанствени гост у Сократовом дому. Њега нико никада није видео, нити ће га икада видети, јер опазити субјекат сазнања није могуће. Ипак, приликом сваког сазнања, приликом сваког опажања, ТО.... мора бити присутно на једном крају троугла. Оно мора бити ту. Без њега ниједан опажај, објекат, представа, мисао, не може бити такво какво га опажамо, објективно какво је испред нас.
Објекат без тог субјекта није објекат.
У свакој секунди нашег живота. У сваком делу простора у коме боравимо, можемо поставии Сократово питање.
Ту су тројица. Три димензије простора испред нас, али где је четврти? Ту је четврти о Сократе. Он је скривен у нама. Он је субјекат сазнања, онај ко све опажа али сам никада не може бити опажен. Он мора бити ту. Невидљив, непознат, тајанствен гост, али гост без кога овај ткз. реалан свет опажаја у мозгу, не може бити овакав каквим га видимо. Не може бити скуп објеката испред нас.. већ нешто друго, ствар по себи.
Тако да немојмо никада заборавити Сократовог тајанственог четвртог госта. Он је увек присутан. Он је оно што зовемо ЈА, неспознајно, неопажљиво али фундаментално и суштински присутно.
Poslednja izmena: