Мандала у источњачким филозофијама представља симбол Сопства који контемплацијом на исти, помаже човеку да се одвоји од илузорног света. Да се одвоји од опчињености Мајом, или појединачним облицима распростртим у простору и да на тај начин нађе праву реалност изван појаве, Сопство. Мандала је мапа нашег духа коју су нам оставили у наслеђе мудраци из давних заборављених времена, када су људи били много ближе духу него данашњи човек потонуо у мрак материјализма и позитивизма.
Дакле, мандала је мапа, али шта значи та мапа и куда уопште води?
Води у унутрашњост духа.
Граница мандале - Principium individuationis
Спољашња ивица ове мандале са својим правилним геометријским обликом, представља principium individuationis, форме опажања разума - простор, време и каузалитет. Спољашњи правилни геометријски квадрат значи управо свет појединачних опажаја у простору, свет илузорних слика које после Лока и Барклија људи без икаквог оправдања зову "реалан свет".
То су ивице ове мандале симбол илузорног спољашњег света.
Ни тамо ни овамо - ВОЉА
Ако следећи ову мапу кренемо даље, прво на шта ћемо наићи јесте ватра, или пламен жеље, воља.
Следећа станица је воља коју налазимо у себи као непосредну чињеницу свести. Та воља се граничи са унутрашњим кругом, или нечим што је изван просторних одређења, а у исто време се граничи и са спољашњим опростореним светом. То је ништа друго до симбол оног идентитета субјекта сазнавања и субјекта хтења који је Шопенхауер назвао чудо. Ту смо се дакле сусрели са вољом, другим садржајем духа. У тој вољи ћемо сада уз сво филозофско чуђење препознати и Платонове идеје, познатије као "архетип колективно несвесног" а идеје су на овој мандали оличене у приказима Богова. Оне као "становници круга воље" где постоји идентитет субјекта сазнања са субјектом хтења, или фузија коначног и бесконачног, јесу ни тамо ни овамо. Ни бестелесни богови, ни отелотворена бића. Они су ИДЕЈЕ, нуминозни ентитети духа.
Квалитативна множина (међусобно прожимање)
Затим наилазимо на круг, симбол бесконачности, симбол нечега изван просторних одређења. У том кругу, или у себи, наћи ћемо на тај начин област међусобног прожимања тенденција, не на начин распростртости у простору, већ на начин квалитативне множине. На начин где све залази једно у друго и где све постоји само у потенцији.
Овај приказ стрела које залазе једна у другу је ништа до симбол тога, квалитативне множине.
Сопство - Тачка
Коначно, на крају пута наићићемо на бестелесну тачку, на симбол Сопства. На трансцендентну егзистенцију изван појаве или на трансцендентну вољу по себи.
Дакле, мандала је мапа, али шта значи та мапа и куда уопште води?
Води у унутрашњост духа.
Граница мандале - Principium individuationis
Спољашња ивица ове мандале са својим правилним геометријским обликом, представља principium individuationis, форме опажања разума - простор, време и каузалитет. Спољашњи правилни геометријски квадрат значи управо свет појединачних опажаја у простору, свет илузорних слика које после Лока и Барклија људи без икаквог оправдања зову "реалан свет".
То су ивице ове мандале симбол илузорног спољашњег света.
Ни тамо ни овамо - ВОЉА
Ако следећи ову мапу кренемо даље, прво на шта ћемо наићи јесте ватра, или пламен жеље, воља.
Следећа станица је воља коју налазимо у себи као непосредну чињеницу свести. Та воља се граничи са унутрашњим кругом, или нечим што је изван просторних одређења, а у исто време се граничи и са спољашњим опростореним светом. То је ништа друго до симбол оног идентитета субјекта сазнавања и субјекта хтења који је Шопенхауер назвао чудо. Ту смо се дакле сусрели са вољом, другим садржајем духа. У тој вољи ћемо сада уз сво филозофско чуђење препознати и Платонове идеје, познатије као "архетип колективно несвесног" а идеје су на овој мандали оличене у приказима Богова. Оне као "становници круга воље" где постоји идентитет субјекта сазнања са субјектом хтења, или фузија коначног и бесконачног, јесу ни тамо ни овамо. Ни бестелесни богови, ни отелотворена бића. Они су ИДЕЈЕ, нуминозни ентитети духа.
Квалитативна множина (међусобно прожимање)
Затим наилазимо на круг, симбол бесконачности, симбол нечега изван просторних одређења. У том кругу, или у себи, наћи ћемо на тај начин област међусобног прожимања тенденција, не на начин распростртости у простору, већ на начин квалитативне множине. На начин где све залази једно у друго и где све постоји само у потенцији.
Овај приказ стрела које залазе једна у другу је ништа до симбол тога, квалитативне множине.
Сопство - Тачка
Коначно, на крају пута наићићемо на бестелесну тачку, на симбол Сопства. На трансцендентну егзистенцију изван појаве или на трансцендентну вољу по себи.
Poslednja izmena:
