Pre neko veče slavili smo mali jubilej uz prisustvo najdražih prijatelja i rođaka.
Nekako se potrefi da baš u isto vreme dođu svi sa osmehom na licu po nekim cvetom i lepo upakovanom bombonjerom i flašom pića za mene jer svi znaju da ja ne mogu iz kuće dok ujutru uz kafu ne popijem čašicu šljivke, čisto da mi krv procirkuliše. U onoj gužvi a zbog velike vrućine žena na brzinu da se bombonjere ne bi rastopile odmah ih stavi u frižider.
Veče je bilo predivno,malo se pojelo,popilo a i zapevalo...
Sutradan me zove komšija na kafu,ženi mu rođendan,valja se. Prihvatam poziv,red je. Žena kaže da ponesemo jednu od onih bombonjera....može, zašto da ne,dobra mi komšinica, zaslužuje. Otvori frižider i dade je meni u ruku dok se ona očešlja. Uzeh ja onu bombonjeru al' mi se nekako učini čudna,baš teška. Jesi li ti ženo sigurna da su ove mombone prelivene čokoladom,nešto mi nobično zveckaju. Znatiželjna žena odmah mora da proveri,skide onaj ukrasni papir a na kutiji piše "posrebreni komplet za torte"
Opomena stigla baš na vreme. Manir dobrih domaćina je otvoriti poklon i zahvaliti se odmah al' eto zbog gužve ispade tako. Zakopka i mene da pogledam one flaše sa pićem. Bože kako sam se obradovao kad sam na jednoj flaši viljamovke video godinu proizvodnje 1988. Arhivska a otišla bi nekom na slavu.
Hvala Bogu da postoje telefoni pa se odmah zahvalih svima,naravno da su svi razumeli zato i jesu prijatelji.
A zašto sam ja ovo napisao. Pre nekoliko godina svratim u prodavnicu da kupim flašu vina jer sam to veče išao prijatelju na slavu. Igrom slučaja, nemajući gde da zapišem telefon majstora koga sam usput sreo ja ga zapisah na vinskoj etiketi.
Eto ta ista flaša posle nekoliko godina vratila se meni ali od sasvim drugog čoveka.
Nije kome je rečeno nego kome je suđeno
Lep tekst tigre...
kod nas je isto