SPOLJAŠNJI TEST odgovara na pitanje: da li drugi istorijski materijali potvrđuju ili pobijaju unutrašnje svedočanstvo predmetnih dokumenata? Drugim rečima, pitanje je: kakvi još izvori, osim onih koje ispitujemo, podržavaju tačnost i verodostojnost ispitivanog teksta? Interesantno je spomenuti da su mnogi analitičari zauzeli stav da se Novom zavetu ne može verovati ukoliko nema potkrepljujućih dokaza iz vanbiblijskih izvora. Drugim rečima, prejudicira se da je Novi zavet kriv sve dok se ne dokaže da je nevin. Ovaj standard potpuno je drugačiji od standarda koji važi za ostala istorijska dokumenta.
Pored onoga što smo već na početku naveli o iskazima antičkih istoričara Tacita i Josifa Flavija u vezi sa istoričnošću ličnosti Isusa Hrista, spomenimo da su dva najčešće citirana spoljna izvora - pisma biskupa Papija i Irineja. Prvi u jednom svom pismu navodi: "A i ovo nam starac (apostol Jovan – primedba autora) govoraše: 'Marko, koji je bio Petrov tumač, zapisao je pažljivo, ali bez reda, sve što je zapamtio od Gospodnjih reči i dela. Jer on sam nije čuo Gospoda, niti je bio jedan od njegovih sledbenika, već, kako rekoh, Petrov (sledbenik). Petar bi prilagođavao svoja učenja prema prilici, ne vodeći pritom računa o redosledu Gospodnjih govora, pa ih je i Marko zapisao baš onako kako bi ih zapamtio. Njegov jedini cilj bio je da ne izostavi ili pogrešno zapiše išta od onog što je čuo' ". A Lionski biskup Irinej, učenik Polikarpa koji je, pak, bio učenik apostola i jevanđeliste Jovana, napisao je: "Matej je objavio svoje Jevanđelje za Jevreje na njihovom jeziku, dok su Petar i Pavle propovedali Jevanđelje u Rimu, gde su osnovali i crkvu. Nakon njihovog odlaska (t.j. smrti – primedba autora), Marko, učenik i tumač apostola Petra, preneo je nama u pismenom obliku srž Petrovog propovedanja. Luka, sledbenik apostola Pavla, sastavio je u knjizi Jevanđelje koje je propovedao njegov učitelj. Jovan, Gospodnji učenik, koji se takođe naslanjao na njegova prsa (to se odnosi na Jevanđelje po Jovanu 13:25 i 21:20 – primedba autora), i sam je napisao Jevanđelje dok je živeo u Efesu, u Aziji".
U spoljašnji test mogu se uvrstiti i brojni arheološki dokazi (neke dokaze koji idu u prilog verodostojnosti Jovanovog Jevanđelja – banja u Vitezdi kod Ovčijih vrata, banja Siloamska, Jakovljev izvor kod Sihara, Solomunov trem – smo već naveli), od kojih ćemo spomenuti jedan (odnos arheologije i novozavetnih spisa je tema za sebe, tako da se ovde nećemo mnogo njome baviti). Poznati arheolog i istoričar Vilijam Remzi, koji je rešio da dokaže brojne greške u Lukinim spisima (Jevanđelje po Luki i Dela apostolska), pouzdano je, recimo, dokazao da je popis stanovništva u Palestini, zbog kojeg su Isusovi roditelji iz Galileje došli u Vitlejem, zaista bio u vreme koje se smatra vremenom Isusovog rođenja. A, to je bio jedan od detalja koji su kritičari Novog zaveta u 19. veku temeljito pobijali. Treba spomenuti da je, na kraju svojih istraživanja, Remzi (i sam iznenađen) zaključio da je ''Luka istoričar prvog ranga ... pisac kojega treba staviti rame uz rame sa najvećim svetskim istoričarima''. O veoma obimnom području odnosa arheologije i biblijskih navoda, jedan od najpoznatijih jevrejskih arheologa Nelson Gluk kaže: '' Možemo jasno i kategorički kazati da nijedno arheološko otkriće nikada nije osporilo nijedan biblijski izveštaj. Mnoštvo pronađenih arheoloških iskopina potvrđuje, u globalu ili egzaktnim detaljima, istorijske izveštaje u Bibliji''.
