Ulazim u Konzilijum sa dobro umotanom, zapakovanom u dve kese, i sigurno zatvorenom bocicom da bih danas zavrsila sa svim analizama. Naravno, tamo me doceka 30 ljudi koji su ispred mene- divota, opet kasnim na posao, opet cu cekati pola sata i to sam da bih predala bocicu i izasla- ufff, divan pocetak dana...
Medjutim sva sreca pa moj divni decko odluci da dodje da mi pravi drustvo, sto ja naravno odusevljeno prihvatam ne razmisljajuci dal mi trenutno njegovo drustvo zaista treba.
Evo u cemu je stvar: pre nedelju dana kad sam izasla sa njim, na sred ulice umalo da padnem u nesvest, da me nije pridrzao bila bih na podu. Nakon toga je krenula mucnina i temperatura. Najcudnije od svega- sutradan nista! Zdrava ko dren! Taj zbunjujuci dogadjaj me je naterao da odem da dam krv i napravim sve analize, a onda nedelju dana kasnije da odnesem i bocicu. Naravno nalazi nikad bolje, al aj da sacekam jos i urinokulturu i zavrsila sam, a ono je bio samo pad pritiska.
Al' naravno i mama se zabrinula za svoju kcer, i sta ce zeni da prvo padne na pamet nego-trudnoca!
Mislim se ja, koja crna trudnoca- pa to bi bilo u rangu Device Marije da je zaista tako- al opet...nikad se ne zna (jes' da pijem pilule, da se pazim, da sam upravo dobila, al opet usla bubica u glavu..).
I tako odem danas u Konzilijum i zaboravivsi da sam zelela da mi urade i test na trudnocu, iz sveg srca prihvatim da mi decko pravi drustvo. Verovatno je i logicno da bude pored mene ako radim tako nesto, ali posto sam ja sigurna da nisam, nije mi bio cilj da ga traumiram za dzabe. Prozove ljubazna gospodja moj broj (znate to su sad ona fancy mesta gde stisnete taster pa dobijete broj) a ja njemu sacekaj me tu da se ne guramo.
Gdj: Dobar dan, izvolite?
Ja: Molim vas analizu urina, urinokulturu i (naravno jedva cujnim glasom) test za trudnocu
Gdj: Kakav test?
Ja (vec sam pocrvenela i opet kroz zube): za trudnocu...
Gdj: Aha, za trudnocu znaci (dovoljno glasno da svi cuju), a jel samo utvrdjivanje ili i vodjenje?
Ja: Ma samo utvrdjivanje (brzom sam pogledom proverila dal mi je decko i dalje dovoljno daleko)
Gdj: Dobro, evo, 1200 dinara
Ja: Hvala, dovidjenja
I 15 min kasnije zvoni mi mobilni:
Ja: Halo?
Gdj: Dobar dan, ovde iz labaratorije Konzilijum, znate vi ste trazili test za trudnocu?
Ja: Da? (vec sam crvena, oznojena, a moj dragi me zbunjeno gleda)
Gdj (uz kikot): Pa to se radi iz uzorka krvi gospodjo!
Ja: Ahaa, pa nisam znala, i gospodjica, ne gospodja.
Gdj (kikot i dalje traje): Kako to niste znali, heheh, pa ste mislili? Mora iz krvi, aj vi polako se vratite pa da zavrsimo.
Ja:Znate sta, nema veze onda, uradicu drugi put
(Vec se razmisljam kako sam stvarno glupava sto sam uopste to i radila- mama je svemu kriva)
Gdj: Ma, kako da nije bitno, molim vas vratite se cim budete mogli da uradimo i to- veoma je bitno!! Uostalom platili ste...a mozda budu i lepe vesti!
Ja: Hmmm da, videcu ako stignem doci cu.
Gdj: Naravno, mi vas cekamo, i to je veoma kratko, nista se ne sekirajte.
Ja: Uredu, hvala.
Decko me upitno gleda, nikako mu nije jasno sta je to moglo toliko da me poremeti, toliko da pocrvenim- ko li me je to zvao?
Stvarno nisam imala snage da objasnjavam, zbog cega, sta kako- a znala sam da ce slediti pitanje- pa cekaj zar nisi rekla da smo sigurni jer pijes pilule? A sto je najcrnje ne samo da sam to rekla nego to i dalje tvrdim...i zbog svega toga ja nesto izlupetam...
