priče o malju i čekiću

"U dane kada zima bude ličila na leto, desiće se veliki strmoglav u zemlji koja liči na krušku.

Veliki talas nastaće tamo gde sunce nikad ne zalazi i prognaće sve sa obala kruške, sve do peteljke.

A u zemlji gde ljudi turaju palčeve pod miške kada svira iz štapa sa 7 rupa, puknuće kora na utrobi zemlje i iz nje ce izaći mnoge strvi i gamadi da se nastane u ljudima.

I svi će tražiti spas u vodi, a vode neće biti jer su je svi trgovci sakrili po bocama.
I faliće drveta.
I sećaće se ljudi po čemu su pisali i šta je letelo po ćoškovima zajedno sa lišcem od drveta.

I strah će veliki biti kad se ide po danu, jerbo svakakvih insekata što lete ima tudijer, a ljudima se čini da čuju mašine kako bruje.

Biće da napadnu čeljade, a unilaziće kroz otvore ljucke tamo gde hrana izilazi.

I držace ljudi pampurove tamo gde su nekad ispuštali vetrove i biće tri promene na nebu dok se moda pampurova ne izmodi.

Dobri će pampurove zlatne imati, a ubogi od koječega, a zakoni će braniti držanje prsta umesto pampurova.

Biće to vreme pčela i osa i strševa i svima će zubiju nestati od meda i biće jedan zub za jednu kuću i biće veliki rat i
trajaće dok se tri promene na nebu ne vide i svi će onda znati, jer će brujanje što liči na mašine prestati preko noći kada mesec bude pun,

ali niko dugo neće znati kako je prestalo i čudiće se na tri sledeća kolena, dok se ne sazna o Bubojedu
koji spasi ceo svet, a koga niko neće očima sagledati,

i klanjaće se ljudi sa čelom do zemlje, a niko neće imati pampur više tamo de je bio već samo u školama i zgradama za nauk decama."