Pored onoga što smo već na početku naveli o iskazima antičkih istoričara Tacita i Josifa Flavija u vezi sa istoričnošću ličnosti Isusa Hrista, spomenimo da su dva najčešće citirana spoljna izvora - pisma biskupa Papija i Irineja. Prvi u jednom svom pismu navodi: "A i ovo nam starac (apostol Jovan – primedba autora) govoraše: 'Marko, koji je bio Petrov tumač, zapisao je pažljivo, ali bez reda, sve što je zapamtio od Gospodnjih reči i dela. Jer on sam nije čuo Gospoda, niti je bio jedan od njegovih sledbenika, već, kako rekoh, Petrov (sledbenik). Petar bi prilagođavao svoja učenja prema prilici, ne vodeći pritom računa o redosledu Gospodnjih govora, pa ih je i Marko zapisao baš onako kako bi ih zapamtio. Njegov jedini cilj bio je da ne izostavi ili pogrešno zapiše išta od onog što je čuo' ". A Lionski biskup Irinej, učenik Polikarpa koji je, pak, bio učenik apostola i jevanđeliste Jovana, napisao je: "Matej je objavio svoje Jevanđelje za Jevreje na njihovom jeziku, dok su Petar i Pavle propovedali Jevanđelje u Rimu, gde su osnovali i crkvu. Nakon njihovog odlaska (t.j. smrti – primedba autora), Marko, učenik i tumač apostola Petra, preneo je nama u pismenom obliku srž Petrovog propovedanja. Luka, sledbenik apostola Pavla, sastavio je u knjizi Jevanđelje koje je propovedao njegov učitelj. Jovan, Gospodnji učenik, koji se takođe naslanjao na njegova prsa (to se odnosi na Jevanđelje po Jovanu 13:25 i 21:20 – primedba autora), i sam je napisao Jevanđelje dok je živeo u Efesu, u Aziji".
U spoljašnji test mogu se uvrstiti i brojni arheološki dokazi (neke dokaze koji idu u prilog verodostojnosti Jovanovog Jevanđelja – banja u Vitezdi kod Ovčijih vrata, banja Siloamska, Jakovljev izvor kod Sihara, Solomunov trem – smo već naveli), od kojih ćemo spomenuti jedan (odnos arheologije i novozavetnih spisa je tema za sebe, tako da se ovde nećemo mnogo njome baviti). Poznati arheolog i istoričar Vilijam Remzi, koji je rešio da dokaže brojne greške u Lukinim spisima (Jevanđelje po Luki i Dela apostolska), pouzdano je, recimo, dokazao da je popis stanovništva u Palestini, zbog kojeg su Isusovi roditelji iz Galileje došli u Vitlejem, zaista bio u vreme koje se smatra vremenom Isusovog rođenja. A, to je bio jedan od detalja koji su kritičari Novog zaveta u 19. veku temeljito pobijali. Treba spomenuti da je, na kraju svojih istraživanja, Remzi (i sam iznenađen) zaključio da je ''Luka istoričar prvog ranga ... pisac kojega treba staviti rame uz rame sa najvećim svetskim istoričarima''. O veoma obimnom području odnosa arheologije i biblijskih navoda, jedan od najpoznatijih jevrejskih arheologa Nelson Gluk kaže: '' Možemo jasno i kategorički kazati da nijedno arheološko otkriće nikada nije osporilo nijedan biblijski izveštaj. Mnoštvo pronađenih arheoloških iskopina potvrđuje, u globalu ili egzaktnim detaljima, istorijske izveštaje u Bibliji''.