Nisam bila mnogo uverljiva, ali sam zato veoma vesto presla na temu pekare i gde cemo jesti misleci u sebi izemti i padanje u nesvest, i trudnocu i glupi Konzilijum...a i glupu mene
Medjutim sva sreca pa moj divni decko odluci da dodje da mi pravi drustvo, sto ja naravno odusevljeno prihvatam ne razmisljajuci dal mi trenutno njegovo drustvo zaista treba.
Evo u cemu je stvar: pre nedelju dana kad sam izasla sa njim, na sred ulice umalo da padnem u nesvest, da me nije pridrzao bila bih na podu. Nakon toga je krenula mucnina i temperatura. Najcudnije od svega- sutradan nista! Zdrava ko dren! Taj zbunjujuci dogadjaj me je naterao da odem da dam krv i napravim sve analize, a onda nedelju dana kasnije da odnesem i bocicu. Naravno nalazi nikad bolje, al aj da sacekam jos i urinokulturu i zavrsila sam, a ono je bio samo pad pritiska.
Al' naravno i mama se zabrinula za svoju kcer, i sta ce zeni da prvo padne na pamet nego-trudnoca!
Mislim se ja, koja crna trudnoca- pa to bi bilo u rangu Device Marije da je zaista tako- al opet...nikad se ne zna (jes' da pijem pilule, da se pazim, da sam upravo dobila, al opet usla bubica u glavu..).
I tako odem danas u Konzilijum i zaboravivsi da sam zelela da mi urade i test na trudnocu, iz sveg srca prihvatim da mi decko pravi drustvo. Verovatno je i logicno da bude pored mene ako radim tako nesto, ali posto sam ja sigurna da nisam, nije mi bio cilj da ga traumiram za dzabe. Prozove ljubazna gospodja moj broj (znate to su sad ona fancy mesta gde stisnete taster pa dobijete broj) a ja njemu sacekaj me tu da se ne guramo.
Gdj: Dobar dan, izvolite?
Ja: Molim vas analizu urina, urinokulturu i (naravno jedva cujnim glasom) test za trudnocu
Gdj: Kakav test?
Ja (vec sam pocrvenela i opet kroz zube): za trudnocu...
Gdj: Aha, za trudnocu znaci (dovoljno glasno da svi cuju), a jel samo utvrdjivanje ili i vodjenje?
Ja: Ma samo utvrdjivanje (brzom sam pogledom proverila dal mi je decko i dalje dovoljno daleko)
Gdj: Dobro, evo, 1200 dinara
Ja: Hvala, dovidjenja
I 15 min kasnije zvoni mi mobilni:
Ja: Halo?
Gdj: Dobar dan, ovde iz labaratorije Konzilijum, znate vi ste trazili test za trudnocu?
Ja: Da? (vec sam crvena, oznojena, a moj dragi me zbunjeno gleda)
Gdj (uz kikot): Pa to se radi iz uzorka krvi gospodjo!
Ja: Ahaa, pa nisam znala, i gospodjica, ne gospodja.
Gdj (kikot i dalje traje): Kako to niste znali, heheh, pa ste mislili? Mora iz krvi, aj vi polako se vratite pa da zavrsimo.
Ja:Znate sta, nema veze onda, uradicu drugi put
(Vec se razmisljam kako sam stvarno glupava sto sam uopste to i radila- mama je svemu kriva)
Gdj: Ma, kako da nije bitno, molim vas vratite se cim budete mogli da uradimo i to- veoma je bitno!! Uostalom platili ste...a mozda budu i lepe vesti!
Ja: Hmmm da, videcu ako stignem doci cu.
Gdj: Naravno, mi vas cekamo, i to je veoma kratko, nista se ne sekirajte.
Ja: Uredu, hvala.
Decko me upitno gleda, nikako mu nije jasno sta je to moglo toliko da me poremeti, toliko da pocrvenim- ko li me je to zvao?
Stvarno nisam imala snage da objasnjavam, zbog cega, sta kako- a znala sam da ce slediti pitanje- pa cekaj zar nisi rekla da smo sigurni jer pijes pilule? A sto je najcrnje ne samo da sam to rekla nego to i dalje tvrdim...i zbog svega toga ja nesto izlupetam...
Nisam bila mnogo uverljiva, ali sam zato veoma vesto presla na temu pekare i gde cemo jesti misleci u sebi izemti i padanje u nesvest, i trudnocu i glupi Konzilijum...a i glupu mene
