Bože blagi kako su se samo voleli Mirka i Milanko. Upoznao sam ih još dok su bežali iz škole na klupu u susedni park i tu u tišini jablanova snevali svoj san. Jednog dana su se venčali i doselili u moj komšiluk. Nekako ubrzo došla su i deca pa se oboje zaposliše, sve im je teklo kao voda a njih dvoje i dalje u neraskidivoj ljubavi. I onda jednog dana fleš.
Ne mogu da verujem da iz njihovog stana čujem svađu, plač se useli u taj dom. Mala sredina sve se brzo sazna. Milanko je u međuvremenu počeo da švrćka sa koleginicom sa posla. Zaljubio se...niko to nije znao niti ih je ikad video. U jednom trenutku nova prijatreljica ga ostavi jer nije hteo da se razvede od Mirke ali ne daj vraže, umesto da ćuti on se poveri Mirki za svoj problem i savet šta da radi.... i bi šta bi.
Mirka povređena, ranjenog srca krene da mu se osveti pa ode sa prvim koji ju je poželeo a kandidata je bilo mnogo, mogla je da ih bira. Za nesreću vide je neko od Milankovih drugova te svađe u toj kući postadoše deo svakodnevice.
Proslo je više godina od tada, njih dvoje su se razveli,žive na suprotnim krajevima grada, jedno drugo više ni na ulici ne poznaju a ja znam da se njih dvoje i dalje vole.
U životu sam svašta čuo i video ali mi nikada nisu bili jasni,niti mogu razumeti ljude koji kad naprave takvu brljotinu utehu traže od svog supružnika. A ima ih dosta....
" A ona izbecila na mene, kako to mislim, pa svi su je podrzali, pa i na poslu su joj sve koleginice rekle da on garant ima drugu... "A sto mislis sto to njih zanima sto on ima drugu? Znas li ti bre kakav je to covek, pa sta i da je proseto neku, mozda nije mogo da joj se izgovori " I ja sve ko ljuta na nju kako je bila u stanju da zove i proverava, a nista nisam lagala za njega, stvarno je covek lafcina, cudo od coveka bre. A ona gleda i gleda,... i pomirise se 
) : "najsladja rec je progutana rec".
