Да чврстоћа, топлота, хладноћа, боја, мирис, укус, да су то све субјективни осети унутар нечије свести и да они немају никакве сличности са својствима предмета који их узрокују јесте толико јасна ствар да јаснија не може бити, па ипак мора да се човеку каже да би је спознао, а чак и тада брзо бива потиснута из свести. Јер, много је корисније за практичан живот провести га у илузији и сматрати објекте за реално и објективно постојеће, иако је то апсурд. Истине о Локовим примарним и секундарним квалитетима и најмоћније откриће у филозофији Берклијева корелативност субјекта и објекта пружени су човечанству пре триста година. Међутим, њихове мисли данас се могу наћи само у филозофским делима, али не и у медијима, на телевизији, на вестима, у школама, у колективној људској свести. Тим је била велика ствар када се појавио филм "Матриx" са порукама које су уздрмале свет својом (под наводницима) "новином".
Мисли из Матрикса, ако апстрахујемо оне сф садржаје намењене забави, јесу Локова и Барклијева филозофија
Наставићу ову мисао из филма враћајући се на знања са кога је и узета, на закључке Локове филозофије тако што ћу подсетити на нешто што сам већ писао на овом блогу.
Рећи ћу примере за свако чуло:
Субјективитет осећаја додира и топлоте
Замисли да шеташ шумом и одједном у даљини приметиш логорску ватру.
Напољу је веома хладно и ти осећаш ту хладноћу. Крећеш се према ватри. Приближаваш се на десет метара од ње и већ осећаш топлоту, приближаваш се на пет метара и осећаш врућину, приближаваш се на десет сантиметара и осећаш бол.
Шта смо овде имали: 1) осет хладноће,2) осет топлоте,3) осет врућине,4) осет бола.
Да ли је ватра како си јој се приближавао постајала топлија? Не.
Да ли је ватра када си пришао на пет метара до ње постала топлија него што је била када си био удаљен десет метара? Не.
И зашто би осет топлоте био у ватри а осет бола не? Када је и осет топлоте и осет бола управо то ОСЕТ у нечијој свести.
Ватра је дакле таква каква је... ни топла, ни хладна , ни врућа , ни болна. Већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "топлота" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Добар пример за ово је и када једна иста вода на једној руци изазове осећај топлоте а на другој осећај хладноће.
Субјективитет осећаја чула вида (БОЈА)
Једна особа од ово двоје јесте далтониста. Исти предмет једна види као црвен ,друга као зелен. Пас поред њих исти предмет види као сив. Канаринац у кавезу (који види и ултраљубичасти део спектра тај предмет види као X (боја непозната човеку).
Питање је: Да ли на тв екрану приказана црвена, зелена, сива или X боја?
Одговор: Нити је црвен нити зелен већ је то нешто што нема никаве везе са бојама нити са оним што зовемо "црвено" или "зелено" већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "боја" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Субјективитет чула слуха (ЗВУК)
Јасно је да звук није у звучнику или у гласним жицама већ да ти предмети имају таква унутрашња својства да она у нечијој свести произведе осећај звука.
Субјективитет чула мириса (МИРИС)
Исто као и за звук.
Субјективитет чула укуса (УКУС)
Овде можемо изнети онај интересантан пример из СтареГрчке када су тадашњи исцелитељи дијагностикавали неки поремећај у организму на основу промене чула укуса. Још тада су људи прметили да како оранџада здравом човеку може да буде слатка а болесном горка,па су се питали каква је стварно та оранџада ...тј. оранџада по себи..
Да закључимо да се Локово учење о идеалности секундарних квалитета односи само на осете ..на боју , мирис, додир, укус. Док примарни квалитети: чврстоћа,облик, прострирање, кретање и мировање остају "напољу" као својство ствари по себи. Одатле Локов емпиризам.
То је у то време било велико откриће јер су спољњи објекти ,бар делимично, изгубили своју неприкосновеност. Али касније са Барклијем дефинитивно су и примарни квалитети доспели у иманентну област свести. (Видети унос "Корелативност субјекта и објекта"). Тако да онај ко је разумео Лока и затим Барклија видеће да ама баш све са чиме у својој свести имамо посла јесте управо и производ те свести, а изван ње .. "напољу" остаје непозната трансцендентна "Ствар по себи".
Ево и неких Локових мисли:
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.257543/
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.257013/
Мисли из Матрикса, ако апстрахујемо оне сф садржаје намењене забави, јесу Локова и Барклијева филозофија
Рећи ћу примере за свако чуло:
Субјективитет осећаја додира и топлоте
Замисли да шеташ шумом и одједном у даљини приметиш логорску ватру.
