Elan Vital - Lisica i roda

Елан Витал је објективно узето животна сила која се пробија кроз општу ентропију и инертност материје.
Субјективно, Елан Витал је напрегнутост воље која се пробија кроз отпуштеност те исте воље или онај пример са руком никада није сувишно поновити.

Ако подигнемо руку паралелно испред себе. После пар минута изгубићемо снагу и рука ћее против наше воље почети да пада. Управо је то ситуација коју тражимо. У том тренутку спуштања руке у њој ће и даље бити делић наше воље која је руку подигла. Међутим, тај делић воље сада није више у стању да спуштање руке спречи али га може барем успорити.

Тај остатак воље који постоји у руци можемо сматрати за Елан Витал који сусреће отпор отпуштене воље. То је као сусрет са зидом, као подизање терета који пада. Из те борбе напрегнутости и отпуштености воље, Елан витал има "задатак" да у општу предвидљивост узрока и последице, општу инертност и аутоматизам, унесе највећу могућу суму слободе. При томе из те борбе настаће живи облици, споменици првобитног полета. Управо сам рекао "споменици" јер сваку животињу можемо узети баш тако. Као учвршћену и заробљену животну силу која је покушала да падајућу материју подигне, али се у том напору исцрпла и била ухваћена у мрежу нужности и инертности. Живо биће је неуспео покушај Елан Витала да се пробије кроз материју. Неуспео покушај тријумфа слободе над нужношћу.

Погледајте ову животињу:
delfin.jpg


Елан Витал који се отелотворио у делфину прилагодио је његово тело отпорима водене средине. Та борба на крају је довела до облика који је савршен за пробијање кроз ту "отпуштеност руке", воду. Међутим, воља је сушта слобода, она не воли бити свезана у ланце а ма колико да овај делфин изгледа слободно, он јесте свезан у ланце. Воља би можда пожелела да изађе на копно, али то неће моћи јер је заробљена у телесном облику делфина.

Налазим да је ова Езопова басна веома илустративан пример тога.
LISICA I RODA
Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila kući.
i039_th.jpg

Sledećeg dana lisica je bila rodin gost.Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući, jer je bila gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi:" Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za drago.. Ezop

Иако писана за друго "наравоученије" из ове приче можемо видети да су и лисица и рода били заробљени својим обликом тела. Рода може да једе само из флаше, иако воља која у њој делује жели да једе и из тањира. Лисица исто тако. Елан витал у њима је неслободан, заробљен у механизмима које је сам подигао.

Ове Бергсонове речи на ту тему не могу не цитирати:
Radilo se o tom da se od materije, koja je čista nužnost, stvori jedan instrumenat slobode, da se izradi jedna mašina koja bi trijumfovala nad mehanizmom, da se upotrebi determinizam prirode za prolaženje kroz rupičastu mrežu koju nam je sam razapeo. Ali svuda, samo ne kod čoveka, svest se ulovila u mrežu kroz čije je rupice htela da prođe. Ona je ostala zarobljenik mehanizama koje je sama podigla. Automatizam koga je pokušala da izvuče u pravcu slobode skoturao se oko nje i povukao je za sobom. Ona nema moći da se izvuče, jer energija, od koje je napravila zalihu za aktove, upotrebljuje se gotovo celokupna za održanje ravnoteže beskonačno suptilne, beskonačno nestabilne, do koje je ona dovela materiju.

Међутим, убацимо у ону бајку човека. Он може да једе и из флаше и из тањира. Човек је најдаље отишао у правцу слободе и то пре свега захваљујући свом уму, механизмима који му омогућавају извесну слободу без "учвршћивања" у облик тела а које би га "скотурало око себе а онда повукло за собом".
Повукло где?
У инертност и аутоматизам ка чему чак и човек, уз све своје покушаје, неумитно иде. Јер бог жели да спава. Рука се спушта, а воља која се томе супротставља може само да је успори.

https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
 
Poslednja izmena:
Исто као што препознаш силу теже по трагу коју остави на песку.
Исто тако можеш препознати вољу за храном у облику органа за исхрану код животиња, вољу за животом у органима одбране, канџама и оклопима, вољу за размножавањем у органима репродукције.

Елан витал је кретање, облик је слика, перцепција. Кретање није исто што и облик, а облик је отисак, непокретна слика узета са кретања, животне силе или трансцендентне воље.
 
Poslednja izmena:

Back
Top