Напољу је веома хладно и ти осећаш ту хладноћу. Крећеш се према ватри. Приближаваш се на десет метара од ње и већ осећаш топлоту, приближаваш се на пет метара и осећаш врућину, приближаваш се на десет сантиметара и осећаш бол.
Шта смо овде имали: 1) осет хладноће,2) осет топлоте,3) осет врућине,4) осет бола.
Да ли је ватра како си јој се приближавао постајала топлија? Не.
Да ли је ватра када си пришао на пет метара до ње постала топлија него што је била када си био удаљен десет метара? Не.
И зашто би осет топлоте био у ватри а осет бола не? Када је и осет топлоте и осет бола управо то ОСЕТ у нечијој свести.
Ватра је дакле таква каква је... ни топла, ни хладна , ни врућа , ни болна. Већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "топлота" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Добар пример за ово је и када једна иста вода на једној руци изазове осећај топлоте а на другој осећај хладноће.
Субјективитет осећаја чула вида (БОЈА)
Једна особа од ово двоје јесте далтониста. Исти предмет једна види као црвен ,друга као зелен. Пас поред њих исти предмет види као сив. Канаринац у кавезу (који види и ултраљубичасти део спектра тај предмет види као X (боја непозната човеку).
Питање је: Да ли на тв екрану приказана црвена, зелена, сива или X боја?
Одговор: Нити је црвен нити зелен већ је то нешто што нема никаве везе са бојама нити са оним што зовемо "црвено" или "зелено" већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "боја" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Субјективитет чула слуха (ЗВУК)
Јасно је да звук није у звучнику или у гласним жицама већ да ти предмети имају таква унутрашња својства да она у нечијој свести произведе осећај звука.
Субјективитет чула мириса (МИРИС)
Исто као и за звук.
Субјективитет чула укуса (УКУС)
Овде можемо изнети онај интересантан пример из СтареГрчке када су тадашњи исцелитељи дијагностикавали неки поремећај у организму на основу промене чула укуса. Још тада су људи прметили да како оранџада здравом човеку може да буде слатка а болесном горка,па су се питали каква је стварно та оранџада ...тј. оранџада по себи..
Да закључимо да се Локово учење о идеалности секундарних квалитета односи само на осете ..на боју , мирис, додир, укус. Док примарни квалитети: чврстоћа,облик, прострирање, кретање и мировање остају "напољу" као својство ствари по себи. Одатле Локов емпиризам.
То је у то време било велико откриће јер су спољњи објекти ,бар делимично, изгубили своју неприкосновеност. Али касније са Барклијем дефинитивно су и примарни квалитети доспели у иманентну област свести. (Видети унос "Корелативност субјекта и објекта"). Тако да онај ко је разумео Лока и затим Барклија видеће да ама баш све са чиме у својој свести имамо посла јесте управо и производ те свести, а изван ње .. "напољу" остаје непозната трансцендентна "Ствар по себи".
Ево и неких Локових мисли:
Mi kazemo da je plamen topao a da je sneg hladan sve to na osnovu osecaja koje oni proizvode u nama. Medjutim obicno se misli da su ti kvaliteti u telima isto sto i osecaji u nama, da je jedno savrseno slicno drugom ,kao u ogledalu; kad bi neko mislio o tome drugacije , vecina ljudi bi to smatrala vrlo ekstravagantnim. A ipak ako uzmemo u obzir cinjenicu da ista vatra proizvodi u nama kada smo na izvesnoj udaljenosti , oset toplote a kada joj se priblizimo oset bola sasvim razlicit od toga - moracemo razmisliti o tome imamo li razloga da kazemo da se ideja toplote koju je vatra proizvela u nama stvarno nalazi u vatri a da se ideja bola koju je ista vatra proizvela na isti nacin ne nalazi u njoj. Dzon Lok
Матриx није СФ, његова прича намењена забави јесте, али основна мисао о свету као илузији јесте непосредна чињеница свести давно аподиктички доказана у филозофији.Sve sto sam rekao o bojama i mirisima moze da vazi i za ukuse,zvukove i druge slicne culne kvalitete; jer mada im mi pogresno pripisujemo realnost, oni u stvari ne postoje u samim predmetima , vec predstavljaju sposobnost proizvodjenja raznih oseta u nama. citat iz dela "Ogled o ljudskom razumu 1"
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.257543/
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.257013/
Poslednja izmena: